Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici: Marko Jakšić, Stanko Kovačević, Sreten Mitrović; zakasniće Ratimir Svirčević i Teodora Vlahović.
Nastavljamo rad po dnevnom redu zajedničkim načelnim pretresom o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet;
- Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu Republičkoj direkciji za puteve.
Pre nego što dam reč predstavniku predlagača, mr Božidaru Đeliću, ministru finansija i ekonomije, molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Izvolite, reč ima mr Božidar Đelić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim u nekoliko rečenica da obrazložim ova tri predloga zakona tj. izmena i dopuna zakona i Zakona o kontragaranciji, počevši od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji gde imamo nekoliko elemenata tehničke prirode ali, ono što je najvažnije, jeste to - postupak koji treba da dovede, do 2004. godine, do nečega što je u bogatoj i ne baš dosta slavnoj istoriji poreske politike u Republici, treba da dovede do mogućnosti jedne kontrole fizičkih lica.
S jedne strane veoma je važno da se u Republici Srbiji podvuče crta i da imamo elemente koji će omogućiti da se oporezivanje vrši po ekonomskoj snazi poreskih obveznika. U tom domenu smo nasledili jedan haos, u smislu da, ako pogledamo nekretnine, poslednji pokušaj evidentiranja tih nekretnina je bio 1996. godine i da od onda imamo mnogo toga što nije evidentirano na pravi način.
Ovim izmenama i dopunama se predlaže produženje roka za još četiri meseca za evidentiranje imovine koja prelazi 20 miliona dinara u zemlji i van zemlje, za naše fiskalne rezidente tj. one koji više od 185 dana u datoj godini žive i privređuju u našoj zemlji, ili pak imaju većinu ekonomskih interesa u našoj zemlji.
Cilj je da ova reforma bude dobro shvaćena. Ona nije "lov na veštice", da budem veoma jasan: ona nije jedan pokušaj ispitivanja porekla imovine, što naravno ne znači, i to je nešto što moramo dobro da razlučimo u Srbiji, da oni koji su kršili zakon na ovaj način dobijaju bilo kakvu formu amnestije. U slučaju da su zakoni kršeni, ili pak da se kroz jedan valjani postupak dokaže da je neko član nekih kriminalnih grupa ili grupa organizovanog kriminala, imamo sve nužne odredbe u krivičnim zakonima, ne da dođe samo do oporezivanja nego i do plenidbe i konfiskacije te imovine. To je nešto što je postupak koji se tiče kriminalaca.
Ovde govorimo o jednom redovnom postupku, o jednom postupku koji treba da omogući ogromnoj većini naših ljudi koji samo čekaju mogućnost da mirno spavaju i da dočekaju ono što će biti naša realnost, a to su poreske kontrole fizičkih lica, počevši od sledeće godine, da imaju jednu početnu situaciju koja će biti realna, koja će omogućiti da evidentiraju njihovu ekonomsku snagu i to je ono što član 176. treba da omogući, a početak primene se očekuje do 30. oktobra ove godine. To je ono što oni mogu da urade, jer na taj način, kada se evidentira ta imovina, oni će biti u stanju da kažu - da, kada se sprovede ta određena poreska operacija, "da imao sam tu ekonomsku snagu, imao sam tu imovinu, i na taj način ću moći u svkaom trenutku da objasnim koji je to sklad i nesklad između prijavljenih prihoda u datoj godini", ponavljam, počevši od prihoda 2003. godine, a da ne moraju da se znoje i da kažu - kako je moguće da ste kupili takvu vilu ili takav stan, a nije bilo nikakvog evidentiranja, nikakve ekonomske snage u ovom momentu kada se sprovodio član 176. Zakona o poreskom postupku.
Mi smo predložili produženje ovog roka zbog toga što su tragično ubistvo premijera i operacija "Sablja" doveli do toga da predviđene aktivnosti u objašnjenju, u približavanju ove mere, nisu mogle biti sprovedene iz veoma jasnih razloga u tom momentu. Potrebno nam je još tih nekoliko nedelja da ova mera bude shvaćena na pravi način.
Porez nije dobrovoljan, ali on mora da bude i ova mera mora biti dobro shvaćena. Zbog toga poreska uprava i Ministarstvo finansija će imati tj. već je počela ta veoma bogata aktivnost u smislu objašnjavanja šta se želi postići ovom merom. Biće kontakata ne samo u Beogradu, ne samo sa svima onima koji treba da pomognu kod potencijalnih poreskih obveznika nego i na lokalu, sa privrednim komorama, sa asocijacijama poslodavaca, tako da napravimo jedan presek stanja i da država stane iza jedne ogromne većine ljudi koji žele da mirno spavaju i plaćaju porez prema njihovoj ekonomskoj snazi.
