Narodni poslaniče, izričem vam prvu opomenu zbog nepoštovanja Poslovnika Narodne skupštine.

Mislim da se niko nikada neće dobrovoljno prijaviti za vreme održavanja sportske priredbe da bi vreme proveo u stanici milicije;  mislim da je ovaj član u stvari besmislen i moj amandman treba prihvatiti, jer zbog toga i tražim da se ovaj član briše.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Narodna skupština Republike Srbije nema to ovlašćenje, po Ustavu Republike Srbije, da uvodi nove zaštitne mere i zato što nema ovlašćenje da to čini ovim zakonom, već eventualno izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, mi predlažemo da se ovaj član briše, ali ujedno koristimo priliku da skrenemo pažnju predlagaču na besmislenost ovakvog naziva zaštitne mere i ovakvog načina sprovođenja, odnosno izvršenja ove zaštitne mere. Ova zaštitna mera je otprilike za jednu stepenicu niža po rigoroznosti od mera koje se izriču ovde radi održavanja reda na sednici Narodne skupštine.
Ja sam prosto bio zaprepašćen kada su ovde uvođene te mere, poput udaljenja sa sednice Narodne skupštine i novčano kažnjavanje po nekom automatizmu na bazi navodno nekih diskrecionih ovlašćenja, ali kada sam video ovaj predlog zakona video sam da je to otprilike iz jedne iste kuhinje, da se radi u stvari o zaštitnoj meri koja samo pod određenim uslovima može da se izrekne, ali ovakva zaštitna mera ne sme da postoji. To je problem.
Ako je neko učinio delo nasilja na sportskoj priredbi on je krivično i prekršajno odgovoran. Za to slede ili vremenske kazne zatvora ili novčane kazne. Ako je u pitanju nedolično ponašanje, molim vas, tu smo tokom ove rasprave svi došli do zaključka da je ona tako široko postavljena da jedan transparent, jedna parola, jedan naziv upućen protivničkoj ekipi može da da nekome ovlašćenje da se radi o nepristojnom ponašanju i čoveku se izriče ova vrsta neustavne, nezakonite zaštitne mere gde se zabranjuje čoveku da bude prisutan na sportskim utakmicama, pa čak je navedeno da dan pre toga treba da se javi stanici policije.
Bolje je da ste propisali da ga sa dva policajca dovodite na stadion, pa ga vezujete za ogradu, može da gleda, može da aplaudira, mogu vodu da mu sipaju, da ga malo hlade ako je vrućina itd. Nemojte nešto što je besmisleno. Tim pre što postoji slobodna procena službenog lica koje stoji na ulaznim vratima u sportski objekat. Prepoznaju ljude koji su skloni nasilju, mogu da mu zabrane, mogu na drugi način da ga spreče, mogu da budu pored njega, na drugi način da ga prekontrolišu, ali nemojte na ovaj način gde se krše elementarna ljudska prava. Verujte, bitange, vucibatine, huligani i svi drugi napasnici takođe uživaju neka ljudska prava. To su ljudska bića. Osnovna ljudska prava su zagarantovana svakom rođenjem, a čak teorija ide i na fetus.
Mi sada kažemo ovde da čovek mora da se prijavi u stanicu policije kao kada je Tito prolazio. Sećam se svojevremeno da Tito krene iz Beograda za Skoplje i svi policajci po dva kilometra pruge čuvaju, a svi oni koji su pevali "Oj vojvodo Sinđeliću" sami uzmu ćebe i odu u policiju, da odu u bajbokanu dok Tito ne ode i ne vrati se. Nemojte ponovo, nema Tita i kamo sreće da ga nije ni bilo. Nemojte opet da kada dođemo u sukob između zakona i Čede primenjuje se Čeda, pa ga tumačite koji Čeda.
Ova zaštitna mera je pravno nemoguća i ne postoji u našem pravnom poretku. Ne postoji u zakonu o prekršajima i ne može da se unosi u posebne zakone. Ne znam šta radi taj Odbor za zakonodavstvo, a pogotovo Republički sekretarijat za zakonodavstvo, kako je ovo moglo da prođe, ili je ovo možda rezultat zloupotrebe službenog položaja ljudi koji su obavezni da ne dozvole da prođu ovakve stvari u naš zakon.
