OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.05.2003.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je gospodin Ljubojević obrazlagao na član 9. i kojim se traži da u prvom stavu nakon reči "raspolagati" treba da stoji "na osnovu prava svojine", nikako drugačije i ne može, jer vi možete da držite stvar po bilo kom osnovu, ali njome možete da raspolažete samo ako imate pravo svojine. To je osnovni element prava svojine. Zato vas sada pitam zašto toga nema ranije u ovim prethodni članovima, da bi se to podrazumevalo. Dakle, moralo bi da stoji.
Inače, što se tiče ovog stava 2. ili 3, kao objekt ručne zaloge može da se pojavi svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. Potrebno je samo da ona bude u dovoljnoj meri tačno individualizovana, odnosno određena . U tom smislu pojam floting čardža (floating charge), recimo kao založnog prava na svim dospelim potraživanjima ili na celokupnoj imovini i poslovanju preduzeća, koje se može tokom vremena menjati, poznat je u zapadnim sistemima, a do sada nije bio prihvaćen u našoj praksi, mada nije bio ni izričito zabranjen.
Mogao je kao takav da se ugovara, a jedno od načela zaloge jeste i načelo specijaliteta, koje predviđa da založno pravo obuhvata samo individualno određene stvari, mada je moguća zaloga i na zbiru stvari. To je tzv. robni lager, gde je predmet zaloge određena stvar na opšti način, ali zalogodavac u tom smislu je ovlašćen da odatle izvuče određenu stvar ili je zameni drugom, tako da odredba čitavog člana 9, kao i sve ovo što sam kazala, sadržana u Zakonu o obligacioni odnosima i ovo upšte nije nikakva nova odredba. Sve to opet govorim samo zbog toga da vas ubedim da je zakon bio suvišan.
Znači, ovo je potuno ista odredba, ne znam tačno kog člana Zakona o obiligacionim odnosima, sem što tamo normalno stoji - na osnovu prava svojine, jer to podrazumeva mogućnost raspolaganja i ponekad, kada zakon hoćete da menjate ili hoćete da mu stavite određene primedbe, da stavite amandmane, kada završite sa svim amandmanima ili sa razmatranjem svih članova zakona, vratite se na prvi, drugi, treći, pa vidite da je to već negde drugde rešeno i ponovo idu intervencije.
Otuda su i ove naše primedbe, koje su kolege izricale, da je koncepcijski zakon zaista loše urađen i da je to moglo, ako ste hteli poseban zakon, sa mnogo manje članova, pa čak i kroz prelazne odredbe ili kroz onu odredbu da je supsidijarnost ovde na delu kada su u pitanju drugi zakoni, da rešite problem, a nije nam trebalo ovde 68 članova zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Mamula i Petar Cvetković.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Petar Cvetković

