PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.04.2003.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Molim da se Skupština izjasni o predlogu narodnog poslanika Siniše Mitrovića, zamenika predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, da produžimo radno vreme večeras do 20,00 časova.

Za 106, protiv 71, nije glasalo 20, od 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je prihvaćen predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Velimir Simonović, zajedno Gordana Čomić i Bojan Kostreš, Miroslav Hristodulo, Branislav Kovačević, zajedno Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Miloš Todorović, Veroljub Arsić, Milovan Radovanović, Vjerica Radeta, Branislav Vakić, Srboljub Živanović, Nataša Jovanović, Slobodan Janjić, Milorad Mirčić, Zlatan Jovanović, Petar Jojić, Stevan Kesejić, Gordana Pop-Lazić, Ljubomir Kragović, Dragan Ljubojević, Lazar Marjanski, Dragan Slavka Pavlović, Vitomir Plužarević, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Dragan Čolić, Branislav Blažić, Rade Bajić, Ljubomir Mucić, Bora Stanimirović, zajedno Dragan Todorović i Žarko Obradović, Joca Arsić, Hranislav Perić, zajedno Radojko Petrić i Dragan Jovanović, Rajko Baralić, Slobodan Tomović, zajedno Nebojša Jović i Dragan Jovanović, Miloš Nešović, Ljubiša Maravić, Golub Rajić, Miomir Ilić i Đura Lazić, Skupština Autonomne Pokrajine i Vlada Republike Srbije.

Narodni poslanik Branislav Kovačević pisanim putem povukao je amandmane, koje je podneo na Predlog zakona 18. aprila ove godine.

Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.

Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača Marija Rašeta-Vukosavljević, ministar saobraćaja i telekomunikacija, želi reč? (Da.)

Marija Rašeta-Vukosavljević

Poštovane dame i gospodo, ovaj zakon o telekomunikacijama je pred vama posle godinu i po dana javne rasprave i dobijenih mišljenja priznatih međunarodnih institucija u ovoj oblasti; u prilog rezultata dvogodišnjeg rada su i potvrde Evropske komisije o tome da je ovaj zakon apsolutno usklađen sa kompletnom regulativom međunarodne zajednice kada su u pitanju telekomunikacije.
Jedan od osnovnih razloga zašto je neophodno jako brzo doneti ovaj zakon, a smatram da smo dosta dugo radili na njemu i da na neki način i kasni, jeste zastarela zakonska regulativa u ovoj oblasti. To je pre svega važeći Zakon o sistemima veza iz 1991. godine, čija je jedina promena bila 1997. godine, učinjena da bi mogao jedan deo PTT da se izdvoji i da se formira novo preduzeće "Telekom".
U trenutno važećem zakonu u ovoj oblasti, koja se izuzetno brzo razvija i proteklih 12 godina razvijala se neverovatnom brzinom, mi smo kaskali. Puno različitih servisa, formulacija, sistema trenutno uopšte ne postoji u tom zakonu i obuhvaćeni su nekim podzakonskim aktima i regulativama.
Novi zakon pre svega omogućava da sistem telekomunikacija napravi iskorak i omogući nam da napravimo u ovoj oblasti, u privrednoj delatnosti koja se bavi telekomunikacijama, brz napredak, koji je trebalo da bude mnogo ranije, ali evo nas sa ovim zakonom pred vama i nadam se da ćemo ga i usvojiti u toku ovog zasedanja.
Suština reforme, koja je predviđena ovim zakonom, jeste pre svega slobodno i otvoreno tržište, ravnopravnost i nediskriminatorni položaj na tržištu svih učesnika, koji se bave telekomunikacionom delatnošću, sprečavanje bilo kog vida monopolskog ponašanja, podizanje nivoa i kvaliteta telekomunikacionih usluga i zaštita korisnika. Ono što je bitno, to je deregulacija, odnosno izmeštanje regulatorne funkcije iz državnih organa u nezavisno regulatorno telo, odnosno agenciju za telekomunikacije, koja je i pravno i funkcionalno odvojena kako od države, tako i od uticaja interesnih grupa.
