TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 02.04.2003.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Danas raspravljamo o Predlogu dopunskog budžeta i gotovo da smo svi svesni da praktično nemamo nikakav uticaj na ovo, niti da li će biti budžet 250 ili 380 milijardi dinara.
Sasvim je to svejedno, jer je Vlada svojom politikom dovela opštu javnu potrošnju do jedne granice apsurda, totalnog kolapsa. Ma koliko da danas tragamo i tražimo odgovor na pitanje koliko treba da nam bude skupa država, odnosno da odgovorimo koliko ćemo dozvoliti Vladi da uzme, zaboravljamo da treba da odlučimo u ime građana koliko ćemo Vladi da damo.
U takvim okolnostima danas raspravljamo. Budžet ima trajnih problema, nedostaju sredstva za najosnovnije državne funkcije, ima problema i sa gorivom, bonovima, isplatom plata, da ne govorim o socijalnim i drugim kategorijama, koje svoje potrebe zadovoljavaju preko budžeta.
Nažalost, nemamo opšti konsolidovani bilans, mada prema tome kakva nam je situacija, on nam i ne treba. Verovatno je preko 50% ukupno učešće javne potrošnje, kako direktne, tako i indirektne. Generalno imamo problem malog bruto društvenog proizvoda koji ne zadovoljava elementarne potrebe. To dokazuje i statistika.
Juče je Statistički zavod objavio jedan pregled kretanja za protekla dva meseca; gotovo na svim pozicijama indeks je ispod 100. To znači da imamo kompletnu stagnaciju i kada su u pitanju zarade, bilo realne, bilo nominalne, socijalna davanja, čak i izgradnja stambenog fonda, da ne govorim o industriji koja ima strahoviti pad proizvodnje.
Nažalost, mi smo naše tržište otvorili, prodali ga strancu i na tom našem tržištu nemamo prostora više za našu robu, tako da su se izgubili motivi za privredne aktivnosti. Naravno, izlaz iz ovoga, zbog toga što država traži svoje, mora biti ili u zaduženju ili u povećanju poreza ili u zaduženju kod bankarskog sektora. Međutim, znajući kakav je bankarski sektor, to može na nekoliko meseci i da da nekog rezultata radi premošćavanja, ali kasnije banke sele svoj kapital, jer ne žele da izgube supstancu, a pogotovo u ovim uslovima kada MMF diktira ovakvu monetarnu politiku i ovako čvrst kurs koji apsolutno ne odgovara našim potrebama.
Ne želim da pričam o pojedinim stavkama, ali očigledna destrukcija je na delu. Destrukcija na strani izvora javnih prihoda, koja direktno utiče na javnu potrošnju, na funkcionisanje države i svega onoga što se finansira iz države.
Skrenuo bih pažnju da mi praktično danas usvajamo i savezni budžet. To ne stoji u Ustavnoj povelji, pošto je naša obaveza samo da opredelimo iznos. Međutim, vidite od 35. strane pa nadalje, tačno imamo sve stavke tog budžeta državne zajednice. To ne bi trebalo tako da bude. Mislim da je loše što smo uključili taj budžet, makar ga prikazali, budžet državne zajednice u budžetu Srbije iz prostog političkog razloga. Tada praktično skoro da se ništa nije promenilo, osim možda te dve milijarde koje bi neko uplatio iz Crne Gore.
Kako ste dogovarali, tako će najverovatnije i da bude! Tu ste morali da uključite i budžetsku potrošnju savezne države za prva tri meseca. Ona nigde nije iskazana. Verovatno, sigurno će biti iskazana u završnom računu, verovatno, ali i na prihodnoj strani ona mora biti iskazana, jer je to neki prihod. Setite se šta je stajalo u članu 1. izvornog teksta Zakona o budžetu za 2003. godinu. Znači, 18% od poreza na promet se odvaja i čini mi se 20% od akciza se odvaja, carina kao samostalni prihod, itd. Pošto ste uključili savezni budžet od 1. aprila do 31. decembra, vi morate i prihodnu stranu, Milane, morate da iskažete. Morate!