Ovo je ponižavajuće. Ovo je poražavajuće, to znači čovek ništa ne vredi. Ako hoćete zakon u kome se jasno kaže - čovek ništa ne vredi, izvolite glasajte za ovaj zakon.

 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na član 23. na koji je amandman podneo narodni poslanik Lazar Marjanski.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li želi reč podnosilac amandmana? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Počeću ovako - kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice ako uzvikuje slogane i parole nepristojne i uvredljive sadržine, unosi ili ističe transparente i druga obeležja... Ko će to da proceni? Policajac? Šta je tu uvredljivo? Podsetite se, pre nekoliko dana smo pričali o tome šta je to uvredljivo, pošto je tamo rečeno da je nedolično ponašanje "Živela Srbija" ili one pogrdne reči koje koriste jedni navijači prema drugima, ali zašto bi to bilo nedolično kad oni uživaju u tome. Ovi ovima kažu grobari, ovi ovima kažu cigani. Čak imaju svoje himne u kojima kažu - mi smo grobari, mi smo cigani itd. Zašto to sankcionisati? Koja je to parola koja može da bude nedolično ponašanje? Nema te parole na sportskom... Ja kažem - Bože, čoveče, koji je taj blistavi um koji se setio da sve ovo ubaci.
Onda kaže - neovlašćeno ulazi u sportski teren. Imamo najmanje pet članova u zakonu gde stoji šta je obavezan organizator redarske službe i policije da sprečava. Onda sad kaže - on neovlašćeno ulazi. Samo još što nije sankcionisano kada sudija kaže - korner... svi vama tamo po spisku... i takvu situaciju imamo. Nije sankcionisan fudbaler ako se okrene i nešto kaže.
Sve su predviđene sankcije i sve je dato diskreciono - kome, nekom policajcu da zaključi. Šta je posledica te njegove diskrecije - 60 dana zatvora. Da ne vređam sada, pošto smo ovim amandmanom predložili da se u stavu 1. brišu tačke 1), 4), 7) i 9), a stav 2. i stav 3. takođe da se brišu jer ništa ne znače.
Pošto sumiram ovu raspravu, o ovom predlogu zakona, ja ne mogu da predložim predlagaču, pošto očigledno gospodinu Batiću nije prijatno da sedi ovde, da obrazlaže tuđi zakon. On je samo pro forme ovde da obrazlaže, međutim, video je i on ove pravne i mentalne nedostatke ovog zakona, pa je čovek jednostavno izašao, jer neće da se bruka.
Ovaj zakon treba vratiti, ne samo zbog toga što je on u proceduri već godinu i nešto dana, nego treba da se vrati predlagaču, da uzme stenograme sa ovih naših sednica, da uzme stenograme sa sednica Odbora, i ako je moguće da u nekom roku uredi ovaj zakon da na nešto liči, jer, verujte, za ovako nešto nemamo pravo da dignemo ruku. Nemamo pravo da dignemo ruku, jer od ovog zakona ćemo imati mnogo više muka, tim pre što je ova oblast regulisana već i sada Zakonom o javnom redu i miru, Zakonom o okupljanju građana. Već postoje odredbe kojima je ovo poprilično regulisano, jer je svaka sportska priredba u suštini javni skup. Podleže obavezi prijave, obavezi obezbeđenja, određivanja redarske službe, obezbeđenja hitne pomoći, itd. Svi ste vi učestvovali i pravili ili organizovali neki miting, pa znate koje ste obaveze imali. Slične obaveze imaju i organizatori sportskih priredbi.
Znači, već postoje neki propisi, a ako treba nešto da uredimo, dajte boljim zakonom da uredimo, a ne zakonom kojim idemo tri koraka unazad i legalizujemo, dozvoljavamo nekome da svoju samovolju sprovodi. Opasna je samovolja. Samovolju svakog pojedinca treba isključiti. Izvršna i sudska vlast je vezana zakonom i u Ustavu stoji - vezana - da bi pokazala tu organsku spregu da mora na nečemu da se zasnivaju njihove odluke. Mi ovde nemamo tu vezu. Imamo samo diskreciju, kako će ko da primeni.