Dame i gospodo, amandman Demokratske stranke Srbije na član 9. ima slično obrazloženje kao prethodni amandman. Dali smo amandman na stavove 1. i 2, gde je po Predlogu zakona u stavu 1. označeno da predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati.
Ovo "kojom zalogodavac može slobodno raspolagati" zamenjujemo formulacijom "pokretna stvar u svojini zalogodavca". Iz kojih razloga? Slobodno raspolaganje je u suštini pravo svojine. Jedino vlasnik može slobodno raspolagati svojom stvari, pa stoga smatramo da je ispravnije i u duhu Zakona o obligacionim odnosima i pravnog sistema da stoji - da je predmet založnog prava upravo stvar u svojini zalogodavca, odnosno trećeg lica, jer zalogodavac po predlogu zakona ne mora biti i dužnik.
Ukoliko bi ovu odredbu člana 9. stav 1. Predloga tumačili u smislu važećeg pravnog sistema i Zakona o obligacionim odnosima, ova formulacija bi u suštini značila pravo svojine. Zašto onda ne reći pravo svojine, odnosno stvar u svojini zalogodavca. Ovde je moguće da postoji neka drugačija nemera da se raspolaže stvarima koje nemaju pravo svojine, koje nisu u svojini zalogodavca i tu je bilo obrazloženje koje sam čuo na Zakonodavnom odboru, da su to otprilike napuštene stvari.
Ovakva formulacija ne sprečava mogućnost da stvar koju sam dobio, recimo u ručnoj zalozi, zalozi po Zakonu o obligacionim odnosima, po ovom zakonu dam u zalog. Isto i onu stvar koju oduzmem od nekog, bilo protivpravno, bilo po nekom pravnom osnovu mogu, pravno založiti. Ovakva formulacija stvara pravnu nesigurnost i praktično su sve stvari podložne i podobne da budu predmet založnog prava, samo je potrebno da upišem da je to moja stvar, odnosno da upišem da je dajem u zalogu. Time se stvara znatna pravna nesigurnost i mogućnost znatnih sporova u momentu dospelosti potraživanja, odnosno neizmirenja duga i namirenja iz ovog založnog prava.
Stoga je mala korist od ovakve formulacije, da se može založiti svaka stvar kojom se može raspolagati, pri čemu se po Predlogu zakona ima u vidu fizička mogućnost raspolaganja, to je prevashodno na šta se ovim zakonom misli, a ne na pravo svojine. To je mali ćar, a velika je šteta. Malo je stvari, kao što su na primer napuštene stvari, koje su znatnije vrednosti, zapravo takvih stvari i nema, a koje bi mogle biti predmet zaloge. Te stvari su male vrednosti. Takve stvari samo unose pravnu nesigurnost.
Rekao bih još jedan argument u prilog ovome što sam do sada govorio.
Na primer, suvlasnik sam neke firme, mogao sam neka postrojenja da uzmem na lizing. Ta postrojenja sada mogu, potpuno neometano, da dam u zalogu, po Predlogu ovog zakona, što prilikom neizmirenja duga neće izazvati nikakve probleme. Ali, u slučaju da dug ne bude izmiren o roku, nastaće problemi u naplati.
Stoga, smatramo da je potrebno da precizno, u skladu sa pravnim sistemom i Zakonom o obligacionim odnosima, označimo da se radi o pokretnim stvarima u svojini.
Predložili smo i izmenu stava 2. člana 9. tako da umesto reči "stvari određene po vrsti" treba da stoji, jer je to potpuno u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i pravnim sistemom, "potrošne i zamenljive stvari", a ostale reči bi se brisale.
Stav 2. glasi: "Založiti se mogu i pokretne stvari određene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste".
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Vreme za vašu diskusiju je isteklo.

Petar Cvetković

Hvala, završavam odmah.
Tu bi trebalo da se brišu reči "određene po vrsti", a da stoje reči "potrošne i zamenljive stvari". Kao što sam već rekao, to je u duhu Zakona o obligacionim odnosima i pravnog sistema.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još ko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne javlja se.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Joca Arsić i Dušan Cvetković.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ko od podnosilaca amandmana želi reč? (Želi.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, u ime podnosilaca amandmana.

