ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dušan Budišin

    Dakle, isti efekat se može postići merama oduzimanja imovinske koristi. To svaki sudija koji zna svoj posao, može da uradi, da dođe do istog efekta, a da ne poseže za merama koje pogađaju one koje ne treba i ne smeju da pogode. Treba reći još nešto. Odredbe Krivičnog zakona Jugoslavije potpuno  zadovoljavaju potrebu da se onima koji su stekli imovinsku korist izvršenjem svih vrsta krivičnih dela, ne samo organizovanog kriminala, ta korist oduzme.
    Pri svemu tome, mera oduzimanja imovinske koristi ne može nikada da trpi ovakve prigovore koje može da trpi konfiskacija imovine, jer mera oduzimanja imovinske koristi ima u sebi elemente konfiskacije. Ovako kako Vlada predlaže uvođenje konfiskacije, sam način je nezaokružen, nedovoljan.
    U našim starim zakonima bio je propisan postupak u kome se konfiskovala imovina. To se činilo Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Bila su, doduše, ograničenja koja su za cilj imala preživljavanje članova porodice i postojao je egzistencijalni minimum ispod koga se imovina nije mogla dirati. Tako je konfiskacija izričito propisivana za određena krivična dela u našem pravu i ipak nije bila opšta mera za sva krivična dela. Naravno, pri tome je bilo zabranjeno izricati novčanu kaznu uz konfiskaciju imovine. Na osnovu obrazloženog, mislimo da je potpuno nepotrebna ovakva stilizacija i zato predlažemo da se član 3. briše kao nepotreban.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovim članom Predloga zakona menja se odredba Zakona koja se tiče vrste kazni. Pored zatvora i novčane kazne uvodi se konfiskacija kao kazna koja može biti samo sporedna kazna. Naravno, u kasnijim odredbama razrađuje se šta znači konfiskacija. Ne bih hteo da ponavljam ovo što su moji prethodnici rekli, ali ukoliko je motiv predlagača bio da uvrsti konfiskaciju na ovakav način, pa makar i možda je društveno opravdano da se veže samo za organizovani kriminal i to sigurno deli simpatije skoro svih u ovoj sali. Stičem utisak da je predlagač zakona pogrešno protumačio i pogrešno definisao neke pojmove u konvencijama koje su malopre citirane.
    Naime, tamo se upotrebljava reč "konfiskacija" ili "oduzimanje" u funkciji terminološkog razjašnjenja; mislim, pre svega, da se radi o jednom prevodu koji ne daje povod za ovakvu intervenciju i za uvođenje konfiskacije kao sporedne kazne. Da je to tako, najbolje svedoči činjenica da je 1990. godine naš Krivični zakon promenjen i da je tada izbrisan član 40. koji je regulisao konfiskaciju, jer je i tada to bio uslov za naš prijem u Savet Evrope i evropske integracije. Tada je vlast to uradila pod tim pritiskom.
    Međutim, potpuno je opravdano da se to uradi i bez pritiska, jer konfiskacija je duboko nepravedna mera, iz prostog razloga što se tiče imovine, tiče se pre svega svojinskih prava, duboko zadire u pravo svojine pojedinca. Ona jeste materijalna sankcija za nešto što je urađeno i zbog toga je, radi elementarne pravde, uspostavljena jedna druga mera - oduzimanje nezakonito stečene dobiti i bilo kakve koristi putem kriminala. Znači, ne samo predmeta nego i svih uvećanja koja su došla po osnovu kriminala. Možda su malo teška za utvrđivanje u toku postupka, ali to je primerena sporedna sankcija koja prati svako krivično delo gde se javlja materijalna dobit kao rezultat, motiv i posledica određenog krivičnog dela.