Ovako slično rešenje smo već videli kod Zakona o radiodifuziji, gde smo imali Agenciju za radiodifuziju. Ovakvo sistemsko rešenje je u skladu sa kompletnom međunarodnom regulativom, koju smo obavezni da primenjujemo. S obzirom da imamo nameru i tendenciju da brzo ulazimo u Evropsku zajednicu, osnovna je pretpostavka da nam zakonska regulativa bude usklađena sa pozitivnom regulativom Evropske unije.
Navedeni principi imaju cilj da postojeće, kao i buduće telekomunikacione operatere, dovedu u poziciju da mogu razviti svoju delatnost, naravno uz obavezu da svoje ponašanje usklade sa utvrđenim principima, ukoliko žele da opstanu na telekomunikacionom tržištu.
Donošenjem ovog zakona stvaraju se osnovi za formiranje agencije za telekomunikacije, koja ima svojstvo pravnog lica, što je čini samostalnim pravnim subjektom, a nadležnost i ovlašćenja koja joj se daju ovim zakonom, kao i sastav, položaj, način izbora i razrešenja organa agencije, obezbeđuju da ona bude nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i od uticaja subjekata na koje se neposredno ili posredno proteže delovanje agencije.
Predložene nadležnosti agencije stvaraju zakonski okvir da do punog izražaja dođe njena regulatorna funkcija i vršenje prenetih javnih ovlašćenja. Pored toga, agencija ima i kontrolnu funkciju, tj. vrši kontrolu nad obavljanjem delatnosti u oblasti telekomunikacija i nad korišćenjem radiofrekventnog opsega, što joj daje ovlašćenja da u skladu sa zakonom izriče i odgovarajuće mere u slučaju kršenja odredaba ovog zakona, odnosno u slučaju ponašanja protivnog uslovima sadržanim u izdatoj dozvoli.
Delimično agencija preuzima i funkciju arbitra između telekomunikacionih operatora i korisnika njihovih usluga, kao i između samih operatora.
Kada je u pitanju finansiranje agencije za telekomunikacije, prihodi za njen rad čine sredstva od naknada koje agencija naplaćuje od operatora u skladu sa godišnjim finansijskim planom. Principin finansiranja agencije iz sopstvenih prihoda takođe treba da bude jedna od garancija njene nezavisnosti.
Za prvu godinu rada agencije predložena sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve u vidu kratkotrajne pozajmice u skladu sa zakonom, a na osnovu finansijskog plana; donosi ga Vlada i njime utvrđuje dinamiku i vraćanje sredstava u budžet iz redovnih prihoda agencije.
U radu agencije bitna je javnost, mogućnost i obaveza nezavisne spoljne revizije finansijskih izveštaja i finansijskih obračuna agencije; dakle, obaveza javnosti rada; takođe, ustavno - sudska i sudska kontrola rada agencije; uspostavlja se potrebna i u skladu sa međunarodnim normama maksimalna društvena ravnoteža i garancija da se regulatorno telo neće pretvoriti u naddržavni organ i da neće zloupotrebiti svoju samostalnost.
U okviru agencije predviđa se savet od pet članova, predlaže ih Vlada, a bira Skupština.
Moram naglasiti da je agencija za telekomunikacije isključivo stručno telo, u rukovodstvo i savet agencije imenuju se isključivo ljudi iz struke - iz oblasti prava, ekonomije, tehničkih nauka. U ovom slučaju telekomunikacije bi morale biti potpuno odvojene od politike i bilo kakvih drugačijih uticaja, naročito finansijskih.
