ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto predstavnik predlagača nije prisutan, ne želi da da završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA (pojedinosti)
Primili ste Predlog koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Hranislav Perić, Slobodan Tomović, Golub Rajić, Nebojša Jović i zajedno Miomir Ilić i Joca Arsić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto smo obavili zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i ovaj predlog zakona, prelazimo na raspravu u pojedinostima, odnosno otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

U skladu sa načelom podele vlasti, nedopustivo je mešanje izvršne u sudsku vlast, te je, stoga, neprihvatljivo da se oduzme ovlašćenje Visokom savetu pravosuđa da predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. U ovom slučaju tužioce i zamenike će predlagati Vlada i ministar, što znači da će sudstvo zavisiti od izvršne vlasti.
Prema Predlogu zakona nećemo doći do nezavisnog sudstva i tužioca. Ovde je sve jasno i ako predlog učini ministar, onda kod donošenja odluke moraš da izvršavaš naloge ministra. Ako predlog učini Vlada, onda ćeš morati da radiš po nalogu Vlade. Ovakav način rada neće unaprediti demokratiju u Srbiji, niti će stvoriti nezavisno sudstvo, kako to često za javnost zna da kaže ministar Batić. Prema predloženom zakonu kadroviranje u sudstvu će funkcionisati tako što će rukovodeća stranka kadrovirati tužioce i zamenike i oni će na kraju biti stranački tužioci i zamenici.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Na početku moram da istaknem da Srpska radikalna stranka neće podržati ovaj amandman iz čisto principijelnih razloga, jer se razlikuje naša koncepcija u pogledu mogućnosti postojanja i statusa Visokog saveta pravosuđa. Smatramo da i ova promena, koja se predlaže u ovom zakonu, a koja prati i odgovarajuće promene u Zakonu o javnim tužilaštvima, ide ka tom našem konceptu i svoj stav o ovim promenama mi smo praktično izrazili kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Za ovaj deo rasprave mislim da je važan jedan principijelni stav. Ustav Republike Srbije o javnom tužiocu ima nekoliko odredaba. Važna je ona prva odredba tog poglavlja, koja kaže da je javni tužilac samostalni organ, i on je samostalan samo u onom delu koji se tiče gonjenja učinilaca krivičnih dela i mogućnosti podnošenja pravnih sredstava radi zaštite ustavnosti i zakonitosti. U krajnjem slučaju, svi ti organi, koji su u glavi Ustava navedeni, rade taj posao zaštite ustavnosti i zakonitosti, a na taj način i osnovnih ljudskih prava i svega onoga što sledi na osnovu toga.
Javni tužilac ima specifičan položaj i on nikada nije toliko bliži izvršnoj vlasti koliko je daleko od zakonodavne vlasti. Njemu mesto nije tamo. Vlada apsolutno nema nikakav posao kada je u pitanju tužilaštvo, osim obezbeđenja uslova za normalno funkcionisanje, ali to je obaveza Vlade i u pogledu drugih organa.
Zato smo principijelno protiv toga predloga da se Vlada meša u posao i kadroviranje kada su u pitanju tužioci, pa bilo da su oni zamenici ili baš javni tužioci.
Ukazao bih na još jednu odredbu Ustava Republike Srbije, koja govori o stalnosti funkcije javnog tužioca. Po procesnim zakonima zamenik, bez obzira kog nivoa javnog tužioca, gotovo da ima ista prava i iste obaveze kada je u pitanju vođenje postupka, progon i ulaganje pravnih sredstava radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Mislim da predlagač o tome nije vodio računa. Predložio je jedan zakon kojim praktično stavlja pod svoju kontrolu, i to apsolutnu, i kompletno tužilaštvo.
To što u odredbi o javnom tužiocu ne stoji da je on samostalan i nezavisan, kao što stoji kada je u pitanju sud, ne znači da je toliko blizu izvršnoj vlasti da ona može da imenuje zamenike, da kadrovira, postavlja i raspravlja.
Javni tužilac mora biti na pristojnoj razdaljini, a u pogledu imenovanja i izbora mora biti u nadležnosti onoga ko donosi propise i ko zahteva od tog organa da štiti njegove propise koje je doneo.
Zbog toga ovaj amandman ne možemo da podržimo, jer je u suprotnosti sa čitavim našim konceptom mesta i uloge javnog tužioca u ustavnom sistemu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Tužilaštvo nije klasičan sudski, više je neki upravno-sudski organ koji se bavi poslovima koji su opisani o njegovoj nadležnosti, znači, otkrivanje počinioca krivičnih dela. On je, donekle, strana u postupku.
Interesantno je da je od 2001. godine Vlada imala različite odnose prema samoj prirodi tužilaštva i načinu izbora. Vlada se 2001. godine zalagala, zbog prirode stvari, da zamenici tužilaca dele odgovornost, kao i sami tužioci, da jednostavno nema potrebe da se njihov status razlikuje - zalagala se za njihovu stalnost i da ih bira Skupština.