Još jedna stvar koja se ovde predlaže u smislu praktičnosti svega ovoga, da tako kažem, to je da se iz evidentiranja izuzmu umetničke slike i drugi vidovi imovine, jer smo videli da su mnogi pokušali odmah da obezvrede jednu veoma važnu i ozbiljnu meru time što su hteli da idu na neku formu vulgarizacije "babinog prstena" ili nekih drugih stvari. Ovo nije način na koji želimo da se krši privatna stvar svih poreskih obveznika.
Poreska uprava je sprovela, i ovih 200 poreskih obveznika su već podneli njihovu poresku evidenciju poreskoj upravi, koji su to učinili, pa je obezbeđena privatnost ovih podataka. Oni se primaju samo na centralu. Mali broj ovlašćenih lica prima te prijave i ne samo to, nego u daljem obrađivanju tih prijava radi se preko "bar kodova" tako da jedan veoma mali broj ljudi, čija imena danas neću saopštiti, jer ih je stvarno malo, imaju mogućnost da objedine te podatke i da imaju celu sliku. Sve je to u cilju privatnosti i tajnosti podataka koji se jemče zakonom; i ukoliko poreska uprava želi, a to je njen cilj, da pokaže da sve dok se poštuje zakon privatnost je zagarantovana, ali ukoliko se zakon ne poštuje onda je javnost zlodela onih koji su kršili poresku disciplinu i izvršili krivično delo utaje biće i te kako javna, ali se mora veoma jasno i veoma javno razgraničiti te dve stvari.
U ovom momentu ćemo dokazati da će se jemčiti privatnost i tajnost onih podataka za ljude koji žele da evidentiraju svoju imovinu, i da na taj način, kada dođe vreme za prijavljivanje prihoda za 2003. godinu, rezultat ove mere bude da će veliki broj ljudi prijaviti mnogo veće prihode. Na taj način ćemo najzad imati malo realniju sliku onoga šta je ekonomska moć naših poreskih obveznika i u tom momentu poreska uprava i poreski inspektori tj. poreska policija kao najvažnije će imati sve elemente da oštrica zakona bude usmerena prema onima koji uprkos mogućnostima koje im se daju, da se podvuče crta, da mirno spavaju, i dalje žele da ostanu u sivoj zoni, da krše zakon, da vrše poresku utaju.
Prva stvar koja će im se desiti, to je da će morati da plate porez na imovinu koja će biti ustanovljena po stopi kao da je to prihod a ne imovina, znači, 20, % i biće dodatnih mera, uključujući i krivične za one koji ne iskoriste ovu pogodnost. Znači, tu nema nikakvog odstupanja od ove mere nego samo želimo da, s obzirom na to šta se desilo, nažalost, krajem prvog kvartala ove godine, operacija "Sablja" koja je uzela maha i koja jednostavno uopšte nije ostavila prostora da se priča o jednoj meri kao što je ova, želimo da to sprovedemo na pravi način, ali počev od 2004. godine.
Unakrsna kontrola će uzeti maha tako da je moj apel za sve poreske obveznike da urade ovaj posao krajnje ozbiljno i to je srž preldoženih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i imajući u vidu nekoliko drugih, jer je bilo nekih nedoumica koje bih hteo malo bliže da objasnim. Prva je da poreski identifikacioni broj nije nikakva službena tajna. Naprotiv, očekujemo da, naročito sa uvođenjem poreza na dodatnu vrednost, to bude i te kako poznat element za one koji žele da posluju sa bilo kojom firmom, i dodatno, sa tim imamo bolje uređenje postupka prinudne naplate i nekoliko drugih tehničkih stvari npr. potpuno usklađivanje ovog zakona sa ovim zakonom, koji je ovaj cenjeni dom izglasao pre koju nedelju, o mogućnosti davanja zaloga na pokretne stvari, tako da one budu potpuno u harmoniji i u skladu.
To je ono što sam hteo da kažem o predloženim izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Drugi element za današnju raspravu, to je porez, to su predložene izmene i dopune Zakona o porezu na promet. Tu imamo tri ključna elementa:
Prvi element je element koji se tiče štampanih medija i knjiga. Ovde, da kažem, to je debata koja je trajala već duže vreme, imamo uslove da se predloži ukidanje poreza na promet na štampane medije; već otpočetka, i o tome sam ja veoma jasno govorio, naša poreska politika koja se u mnogo čemu približila u praksi koja postoji u zemljama oko nas i u zemljama Evropske unije, uistinu imali smo sa 20% visoki porez na promet na štampane medije.