Dalje, skrenuo bih vam pažnju na nekontrolisani rast komunalnih troškova. Uzmite u obzir prosečan prihod našeg domaćinstva, neka budu dva zaposlena, i uzmite kako rastu komunalni troškovi. Videćete da tu ne ostaje prostor za potrošačku korpu, a za trajna potrošna dobra, gotovo da niko ne može da razmišlja o tome. Ukazao bih još i na problem da zaživljavanje platnog prometa po novim propisima i nov poreski sistem nisu dali očekivane rezultate. Svako zaduženje kod inostranih međunarodnih organizacija je uslovljeno samo da...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... Sekundu jednu, samo da navedem da je prošle godine za nekoliko kredita data kontragarancija od strane Narodne skupštine - bilo je takvih uslova koji se direktno tiču našeg energetskog sistema, naših osnova poreskog, penzijskog i invalidskog osiguranja i nekih političkih odnosa koji zadiru u ljudska prava.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Hranislav Perić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o budžetu. Iz obrazloženja se vidi da se to upravo radi zbog novonastale situacije, tj. stvaranja nove države Srbije i Crne Gore. Kada se dobro pogleda budžet, jasno se vidi da će svi troškovi finansiranja nove zajednice pasti na teret Srbije. To se vidi iz učešća država u finansiranju zajedničke države. Slažem se da je ovo dodatni teret koji moraju da nose na leđima građani Srbije. Postavlja se pitanje, dokle će to da traje i dokle ćemo moći da nosimo ovaj teret?!
Kada smo kod budžeta u celini, može se slobodno reći da je trebalo iskoristiti priliku da se uradi jedan dobar rebalans budžeta za 2003. godinu. Kada se budžet primeni u praksi, ispada da ništa ne funkcioniše. Kada ministar Đelić objašnjava budžet, ispada da je sve u redu i da je sve na svom mestu. Kada kreneš po Srbiji, ništa ne funkcioniše, para nema nigde - ne živi se od papira i mnogo cifara koje ste stavili u ovaj materijal.
Pošto je najslabije stanje u privredi i poljoprivredi, mislio sam da će u budžetu biti intervencije u delu privrede i poljoprivrede. Ako se ove dve stvari ne urade na vreme, nije mi jasno odakle ćemo napuniti budžet.
Moje izlaganje će ići u pravcu da je trebalo obezbediti više sredstava u poljoprivredi. Ako se ne poseje, kažu seljaci, ne može ni da se žanje. Ove godine poljoprivrednici seju na veresiju. Obećavaju trgovcima poljoprivredne proizvode u otkupu. Kako trenutno stoje cene poljoprivrednih proizvoda, teško da mogu da se oduže. Ne pamti se da su ikada poljoprivredni proizvođači imali ovako nisku cenu u prodaji. Proizvodi ne mogu da pokriju troškove proizvodnje.
Kada imate toliko podrške sa strane, zašto ne zamolite naše velike prijatelje da kupe nešto i od naše države u delu poljoprivrednih proizvoda, po pristojnoj ceni, a za šta u budžetu nema sredstava za podsticanje izvoza.
Za podsticanje izvoza za rano voće i povrće, gde mogu sredstva na najbrži način da se vrate u budžet, a slično se moglo uraditi i sa izdvajanjem sredstava za podsticaj izvoza mleka i mlečnih proizvoda. Trenutno poljoprivrednici imaju problema sa prodajom mleka. Mlekare im kupuju mleko dva puta nedeljno. Šta da rade ostale dane? Da li to nije jedna od mnogih vaših novina, da se krava muze svaki peti dan u nedelji? Na drugoj strani uvozimo mleko - koja je sada tu matematika?!
Kada je reč o privredi, tu nema šta da se kaže. Ništa se ne dešava. Preduzeća ne rade, radnici bez plata sede kod kuće i čekaju, ako je moguće da "na vrbi rodi grožđe". Jasno je da se za privredu ne nudi rešenje, kao i da ova vlast nema rešenje za privredu i poljoprivredu. Ako u ovom delu ne učinimo ništa, na kraju godine biće još veći deficit u budžetu.
