Naravno, i ovim amandmanom samo skrećemo pažnju predlagaču da vrati ovaj zakon, da ga malo uredi, da ga prilagodi ne samo našim uslovima u kojima se nalaze sportski kolektivi nego i našim mogućnostima, a bogami i da se pravno-tehnički i pravno logički uredi ovaj zakon.
Evo, vidite, malopre sam pokušao da vam ukažem na to da svi ovi članovi posle člana 11. praktično imaju svoju organsku vezu u članu 10. - šta su to sportske priredbe povećanog rizika. Videli ste malopre, objasnio sam, ovo što stoji u stavu 1. tačke 2) i 3) - "sportske priredbe na kojima se očekuje prisustvo velikog broja gledalaca ili navijača gostujućih klubova". I, druga situacija, znači - "druge sportske priredbe kada posebne okolnosti ukazuju da na njima može doći do nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca". Pa, bez obzira gde se to održava, da li u selu, da li u Beogradu, da li u nekoj školi ili na bilo kom mestu gde se sprovodi neko takmičenje ili organizuje neka sportska priredba, to je priredba, tj. utakmica sa povećanim rizikom.
E, šta naš predlagač predlaže? Predlaže ovo što mi smatramo da jednostavno ne sme da ostane u stavu 1. - organizator je dužan da obezbedi da se sportska priredba povećanog rizika održi u sportskom objektu koji ima odgovarajuće ograde za sprečavanje ulaska gledalaca na sportski teren. Mislimo da je ovo ovako dato neprecizno i nepotrebno.
Dalje, odgovarajuća sedišta. Gospodin Blažić vam je objasnio problem sedišta. Ili, ovo sa kamerama. U stavu 2. ovog člana 15. isključuju se neke obaveze, pre svega obaveze iz tačke 1), 3), 6), 7) i 10), ali ostaju sve druge obaveze za svako drugo takmičenje, za svaku drugu sportsku priredbu, koje očigledno mali klubovi ne mogu da ispune.
I, naravno, na kraju ostaje stav 3. Ne znam ko ga je sastavljao, da li je on svestan šta je napisao. Kaže - bliže uslove iz stava 1. (kako treba da izgleda ograda itd.) i njihovu ispunjenost utvrđuje nadležni sportski savez, pa kaže - uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove sporta i saglasnost MUP-a. Hajde što propisuju uslove, pa je potrebna saglasnost i mišljenje ovih drugih, da to i shvatim, ali da sportski savez donosi odluku kojom konstatuje da neki sportski klub ispunjava uslove po pitanju njegovog objekta i da na to rešenje o ispunjenosti uslova daje saglasnost i daje mišljenje neko drugo ministarstvo, pa to je nemoguće da se izvrši.
Hiljade i hiljade sportskih kolektiva postoji, različitih rangova, a ovde nije napravljena ta pravno-logična razlika, pa da se kaže - na uslove koje propisuje sportski savez, mišljenje može da daje, i saglasnost, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. Ali, ispunjenost uslova kod konkretnog sportskog objekta utvrđuje nadležni sportski savez. Ovde je sve u okviru jednog stava, zbrda - zdola nabacano. Tumačiće ga ko kako stigne, s obzirom da imamo kadrovsku sušu po ministarstvima i svim institucijama i možemo samo da očekujemo nešto nakaradno u primeni.
Znači, povucite ovaj predlog zakona i otklonite ove razlike kada stavljate seoski klub i "Crvenu zvezdu" u isti koš. Ne mogu da budu u istom košu.
Inače, što se tiče malopređašnjeg predloga da se jedan sat pre početka te visokorizične utakmice ne prodaju ulaznice na blagajni sportskog objekta, to je prihvatljivo. To je jedna mera bezbednosti.
Ili, napišite, povucite, napravite amandman, sredite malo zakon, jer je očigledno da je ovaj zakon pravilo neko odeljenje u MUP-u koje je očigledno zaduženo da izaziva nerede na sportskim takmičenjima i da onda primenjuje represivne mere, da to snimaju kamere, i da se preko televizije građani plaše našom decom kao da su huligani. Nisu naša deca huligani. Nije njima tamo ponuđeno kao alternativa nešto da leče svoje socijalne komplekse. Jednostavno, neko ih dovodi u tu situaciju.
Ko ih dovodi? Prošlog puta sam objašnjavao na konkretnim primerima kako to radi MUP. I sa bakljadama i sa drugim stvarima. Nijedan sukob na sportskom terenu nije se desio bez znanja MUP-a, jer ne postoji ta instalisana mržnja i životinjski nagon u ljudima, kao što neko želi da predstavi i da ubedi u to.