Imajući u vidu da je od 1. jula stupila na snagu odredba Zakona o penzionom osiguranju, ona dovodi do usklađivanja i mogućnosti za honorarce, kako ih zovu, da ostvaraju prava na penziono osiguranje, znamo da naročito u štampanim medijima ima puno takvih i to je dodatno opterećenje na finansije i na naše štampane medije. Te finansije nisu u sjajnom stanju i mogu da kažem da, ukoliko Narodna skupština izglasa predloženu izmenu i dopunu Zakona o porezu na promet, to je olakšica od nekih 600 miliona dinara koja se predlaže, toliko će manje biti poreza ove godine, to je naša procena, ali utoliko će biti više prostora da se uplati penziono za honorarce i isto tako da naši štampani mediji budu manje zavisni zbog njihove finansijske situacije.
Uočeno je, naročito u prvom kvaratalu ove godine, da zbog teške ekonomske situacije jedan broj njih sve više ulazi u praksu kvazi-reklamnih dodataka, razne privatne grupe su na taj način, može se reći, ja to želim otvoreno da kažem, dolazile do jednog značajnog finansijskog položaja prema nekim glasilima. Mislim da će ovakvo glasanje omogućiti da na još duži rok imamo štampane medije koji će imati jedan objektivan pristup informaciji, a ne po tome koja je ta finansijska grupa koja je dala kredit ili pak, koja je to privatna grupa koja je odlučila da njima, a ne drugima i pod kojim uslovima, da publikaciju nekog dodatka, specijalnog dodatka na 15 ili 20 stranica.
Mislim da su se i mediji i grupe prepoznali na ovaj način, a tako će budžet, ovaj dom, i naši građani se odriču jednog prihoda u ime mogućnosti da štampani mediji imaju dovoljno sredstava da i dalje objektivno informišu. Mislim da je to, ne samo jedna finansijska, nego veoma jasna politička poruka i veoma jasna poruka da ova zemlja želi da na dugi rok ima veliki broj štampanih medija koji izveštavaju na objektivan način i na način koji, da kažemo, pokazuje da još nije momenat da se uvede samo surova tržišna utakmica između njih sve dok se ne očvrsnu neke druge institucije u našoj zemlji.
Zbog toga Vlada Republike Srbije i čast mi je da predložim danas, jer zahvaljujući boljoj finansijskog disciplini, uglavnom smo u stanju da se odreknemo tih 600 miliona dinara i to je dobro.
Drugi ključni element predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na promet tiče se finansijskog lizinga, a to je samo poreski pandan Zakona o finansijskom lizingu, koji je ovaj dom usvojio pre koju nedelju. Na taj način imaćemo i poreske uslove da lizing zauzme mesto koje mu pripada u jednoj modernoj finansijskoj konstrukciji, naročito ukoliko usvojite predložene izmene i dopune ovog zakona; izbeći ćemo tako dvostruko oporezivanje u lizingu za motorna vozila i na taj način naša preduzeća, ali i administracija, imaće fleksibilniji način, odnosno instrument da umesto da budu samo vlasnici jednog voznog parka mogu da uzimaju ta vozila na lizing, i to je nešto što će omogućiti da neke naše institucije, neka naša javna preduzeća, neka ministarstva, ne postanu veliki vlasnici ogromnog voznog parka, jer to nije njihova funkcija. Ukoliko im treba dati obim voznog parka kroz ovu meru oni će naći profesionalce koji će moći da im daju pristup tom voznom parku na jedan mnogo fleksibilniji način i to je dobro.
Mogu da kažem da ćemo mi u Vladi Republike Srbije, ukoliko se usvoji jedna ovakva mera, naravno, preispitati koliko je to vozila gde su Vlada i ministarstva, odnosno gde su oni vlasnici, a koliko bi trebalo da ide na ovaj fleksibilniji i uistinu, kada specijalizujete funkcije, jeftiniji način; jer onda će to postati funkcija, profesija raznih grupa koje će biti u konkurenciji da ponude što je bolje uslove za davanje tih kola i nekih drugih osnovnih sredstava na lizing - iskustvo blizu nas i malo dalje od nas u drugim zemljama pokazuje da na taj način kada se specijalizuju neke firme za to, onda dolazimo do mnogo bolje grupe, odnosno do mnogo boljih sredstava. Otuda očekujem da, ukoliko izglasate ove mere, da će se to odraziti i u budžetu za sledeću godinu, da ne samo Vlada, ne samo ministarstva, nego javne ustanove, a posle toga i javna preduzeća, očekujem i preduzeća kojima će to biti u interesu, iskoriste potpuno ovu mogućnost da ne budu samo vlasnici nekih osnovnih sredstava, uključujući i vozni park, nego da arbitriraju šta im je bolje, a šta im je jeftinije, uzeti na lizing ili kupovati.