Moram da priznam da nešto i radi: to su mnoge agencije koje ste formirali da se dupliraju sa ministarstvima, razni fondovi i mnoge direkcije. U zadnjih nekoliko godina, jedino je tu bilo mesta za zapošljavanje. Takođe, da ne ispustim, aktivno radi i novoformirano Ministarstvo za privatizaciju i vidim da ste od privatizacije planirali da popunite budžet sa 12,5 milijardi. Lepo prodaješ preduzeća, popuniš rupe u budžetu, a kada se pogleda budžet, ima i ko dobija od povećanja ovog budžeta? Dobiće MUP 1,6 milijardi, zatvori 0,4 milijarde, kultura 0,3 milijarde, zapošljavanje ili tržište rada samo 0,2 milijarde. Ovo je prava raspodela i iz ovoga se vidi kako vi gledate na razvoj.
Na kraju, želim da kažem, predsednik Vlade juče je u uvodnom izlaganju rekao da će ovaj budžet biti usvojen velikom većinom. Izgleda da ste zaboravili kako ste i postojeći budžet usvojili; da niste imali kvorum, da je napravljena pauza, a da je bilo natezanja i pogodbe da neko uđe u salu i da vam napravi kvorum. Vi znate ko vam je pomogao i zašto da usvojite budžet. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije. Izvolite.

Siniša Mitrović

Poštovana gospođo Čomić, uvažene kolege narodni poslanici, s obzirom da smo danas imali dobru edukaciju o tome kako treba biti štedljiv, predlažem da u duhu takvog dijaloga, koji smo danas vodili, na osnovu člana 81. Poslovnika o radu Narodne skupštine, produžimo rad sednice do okončanja dnevnog reda i molim da se Skupština o tome izjasni.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića, zamenika predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, da produžimo rad do završetka rasprave.

Za 106, protiv 28, nije glasao 31, od 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog i donela odluku da radimo do završetka rasprave o ovoj tački dnevnog reda, a pošto je Narodna skupština donela takvu odluku, određujem današnji dan kao dan za glasanje, u cilju efikasnosti i racionalnosti rada Narodne skupštine.

Nastavljamo načelnu raspravu. Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Joca Arsić.

Miomir Ilić

Poštovani narodni poslanici, koristim priliku da se zahvalim novodošlim poslanicima, jer ću imati čast da ovako iskoristim ovu svoju minutažu za SPS, da iznesem ključne primedbe na tekst zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu.
Zamolio bih gospodu ministre, koje takođe pozdravljam, da ipak budu pažljivi, da me saslušaju.
Poštujući osnovni akt za rad i razvoj jedne republike, odnosno države, u slučaju Srbije, a to je budžet za tekuću godinu, smatram da ovaj akt treba pažljivo da analiziramo i da prilikom donošenja uvažimo i one primedbe koje smo mi, kao opozcioni poslanici, stavili. Takođe, poštujući i elemente za izradu kako Predloga plana za 2003. godinu, koji je usvojen u decembru mesecu, tako i ovih izmena i dopuna, mogu da kažem kao poslanik SPS-a da osnovni elementi, koji su iskazani, pokazuju osnovne postavke kako treba u prihodnom i u rashodnom delu budžeta za 2003. godinu planirati i analizirati.
U odnosu na ovo što su poslanici iz opozicije rekli, kojima se i ja ovom prilikom pridružujem, svoju pažnju bih usmerio na dva segmenta - jedan je onaj deo koji se odnosi na deficit u budžetu Republike Srbije za 2003. godinu, koji iznosi 17,3% od prihodnog dela, koji nije mali. Možemo mi planirati što god želimo, ali plan koji donosi u svojoj osnovnoj postavci 17,3% deficita je nešto čemu treba svi da ukažemo pažnju.
Osnovni razlog moje diskusije odnosi se na deficit koji nije mali, iznosi 46,9 milijardi. Pokriće deficita u budžetu Republike Srbije, planirano u dva segmenta, od donatorstva i privatizacije, smatram da nije realano i ne može našu Republiku da dovede do kraja godine u pozitivan ekonomski bilans.
Napominjem da je razlika između budžetu koji je usvojen u decembru i ovog rebalansa u pokriću deficita koji se odnosi na dva segmenta, privatizaciju i donatorstvo, nerealna. Pre svega zato što Vlada treba da bude zabrinuta kako se realizuje proces privatizacije.
Sama razlika u debalansu, u pokriću debalansa, od 5 milijardi dinara, koja ide u korist drugog dela pokrića, a to je u pogledu donatorstva, gde se smanjuje za tri milijarde dinara prihod od privatizacije, govori da nešto nije u redu, vezano za sami proces privatizacije.
