OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.05.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

28.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:45

  • TAGOVI

  • Osma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (načela) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (pojedinosti) (2003)
  • Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Nema prijava.)
    Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Živodarka Dacin.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li ima prijava za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, u ime SPS, zajedno sa poslanikom Živodarkom Dacin, podneo sam amandman na član 5. Predloga ovog zakona. U ovom članu Vlada predlaže da se upis založnog prava u registar zaloge vrši na zahtev poverioca ili zalogodavca. Znači, ostavlja se i jedna i druga mogućnost.
    Mi amandmanom predlažemo da se upis založnog prava vrši samo na zahtev poverioca, a uz zahtev za upis poverilac mora uvek da priloži izričitu izjavu zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u registar zaloge.
    U cilju stvaranja poverenja i uvođenja većeg reda u institut založnog prava na pokretnim stvarima, treba propisati da se upis založnog prava vrši samo na zahtev poverioca. U protivnom, ako se ostavi mogućnost da upis može vršiti i zalogodavac komplikovaće se ceo postupak. U tom slučaju poverilac će uvek vršiti proveru da li je upis stvarno izvršen.
    Znači i zalogodavac i poverilac ići će u nadležnu organizaciju koja vrši registar zaloge. To je gubljenje vremena, bilo da usklađuju termin i da idu zajedno ili da poverilac ide naknadno i vrši proveru o detaljima u vezi upisa zaloge. Može se formalno reći da će zalogodavac doneti ispravu da je izvršio upis zaloge, međutim, ipak će poverilac uvek želeti da bude upoznat sa više detalja.
    Uzmimo, na primer, založio je kompjuter i donese potvrdu da je on upisao zalogu, ali nema tu detalja, poverilac hoće da vidi da li je tamo i štampač, pa da li je štampač laserski i uvek će ići da izvrši proveru, da sazna detalje o onome za šta je stavljen zalog. Zašto bi onda to činili, bolje da prenesemo tu obavezu da uvek poverilac vrši upis zaloge.
    Na drugoj strani, dok se poverilac ne uveri da je založno pravo prema dogovorenim detaljima i upisano u registar zaloge, nema od posla ništa, jer posao čeka i trpi. Zbog toga, u cilju efikasnije primene ovog zakona i jačanja poverenja između poverioca i zalogodavca u regulisanju dužničko-poverilačkih odnosa, ima potpunog smisla da se prihvati ovaj amandman. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
     Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Da.)
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
     Moram da priznam da ne razumem zašto se uopšte definiše u zakonu ko može tražiti upis založnog prava, ako ono mora da bude upisano u registar. Mogu kao založni poverilac ili kao zalogodavac da ovlastim advokata i da kažem - idi, upiši to u registar. Mogla sam prethodno da sklopim ugovor o ručnoj zalozi, da ga registrujem u sudu i da time isto završim posao, znači ono zbog čega sam htela da taj ugovor bude zaveden, da sebe obezbedim.
    Uopšte ne shvatam zašto alternativna odredba i zašto uopšte odredba o upisu u registar na ovakav način. Upis založnog prava u registar zaloge mogu tražiti poverilac ili zalogodavac. Znam da je upis u registar u cilju obezbeđenja trećih savesnih lica i to je jasno, ali čemu služi ova odredba, šta ona precizira ili definiše, a što već nije definisano nekom drugom odredbom? Potpuno suvišan član.
    Obzirom da uspostavljanjem posebnih registara za založene pokretne stvari - koje inače postoje u uporednom pravu, može to da bude uspostavljeno i kod nas, recimo pri Trgovinskom sudu, upis prema sedištu dužnika, na bilo koji način ili pri nekom drugom državnom organu, videćemo kako je to Vlada zamislila kada budemo taj zakon dobili - mogao bi se predvideti i obavezan upis založnog prava, odnosno založnog sporazuma sklopljenog u skladu sa odredbom Zakona o izvršnom postupku. To je opet rasprava u pravcu da smo mogli kroz izmene Zakona o izvršnom postupku da regulišemo ovu materiju.
    Založni sporazum iznad određene vrednosti morao bi da bude regulisan kao obavezan za registraciju. Mogli smo na mnogo načina da prevaziđemo ovu potrebu za registracijom pred nadležnim organom, a ne donošenjem novog zakona koji definiše jedan institut koji postoji od rimskog prava, samo je sada potrebno na isti način da se upišu u registar i čitav zakon se bavi time, a poseban zakon ćemo doneti o tom registru.
    Mogli smo u tom zakonu da definišemo to ili u Zakonu o obligacionim odnosima samo da definišemo kroz dve-tri odredbe, da postoji i ovakva vrsta zaloge, koja bi se razlikovala od ručne zaloge.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
    Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić i Milan Janković.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Ljubomir Mucić

    Gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo kao poslanička grupa i potpisnici ovog amandmana Joca Arsić i Milan Janković, koji se nalaze na Zakonodavnom odboru, podneli amandman na član 7. stav 1. koji glasi: Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Tražili smo svojim amandmanom da se ovo "ili stranoj valuti" briše, imajući u vidu da ova država ima svoju monetu, da se sva vrednost, obaveza i potraživanje mogu izraziti u domaćoj valuti, i po pravilu se izražavaju u domaćoj valuti, i da se u sredstvima platnog prometa i izmirivanju obaveza uglavnom vrši prvenstveno izmirivanje obaveza u domaćoj valuti.
    Iz tih razloga, smatramo da u članu 1. ne treba da stoji da se založnim pravom obezbeđuje novčano potraživanje u stranoj valuti. Takođe iz razloga stava 2. koji glasi: Založnim pravom obezbeđuje se određeni iznos glavnog potraživanja (to nije sporno, hajde, glavno potraživanje može biti izraženo i u stranoj valuti), dužna kamata (koja kamata, obračunata po domaćim uslovima i kamatnim stopama, a ako je u stranoj valuti, da li će to biti kamata koja važi u domicilnim državama ili u Evropskoj uniji za te obaveze) i troškovi ostvarenja naplate potraživanja.
    Ovde je vrlo bitno, troškovi ostvarenja naplate potraživanja koje nije izvršeno o dospelosti. To je razlog zbog čega smo i predložili ovaj amandman, imajući u vidu sve ono juče što smo pričali oko zelenaštva, kamata i prinudne naplate potraživanja po osnovu založnog prava.
    Mislim da ovi troškovi naplate i ostvarivanje naplate potraživanja, ovako kako su nedefinisani ovim zakonom, mogu da budu jedan od glavnih uzroka kasnijeg sporenja oko zelenaškog sticanja sredstva na tuđoj grbači. Iz tih razloga, mi smo i predložili, imajući u vidu da se ovim zakonom regulišu i neka buduća i uslovna potraživanja, neka buduća nabavka sredstava, opreme ili dobijanja prinosa po osnovu nekog založnog prava, da u ovom stavu člana 7. treba brisati da se založnim pravom obezbeđuje novčano potraživanje u stranoj valuti. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Mislim da je ovaj amandman kolege sasvim na mestu, u smislu da u stavu 1. ne može da se obezbedi novčano potraživanje iznosom koji je izražen u stranoj valuti. Jednostavno, strana valuta ne sme ni da se  ugovara. Ovaj momenat je nama otvorio oči u smislu da tvrdimo da će ovo biti zelenašenje. Ko ima stranu valutu? Ne može ni privreda. Privredni subjekt koji ima slobodna sredstva ne može da ugovara zalogu ili kao poverilac za devizna sredstva. Ovo će raditi isključivo pojedinci koji imaju devizna sredstva, bilo na bankovnim računima ili u džepovima. Ko drugi može, ministre? Ko još može? Da li može banka da se pojavi kao poverilac, kao založni poverilac sa deviznim sredstvima?
    Privredni subjekti ne mogu, a cilj je ovde da jedni drugima u tom smislu pomažu, odnosno da se slobodan kapital tu pokrene. Dakle, bilo bi sasvim na mestu da se briše ovo, stranoj valuti, a stav 2. takođe nam je dao šlagvort za napadanje zakona u načelu, jer predviđa da se založnim pravom obezbeđuje određeni iznos glavnog potraživanja, a što je sasvim na mestu, dužna kamata, a vi ste rekli, ne, nije to zelenašenje, nije to dam ti keš, kako ste rekli, a kamata 10 ili 20%. Vidimo, ugovara se kamata, na kom nivou, kako, to će biti predmet slobodnog ugovaranja i može da bude i ta zelenaška 10, 20, 30 posto, sve zavisi, a para ima sve manje, potreba ima sve više. Prema tome, kamate će biti sve veće.
    Znamo kada se nešto zalaže, obično ta stvar koja se zalaže mora da ima vrednost duplo veću, nego što se dobija od založnog poverioca. Vi imate opremu vrednu 100.000 maraka ili evra, ne mogu više da se prebacim na to, a potražujete od založnog poverioca 50.000. Znači, morate da imate duplo veću vrednost da biste dobili tu vrstu kredita. Tu je već uračunata ta dužna kamata i navodno troškovi naplate potraživanja. Oni svakako treba da budu planirani, ali ova dužna kamata zaloga nije predviđena kao institut, na zalogu se ne propisuje bilo kakva kamata, niti je ona ovde propisana. Zbog toga smo tvrdili da ovo jeste prostor i legalizacija zelenaštva. Zbog toga bi trebalo brisati i ovo "u stranoj valuti", kao i da kamata ne bude onaj deo iznosa koji se obezbeđuje založnim pravom.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Prelazimo na sledeći amandman koji je na član 9. podneo narodni poslanik Dragan Ljubojević.
    Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč. Izvolite.
    ...