    Zbog toga konfiskacija, ovako kako je data, pa makar i u nabrajanju kao vrsta sankcije, ne sme da postoji. Može da bude opasno zloupotrebljena, da dovede do nesagledivih posledica, jer oduzimati imovinu čoveku, a da ta imovina ili vrednost te imovine, pretpostavljena vrednost nečega što predstavlja rezultat krivičnog dela, nema apsolutno nikakve veze niti sa krivičnim delom, niti sa oblikom sticanja i stvaranja te imovine, to bi bio praktično drugi kriminal, samo u formi sudske presude. Zbog toga je to i izbačeno.
    Naravno, svi izbegavaju da konfiskaciju stavljaju u taj kontekst, a kada je u pitanju organizovani kriminal, onda naročito dolaze do izražaja odredbe o oduzimanju nezakonito stečene imovinske koristi. Ako je neko hteo sa ubacivanjem konfiskacije da zaplaši nekoga, nije ga zaplašio, ali ovako ubačeno u zakon smeta i ovim institucijama gde smo postali članovi.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Kazna konfiskacije jeste postojala u našem krivičnom pravu do 1990. godine, kada je usled promena Ustava Republike Srbije izbrisana iz krivičnih zakona. I do tada se kazna konfiskacije mogla izreći samo kao sporedna mera u slučaju izricanja kazne počiniocima krivičnih dela. Takođe, konfiskacija kao mera morala je da bude restriktivno tumačena.
    Ali, pre nego što krenem u obrazlaganje onoga što se desilo 1990. godine i objašnjavanje uslova u društvu koji su prethodili ukidanju konfiskacije kao sporedne kazne u našem pravu, dozvolite mi da kažem da je konfiskovanje imovine na jedan ovakav način, kao što je predloženo u ovoj izmeni zakona, zabeleženo u pravnoj istoriji u tzv. istražnom krivičnom postupku, koji je karakterisalo mnogo pojava koje nisu bile dobre i zaista nisu bile dovoljne da bi obezbedile pravično sprovođenje tog krivičnog postupka, niti su obezbeđivale osnovne uslove za poštovanje onih koji su optuženi, tačnije onih koji su u postupku ili onih koji su nakon osuđivanja bili stavljeni pod udar krivičnih mera.
    Dakle, kao jedno od obeležja tog istražnog postupka, za razliku od optužujućeg ili mešovitog savremenog krivičnog postupka, jeste i mera konfiskacije. Na kraju srednjeg veka, dakle na zalasku feudalizma, jedan italijanski pravnik koji se zvao Čezare Bekarija, napisao je 1764. godine knjigu o zločinima i kaznama koja je predstavljala prekretnicu u tadašnjem krivičnom pravu. Napisana je kao delo anonimnog autora, pogodite zašto, a u njoj se, pored kritikovanja osnovnih odredaba ili osnovnih karakteristika tog istražnog krivičnog postupka, kritikuje i u registru kazni navodi kao vrlo negativna kazna konfiskacija imovine na ovako širok način kakav je predviđen u predloženom tekstu izmena i dopuna Krivičnog zakona SRJ.
    Dakle, kaznu konfiskacije moramo da gledamo i u tom svetlu, da je to jedan od relikata prošlosti. Godine 1990. i u našem krivično-procesnom zakonodavstvu i u krivičnom zakonodavstvu ukinuta je kazna konfiskacije. I, ako pogledamo da onaj ko priprema krivično zakonodavstvo mora da ima u vidu njegovu primenjivost i zadovoljavanje svih onih kriterijuma koji obezbeđuju njegovu pravednost, zaista moramo da se zapitamo da li je uvođenje konfiskacije ponovo, nakon 13 godina od njenog brisanja iz registra kazni u našem krivičnom pravu, dobro, na ovakav način i u ovom trenutku.
    Već sam pomenuo da bilo kakva izmena krivičnog zakona u vreme vanrednog stanja nije dobra. Takođe, još jedna od otežavajućih okolnosti jeste da se krivično zakonodavstvo pod odredbama Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje mora kodifikovati na jedan opširniji, celishodniji, sveobuhvatniji način.