Ostavili smo u prelaznim odredbama ovog zakona, što izaziva primedabe, postojeći monopol "Telekoma" u okviru fiksne telefonije. S obzirom da je monopol "Telekoma" garantovan ugovorom koji je međunarodno priznat, bilo je neophodno i na zahtev međunardnih institucija da se ovakav član nađe u okviru ovog zakona. U zakonu piše da je to monopol, moguć do juna 2005. godine, što ne znači da se pre toga ne može skratiti ili ukinuti, naravno u dogovoru sa akcionarima u okviru samog preduzeća "Telekom".
U okviru mobilne telefonije, što spada u ograničene resurse, prirodno bogatstvo jedne države, ostaje pojam licence, odnosno pojam takmičenja za dobijanje određenih resursa i tendera, sprovodi ih agencija za telekomunikacije. Sve ostale delatnosti će raditi prema tržišnim kriterijumima i svi pod jednakim uslovima.
Na osnovu ovog što sam rekla i potrebe za reformom u oblasti telekomunikacija, predlažem da se ovaj zakon usvoji. Hvala vam. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Određeujem pauzu i u popodnevnom delu nastavljamo rad u 15,00 časova. Po redosledu i saglasno članu Poslovnika dalje reč imaju izvestioci nadležnih odbora, predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa.

(Posle pauze - 15,45.)

 
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi nastavka sednici utvrdimo da li imamo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora: Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Dragan Marković ili predsednik Zakonodavnog odbora? (Ne žele.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Izvolite, reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Miloš Nešović.

Miloš Nešović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svoje izlaganje ili diskusiju o Predlogu zakona o telekomunikacijama počeću obrazloženjem za donošenje zakona koje je dato od strane predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije.
U obrazloženju ovog zakona stoji da je prvi razlog za donošenje novog zakona kojim bi se uredili odnosi u telekomunikacijama, to što je važeći republički Zakon o sistemima veza, čiji su predmet uređivanja i telekomunikacije donet juna 1991. godine, a što je tačno. Drugi razlog, što je važeći zakon u velikoj meri neprimenljiv na čitav niz pitanja i odnosa u oblasti savremenih telekomunikacija, kao što su Internet usluge, interkonekcija telekomunikacionih operatora - to ne razumem, mislim da treba govoriti o interkonekciji telekomunikacionih mreža - zatim, kablovske distributivne mreže, zakup linija i drugo.
Napred navedene tvrdnje su neosnovane, jer se navodi samo Zakon o sistemima veza Republike Srbije, a ne i zakoni koje je donela SFRJ; po ustavu, SFRJ je uređivala sisteme veza, odnosno pošta i telekomunikacija. To se vidi iz sledećih činjenica: sistem veza, pošta i telekomunikacija su uređeni Zakonom o sistemima veza, "Službeni list SFRJ" broj 24/74; zatim Zakonom o sistemima veza, "Službeni list SFRJ" broj 41/88; ovlašćenja Zajednici jugoslovenskih PTT da donosi tehničke propise i druga akta data su u Zakonu o udruživanju u zajednicu jugoslovenskih PTT, pošta, telegrafa i telefona, "Službeni list SFRJ", broj 18/78.
Po ovlašćenjima iz Zakona o udruživanju jugoslovenskih PTT, Zajednica je donosila tehničke propise radi uređivanja telefonske mreže; tako je donela generalni plan telefonske mreže, generalni plan telegrafske mreže i generalni plan za prenos podataka. Od svega navedenog, tačno je da se ne pominje Internet. U vreme pisanja saveznog Zakona o sistemima veza 1988. godine i Zakona o sistemima veza Republike Srbije 1991. godine Internet se nije ni koristio. Međutim, odredbama člana 6/11a stav 2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemima veza ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 20/97) omogućio je korišćenje Internet usluga; ovaj stav je glasio - Vlada može izdati dozvolu, odnosno licencu za obavljanje telekomunikacionih usluga koje ne spadaju u usluge fiksne telekomunikacione mreže.