Mi smo, kao i svi poslanici ovde, i pozicije i opozicije, napravili jedan nacionalni interes, a to je pre svega da društvena imovina treba da bude privatizovana. Ali, pristup, način i model ovom prilikom se pokazuje da nije u redu, jer sada, posle samo tri meseca, znači prvog kvartala 2003. godine, konstatujemo da prihod od privatizacije neće biti takav, onda Vladu i novog premijera treba to da zabrine.
To je sigurno zato što i privatizovana preduzeća, i ona preduzeća koja treba da se privatizuju, nemaju osnovne segmente za dalji razvoj, u kome leži i pravi razlog zašto nam privreda ne radi, zašto privatizovana preduzeća takođe nemaju efekta.
Mi možemo budžet da bilansiramo samo radom. Bez rada nema ništa! Od donatorstva i od privatizacije, od toga nema ništa! Treba da zasučemo rukave i da radimo; da napravimo neki nacionalni proizvod, koji neće biti samo u poljoprivredi, nego i u industriji, mašinogradnji, u pratećim industrijskim granama, koje će imati takvu cenu svoga proizvoda na domaćem i svetskom tržištu, da će dati mogućnost da mi stvorimo takvu ekonomiju i da u budžetu ne planiramo deficit koji će da se pokriva od donatorstva i privatizacije.
To je suština naših primedbi, kao i suština toga da treba da vidimo kakvo je to donatrostvo bilo u 2002. godini. Koliko je meni poznato i planirani prihod, odnosno pokriće deficita u 2002. godini od donatorstva je podbačeno. Da li ćemo mi sada u ovoj 2003. godini da pokrijemo ovih 14,9 milijardi dinara deficita od donacija? Postavlja se pitanje - evo, sada je 2. april 2003. godine, kada možemo da sumiramo i rezultate prvog kvartala.
Koliko smo za ova tri meseca dobili donatorskih sredstava - to treba da odgovori nadležni ministar, koji očigledno ne želi da me sasluša, ali nije ni važno?! Znači, gospodine ministre, postavljam pitanje - da li je u ovoj godini donatorski prihod u prva tri meseca adekvatan ovom planu rebalansa budžeta, otprilike negde oko 3,5 milijarde dinara, koje bi trebalo da se uberu od donatorskih sredstava?
Da je ovo nerealno i u samom Predlogu i obrazloženju Vlade stoji da se bruto društveni proizvod smanjuje sa 5 na 3,5%, da se inflacija podiže sa 9 na 11%. Ako sada uporedimo jedan prost matematički podatak, evropska moneta, evro, na našem tržištu u prodajnoj vrednosti iznosi 64,58 dinara, to je negde oko 8%. Ako je tako, kako narod obično kaže, to već sada iznosi negde oko 8%, mi ovaj stepen planirane inflacije treba da držimo do kraja godine.
Ali, u obrazloženju koje je ovde Vlada dala (moraću da pročitam i citiram obrazloženje): "Očekuje se da će cene rasti u rasponu od 9% do 11%, u odnosu na ranije očekivanih 9%. Naime, rast cena nafte i jačanje dolara dovešće do "uvoza" inostrane inflacije, sa jedne strane, i dalji nastavak usklađivanja dispariteta cena infrastrukturnih usluga, uticaće na dodatni rast cena, sa druge strane".
To je primer gde Vlada priznaje da ne može više da kontroliše inflaciju i da je ovo ovde nerealno, u ovom planu rebalansa budžeta.
Da pređemo na konkretu stvar (mislim da bi to ministar trebalo da čuje) u razdelu 17 - I, Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede, to je Direkcija za vode.
Polazeći od onog što smo ranije pričali, značaja ove oblasti, moram da kažem da ovde Vlada sama sebi postavlja zamku. Pre svega, u budžetu koji je usvojen decembra 2002. godine i u ovom planu stoje finansijska sredstva od oko 1.900.000.000 za podrazdel 17.1. - Direkcija za vode.