Molim vas, dok ne izvedemo pitanje odgovornosti za neke stvari koje su se desile na javnim skupovima, nemojte da običnom toljagom plašimo neku mečku. Povucite ovaj zakon iz procedure, neka skupštinska većina razmisli o ovome. Ovo je loš zakon, jer navijači, po pravilu, ne dele mišljenje onih koji smatraju da su klubovi njihovi.

         Poslednji amandman na član 23. zajedno su podneli narodni poslanici Vladimir Dobrosavljević, Dragan Šormaz i Vukosav Tomašević.
Predstavnik Vlade u ime predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Odbor za odbranu i bezbednost je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, te je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, u ime predlagača nije niko prisutan, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, a kako smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU PROTIV UČINILACA RATNIH ZLOČINA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević; Đorđe Mamula i Dragan Jočić; Dragan Todorović; Đura Lazić; Hranislav Perić; Joca Arsić; Rade Bajić; Rajko Baralić; Nebojša Jović; Dragan Jovanović; Ljubomir Mucić; Sreten Mitrović; Radojko Petrić; Dušan Cvetković; Branko Ružić; Golub Rajić; Jovan Todorović; Gordana Pop-Lazić; Zoran Krasić; Vjerica Radeta; Veroljub Arsić; Branislav Blažić; Branislav Vakić; Srboljub Živanović; Slobodan Janjić; Zlatan Jovanović; Nataša Jovanović; Petar Jojić; Stevan Kesejić; Ljubomir Kragović; Dragan Ljubojević; Lazar Marjanski; Dragan Pavlović; Milorad Mirčić; Vitomir Plužarević; Milovan Radovanović; Dragoljub Stamenković; i zajedno narodni poslanici Goran Cvetanović i Dragan Čolić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim sve ovlašćene predstavnike, predsednike i zamenike predsednika da dostave, ako to već nisu učinili, prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Vladan Batić, ministar pravde, želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Marković, po Poslovniku, izvinite, ministre, ne nego samo u prijavama za reč. Zahvaljujem. Izvolite.
Ministar pravde u Vladi Republike Srbije gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Verujem da imamo izuzetno značajan zakonski akt na dnevnom redu parlamenta Republike Srbije. Mislim da na ovaj način pokazujemo da je država Srbija stasala da sama može da procesuira ratne zločine. Jednostavno moramo da eliminišemo neke hipoteke prošlosti, da prođemo kroz katarzu koja znači priznanje da su neki naši sunarodnici ili neki naši državljani u naše ime činili zločine, da takođe kažemo da je sve ono što se događalo sa Haškim tribunalom jedno nužno zlo, nešto što niko nije želeo, nešto što je dug iz prošlosti, nešto što je aktuelna vlast morala da prihvati birajući između dva zla, saradnju sa Haškim tribunalom ili dalju izolaciju, dalje sankcije.
Birajući između pitanja sudbine nekolicine ili malog broja ljudi za određene postupke koji su činjeni ili nisu činjeni u prošlosti i u budućnosti svih građana države Srbije, mi smo, kao odgovorna vlast, morali da se opredelimo za ovo drugo. Dakle, Haški tribunal je nešto što je nametnuto, što nije niko želeo, što nije izraz ničije volje, simpatija ili ljubavi. Onaj ko vam ovo govori imao je dugu i neprijatnu prepisku, odnosno korespondenciju i konverzaciju sa Haškim tribunalom, sa glavnim tužiocem Haškog tribunala. Pitanje je da li smo kao država bili stasali da sami procesuiramo ratne zločine. Verujem da sada jesmo i da imamo kredibilan pravosudni sistem, da se sami uhvatimo u koštac sa tim nesrećnim hipotekama jedne ružne prošlosti.
Naravno, u zakonu je navedeno da će se procesuirati svi zločini, bez obzira na nacionalnu pripadnost i bez obzira na bilo kakav nacionalni predznak i bez obzira na vreme i mesto kada su oni počinjeni na prostorima bivše SRJ, pardon SFRJ, jer zaboravio sam kad je sve počelo. Dakle, ovo je nešto što je prihvaćeno i od predstavnika OEBS-a i Saveta Evrope i samog Tribunala, i verujem da će biti prihvaćeno sa razumevanjem od većine građana ove zemlje koji su imali rezerve, a moram vam reći da su ih imali i mnogi ljudi u vrhu aktuelne vlasti prema Haškom tribunalu i nekim manifestacijama koje su često asocirale da se tamo deli neka selektivna pravda. Bio sam jedan od glasnogovornika da je to tako.