Rajko Baralić

Gospodine ministre, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, sa kolegama Jocom Arsićem i Dušanom Cvetkovićem, u ime Socijalističke partije Srbije, podneo sam amandman na član 9.
Pročitao bih i amandman i njegovo obrazloženje: "Predmet založnog prava mogu biti umatičena grla goveda, konja, drugih životinja, pčelinja društva, jata živine i riba.
Amandman pruža mogućnost poljoprivrednicima, farmerima, licima kojima je poljoprivreda jedna od delatnosti ili dopunska delatnost da, po osnovu zaloge na pokretna dobra, pospeše svoju proizvodnju mleka, mesa, jaja, ribe, meda i sl. U uslovima kada zbog neažurnosti katastra ne mogu obezbediti hipotekarni kredit, ovo rešenje je dragoceno.
Dva su motiva zbog kojih smo se odlučili na podnošenje ovog amandmana.
Prvi je što zaista poljoprivredni proizvođači nisu u situaciji da, zbog neraščišćenih imovinskih odnosa, neažurnih zemljišnih knjiga i katastra, dobiju odgovarajuće kredite koji su im dragoceni.
Drugi je što ću na primeru budžeta opštine Čačak pokušati da objasnim kako ni onda kada ima para za ovu namenu, zbog zakonskih limita u Zakonu o budžetu, to nije moguće da se ostvari, nije moguće da poljoprivrednici dobiju odgovarajuću pomoć.
Budžetom opštine Čačak za ovu godinu, voljom odbornika Skupštine opštine Čačak, predviđena su značajna finansijska sredstva za kreditiranje poljoprivrednika. Zbog toga što, po Zakonu o budžetu, nije moguće da budžet direktno kreditira poljoprivredne proizvođače već to mora da ide preko psolovnih banaka, 57 poljoprivrednih proizvođača ne mogu da ostvare ovo pravo, iako sredstava ima, iako su odlukom odgovarajuće komisije ta sredstva dobili.
Mislili smo da je ovo jedan od načina da se pomogne ljudima koji žele da založe životinje kojima raspolažu. Izbegli smo termin "osnovno stado", jer je to knjigovodstveni termin, a za individualne poljoprivredne proizvođače taj termin ne bi značio ništa.
Naša namera je bila dobra. Probali smo da ovu ideju provedemo kroz još nekoliko članova ovog predloga zakona. Uporište za ovo sam našao sam i u knjizi uvaženog profesora Orlića.
Mislim da bi kolege poslanici ovo mogli da prihvate.
Učestvovao sam, zajedno sa kolegama, na promociji ovog zakona, učestvovao sam u radu Odbora za finansije. Moram da priznam da sam tamo, na sednici Odbora za finansije, saslušan sa većom pažnjom nego sinoć ovde, kada sam pokušao da govorim u načelu o Predlogu zakona.
Na toj pažnji se zahvaljujem članovima i prisutnima na Odboru za finansije, naravno kao i predstavnicima Vlade.
Na sednici Odbora za finansije sam dobio uveravanja da se ovo što predlažemo ovim, ali i ostalim amandmanima, podrazumeva.
Ukoliko je tako, a mi verujemo u ministarsku reč, neka tako ostane.
Ipak, želim da kažem da ćemo odmah, po stupanju zakona na snagu, proveriti da li je to moguće. Naša namera je bila sasvim konkretna. Dobio sam obrazloženje da nije potrebno da se ovi amandmani podnose zato što se takva stvar podrazumeva. Moram da kažem da i dalje mislim da to nije tako kako mi je rečeno. Moram da kažem, takođe, da ima situacija koje su vrlo delikatne, pa se dešava da to nije moguće. Ali, ostaje da praksa pokaže da li sam bio u pravu, zajedno sa kolegama sa kojima sam amandman podneo, ili su bili u pravu gospodin ministar i njegov kabinet. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još ko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne želi.)
Prelazimo na amandman na član 11, koji je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Poštovane dame i gospodo, amandman Srpske radikalne stranke na član 11. Predloga zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar podneo sam pre svega zbog toga da se stav 1 - "Dok ne bude pismeno obavešten o nastanku založnog prava dužnik založenog potraživanja može (što znači da i ne mora) ispunjavati svoju obavezu zalogodavcu" -  promeni da glasi: "O nastanku založnog prava na nekom potraživanju dužnik založnog potraživanja se pismeno obaveštava o postojanju ugovora o zalozi".
Predlog je da se stav 2. člana 11. briše.
Znači, ovaj stav nema svrhu, ako se prihvati predlog Srpske radikalne stranke o nastanku založnog prava, kada se dužnih pismeno obaveštava o postojanju ugovora o zalozi.
Amandmanom se predloženi član usklađuje sa Zakonom o obligacionim odnosima i ne ostavlja alternativa u obavezi obaveštavanja o postojanju ugovora o zalozi.
Na Predlog zakona imam primedbu utoliko što je uveo zvanično zelenašenje u našoj državi. Jer, ako zaloga može biti ono čime se slobodno raspolaže, a nad njim nema pravo svojine, kao i ona svojina koja će se steći u budućnosti, to su neki termini koji po meni ne bi mogli da figurišu.
Pazite, gospoda Crkvenjakov i Lekićeva slobodno raspolažu imovinom RTS-a. To je činjenica. Ponašaju se kao dahije turske u neko vreme pre 500 godina, ukidaju prenos, dobili su kompletnu opremu, frekvenciju, sve ono što je nacionalno bogatstvo, kao da su sami vlasnici. Slobodno raspolažu, nije njihova svojina, ali slobodno raspolažu, onaj termin koji ste vi uveli u zakon. Ponašaju se kao da je njihovo ili dobijaju neke naloge da se tako ponašaju.
Slična situacija je i na Kosovu. Ovaj zakon odgovara i njima. Gospodin Štajner se ponaša kao da je sva imovina na Kosovu i Metohiji njegova lična imovina, jer može slobodno da raspolaže tom imovinom. Čak i pokreće neke inicijative, verovatno ste upoznati, kroz ovu privatizaciju koju želi da sprovede, daje u zakup zemljište na 90 godina. Ovo su neke od stvari koje čine da je pristup ovom zakonu moguć na sasvim drugačiji način. Nadam se da će ovaj amandman da se prihvati, kako bi se bar donekle doterao ovaj predlog zakona.