Odredbom člana 20. Predloga zakona propisano je jedno novo krivično delo. Ovim amandmanom mi, pored ovoga što je gospodin Radovanović naveo, izražavamo principijelni stav da krivična dela treba da se propišu samo Krivičnim zakonom Republike Srbije. Uopšte nije dobro kada se krivična dela rasprše po pojedinačnim zakonima iz različitih oblasti. Nije dobro zbog ujednačavanja sudske prakse, i nije dobro zato što se jednostavno gubi logika, ne samo prilikom utvrđivanja krivičnog dela, sprovođenja zakona, nego i prilikom utvrđivanja elemenata bića odgovarajućeg krivičnog dela.
Da je ovaj član i ovo krivično delo nepotrebno, pokazuje i postojeća praksa. Već 50, 60 godina, a verovatno i duže, postoje sukobi na sportskim terenima. Dešavaju se upravo ova dela koja su navedena u članu 20. i ljudi su izvođeni na odgovornost. Neki su prekršajno kažnjavani, a neki i za krivično delo. Zašto? Zato što u postojećem Krivičnom zakonu već postoji 7-8 krivičnih dela koja predstavljaju nasilje, pa sad u zavisnosti od nekog dodatnog elementa kvalifikuje se na jedan ili drugi način. Znači, opravdan razlog za uvođenje posebnog krivičnog dela ne postoji. To je taj principijelan razlog zbog koga mi predlažemo da se član 20. briše.
Predlagač očigledno nije imao pravi kompas kada je radio Predlog zakona; pa evo mi smo pre nekoliko dana imali dopune Krivičnog zakona Republike Srbije i koristili ono ovlašćenje iz člana 69. stav 3. Saveznog krivičnog zakona da propisujemo obavezno oduzimanje predmeta i sredstava koji su upotrebljeni ili stvoreni izvršenjem krvičnog dela. Zašto toga nema u ovom članu? Zar je moguće da se obavezno ne oduzimaju predmeti, a tu se radi o vrlo opasnim predmetima, ne samo kada su u pitanju pirotehnička sredstva nego su tu i motke, bodeži, druga sredstva kojima može da se nanese povreda i da se nanesu mnogo tragičnije posledice građanima. Vidite koliko predlagač nije dosledan.
Drugo, da li neko ima moralno pravo da ovo predlaže na ovakav način, evo skoro tri godine posle nasilja koje se desilo ne samo 5. oktobra i ne samo kriznim štabovima koji su se dešavali u našim mestima, nego i 25. oktobra ispred zgrade Narodne skupštine, kada su takođe ti organizovani navijači došli ne na fudbalsku utakmicu nego da premlate poslanike SRS koji su izašli na pravo mesto, na ulazna vrata Narodne skupštine. Izostala je svaka sankcija. Izostala je sankcija za oružani upad u NBJ, Carinu, paljenje RTS-a, paljenje zgrade Savezne skupštine, nema nikakve sankcije.
Ali, država pokazuje veliku rigoroznost kada su u pitanju navodni "huligani". Koji huligani? Oni koje državna bezbednost instruira da naprave nemire na sportskim susretima. E, to je karakter ove vlasti. U tome se ogleda suština ove vlasti i zato ponavljam, član 19. je središnji član ovog predloga zakona. Jer, očigledno je da neko želi i na muci ovog naroda i po sistemu što gore to bolje da očuva vlast, da zaplaši građane, da učini da razmišljamo o svojoj deci kao da su neki izrodi.
Zato mi ovim amandmanima želimo da poboljšamo ovaj tekst, i uostalom da predlagača nateramo da povuče ovaj predlog zakona, da ga sredi, prilagodi, u skladu sa ovim diskusijama, jer više nema šta da se krije. Sve je jasno, sve je poznato navijačima, organima vlasti, građanima, pa zašto sada da se igramo gluvih telefona i da donosimo nešto što je nemoguće da se sprovede.