Međutim, narodni poslanici mogu se lično uveriti da se u Predlogu zakona o telekomunikacijama ne uređuje oblast Interneta, odnosno pružanje usluga i pristupa globalnoj Internet mreži, pružanje usluga Interneta i sprečavanje zloupotreba. U Predlogu zakona reč "Internet" je pomenuta samo u članu 4. tačka 30), gde se objašnjava značenje izraza; zatim u članu 38. poslednji stav tačka 4) koja glasi - Usluge Interneta. Uzimajući u obzir trend razvoja Interneta i posebno korišćenje internet telefonije i u budućim multimedijalnim uslugama, u ovom zakonu mora u posebnom poglavlju da se detaljno uredi pružanje usluga pristupa globalnoj internet mreži, pružanje usluga Interneta i sprečavanje zloupotreba.
U Predlogu zakona kablovska distributivna mreža je pomenuta u članu 4. stav 1. tačka 24), gde se objašnjava značenje izraza, a u članu 38. poslednji stav tačka 5) piše - usluge kablovske distributivne mreže koje se odnose na distribuciju radio i TV programa. Ni jednom odredbom Nacrta zakona nije regulisano pod kojim uslovima pravno ili fizičko lice, domaće ili strano, dobija pravo da gradi kablovske distributivne mreže, odnosno kablovske distributivne sisteme.
Umesto da se proda koncesija, Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija je dozvolilo privatnicima da haraju Srbijom i varaju građane, uzimajući od 75 do 150 evra, ministre, pa i više, za gradnju kablovske televizije, ali najnižeg tehničkog nivoa; odnosno postoji samo jednosmerna komunikacija: korisnici primaju program koji im davaoci usluga šalju. Ovo je upropašćavinje budućnosti telekomunikacija u Republici Srbiji radi ostvarivanja sitne dobiti velikog broja pojedinaca.
U dosadašnjem zakonu oblast telekomunikacija su uređivali i vršili nadzor i kontrolu savezno Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, Ministarstvo saobraćaja i veza Republike Srbije i Zajednica jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona. Sada agencija za telekomunikacije preuzima sve poslove organa državne uprave i Zajednice jugoslovenskih PTT, ali dobija i nova prava u vezi usklađivanja rada između vlasnika telekomunikacionih mreža oko međusobnog povezivanja mreža. Stvara se nova obaveza osnovnih univerzalnih usluga zaštite korisnika, a posebno zaštite računa, tehničkog pregleda izgrađenih objekata itd, koji nisu radili napred navedeni organi, niti Zajednica jugoslovenskih PTT.
Predlagači zakona o telekomunikacijama nisu sagledali obim poslova, jer se nikada nisu praktično bavili rešavanjem problema i poslovima u telekomunikacijama. Oni moraju da shvate da je sve ovo lako napisati, ali moraju da budu i odgovorni za to, da se to mora i sprovoditi sutra.
U Predlogu zakona o telekomunikacijama nema nadzornog odbora, za nadzor nad radom agencije. Mislim da je bilo potrebno predvideti i savet korisnika. Agencija ima u velikom obimu sve tri vrste vlasti. Ima zakonodavnu, jer donosi opšte akte i propise, daje koncesije, licence, odobrava dozvolu za radio stanice, vrši tehničke preglede i daje sertifikate, vrši inspekcijski nadzor itd, što predstavlja izvršnu vlast, a ima i deo sudske vlasti u rešavanju sporova između koncesionara.
Prema dominantnim vrstama usluga za koje se koriste javne telekomunikacione mreže trebalo je u zakonu označiti u jednom posebnom članu - vrste mreža. Ako smo rekli da zakonom jedno pravno lice ne može vršiti dve javne telekomunikacione usluge, očekujemo da će se u Telekomu Srbije formirati tri preduzeća: jedno će se baviti stacionarnom mrežom, jedno mobilnom telefonijom Srbije i jedno Internetom.