    Danas možemo da razgovramo o tome da li je kazna konfiskacije svrsishodna ili ne, ali pri tom moramo krajnje restriktivno da tumačimo ono što konfiskacija može da podrazumeva.
    Dakle, moguće je biti i zagovornik konfiskacije, ali ne u ovakvom obimu koji podrazumeva da može biti konfiskovana celokupna imovina onoga ko je osuđen za vršenje krivičnog dela, već samo imovina koja je stečena vršenjem krivičnih radnji, vršenjem radnji na protivzakonit način. Uz tu pravnu popustljivost prema konfiskaciji koja je, kao što sam rekao, iz registra mera brisana na kraju srednjeg veka, možemo da prihvatimo, samo uz ograničenje da se odnosi na imovinu koja je stečena vršenjem krivičnog dela.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijavljenih za diskusiju o ovom amandmanu.
    Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Milorad Mirčić i zajedno narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je isti pravno moguć.
    Da li se podnosilac amandmana javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    Srpska radikalna stranka predlaže da se član 4. izmena i dopuna Zakona briše.
    Malopre su naše kolege iz Srpske radikalne stranke detaljno objasnile razloge zbog čega bi ovaj član trebalo da se briše; ne samo zbog toga, suštinski razlog je što se uvodi nova vrsta kazne, a to je oduzimanje odnosno konfiskovanje imovine. Pored stalnih kazni - zatvorske i novčane - uvodi se jedna sporedna ili dopunska kazna, kako to kaže predlagač, a to je oduzimanje imovine.
    Da vidimo šta je neposredni povod za uvođenje ove kazne, koja je devedesetih godina bila izbačena iz Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.
    Neposredni razlog je sve ovo što se dešavalo u poslednje vreme. Tu niko normalan, niko pametan neće da osudi poteze koje treba pravosuđe da povuče i sankcije koje treba da donese, da bi na pravi način bili sankcionisani počinioci krivičnih dela. Ali, uvoditi instituciju kazne, ponovo je vraćati da bi to služilo sutra kao moguća zloupotreba zakona, to je već mač sa dve oštrice.
    Vi možete, gospodo, to sada da uradite, imate dovoljan broj glasova, ali razmislite - kada sutra budete opozicija, da li će neko doći na vlast i pokušati da to zloupotrebi? Ili, ono što je bliže i što je vama sada privlačnije - koja je sigurnost da vi to nećete zloupotrebiti? Vi ste ove događaje i slučajeve koji su se desili u poslednje vreme i te kako medijski zloupotrebili - osuđujete, presuđujete, okrivljujete, a ne date pravo da čovek odgovori. Sa takvim načinom ko da vam veruje da, kada usvojite ove izmene i dopune Zakona, nećete i ovo zloupotrebljavati?
    Na koga smo se to ugledali? Ugledali smo se na italijansko zakonodavstvo. Tačno je, Italija se sa problemom mafije susreće mnogo godina, decenijama, vekovima ima borbu. Ali kako su to uradili? Uradili su tako što su doneli na neki način ledž specialis, dali su posebna ovlašćenja pravosudnim organima, javnim tužiocima - kada se imovina koja je bespravno stečena od strane mafije zapleni, Italijani to dele sirotinji, kako je to prezentovano od strane ministra Batića. Taj isti model mi treba da primenimo, a, gospodo, svi smo svesni činjenice da nisu mafija, niti kriminal toliko duboko ukorenjeni na ovim prostorima, kao što je to u Italiji.
    Evo vam još prihvatljiviji primer: stepen kriminala u Crnoj Gori je mnogo veći, organizovanost kriminala je na mnogo većem stepenu nego što je u Srbiji, pa ni oni neće to da uvedu, a svesni su činjenice, kad - tad moraju da krenu u žestok obračun sa mafijom. A mi, koristeći sve ovo što se desilo, ubacujemo u zakon novu sporednu kaznu. Šta će nam onda glavna koja se zove novčana?