Mi ne možemo menjati odnose u međunarodnoj zajednici. Ne možemo uspostavljati svoja pravila ponašanja, nemamo snage za to. Mi ne možemo prkositi Evropi, ne možemo prkositi SAD-u. Probali smo, loše nam se vratilo. Mi moramo brinuti o budućnosti građana ove zemlje i pogotovo o mladim generacijama, o budućim naraštajima, kako oni ne bi svoju sreću i svoju budućnost tražili u belom svetu na nekim dalekim meridijanima. Moramo hvatati kopču sa Evropom i svetom. Moramo se vratiti u porodicu evropskih istorijskih i civilizacijskih naroda i država, tamo gde nam je mesto. Moramo pokazati da prihvatamo evropske standarde i da smo dorasli da budemo u toj porodici evropskih država i naroda. Upravo ovaj zakon treba da bude manifestacija takvog opredeljenja.
Mislim da je ta tužna i nesrećna priča sa Haškim tribunalom praktično u nekoj meri bar privedena kraju, u pogledu podizanja nekakvih brojnih i budućih optužnica. Iskreno se nadam da ih neće biti, kao što se iskreno nadam da će aršini na tim terazijama pravde u Hagu biti isti za sve. Tamo se nalazi najviše ljudi koji su bili u vrhu političke vlasti u ovoj zemlji.
Možda to ne misle svi, ali sam tražio da se tamo nađu i albanski ratni zločinci, Tači, Čeku i Haradinaj, za koje odgovorno tvrdim da su najveći ratni zločinci u Evropi posle Drugog svetskog rata i da se tamo nađe, recimo, Alija Izetbegović. Te razgovore vodimo, te razgovore lično sam vodio od momenta kada sam preuzeo mesto ministra pravde. Nije to pitanje samo da se neko nađe na optuženičkoj klupi Haškog tribunala i da odgovara za zločin. Mi moramo težiti nekoj univerzalnoj pravdi, jer za svaki zločin se mora odgovarati. Kao što je govorio Ulof Palme - teror je uvek teror, zločin je uvek zločin, pa i onda kada su učinjeni tobož u interesu nekih viših ciljeva i viših interesa.
Dakle, to je ono što je naša zbilja i naša realnost sada. Zašto ovo pominjem? Ne samo, kažem, zbog njihove odgovornosti, nego zbog reperkusija koje država može imati iz te odgovornosti. Ako se tzv. OVK ili UČK tretira kao nekakva vojska za nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu, onda je i budućnost Kosova diskutabilna. Ako se tretira kao jedna teroristička organizacija koja je počinila brojne ratne zločine, onda ona ne može imati adekvatan kredibilitet.
Identična je situacija po pitanju ratne štete na prostorima bivše BiH. Ne može samo jedna strana biti odgovorna, a druga tražiti realizaciju ratne štete.
Da se vratim na teren onoga što je danas pred nama u parlamentu. Dakle, ovo je prihvaćeno sa razumevanjem od svih zvaničnika evropskih institucija. Nadam se i od naših građana. I, osluškujući sve ono što haški optuženici ili potencijalni optuženici govore, svi bi oni, ako već moraju da se suoče sa grehovima iz prošlosti, a moram da vas podsetim, nažalost, Haški tribunal je ustanovljen Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, da Haški tribunal podrazumeva supremaciju njegovog zakonodavstva i njegovog postupanja nad nacionalnim zakonodavstvom i nad nacionalnim pravosuđem. To su determinante, to su parametri, sviđalo se to nama ili ne.
Sada se stiče mogućnost da sa punim kredibilitetom mi procesuiramo ratne zločine. Imaćemo, i to ovaj zakon predviđa, posebno tužilaštvo za ratne zločine, imaćemo posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine, posebnu pritvorsku jedinicu, posebnu službu MUP-a za gonjenje i istraživanje ratnih zločina. Nadam se da ćemo po aršinima pravde koje ćemo mi kreirati i sa tim potencijalnim zločinima i njegovim počiniocima izaći na kraj pred licem javnosti, po našoj proceduri i po našim zakonima.