    Dragan Ljubojević

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je obrazlažući ovaj zakon pokušao da nam objasni da se zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar donosi kako bi se regulisala materija koja je delom bila regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Ovo je urađeno iz razloga da bi se ovi poslovi, odnosno ove stvari detaljnije i preciznije regulisale.
    SRS je podnela amandman na član 9. stav 1. Taj stav glasi: Predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati. Predlažemo da se posle reči "raspolagati" tačka zameni zapetom i dodaju reči "na osnovu prava svojine", a kako bi se preciziralo i definisalo šta to može biti predmet zaloga.
    Na konkretnom primeru ću vam objasniti zašto. Ministar Pitić, kao ministar u Vladi, raspolaže službenim mobilnim telefonom. S obzirom na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi naša država i pojedinci, potrebna su mu određena obrtna sredstva, pa on kao predmet zaloge, s obzirom da slobodno raspolaže tim mobilnim telefonom, stavlja svoj mobilni telefon, a pretpostavljam da je tržišna vrednost tog telefona možda 150-200 evra, a on dobije od mene 75 ili 100 evra i dalje raspolaže tim telefonom.
    Za šest meseci dođu izbori, padne Vlada, ministar Pitić više nije ministar, došlo je vreme da naplatim svoje potraživanje, nije namirio zalogodavca, nije vratio sredstva i treba od njega da uzmem mobilni telefon, da se namirim, da povratim svoja sredstva, ali tu dolazimo u situaciju da i Vlada Srbije potražuje taj isti mobilni telefon, jer Vlada Srbije raspolaže tim telefonom, Vlada Srbije je vlasnik telefona.
    Zato mi insistiramo da se ovde jasno precizira da prilikom davanja nekih stvari u zalog mora da postoji vlasnički list, odnosno mora onaj koji daje stvar u zalog da ima konkretan dokaz da je stvar njegovo vlasništvo, da ne dođe do nekog spora posle toga između stvarnog vlasnika i onoga koji je dao novac onome koji je založio tu stvar, da se onda godinama utvrđuje ko ima pravo da raspolaže tom stvari, koja je data u zalog, ko će, kako i na koji način naplatiti.
    Da li će prvo Vlada Srbije ili prvo onaj koji je dao novac za tu stvar, kad je založena kao u navedenom primeru. To će onda biti predmet nekog obligacionog odnosa, neke građanske parnice, a možda će država to goniti po službenoj dužnosti. Hoćemo li doneti poseban zakon i za takve slučajeve, ako već za svaku oblast donosite posebne zakone. Mislim, ministre, da bi trebalo da usvojite ovaj amandman.
    I na član 3, Dragoljub Stamenković ispred SRS, odnosno SRS je podnela amandman slične sadržine, koji u principu bitno ne menja sadržinu ovog zakona, ali jasno definiše i precizira neke odredbe ovog zakona, kako ne bismo došli u situaciju da ovaj zakon napravi zbrku, a vi ste u vašem obrazloženju rekli da on treba da uredi ovu materiju, a bojim se da će ovakvim i sličnim odredbama samo uneti konfuziju u ovu oblast.