Mislim da je, prema dominantnim vrstama usluga za koje se koriste javne telekomunikacione mreže, trebalo u zakonu označiti u posebnom članu vrste mreža. Mi danas imamo javnu fiksnu telefonsku mrežu, javnu mobilnu telefonsku mrežu, javnu fiksnu kablovsku distributivnu mrežu za dvosmernu komunikaciju; radiodifuznu mrežu; javnu fiksnu međumesnu i međunarodnu mrežu kablova i sistema prenosa; to su optokablovi.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li želite da koristite narednih deset minuta?

Miloš Nešović

Da. Mi imamo javnu mrežu za pristup globalnoj Internet mreži, javnu mrežu za prenos podataka, javnu radiodifuznu mrežu za jednosmerni prenos, to je pejdžing sistem, javnu fiksnu telegrafsku mrežu. Javna telekomunikaciona mreža predstavlja opšti pojam za sve vrste javnih telekomunikacionih mreža. Javna telekomunikaciona mreža dobija naziv u odnosu na dominantnu uslugu, a do sada je zakonima bila utvrđena regulativa za mreže u telefoniji, u telegrafiji, u prenosu podataka, radiodifuziji, kao i kod distribucije televizijskih programa.
Razvoj tehnologije u oblasti mikroelektronike i softvera omogućio je izgradnju novih mreža i nove usluge u telekomunikacijama, i zato u zakonu o telekomunikacijama treba kao što sam istakao, navesti mreže na bazi dominantne mreže.
U Predlogu zakona o telekomunikacijama vidi se pet problema koji će imati uticaj, a lično mislim i katastrofalne posledice na dalji razvoj telekomunikacija u Srbiji. To je broj članova upravnog odbora i njihov izbor, razvlašćenost kontrolora u oblasti telekomunikacija, nepostojanje nadzora nad radom Agencije, nekontrolisani pristup globalnoj Internet mreži i neregulisana izgradnja kablovske mreže za distribuciju televizijskih programa, Internet usluga, kao i za internu telefoniju i multimedijalne sisteme.
Želim posebno da naglasim, iako sam to pokušao na Odboru za saobraćaj i telekomunikacije, da član 3. zakona o telekomunikacijama, reguliše odnose u oblati telekomunikacija, treba dopuniti i staviti da kao jedno od načela bude deregulacija i liberalizacija propisa; drugo, liberalizacija tržišta, opreme, usluga, infrastrukture u oblasti telekomunikacija; treće, održavanje i razvoj osnovnih telekomunikacionih usluga; četvrto, pristup javnim telekomunikacionim mrežama putem odredbe o otvorenoj mreži.
Naravno, jedno od načela bi trebalo da bude zaštita tajni u oblasti telekomunikacija. Nisam ovo izmislio, ovo su načela i Evropskog parlamenta i Saveta ministara. Takođe, ukazujem na član 5, gde se govori da politiku i strategiju razvoja telekomunikacija vodi, odnosno donosi Vlada Republike Srbije. Ako uzmemo Zakon o planiranju i izgradnji, mi smo skoro imali taj zakon, vidimo da prostorni plan donosi Skupština Republike Srbije i mislim da, kada je u pitanju politika i strategija razvoja telekomunikacija, treba Skupština da to donosi, jer su telekomunikacije od posebnog interesa za svaku državu, pa mislim da to treba da bude i za državu Srbiju.
Mislim da je tu potreban jedan konsenzus svih stranaka koje sede u ovom parlamentu.
U članu 33. govori se da privatne telekomunikacione mreže, ukoliko ne koriste frekvenciju i karakterističnu numeraciju, nije potrebno da se obraćaju agenciji za dobijanje dozvole.