Treća stvar, jedan amandman je predložio DOS i odlučili smo kao Vlada da ga prihvatimo, to je da, što se tiče fiskalnih kasa omogućimo njihovo uvođenje do 31. maja i to je bilo na izričiti zahtev naših domaćih proizvođača kojima je trebalo više vremena, nego što su predvideli, da uđu i da sklope tehničke aranžmane sa onim tehnološkim partnerima koji imaju iskustva i patente za fiskalnu memoriju.
Naravno, mi ne želimo da zato što postoji jedan tvrdi rok, a da oni koji bi trebalo da budu naši domaći proizvođači, nisu u stanju da ga ispune, da to na neki način bude mehanizam kako će se ovo naše tržište uvođenja, a posle toga i opsluživanje fiskalnih kasa da nekome i samo nekim uvoznicima ili inostranim proizvođačima. Zbog toga prihvatamo amandman koji je predložio DOS, jer on će omogućiti našim domaćim proizvođačima, EI - Niš, a ne samo njima, jer ima tu proizvođača i u Vojvodini, centralnoj Srbiji, koji mogu da budu u stanju da proizvedu na vreme i da opskrbe celo naše tržište.
To su tri elementa koja sam hteo da pomenem, što se tiče poreza na promet. Znači: porez na promet na štampane medije i na knjige, isto tako finansijski lizing i najzad fiskalne kase.
Treći element za današnju diskusiju i sa tim završavam, to je davanje kontragarancije na jedan zajam gde je Savezna Republika Jugoslavija juče, a danas Srbija i Crna Gora bila garant, tako je po statutima Evropske banke za razvoj, ovde se predlaže davanje kontragarancije na jedan zajam od 76 miliona evra koji će omogućiti našoj Direkciji za puteve da obnovi 430 kilometara puteva. Bilo je i drugih kontragarancija, ovde smo pričali, ali najviše je priče ovde o koridoru 10 u centralnoj Srbiji i onih krakova koji omogućavaju povezivanje koridora 10 sa Šumadijom; jer imate jedan krak koji ide do Čačka, onaj krak koji ide od Čačka do koridora 10. Mogu da kažem da su pripreme za sprovođenje ovog zajma veoma dugo tekle, tako da ukoliko vaš cenjeni dom izlagasa ovu predloženu kontragaranciju, biće efekata već ove godine i na našu građevinsku operativu, na naše preduzeće koje se bavi izgradnjom i rekonstrukcijom puteva, koliko već u ovoj sezoni.
Znači, nećemo morati da čekamo sledeću sezonu, čeka se za glasanje ove kontragarancije da se ovaj novac upotrebi na pravi način.
Imajući u vidu ove uslove koji su veoma povoljni, mislim da je ovo posve u interesu naše zemlje i neće opteretiti niti finansijski plan Direkcije za puteve niti budžet Republike Srbije.
Eto toliko, da rezimiram predložene izmene i dopune Zakona o poreskom postupku omogućiće da najzad 2004. godine počne jedno ozbiljno oporezivanje i fiskalna kontrola fizičkih lica i da porez svi plaćaju po ekonomskoj snazi, a po niskim stopama koje postoje u Srbiji i koliko bude šira ta poreska osnovica, toliko ćemo biti u mogućnosti da i dalje smanjujemo te stope.
Isto tako, porez na promet, to je pogodnost za slobodu i za nezavisnost štampanih medija, za knjige, a isto tako i mogućnost da se u potpunosti proširi upotreba finansijskog lizinga i da naši domaći proizvođači imaju dovoljno vremena da pokriju naše tržište fiskalnim kasama.
Najzad, ova kontragarancija će omogućiti da 430 kilometara puteva, da sve bude obnovljeno ove, a u velikoj meri i sledeće godine.