Da se podsetimo, Ustavom Srbije je regulisano da su samo javni tužioci, znači bez zamenika, stalni i da njih bira Skupština, a za zamenike javnih tužilaca je ostavljeno da se njihov status posebno uredi zakonom.
Predlogom zakona Demokratske stranke Srbije definisali smo da se zamenici javnih tužilaca imenuju na osam godina i da to radi Visoki savet pravosuđa. Kasnije se došlo do tog rešenja, ali se Vlada zalagala, kao i ministar pravde koji nije prisutan, da je Skupština ta koja treba da bira zamenike tužilaca i da oni budu stalni.
Posle toga, kada je Demokratska stranka Srbije bila van Skupštine, zbog otimačine mandata, promenjen je Zakon o Visokom savetu pravosuđa, promenjen je sastav Visokog saveta pravosuđa, gde su tužioci dobili većinu, i tu je pod pritiskom tužilačkog lobija promenjen sastav Visokog saveta pravosuđa, ne bi li tužioci bili ti koji će imenovati sudije, gde će oni sami sebe birati bez većeg upliva izvršne i zakonodavne vlasti na izbor sudija.
Sada imamo neko treće rešenje, a to je neka evolucija, gde Vlada kaže da je ona ta koja će imenovati zamenike javnih tužilaca, i to na određeno vreme.
Potpuno je neprihvatljivo za Demokratsku stranku Srbije ovo rešenje. Smatrali smo da je Visoki savet pravosuđa u našem pravnom sistemu taj koji mora da ima tu nadležnost, da je previše opasno davati Vladi da ona imenuje zamenike tužilaca. Time se srozava ugled tužilaca na, recimo, nivo sudija za prekršaje, što nije dobro. Sudije za prekršaje imaju drugi status i uopšte sud za prekršaje ima drugi status od klasičnih sudova.
Smatramo da na ovaj način nećemo doprineti izgradnji javnotužilačke funkcije kao samostalne i slobodne, koja treba nezavisno i odgovorno da radi, već, naprotiv, podjarmićemo javno tužilaštvo, podjarmićemo javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, učinićemo ih činovnicima Vlade, kao što su to neki drugi i oni će biti u funkciji izvršne vlasti.
Ovo je opasnost i za vlast i za opoziciju. Za opoziciju zato što će možda biti pod političkim pritiscima, da tužilaštvo juri opoziciju zbog raznoraznih stvari, izmišljenih, neizmišljenih, montiranih, nemontiranih. Drugo, za vlast je to opasno, jer će oni sutra biti opozicija i to može protiv njih da se okrene. Mene gotovo čudi ta kratkovidost da neko ne vidi i ne smatra da ne treba donositi zakone koji će biti u jednom kratkoročnom periodu u funkciji vlasti, već treba donosti zakone koji će biti u funkciji sistema.
Ovaj zakon i ove izmene nisu u funkciji izgradnje sistema pravne i demokratske države, sudstva, javnog tužilaštva, kao nezavisnih i jakih institucija koje treba da rade na otkrivanju krivičnih dela i Vlade. Kako će neki tužilac da otkriva krivična dela koja je učinio neki ministar, ako je njega taj ministar imenovao na to mesto. Gde tu imamo nezavisnost funkcija i gde tu možemo govoriti o tome da su svi dostupni zakonu i da je pravda slepa i da će svi odgovarati za dela koja su počinili. Jednostavno, na ovaj način se to izbegava i mi ćemo biti protiv ovog rešenja.
Meni je jako žao što nas ovde ima manje od 84, koliko nas je potrebno da prisustvujemo i radimo po ovim tačkama. Zamolio bih, zbog važnosti ove stvari, da utvrdimo kvorum i da krenemo krajnje ozbiljno da radimo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Molim narodnog poslanika koji je tražio utvrđivanje kvoruma da ubaci svoju karticu.
Prisutno je 85 poslanika, imamo kvorum i nastavljamo rad.
Šefu poslaničke grupe DSS izričem opomenu zato što je tražio utvrđivanje kvoruma, a potom nije obezbedio da njegova poslanička grupa učestvuje u kvorumu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Nisam znao da će amandman gospodina Perića izazvati toliko žučne rasprave u ovom parlamentu, ali izgleda da je suština tog amandmana pogođena i izgleda da je ono što je podnosilac amandmana želeo da uradi, a to je da unapredi stanje u pravosuđu, tačnije da predupredi pogoršanje stanja u pravosuđu u pogledu nadležnosti samog Visokog saveta pravosuđa, dobra namera koja će očigledno još mnogo puta biti tema skupštinskog zasedanja i rasprave na Skupštini Republike Srbije.
U uvodnoj reči moram da kažem da je pravni galimatijas oko pravosuđa počeo predlogom seta pravosudnih zakona, u oktobru 2001. godine, oko koga je, navodno, bio postignut konsenzus; bilo je mnogo priče da li je to bila trampa za podršku Zakonu o radu, ili nije, i tako dalje i tako bliže. Danas, kao što smo već čuli, imamo treće, koliko sam mogao da pratim tok promena u nadležnostima Visokog saveta pravosuđa, u nadležnostima javnih tužilaštava itd; ali, pošto je ovde reč o amandmanu na Zakon o Visokom savetu pravosuđa, pričaću samo o nadležnosti Visokog saveta pravosuđa.