To je nešto što je neminovnost, jednostavno, nije bio ničiji hir, ničija samovolja, nego jednostavno pitanje krajnje nužde. Onaj ko voli Hag, neka mu bude u kući. Nadam se da ćemo usvajanjem ovog zakona pokazati svojim građanima i svetu i Evropi da smo prošli kroz tu katarzu i da ćemo se sa svim problemima kao odgovorna država i odgovorna vlast sami suočavati. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Zakonodavnog odbora ili Odbora za pravosuđe? (Ne.)
Da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, poslanička grupa SSJ.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno se ide na to da svi Srbi koji su bili učesnici rata i svi koji budu bili na nekoj fotografiji sa puškom u ruci, odu u Hag, odnosno da im se sudi ovde u Beogradu. SSJ je predlagala da ukoliko postoji ratni zločin, da se svima sudi ovde u Srbiji i da se ovde vrše procesi. Mi smo jedina država na svetu, dame i gospodo, čije kompletno bivše političko, vojno i policijsko rukovodstvo se nalazi u Hagu! Da li smo mi to vodili osvajačke ratove, i kako su svi ti ratovi počinjali?
Umesto da se danas ovde raspravlja o problemima, kao što su žetva, suša, štrajkovi - sutra se očekuje 100.000 ljudi u Beogradu, nezadovoljnih radnika, 950.000 ljudi ne radi u Srbiji, 200.000 ljudi maja meseca nisu primili plate, penzije su smanjene, a narodnim poslanicima povećane plate za 15% - mi danas razgovaramo, dame i gospodo, o sudu koji će biti formiran u Srbiji, da svi oni koji su učestvovali u ratu budu ovde osuđeni.
S druge strane, ja se sećam šta je govorio gospodin Batić, da je on tražio da se Šiptari, Albanci uhapse, ali je to ostalo slovo na papiru. Do dana današnjeg, Albanci niti su formirali sud, niti su nekog Albanca, Šiptara isporučili, osim da ga je UNMIK i KFOR uhapsio. Ne znam koliko to naša Vlada i naš DOS ima obaveza prema tim ljudima u Evropskoj zajednici i prema Hagu, i šta smo mi to dobili.
Šta je to ratni zločin i genocid? Ko je doživeo ratni zločin i genocid? Srbi. Da li je ratni zločin kada se bombarduje RTS? Da li može državna televizija da ne radi za vreme rata, i dajte mi jedno sklonište gde može emisiona tehnika da se sakrije, a da radarski sistemi NATO pakta ne pronađu tu televiziju. Da li je genocid, odnosno ratni zločin kada se bombarduje voz u Grdeličkoj klisuri; da li je ratni zločin kada se bombarduje most u Varvarinu na pravoslavni praznik, pa kada su se ljudi vratili ponovo poginuo je veliki broj mladih ljudi na mostu. Da li je to ratni zločin?
Šta je genocid? Genocid je kada se jedna nacija protera sa jednog prostora na drugi prostor. Ko je doživeo genocid? Srbi. Koliko Srba se vratilo u Hrvatsku, Bosnu, na Kosovo i Metohiju? Veoma mali procenat. Hajde da se podsetimo, pošto je to najtazije, na Kosovo i Metohiju je došlo 200.000 Šiptara, Albanaca iz Albanije, koji nikada nisu živeli na Kosmetu.
Šta je sa onima što su ubijali srpski narod? Mi sada formiramo sud da osudimo sve one koji su ratovali. Vama je lako, gospodo iz DOS-a, vama koji ste pobegli za vreme rata, a moj sin je bio u vojsci 106 dana više za vreme rata. Lako je vama koji ste pobegli iz zemlje. Tamo ste pozivali NATO pakt da nas bombarduje, a šta je sa onima koji su mobilisani? Da li je neko smeo da odbije vojni poziv koji je dobio da mora da ide da brani zemlju? Zna se šta sa onima koji su bili u zemlji i odbili poziv, idu u zatvor. To je najveća nacionalna sramota od kada Srbija postoji, to što radite vi iz DOS-a. Neko će vas kleti zbog toga. Bog gleda šta vi radite.