Zbog toga, u ime Vlade Republike Srbije apelujem da izglasate predložene izmene i dopune. Hvala lepo na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Pitam, da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za finansije ili Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne žele.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele da se prijave za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, hteo bih odmah na početku da razuverim sve one koji su mislili, njih je mali broj, da će, u četvrtak, za 12 minuta završiti sa raspravom oko ovih tačaka, imajući u vidu da je objedinjena rasprava ove tri tačke samo bila jedan podstrek da se poslanička grupa SPS na vareme spremi za raspravu o ovim pitanjima. Mislim da bi u takvoj jednoj suženoj raspravi, kada je poreska politika i budžet u pitanju, najviše bio oštećen ministar, gospodin Đelić, imajući u vidu da u ovom parlamentu uvek može da dobije prave ocene, konstatacije i predloge koje nekad na vreme, a nekad sa malim zakašnjenjem samo uvaži, neće da prizna da je pogrešio.
Pošto se radi o objedinjenoj raspravi o ove tri tačke, dve se odnose na poresku politiku a treća se odnosi na davanje kontragarancija, ja ću u ovom prvom delu govoriti samo o izmeni i dopuni Zakona o porezu na promet i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Gospodine ministre, nadam se da ćete se složiti sa mojom ocenom da ste vi novi ministar finansija i ekonomije, a poresku politiku koju vodite mnogo liči na onu raniju. Početkom 2000. godine predložili ste poresku reformu koja je najvećim delom zasnovana na poreskoj reformi izvršenoj početkom 90-tih godina, imajući u vidu da je prethodni Zakon i prethodni zakoni koji regulišu ovu oblast da su doneti 1992. godine.
Drugo, po hitnom postupku svakih šest meseci menjate poresku politiku i polako popuštate kroz poreska oslobađanja i poreske olakšice, s tim što se ponekad desi da morate nevoljno da prihvatite i predloge poslanika i odluke ove skupštine, kada nije u skladu sa onim što ste vi predložili. Postupak naplate još pooštravate kao da poreskim obveznicima cvetaju ruže i kao da nisu živa bića koja se prilagođavaju poreskoj politici i poreskim obavezama.
Složićete se da su prethodne tri konstatacije i ocene tačne, i na globalnom planu ja bih ukazao na još dve greške koje ovom prilikom činite. Umesto da pre početka kalendarske godine poreskom politikom stimulišete pojedine oblasti privređivanja, vi tokom godine poresku politiku koja je jedan vid opšte politike i od koje zavise svi uslovi privređivanja u narednoj pa i u narednim godinama i periodima, vi, znači, tokom godine poresku politiku prilagođavate ledž specialis zakonima, ovom prilikom Zakonu o finansijskom lizinu, koji smo nedavno usvojili, kao da niste znali krajem prošle godine da će jedan takav zakon biti predložen i donet u ovoj godini.
Možda vam je promaklo, ali blagovremeno vas pitam - da li će i koncesiona naknada biti oslobođena poreza na promet usluga, kao i usluge finansijskog lizinga? Ako je finansijski lizing i koncesije uz međunarodne kredite, pokretačka snaga privrednog razvoja Srbije, to govori i ministar privrede i gospodin Pitić, zbog čega stalno vršite parcijalne izmene i prilagođavanje poreskih propisa privrednim aktivnostima i delatnostima? Poresku politiku vam vode pojedini jaki lobiji, pre svega finansijski! Setimo se samo koliko smo muke imali da udžbenike i nastavna sredstva oslobodimo poreza na promet, a na primer računari i računarska oprema su glat prošli. Hleb, mleko, ostale životne namirnice, a još ne prihvatate hranu za odojčad i decu, možda će i to krajem godine doći na red.
Koliko puta smo predlagali oslobađanje poreza na promet dnevne i povremene štampe, pa vi kao da čekate ocenu njihovog pisanja o Vladi, tako ni sada ne verujem da će štampa koja realno ili negativno piše o radu i rezultatima Vlade biti oslobođena obaveze plaćanja poreza na promet.
Želeo bih ovom prilikom da pitam ministra, da li je tačno da će ovaj efekat oslobađanja poreza na promet štampe biti samo 600.000 dinara ili je to štamparska greška? Ako je štamparska greška, mislim da jedna ovakva politika i jedan ovakav predlog treba da doprinese bar delu rasterećenja štampe od ovih obaveza. Ne mogu da se složim i da verujem da porez na usluge neće plaćati za usluge finansijskog lizinga, za nabavku, davanje u lizing skupih i luksuznih automobila, a da će sirotinja plaćati porez na promet za fiksni deo naknade, sada oko 130 dinara za neutrošenu struju i naknade za rekonstrukciju i remont postrojenja EPS-a. Ta fiksna naknada je do sada bila, negde, oko 78-80 dinara i ovih dana je povećana još za 50 dinara i na nju se plaća 20% poreza na promet.