To stoji na papiru i Ministarstvo finansija je izdvojilo sredstva, ali ta sredstva nema kome da odu. Evo zašto nema kome da odu. Direkcija za vode nikad nije ni osnovana. To ne postoji. Nije tu ministar poljoprivrede i vodoprivrede, Veselinov, da odgovori - zašto Direkcija za vode, kada je usvojeno i prilikom usvajanja Zakona o ministarstvima i finansijskom planu, ne postoji? Ko troši ta sredstva, gde idu ta sredstva, kako se organizuju planovi i programi iz ove oblasti, kako je organizovana vodoprivreda Srbije u ovom trenutku?
Organizovana je tako da od Omnibus zakona od 1. aprila postoji "Vojvodinavode" sa svim svojim segmentima i upravnim odborom. U ovom delu Srbije ne postoji ništa. Gde će ta sredstva da budu trošena, na koji način će biti kontrolisana? To je trebalo da bude prošle godine, jer već godinu dana postoji ovaj zakon o ministarstvima, kada je Direkcija za vode osnovana, a nije u primeni. Iz tog razloga ne može da se realizuje plan i progam vodosnabdevanja, jer nema ko da koristi.
(Predsednik: Upozoravam vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme vaše poslaničke grupe.)
Postavlja se jedno pitanje koje treba ovaj sastav Vlade da reši. Smatram da u ovom odnosu ovaj rebalans budžeta ima mnogih nedostataka i da ovakav nije prihvatljiv.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ovim smo završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije.
Pošto na listi nema više prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili to svoje pravo?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Dragan Tomić

Poštovana gospodo narodni poslanici, moram da kažem da ni kroz rebalans budžeta, koji je ponudila Vlada Republike Srbije, ne vidimo pomeranje ka opštim makroekonomskim elementima. Očigledno da moram ponovo da izrazim neslaganje sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije za ovu godinu.
Očigledno da se privreda Srbije i dalje nalazi na jednoj značajnoj margini. U redu, privatizacija, ali ne možemo ostaviti privredu Srbije da stoji i da čeka. Jer, kreditno - monetarna politika u ovom momentu u Republici Srbiji čini mi se da uvodi Srbiju u jednu ozbiljnu recesiju kada je u pitanju privreda! Vi onda imate pad društvenog proizvoda, odnosno imaćete pad u ukupnom bruto društvenom proizvodu za ovu godinu i trend pada proizvodnje, rast uvoza u odnosu na izvoz se povećava. Ne možemo a da se ne pozabavimo ovim elementima.
Jedini pravi argument za rast budžeta, za punjenje budžeta, za izbegavanje deficita u budžetu, da ne koristimo sredstva od privatizacije i uzimanje kredita u ovom momentu, to je podizanje privredne proizvodnje. Postoje čitave grane koje stoje. Ranije smo se raspravljali oko toga zašto je zaustavljeno građevinarstvo - molim vas, 200.000 ljudi u toj branši ozbiljno stoji. Tu i tamo, vidimo da se ponegde pokreće solidarna stambena gradnja; ili se u nekoj od banaka pronalazi prilika za izgradnju nekog poslovno - stambenog objekta ili se ovde nudi samo za pripadnike MUP-a. Mislim da ne možemo tako pojedinačno tretirati tu oblast, jer imamo problem koji je suptilan. On se odnosi na kompletno građevinarstvo.
Imate proizvođače opekarskih proizvoda, kompletnu tu oblast koja u ovom momentu stagnira, kao i deo metaloprerađivačkog kompleksa, zatim imate proizvodnju stolarije i mnogo toga što je vezano u ovom momentu. Ta grana bi mogla lako da se podigne ako bismo stvorili uslove, izmenili kreditno - monetarnu politiku u ovoj oblasti i, moram da kažem, vratili solidarnu stambenu gradnju na nivou na kome je bila u prethodnom periodu. To nema veze ni sa političkim sistemima, ni sa političkom obojenošću. To ima jedino veze sa rastom poljoprivredne proizvodnje.
Imate niz faktora u toj oblasti koji mogu podići, pre svega, rast poreza na promet, poreza na usluge, rast poreza na zarade i mnogo toga što bi se u ovom momentu pojavilo u ovoj oblasti. Malo gde u Srbiji imate da se podižu novi kranovi, da se kreće u toj oblasti nešto da se radi.