Mislim da svi imaoci telekomunikacione opreme, bilo da je grade, bilo da pružaju telekomunikacione usluge, moraju da se jave agenciji i agencija da ima u svom registru stanje telekomunikacione mreže, pa neka je to i privatna mreža, jer ta privatna mreža i ako je koristi vojska, ako je koristi i policija, elektrodistribucija, železnica ili kućna tehnika, može da u dobrom delu ugrozi javni telefonski saobraćaj ako se o njemu ne vodi računa.
Takođe u članu 33. postoji jedna tačka koja kaže da se privatne telekomunikacione mreže mogu ograditi, ne mogu imati više od jednog, kako su to rekli, priključka, jedan krajnji priključak; to ne razumem, taj jedan krajnji priključak; zavisi šta je taj krajnji priključak, jer po tom krajnjem priključku može da radi i 100 kanala, može da radi preko 100 kanala, da se priključi ta privatna mreža na javnu telekomunikacionu mrežu i mislim da to nije dobro rečeno.
Posebno bih zamolio poslanike, a i predstavnike predlagača da obrate pažlju na član 49. zakona o telekomunikacijama.
Član 49. govori o osnovnim univerzalnim uslugama. A šta to znači? To znači da ove usluge nemaju komercijalni karakter i moraju se pružiti svim korisnicima telekomunikacionih usluga, znači, svim korisnicima koji imaju telefone, pa čak možemo da tumačimo da se moraju pružiti svim građanima. Za to postoji mogućnost, ali teško ovako kako je u Predlogu zakona rečeno - početni obim univerzalnih servisa obavezno se odnosi na pristup uslugama javne fiksne telefonske mreže, uključujući uslugu prenosa podataka u govornom opsegu koji obezbeđuje kvalitetan pristup Internetu.
Ovo ni jedna zemlja u Evropi nije obezbedila. Kvalitetan pristup internetu ne može biti po fizičkom vodu; zna se šta je kvalitetan pristup Internetu, to znači da pretplatnik najmanje mora imati ISDN priključak.
Mi ne možemo imati, to mora biti u Sjenici, svuda u celoj Srbiji, u svakom naseljenom mestu, tamo gde uvodimo telefon. Mi to ne možemo obezbediti, odnosno ne može obezbediti ni agencija, ni telekomunikacioni operater.
Prema tome, mislim da ovo treba izmeniti i staviti da je to pristup fiksnoj stacionarnoj mreži, da je to mogućnost da se uključi faks itd.
Pročitao sam austrijski, hrvatski, nemački zakon i niko ovako nije rešio.
Dalje, kada su u pitanju univerzalne usluge, mislim da je tu potrebno predvideti broj javnih govornica, penetraciju govornica; broj javnih govornica koje ćemo imati u gradovima, u naseljenim mestima. U Grčkoj je pravilo da iz jedne govornice, kada se telefonira, mora da se vidi i druga govornica. To je njihova penetracija, a mi smo mogli da kažemo u odnosu na broj građana korisnika itd.
S obzirom da skoro nijedan amandman niste usvojili, a oni su tehničke prirode, koje su podneli poslanici Socijalističke partije Srbije, mi praktično ne možemo ni glasati za ovaj zakon, a imali smo nameru i zakon je potreban. Ovde je trebalo usvojiti nekoliko amandmana koji bi u datoj meri popravili ovaj zakon.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, a zatim narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovaj zakon je potreban, možda pod ovim naslovom i nazivom ili pod nekim drugačijim, ali u svakom slučaju potreban nam je jedan zakon koji bi uredio oblast telekomunikacija. Imamo suštinsku potrebu za tim zbog toga što od 1991. godine mi nemamo praktično kvalitetna normativna rešenja i zbog ove promene u okviru SRJ. Činjenica je da više ne postoji ta podeljena nadležnost u oblasti telekomunikacija, već je to pripalo državama članicama, samim tim i Republici Srbiji da samostalno uredi ovu oblast, a verovatno nekim spajanjem i pripajanjem da nađe zajednički jezik sa Republikom Crnom Gorom.