Poslanička grupa SPS je predložila takve amandmane i garantujem da njihovim prihvatanjem, brisanje oslobađanja plaćanja poreza na promet po osnovu finansijskog lizinga, a oslobađanje poreza na promet domaćinstava za utrošenu električnu energiju, i glasaće za izmene i dopune ovog zakona. Smatram da bi po EPS to bio veći finansijski efekat nego dodatna naknada od 50 dinara po potrošaču. Da li se zna koliko je EPS platio poreza na promet budžetu za fakturisanu utrošenu električnu energiju, a koja nije naplaćena. Razmislite dobro o ovom korektnom predlogu, biće povoljno i za budžet i po EPS i po građane Srbije. Ako ne verujete sedite i dobro presaberite efekte; recite da je jedan od poslanika i jedna poslanička grupa bila u pravu i predložila pravu sistemsku meru.
Šta će biti ako poslanici stave prst na čelo i glasaju za taj amandman? Pokažite dobru volju da štitite građane Srbije više od drugih i da ne držite one Lazine "sve će to narod platiti". Da li da vam još dajem dokaza? Samo još jedan primer: kada je donošen Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podneli smo amandman na član 69. Amandman je tada odbijen sa obrazloženjem neprihvatljivosti brisanja roka o sukcesivnoj naplati pet dana, jer bi to stvorilo mogućnost neograničenog odlaganja sukcesivne naplate, što može negativno uticati na uredno ostvarivanje javnih prihoda. Nešto se promenilo u vašim glavama kada posle šest meseci od donošenja Zakona isto to brišete kao što je bilo predloženo našim amandmanom u članu 6. stav 2. predloženih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Da vam nije i tada bilo jasno, a mi smo vam predlagali da će poreski obveznici posle isteka roka od pet dana primati sredstva na svoj žiro račun, a vi u tom trenutku i dalje niste mogli prinudno da naplaćujete.
Još nešto, često produžavanje rokova za sprovođenje određenih odredaba je neozbiljno i ilustruje brzinu reformi. O tim ocenama ćemo nešto kasnije govoriti, ali samo da istaknem - ili ste neozbiljno predložili kratke rokove ili ste nemoćni da ih ispoštujete. Setite se rasprave oko famoznog člana 190. odnosno sada 186. Predloga zakona, neshvatljivo je da neko poseduje imovinu preko 350 miliona evra i stvori je, a ne ispoštuje zakonsku obavezu da samo radi unakrsne procene podnese poresku prijavu za evidenciju ukupne imovine u zemlji i inostranstvu.
Kakva kampanja poreske uprave je potrebna ako su to do sada, iz štampe sam video, učinilo samo 200 poreskih obveznika. Da li je to još jedna promašena kampanja u ovoj siromašnoj zemlji, kao porez na ekstraprofit na imovinu. Koliko je obveznika imalo da plati porez na ekstra profit preko ove cifre, 700.000 nemačkih maraka? Uzmimo prethodne izveštaje Poreske uprave, pa ako znamo da je stopa poreza utvrđen iznos u vrednosti imovine, zar nije to logički pokazatelj samo vrednosti građevinskih objekata, ne ulazeći u vrednost ostale imovine.
Mi kao poslanička grupa Socijalističke partije ne možemo prihvatiti brisanje umetničkih predmeta velike vrednosti iz člana 186. ovog zakona.
Kakva kampanja treba da podstakne saradnju poreskih obveznika sa poreskom upravom, ako uvodite "parapolicijsko pravo" poreskoj policiji, da prinudno dovodi poreske obveznike. Da li je to ograničenje kretanja, a samo red iznad ove izmene stoji da poreska policija ima sva ovlašćenja, izuzev ograničenja kretanja.
Nepotreban je i stav 3. člana 135. jer sa uvođenjem ove mere nepotrebna je saradnja sa MUP-om, sa kojim još niste uredili način saradnje.
Hvala, u drugom delu ću govoriti o kontragarancijama. Jedno pitanje - kako je moguće da se rekonstruiše 430 km sa 76 miliona evra, ako znamo da jedan kilometar autoputa košta oko milion dolara, odnosno evra?!

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalistička narodna stranka, a zatim narodni poslanik Miodrag Stamenković.