Pustile ste 1900 Šiptara. Smejte se, smejte se, gospodo iz DOS-a. Predsedniče Odbora za poljoprivredu, smejte se, umesto da ste tražili ovde da se borite za poljoprivredu, vi se smejte. Pustile ste 1950 Šiptara iz srpskih zatvora.
Ovde čitam u jednoj tački zakona, poseban zatvor se pravi za ratne zločince i Srbe koji žive u Srbiji. Šta je sa tim ljudima koji su bili u tim zatvorima? Da, oni su šverceri, oni su prodavali mobilne telefone, prodavali cigarete, a ovi drugi koji su branili srpski narod, to su ratni zločinci. Oni treba da idu u Hag, odnosno da im se sudi ovde u Srbiji. To je sramota šta se radi!
U jednoj tački ovog zakona, u članu 4. se pominje da treba da se formira sud u Srbiji. Hrvatska je to uradila na vreme. Zaštitila je one koji su ubijali Srbe u Hrvatskoj, a sada su ih oni navodno osudili. Kada se bude Srbija osudila da plati kompletnu ratnu štetu, oni će od svoje vlade biti amnestirani. Nije problem što će neki pojedinac da bude u zatvoru, ali je problem što će naša unučad morati da plati kompletnu ratnu štetu koja je načinjena. Da li vidite šta se govori u Hagu? Tamo ne kažu Slobodan Milošević je pucao u Bosni, u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, nego kažu vojska, policija. Vojsku i policiju čini srpski narod.
Sada mi hoćemo da prikažemo da smo mi krivi za sve što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije. U članu 7, dame i gospodo, kaže se da svedoci mogu da budu i oni koji nisu trenutno na prostoru Srbije. Znači, oni koji se nalaze na Kosmetu, Albanci, oni koji se nalaze u Hrvatskoj, Hrvati, odnosno Muslimani, a da li ćemo mi da radimo po principu kao što to radi Haški tribunal. Da li ćemo raditi po tom principu?
Dalje, zaštićeni svedoci. Kakvi zaštićeni svedoci, nije ovo organizovni kriminal. Nema zaštićenih svedoka, kada je u pitanju ratni zločin. Neka izađe taj da vidimo i da kaže da je Mika počinio ratni zločin, ali zaštićeni svedok dobije ogromnu sumu para, ima svoj automobil itd, kao što to radite ovde ovih dana tako što potkupljujete ove poslanike. Ovo nije narodna volja. Ova skupština nije legitimna. Ova skupština ne predstavlja narodnu volju. Narodna volja nije da vi vladate sa Banetom Ivkovićem iz SPS-a, jer on je navodno iz Socijalističke narodne stranke. To nije narodna volja. Glasači Socijalističke partije, stranke srpskog jedinstva, Srpske radikalne stranke su bili protiv DOS-a i ne možete vi sada da ubedite narod Srbije da vi imate većinu, a ovaj zakon ćete izglasati i biće većina u ovoj skupštini.
Zašto ne raspišete izbore? Sve ove zakone, ne menja se ništa, sve je isto, samo njega nema. Mnogo je gore. Vi ne idete u narod, vi ovim vašim anketama želite da ubedite građane kako dobro žive, a građani vrlo dobro znaju kako žive. Tako da, dame i gospodo, ukoliko se ovaj zakon usvoji, svedoci će biti Šiptari, Hrvati, Muslimani, da pričaju o Srbima, a dajte mi jednog Šiptara da će svedočiti protiv nekog svog koji je činio ratne zločine na Kosovu i Metohiji. Nema nijednog. Nijednog nisam video.
Poseban zatvor za Srbe, a iz tih zatvora su otišli svi Šiptari; a svi oni koji su učesnici rata, još ne daj Bože ako se bave politikom, ne moraju da budu predsednici stranaka, dovoljno je da budu predsednici mesnog odbora, ukoliko ima neka fotografija da su branili srpski narod, oni će otići u taj zatvor, odnosno sudiće im se.
Ovaj sud neće biti sud pravde. Ovaj sud će potvrditi tužbu Hrvatske i Bosne, što je tužila Srbiju, i ovaj sud će dati legitimitet Haškom tribunalu, koji je napravljen samo za Srbe. Onaj ko digne ruku i onaj ko glasa za ovaj zakon, on je protiv srpskog naroda.