    Ako stvarno mislite da bi oduzimanje imovine trebalo da bude na neki način nadoknada određenog dela štete koja je počinjena pojedincima ili državi - šta će nam novčana kazna kao glavna kazna? Negde morate da se opredelite. Kada nešto predlažete, dobro povedite računa.
    Mi srpski radikali vam govorimo iz najboljih namera. Ako nekada sa ove govornice i govorimo nešto što vam se ne sviđa, nemojte shvatati da je to lično. I mi se na isti način osećamo kao vi ili većina u vladajućoj koaliciji, da se treba odlučno boriti protiv kriminala, ali nemojte, gospodo, da pribegavate ovome, zloupotrebljavajući emocije građana Srbije koji se solidarišu sa vama, samo iz jednog jedinog razloga vam daju podršku da se obračunate sa kriminalom; nemojte na "mala vrata" da stavljate omču tim istim građanima oko vrata.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovim amandmanom gospodin Mirčić traži da se izbriše taj član Predloga zakona, koji ukazuje na to da je konfiskacija sporedna kazna.
    Predlagač je našao opravdanje, kada je vratio posle 13 godina ovu kaznu, u tome što računa da ukoliko se ta mera primeni samo prema pripadnicima organizovanih grupa koje su i nastale da bi se bavile organizovanim kriminalom to može biti opravdanje da se konfiskacija uvede u naš krivični zakon. Možda i nije loša ideja, možda su motivi ispravni, ali, verujte, put je pogrešan.
    Pre dve godine put je bio jednokratni porez na ekstraprofit, pa od nekoliko stotina miliona ili desetina miliona, ispostavilo se da 200 i više presuda čeka u pisarnici, jer je Vrhovni sud to poništio, a već tri meseca nikako da se izvrši dostava. Jednostavno, ekstraprofita nema, on se istopio, niz Savu i Moravu i otišao Dunavom u Crno more. Znači, nije ga ni bilo.
    Sada je očigledno akcija da se sve i svašta predstavi organizovanim kriminalom ako ima više od tri učesnika u nečemu što može da liči na organizaciju, pa će po gradovima svi oni koji su napravili industrijske pogone, pošto je najava da će se privredni kriminal posebno sagledavati nakon ovih promena zakona; znači, krećemo sa onom konfiskacijom kao 1945. godine.
    Navešću vam jedan primer iz 1945. godine, verovatno će, ako prođe ovakav zakon, da se desi 2003. godine. Čovek je za vreme rata imao radnju, ona je bila otvorena, povremeno zatvorena. Na poziv skojevaca zatvorena, kada nije bilo poziva bila je otvorena, prodavao čovek, trgovao, pomagao skojevce, dočekao oslobodioce i kum ga odveo u zgradu banovine u Nišu i rekao - taj je sarađivao sa okupatorom. Napravili su rešenje da je sve vreme rata radio, sarađivao sa okupatorom i da je stekao ratnu dobit od 180.000 dinara u to vreme, a to je otprilike dve kuće - jedna koju mu je ostavio ded po ocu, a druga, koju mu je ostavio ded po majci. Ostao je bez obe kuće i bez radnje i bio zaštićeni stanar u svojoj kući. I naravno, niti je to vraćeno, kuća preko puta, njegova bivša kuća otkupljena, žrtva konfiskacije. Da li postoji delo - nije postojalo delo.
    Verovatno će sada da se napabirči neko delo svakome onome ko ima bogatstvo više od 500-600 hiljada maraka, ili 500-600 hiljada evra, da bi se primenila ova sporedna kazna. I to je ta opasnost, ta sporedna kazna treba da pogodi pre svega porodicu, a moguće da ta porodica i nema nikave dodirne tačke sa tim poslovima kojima se bavio član porodice koji je kažnjen kao pripadnik organizovane grupe.
    Ako idemo prema ovim najsvežijim primerima, samo da znate, ti vrhunski kriminalci iz organizovanog kriminala su sve što su stekli prepisali ženi, deci, očevima, majkama, i nema te imovine.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
    Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Petar Jojić i zajedno narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.