Poštovana gospodo narodni poslanici, kada govorimo o poreskim propisima, moram da kažem da je moje stanovište, kada je u pitanju trenutna primena, odnosno i novo usvajanje u Parlamentu, isto. Moram da konstatujem da reforma poreskih propisa nije urađena kako treba, da ima mnogo nedostataka, da u primeni ima kašnjenja. Upravo o jednom detalju hoću da govorim, a to je član 186. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Da podsetim, član 186. je predviđao, zaključno sa 30. junom, da budu izvrešene prijave svih vlasnika imovine koji raspolažu kapitalom većim od 20 miliona dinara, uz obećanje da se neće ispitivati odakle im ta imovina, kako se do nje došlo. Naravno, svako od tih poreskih obveznika je dužan da pokaže ili ima u prethodnom periodu dokaz o tome da li je imao poreski bilans na kraju poreske godine, završni račun, da li je platio porez na ukupan prihod građana, da li je tim povodom podneo poresku prijavu itd, niz dokaza iz kojih se može videti da li je ta imovina validna, da li su, po postojećim propisima i zakonima Republike Srbije, plaćene sve poreske obaveze u prethodnom periodu.
Ovaj član menja jednu u ovom momentu vremensku situaciju - da li pomera rok za četiri meseca nadalje? Moram da kažem da poreske uprave i poreski organi nisu opremljeni u onoj meri, koja je neophodna da bi mogli da isprate jednu tako važnu situaciju koja ima, rekao bih, i politički karakter, jer se u brojnim godinama unazad, od 80-ih godina do dana današnjeg, radi o obogaćivanju jednog broja građana u Srbiji, reklo bi se, na nezakonit način.
Ovde se misli samo na jedan segment društva, na neke ljude koji su prisutni u javnosti, za koje se zna da su bogati. Rekao bih da postoji veći broj ljudi koji nisu u javnosti prisutni, a za koje se sa lakoćom može utvrditi da su u prethodnih 20 godina sticali imovinu i kapitale na različite načine. Da podsetim: između 80-ih i 90-ih godina, zaključno sa 1992. urađena je poreska reforma. Do 1992. godine nije čestito bilo ni oprezivanje preduzeća koja su nastajala u periodu od 1988, 1989. pa nadalje.
Govorio bih i o nekim drugim kategorima koje su u tom periodu postojale i standardne su kategorije u poreskom smislu. To su: advokati; vlasnici samostalnih trgovinskih radnji; preduzetnici raznoraznih oblika i vlasnici kapitala iz tog prethodnog perioda, koji su iskoristili vreme 90-ih, vreme u kojem smo bili pod sankcijama, gde smo imali i veliku inflaciju 1993. godine, ne tako česte promene u bankarskom sistemu. Došlo se do toga da danas imamo jednu kategoriju poreskih obveznika za koje se može otvoreno reći da raspolažu ogromnim kapitalima.
Za mene je ovo pitanje jako važno i značajno iz nekoliko razloga. Prvo, ako hoćemo da budemo država u pravnom smislu, svi poreski obveznici moraju pokazati odakle im imovina i kapital. Ne moramo u državnom smislu tragati za tim ko je šta radio, ali čini mi se da postoji niz potrebnih dokumenata iz kojih se jasno može utvrditi kapital određenog fizičkog lica, preduzeća, a čini mi se da je mnogo važnije utvrditi koja se količina kapitala tih lica nalazi van naše zemlje.
Da li će se ta lica odazvati pozivu države? Mislim da uopšte neće. Porez je u većem delu prinuda, nego što predstavlja volju obveznika za plaćanjem. Čini mi se da su, u ovom momentu, neodgovorne izjave političara, pretnje i ucene, dovele do toga da se jako mali broj takvih lica prijavio, gotovo neznatan, a rekao bih da se i mali broj lica interesovao za način kako da prijavi svoju imovinu.
Imam utisak da taj rok neće značiti ništa ukoliko Vlada Republike Srbije ne bude donela niz podzakonskih mera, ovlašćenja za poreske organe preko kojih će oni moći da određenom vrstom kontrole utvrde realne pokazatelje za jedan broj poreskih obveznika. Takođe, imam utisak da postoji jedan broj poreskih obveznika koji je mogao lako pred svim državnim organima dokazati da raspolaže, po svim stadndardima, ne našim, već evropskim standardima, na pravi način stečenom imovinom. To mogu pokazati i iz poreskog bilansa, mogu pokazati i iz rešenja koja su dobijali na kraju svake poreske godine iz poreza na ukupan prihod građana, iz poreza na dobit i bilo koje druge vrste poreza, jer su redovno, svake godine prijavljivali svaku vrstu svog prihoda i mogu pokazati da raspolažu kapitalom koji je validan po svim standardima, ne samo našim, već i evropskim, što pokazuje da su ti ljudi bogati, ali na pravičan način.