Dakle, ovim zakonom bi trebalo da se uredi praktično emitovanje, prenos, prijem svih poruka putem žičanih, radio optičkih i drugih sredstava komunikacije. Ono što po logici stvari treba da se nađe u ovom zakonu, to su vrlo precizne odredbe ko može da obavlja ovu delatnost, koja su njegova prava, koje uslove treba da ispunjava da bi je obavljao, kako se ona obavlja, naravno ne do tančina i do tehničkih detalja, ali u globalnim crtama. Verovatno da se regulišu i prava korisnika i naročito pitanja izgradnje, posedovanja, održavanja i eksploatacije kako mreže, tako i kvaliteta usluga koje se pružaju u ovoj oblasti.
Samo mogu na početku da konstatujem da sve ove kriterijume, uslove ne ispunjava predloženi zakon. Čak naprotiv, kada se malo bolje pogledaju i analiziraju članovi, onda može da se dođe do zaključka da je ovo vrlo loš i neuspeli prevod tuđeg zakona, rekao bih čak i kombinacija nekoliko zakona, pa iz te prevodilačke papazjanije izlazi nešto što je današnji predlog, apsolutno nedorečeno i teško primenjivo.
Zbog toga verovatno predlagač i ide sa predlogom formiranja posebne agencije kao kontrolnog, regulacionog i ko zna sve kakvog tela. Ma koliko predlagač pričao da to neće biti naddržavni organ, apsolutno sam siguran da će to biti najveći monopolista u jednoj vrlo interesantnoj oblasti kao što su telekomunikacije, koja otprilike doživljava svoj maksimum, već je pri kraju ta tehnološka generacija razvoja ovakvih oblika komunikacija i u tom telu, toj agenciji vidim preplitanje interesa svetskih proizvođača opreme.
Čudi me da prethodnik o tome ništa nije rekao, već je svoje izlaganje bazirao na tehničkim detaljima koji u krajnjem slučaju nisu ni bitni za Narodnu skupštinu, obzirom da se ovde vodi politika, a ne priča o tome koliko parica treba da bude na nekom priključku.
Mislim da moramo da ukažemo i na tu stranu ideje predlagača ovog zakona.
S obzirom da imamo stare, nedorečene propise, verovatno je poznato da su, što Zajednica JPTT, što Telekom, donosili nekoliko stotina podzakonskih akata da bi mogli da primenjuju ove postojeće zakone i na taj način manifestovali svoj državni monopol, tzv. funkcionalni monopol u ovoj oblasti.
Mislim da treba da se osvrnemo kako smo došli do postojećeg stanja. Do ovog stanja smo došli tako što je telefon do pre otprilike 15 godina bio luksuz. Malo ko je imao mogućnosti da obezbedi taj telefon u okviru nekog plana razvoja TT kapaciteta, centralnog komiteta ili opštinskog komiteta, koji je pratio neke urbanističke planove. Obično se telefoni instaliraju sa zakašnjenjem i što je interesantno danas kada pričamo mnogo više o pravu svojine i na drugi način posmatramo pravo svojine, gotovo niko nije dobio telefon džabe. Svako ga je platio, pa čak i onaj ko je dobio društveni stan. U izgradnji tog stana njegova firma je morala da plati taj telefon i taj telefonski priključak.
Treba da se zna, zbog javnosti, Telekom i njegov prethodnik nikada nije doživljavao, niti dobijao donacije države. Uvek je svoj razvoj bazirao na svojim potencijalima, pa čak i kada je bila ourska podela i sizovska podela i onda je bilo situacija da OUR Niš čvorno područje tuži OUR Sarajevo čvorno područje zato što je jedini profit bio u prolaznom signalu u komunikacijama. Sve to treba da se zna da bi se reklo da to što danas mi zovemo telefonijom, javnom fiksnom telefonijom ili ovom našom celokupnom mrežom to jeste nacionalno bogatstvo.