Možda to nije tema ili možda nije aktuelna tema, ali vam kažem da je to jedna od najozbiljnijih tema o kojoj, kada je u pitanju budžet i ekonomska politika države u određenom momentu, treba ozbiljno da se zamislimo. Da postoje uslovi za ovako nešto, to je vrlo evidentno i, ne treba oko toga da se raspravljamo - da li postoje ili ne postoje?
Postoje mnogobrojna sredstva u bankama koja su neplasirana. Planira se nekakva razvojna inflacija u ovoj godini od nekih 20%. Postavlja se samo pitanje u kom će pravcu ta sredstva da idu - da li će ići u potrošnju ili će biti usmerena ka proizvodnji? Ako budete pod pritiskom, a u ovom momentu je veliki pritisak javnosti i građana da se sredstva usmere u potrošnju, čini mi se da bi to bila jedna od pogubnih grešaka, jer sredstva treba da odu isključivo u proizvodnju. Samo kroz proces proizvodnje će se zanoviti nov proizvodni ciklus i stvoriće se uslovi da iz tih proizvodnih ciklusa dobijemo nova sredstva sa kojima ćemo moći razvojno da napredujemo kao država.
Ovaj budžet ne tretiram kao da ima neki politički karakter ili političku boju. On sam po sebi na ovaj način dobija taj karakter. Čini mi se da Vlada Republike Srbije treba da pobegne od takve vrste i takvog karaktera i čini mi se da, bez obzira na trenutno stanje - borbu protiv kriminala i sve ono što u ovom momentu okružuje državu i što se dešava u državi, ne možemo da pobegnemo od ovog ključnog momenta, a to je razvoj privrede Srbije.
Molim vas, u Vladičinom Hanu stoji "Delišes", jedna apsolutno proizvodna firma, gde je dijapazon prizvodnje od pečuraka do mleka. Ne može niko da mi objasni da ta firma ne može da radi, jer je u ovom momentu potreban neki kratkoročni kredit koji će podići proces proizvodnje! Da podsetim da tu ima i 30.000 kooperanata.
To su razvojne stvari, to su ciklusi u proizvodnji koji se svake godine zanavljaju i mogući su. Šta će se desiti sa procesom privatizacije takve firme? Kupiće je neko. Takve firme će biti sutra privatizovane za bolje pare i, imaće zdrave poreske bilanse, imaće masu plaćenog poreza na promet, a neće u ovom momentu tamo stajati 1.200 i nešto radnika koji nisu primili 17 ili 18 plata.
Tako redom po Srbiji možete naći sijaset firmi i preduzeća koja stoje, čekaju proces privatizacije, čekaju restrukturiranje, obilaze banke, a u bankama skupi krediti i dalje! Mi smo onoliko država pod rizikom, koliko odredi onaj ko je na vlasti. Smanjimo rizike kreditiranja.
Dakle, kada sve ovo sagledate sa ove privredne strane, molim vas, u Srbiji radi velikih 50 do 70 preduzeća, a sve ostalo stagnira ili se nalazi u jednom procesu pada obima proizvodnje. Podizanje nivoa proizvodnje znači punjenje budžeta, rast poreza na promet, rast poreza na usluge i onda dolazimo do nivoa potrošnje koji će svima nama pomoći da bolje živimo. Na kraju, to će sutra stvoriti uslove za zapošljavanje. Ne možemo programski reći - zaposlićemo 100 hiljada ljudi u ovoj godini, u Srbiji, ako nemamo rast proizvodnje, ako ne stvaramo uslove da nova preduzeća rade.
Građani Srbije su se pomirili sa nekoliko činjenica. Pomirili su se sa činjenicom da se nalazimo u fazi privatizacije gde su važne evropske integracije, i to je u redu. Ne mogu da se pomire sa činjenicom da na kraju meseca ne mogu da prime platu i da sutra njihova deca nemaju perspektivu zapošljavanja; priče koje su se ranije koristile, pa koriste se i sada na razne načine, kao, mi imamo milione zaposlenih.
Prošli put kada je bio Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, govorio sam o tretmanu osiguranika. Sada ću da vam kažem nešto drugo: fondovi za zapošljavanje i službe za penzijsko i invalidsko osiguranje su po meni dve službe koje su za 20 ili 30 godina izdržale sve reforme i ništa se nije ozbiljno desilo, kada su one u pitanju.