Dakle, taj organ koji je konstituisan kao nezavisni organ, u cilju obezbeđenja i pospešivanja nezavisnosti sudstva, organ koji je trebalo na sebe da preuzme vrlo važne odgovornosti i nadležnosti u pogledu predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija, nosilaca javnotužilačkih funkcija i zamenika javnih tužilaca, kao što sam već rekao, konstituisan je sa ciljem da obezbedi ili utemelji samu nezavisnost sudstva, pre svega u odnosu na izvršnu vlast, koja je, podsetiću na rešenja koja su bila sadržana u prethodnom zakonu o sudovima, bila u mogućnosti da predloži preko nadležnog Odbora za pravosuđe, preko nadležnih odbora u Skupštini Republike Srbije, opet Narodnoj skupštini Republike Srbije, i nosioce pravosudnih funkcija i nosioce javnotužilačkih funkcija.
Takvo rešenje bilo je predmet kritike opozicije; i SPS je 1997. godine donela jedan predlog seta zakonskih odredaba, u kome se predviđalo rešenje koje je podrazumevalo konstituisanje Visokog saveta pravosuđa, ali sticajem okolnosti, o kojima neću previše da pričam trenutno, došlo se do situacije da taj set zakona nije stavljen u skupštinsku proceduru, pa je došlo do sličnog ili manje više izmenjenog zakonskog predloga u oktobru 2001. godine.
Tada je uvaženi ministar pravde, gospodin Batić, izjavio da je taj predlog usaglašen, da je apsolutna podrška obezbeđena, međutim, kasniji razvoj događaja uverio nas je da nije bilo baš tako, i sadašnja rešenja kojima se predviđa da se izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa u članu 1. stav 2. reči "javni tužioci i zamenici javnih tužilaca" briše predviđeno rešenje, da Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, zaista je dokaz u prilog tezi da koncepcija samog uređenja pravosudnog sistema nije jasna i da sama činjenica da za godinu i tri, četiri meseca po četvrti ili peti put menjamo zakone iz oblasti pravosuđa dovoljno govori o tome.
Ministre, ako mislite da menjate svake nedelje zakone, bar da se spremimo, biće mnogo posla za mene, nemojte baš svake nedelje.
Dakle, suština našeg amandmana jeste da ostane važeće rešenje, da javne tužioce i zamenike javnih tužilaca predlaže Visoki savet pravosuđa, a da ih bira, u cilju zaštite nezavisnosti sudstva i javnotužilačke funkcije, Narodna skupština Republike Srbije.
Nadam se da ćete imati razumevanja za ovakav amandman. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, povreda Poslovnika.

Dejan Mihajlov

Predsednice Mićić, razumem vaše nezadovoljstvo, vaš gnev i sve ostalo što proizilazi iz situacije u kojoj se nalazite, ali to nije potreba da izričete mere suprotno ovom poslovniku.
Povredili ste član 102. Poslovnika tako što ste meni izrekli meru opomene. U članu 102. se kaže: "Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Narodne skupštine Republike Srbije"; da li sam to uradio - nisam; zatim "koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč"; da li je to bio slučaj - nije; zatim "koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu" - nije bio slučaj.
Zamolio bih da opomenete gospođu Čomić, pošto dobacuje ovde, s leđa, ako ima nešto da kaže, neka izađe za ovu govornicu, i to je već stvar njenog ličnog vaspitanja.
Treće, "ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora" Da li je to bio slučaj? Nije.
"Ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica". Da li sam to učino? Nisam.
"Ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze; ako drugim postupcima narušava red na sednici...."
Gospođo Mićić, nijedna od ovih odredaba nije povređena, smatram da ste suprotno ovom poslovniku izrekli meru opomene i mislim da bi bilo najbolje i za vas i za ovu skupštinu da primenjujete Poslovnik onako kako bi trebalo, prema svima jednako, da nemamo neselektivnu primenu Poslovnika, kao što se nešto drugo primenjuje od naše države ovih dana. Na taj način biste doprineli izgradnji ovog parlamenta, kao institucije, i ne biste doveli i uzavreli atmosferu u ovoj skupštini do jednog nivoa ostrašćenosti, koji ne može da donese dobro.
Mislim da su ovo i suviše ozbiljne stvari da bi se ovako neozbiljno ponašali, da poslanici ne prisustvuju ovome i da jednu raspravu koja treba da doprinese izgradnji pravnog sistema, suzbijanju kriminala, svodite na rasprave - da li je neko govorio četiri minuta i tri sekunde i da li je brže ili sporije izašao do govornice, već treba vi, svojim ponašanjem i prisustvom da doprinesete da se ovde vodi jedna akademska rasprava, u onoj meri u kojoj to omogućava i obrazovanje poslanika i njihova spremnost da učestvuju u ovoj raspravi.