Čini mi se i zbog njih, zbog potrebe da se zaštite i oni, jer u jednoj državi postoje i bogati i siromašni, Vlada Republike Srbije bi morala da izradi nekoliko dokumenata iz kojih će se jasno zaštititi ta kategorija poreskih obveznika koji mogu lako dokazati način sticanja svog kapitala - jer se bave proizvodnjom, radom, i ako su se bavili nekim vrstama usluga ili trgovinom, mogu pokazati način sticanja svog kapitala. Čini mi se da postoji jedna značajna grupacija koju treba poreski tretirati do određene forme i dovesti do toga da zaista prijave sav svoj imetak. Staro je pravilo u zapadnim tzv. demokratijama - nemojte me pitati za prvi milion, odakle mi, sve ostalo ću vam posle lako pokazati.
Mislim da mi ne možemo da preskočimo taj prvi milion. Moramo da pitamo poreske obveznike odakle im i taj prvi milion, pošto nismo dostigli stepen razvoja društva gde, recimo, kod nas u srednjerazvijenim gradovima nema više od 20 do 50 izrazito bogatih lica, gledano teritorijalno za tu sredinu.
Znači, nemamo bogatih po 500 ili 1.000 ljudi koji žive u određenoj opštini, već imamo od 20 do 50, možda do 100 lica, pa čini mi se, upravo iz razloga zato što se država nalazi u jednoj dosta složenoj situaciji u privrednom smislu, u ekonomskom smislu, da je "socijala" i nalazi se na prvom mestu, rekao bih, tretmana najvećeg broja građana naše zemlje, a upravo iz svih tih razloga morao bi se naći određeni modus da ti poreski obveznici pokažu način sticanja svog kapitala.
Ovde ne plediram na to da krenemo u postupak ispitivanja porekla imovine i da se bavimo tim stvarima, ali rekao bih nečim drugim, pa da jednom dovedemo državu do mere gde će postojati odgovornost za kapital. Tvrdim, veliki broj poreskih obveznika koji su imali program pre 10, 12, 15. godina i bavili se određenom vrstom proizvodnje ili usluga, plaćali porez godinama po svakoj stavci i svakom obliku, imaju pravo da ne budu tretirani na način kako ih tretira naša javnost. Upravo iz tih razloga imam utisak da bi morala nekoliko uredbi da donese Vlada Republike Srbije, a gde bi bile razvrstane vrste kapitala i stvorili se uslovi da poreski organi mogu da rade na jedan pristojan način, rekao bih jednu mekanu poresku opciju, pa da se utvrdi ta forma i da svi poreski obveznici budu tretirani na taj način.
Što se tiče poreza na promet i sada...

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Još koji minut. Što se tiče tog tretmana, mi zaista nemamo ništa protiv, ali ranije smo...

Ne može još koji minut. Ako hoćete sledećih 10 minuta ili da ostavimo za naredno javljanje.

Nastavljam. Vidim da kolegama poslanicima nije ova tema interesantna, a porezi svakako nisu, ali su važni. Milka, za tebe su mnogo važni porezi, veruj mi, hala ti nije izgrađena u Užičkoj, treba ti novac.

Mislim da ima značajnijih pitanja, kada je u pitanju porez na promet. Zaslužuje oslobađanje, rekao bih, dečja odeća, školski pribor i sva druga učila koja mogu pomoći razvoju populacije u Srbiji, jer osiromašeno domaćinstvo danas ima mnogo problema da može normalno da gaji i razvija porodicu, da uvećava broj članova porodice. Čini mi se da je to značajnije pitanje od onoga da se neka glasila, neki mediji nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji. Možda se nalaze u ekonomski teškoj situaciji zbog tema kojima se bave. Možda narod više ne želi da kupuje novine zbog toga, jer u svim novinama piše isto. Možda ne pridaju tretman običnim građanima, koji su važniji od nekih važnih političara ili privrednim temama, socijali, sportu, kulturi ili bilo čemu drugom, pa je došlo do pada tiraža u javnosti. Možda su to ta pitanja o kojima treba razgovarati na jedan drugi način. Ako se neko zalagao za tržišnu ekonomiju, onda se pokazuje da se oni ne snalaze u toj tržišnoj utakmici.

Zato mislim da ovo pitanje nema tako veliku važnost, bar za nas, nema ovako veliku važnost, jer druga pitanja su i te kako značajnija i važnija o kojima treba razgovarati. Pomenuo sam samo jedno. Iz tih razloga, mi nećemo podržati zakon o porezu na promet građana, niti zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Hvala.