Da je neko drugo vreme verovatno bi svaki telefonski pretplatnik koji poseduje telefon bio akcionar Telekoma, ali nažalost nije ta situacija. Telekom je državna firma koja je 1997. godine delimično i privatizovana. To je faktičko stanje i mi smo danas suočeni sa problemom monopola, naravno na drugačiji način posle samoupravnog sistema koji je za nama.
Mi imamo i drugog monopolistu. To je Mobtel i njega nema, kao što ste videli, čak ni u nazivu ovog zakona, pa čak ni u prelaznim, ni u
završnim odredbama. Ima neka naznaka oko ekskluzivnih licenci, a one su dve i to se zna, vremenski su ograničene i daju ekskluzivno pravo korišćenja i pružanja nekih usluga u oblasti telekomunikacija. Ta ekskluzivna prava svakako treba poštovati iz prostog razloga što svaki ugovor obavezuje. Verovatno još više obavezuje onaj ugovor zaključen 1997. godine, koji još tumače ovi u Telekomu, još ne mogu da protumače ceo ugovor, bune se nešto, a tamo postoji samo problematičan član 12. koji govori kako se usklađuje cena impulsa, ali to je druga priča za neka druga vremena.
Kada pričamo o tom našem Telekomu treba da se zna da je u nekom periodu Telekom pod starim nazivom bio dužan da sprovede jednu telefonsku liniju u nekom selu koje danas mi zovemo zadnja pošta i to je jedan telefon za otprilike nekoliko sela. Niko tada nije pitao Telekom da li mu se isplati, ali je činjenica, dete je napravljeno i treba da se čuva.
Znači, ono što treba da reši ovaj zakon, nažalost, mi iz Srpske radikalne stranke ne vidimo da se nalazi u Predlogu zakona. Ovde se osniva posebna agencija i otprilike na čudnom principu. Amerikanci imaju NASU, a pošto mi nemamo NASU, verovatno će nekome pasti na pamet da se napravi agencija za istraživanje svemira, ali je tu jedan problem, mi nemamo nijedan spejs-šatl. Kada se pogleda cela naša Srbija, ona otprilike ima manje telefonskih priključaka nego jedan Minhen.
I da čudo bude veće, jedan Minhen, odnosno ta njihova telefonska centrala, ima sedam do osam puta manje inženjera elektronike nego naš "Telekom". Verovatno kada formirate agenciju dobar broj tih ljudi preći će u tu agenciju da kontroliše svoje kolege, da sputava monopol i da na drugi način verovatno ugrađuje neke proizvođače, a tu već postoji neka obveza da se posveti posebna pažnja nekim proizvođačima.
Malo ko u ovoj sali zna da je 1990. i 1991. godine u našem "Telekomu" krenuo taj tehnološki razvoj. Tada je na našem prostoru telekomunikacija postala profitabilni posao. Do tada nije bog zna šta, ali pre 1990. godine naše preduzeće koje se bavilo telefonijom, javno, najviše problema je imalo otprilike kako da se uspostavi pretplatnički odnos, kako da obaveste građane da ne postoje tehničke mogućnosti i kako da se vodi jedan isprazni upravni postupak a da čovek ne dobije telefon.
Treba da kažemo da su ljudi u selima davali od 1500 do 3500 maraka da bi dobili telefone, da bi dobili neku komunikaciju sa svetom. Pa i tada su konstatovali da kada ih pozove rođak iz Nemačke kao da je negde tu, tako se čuje, a kada pozovu Beograd, susedno mesto ili komšiju preko puta, krči i nikako da uspostave vezu.
Naš tehnološki razvoj u oblasti "Telekoma" i telefonije zaustavljen je 1992. godine, maja meseca. Tada je veliki kontingent Alkatelovih centrala zaustavljen na granici zbog sankcija.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, a to je zakon o telekomunikacijama, a ne istorija telekomunikacije. Da li želite da koristite narednih 10 minuta?