Da postavimo pitanje - koliko je zaista nezaposlenih ili koliko je prijavljeno ljudi na birou za zapošljavanje? I, kada počnemo tu tretman, imam pravo na 20 minuta ako žurite ...
(Predsednik: Hoćete da koristite drugih 10 minuta?) (Da.)
Dakle, videćete i sami, kada biste istretirali kroz fondove zaista kome treba posao u Srbiji, videćete da ima bar 300 hiljada ljudi koji su prijavljeni isključivo da bi ostvarivali neka socijalna prava, a ne prava iz radnog odnosa. To su balansi i za budžet, ozbiljni, prema tome, čini mi se da Vlada Republike Srbije i ovde ima problem.
Molim vas da shvatite da ovo nije ideološko, ovo je suštinsko pitanje, dakle, kako ćemo sutra svi zajedno da živimo.
Ne možemo slati poruke da ćemo zaposliti ne znam koga, a stalno imamo pad proizvodnje, zatvaranje preduzeća, priču o privatizaciji i to je u redu, to je jedna strana. Nema nikakve veze da se sutra ode u neku banku i podigne pristojan kredit sa normalnom kamatom da bi se obnovio proces proizvodnje, da bi se na stranu podmirila dugovanja, jedna, druga, da li je firma pred stečajem ili nije i da bi se pokrenuo proces proizvodnje posebno u onim granama gde mi možemo biti izvozno orijentisani.
Postoje preduzeća u Srbiji, bez obzira na političke sisteme koji su bili u ovoj državi, dobro su koncipirana u prethodnom periodu i 90% su izvozno orijentisana.
Mislim da, kako se čujemo oko ovog pitanja, da se očigledno dobro ne razumemo. Moram da kažem, bez obzira što mi o ovome govorimo, ne mislimo ni da smo najpametniji, ali mislimo, sva pitanja koja u ovom momentu opterećuju državu, da je ovo jedno od suštinskih, molim vas.
Mi imamo navodno Narodnu banku Srbije, a još ovde nismo tretirali zakon o Narodnoj banci Srbije; imamo i pečat, sada imamo i monetu Narodne banke Srbije. To je apsolutno nelegalno, molim vas. Evo, pitam sve ovde prisutne da li smo mi usvojili zakon o Narodnoj banci Srbije? Naravno da nismo i preko toga se prelazi kao da se ništa ne dešava. Ta moneta je apsolutno nelegitimna, odnosno nelegalna, ta nova novčanica je opet nelegitimna novčanica u državi Srbiji. Mi i nemamo prilike ni da uzmemo to, još radimo sa starim novcem, a ne znam ni ko ima te nove novčanice.
Molim vas, ako pričamo o legitimitetu, jeste taj zakon ovde, donesite taj zakon da o njemu razgovaramo, da se usvoji i da, znate, kada neko naruči izradu pečata, on mora da ima i rešenje sa kojim se služi tom prilikom. Molim vas, ovo je krupno pitanje.
Kako neko onda može da govori o kreditno-monetarnoj politici u ovoj državi, a nema za to osnova? To su lažni pečati, gospodo, lažni su pečati, sa kojim pravom, nema veze da li je u pitanju G-17 grupacija ili neko drugi, ali to je apsolutno raspolaganje lažnim pečatom. Koliko se ja razumem u ovoj fazi borbe protiv kriminala, to je jedno visoko tretirano krivično delo.
Gospodo, znam da nema prenosa, ali moram da kažem, možda bi morali i oko toga da pogledate nešto. Znate, znam da žurite, evo, završićemo, ali moram ovo da vam kažem, znam da zante, ali vas upozoravam da je važno i zbog vas i zbog javnosti sutra da o tome ozbiljno razmislite i da donesete zakon o Narodnoj banci Srbije; da razgovaramo ovde o tom pitanju, kao i o tretmanu tog pitanja i o tretmanu kreditno-monetarne politike koja se direktno preslikava i na ovaj budžet!
Molim vas, gospodo, nije šala ovo o čemu govorim, jer ovo su ozbiljna pitanja, a čini mi se da ćemo posle njih svi bolje živeti. Na kraju, Vlada Republike Srbije bere argumente pred građanima Srbije. Razmislite o tom pečatu. Hvala lepo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
Pre toga, zaključujem načelni pretres i saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović.