Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić.

Poštovani poslanici, želja mi je da pohvalim Republičku vladu i ministarstvo koje je predložilo ova tri zakona. Ovi predlozi dokazuju da je Vlada uočila probleme, a preko je potrebno da se oni rešavaju, kako bi oživeli privredu u našoj državi, otvarali nova radna mesta i, pre svega, stekli poverenje u sopstvenu državu.
Ako krenem od zakona o vraćanju sredstava po osnovu zajma za privredni preporod Srbije, to je dokaz da nova republička vlast želi da građani Srbije imaju poverenja u sopstvenu državu. Bez tog poverenja, bez ispravljanja te nepravde koja se desila tokom devedesetih godina, nemoguće je krenuti u podruhvate koji su vrlo bitni za državu. A država, u svakom momentu, ukoliko građani imaju poverenja u sopstvenu državu, može posegnuti za svojim obveznicama i pokušavati da, naravno uz sve garancije koje država treba da daje svojim građanima, da rešava neke akutne probleme koji postoje, recimo u realizaciji republičkog budžeta.
Naravno, za to je potrebno da čak i takvi poduhvati kakvi su bili u neposrednoj prošlosti, za koje svakako svi u sali smatramo da nisu uspeli, da je potrebno čak i da nove vlasti stanu iza njih i da garantuju svojim građanima bezbednost za uložena sredstva.
I tih 56 miliona evra svakako nije suma koja će opteretiti nešto posebno naš budžet tokom narednih godina, ali svakako da poverenje mnogo više vredi.
Drugi zakon koji ispravlja nepravdu, pretpostavljam da ćete se složiti sa mnom, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu. Setimo se svih onih naših obećanja nakon 5. oktobra. Čuli smo ih sa svih strana – da će prvi zadatak nove vlasti u Srbiji biti razvoj malih i srednjih preduzeća.
Nažalost, čak i nakon donošenja Zakona o Garancijskom fondu nemam podataka da je taj garancijski fond zaživeo i da je, na bilo koji način, uspeo ono što je svima nama bila namera, a to je razvoj malih i srednjih preduzeća, i, naravno, nova zaposlenja u Srbiji.
Ova dopuna zakona garantuje da Republička vlada baca akcenat na garancijski fond, predviđa poširenje na korisnike kao što su poljoprivrednici, koji su u okviru svojih domaćinstava predstavnici nekih malih preduzeća, pa dakle uz proširenje i vrlo rigoroznu kontrolu i oživljavanje samog garancijskog fonda nadam se da će predstavljati osnovne uslove za oživljavanje malih i srednjih preduzeća. A svi imamo iskustva tokom poslednje dve godine – nema malih i srednjih preduzeća, nema poverenja u sopstvenu državu, a to nepoverenje je možda izgubljeno i zbog onog zajma za preporod Srbije.
Treći zakon, koji je na dnevnom redu, Zakon o platnom prometu, takođe jednim delom doživljavam kao sticanje poverenja u sopstvenu državu. Finansijska disciplina i posebno zaštita poverilaca čini mi se da će garantovati i okuražiti poslovne ljude da investiraju u Srbiju.
Naime, dosadašnji sistem zaštite isključivo dužnika nije delovao stimulativno. Proizvođači su obično ostajali kratkih rukava, a zakon je obično bio na strani onih koji su dugovali. Upravo ovaj zakon koji uvodi finansijski red, a na osnovu iskustava u poslednje dve godine, nadam se da će okuražiti nove investitore i da ćemo mi svakako obezbediti one uslove o kojima pričamo, a to su pre svega uslovi za nove investicije, proizvodnju i nova radna mesta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju ovi zakoni na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine, više ću se osvrnuti na Zakon o platnom prometu. Što se tiče materije platnog prometa trebalo je, po mom mišljenju, doneti nov, celovit zakon, a ne vršiti izmene i dopune Zakona o platnom prometu, koji je donet na nivou Savezne Republike Jugoslavije i samo je prenet na primenjivanje za teritoriju Republike Srbije.
Naravno, u ustavnom osnovu i osnovu za donošenje ovog zakona predlagač se pozvao na Ustavnu povelju. Ustavna povelja u članu 64. stav 2. kaže – članica državne zajednice može doneti propis, i ovaj predlog zakona je u svakom slučaju propis, ali bi bilo celishodnije i racionalnije, celovitije da se predloži nov, kompletan zakon o platnom prometu, koji će biti primenjivan sa rešenjima koja su već predviđena u izmenama i dopunama ovog zakona.
Inače, kada je u pitanju tekst ovog predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, pozivate se na rešenje Evropske unije i na to da je jedan od uslova uključivanja naše zemlje u evropske finansijske tokove da se platni sistem države prilagodi tim evropskim pravilima i standardima. Međutim, mi imamo i drugačija iskustva kada su u pitanju evropski finansijski tokovi sa obe strane, dvosmerno, i prema Evropi i prema našoj državi.
Imao sam nameru da pitam, pre svega, ministra finansija Mlađana Dinkića, jer je on u to vreme bio guverner Narodne banke Jugoslavije i on je odgovoran i ovlašćen da da odgovore na ova moja pitanja - naravno da mi u SRS znamo odgovore, ali radi mnogih od vas koji ne znate i radi javnosti - kako je i kojim finansijskim tokovima izvršena uplata prilikom učlanjivanja naše zemlje u Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj, i to nelegitimno uplaćivanje.
Govorim o platnom prometu, u iznosu od 93 miliona evra, kada je iz istog razloga Makedonija uplatila 8,5 miliona evra, a Hrvatska 12 miliona evra. O tome nema odluke Savezne vlade, niti vlada Srbije i Crne Gore.
Kojim finansijskim tokovima i kojom odlukom, u kom platnom prometu i sistemu je izvršena uplata depozita sredstava u Standard banku u Londonu, gde je ostvarivan profit u iznosu od 2,5 miliona evra godišnje? O tom novcu nema ni traga ni glasa. Gde je taj novac?
Kada govorimo o dvosmernim relacijama, evropski finansijski tokovi i platni promet, bez obzira na propis koji to reguliše, a reguliše, u međunarodnom standardu, sasvim drugačije od onoga što se radilo, gde je novac koji je uplatila francuska vlada u iznosu od 399 hiljada dolara za unapređenje državne uprave i lokalne samouprave? Naravno, taj novac je završio u kasi G17 plus .
Prenos platnog prometa na poslovne banke, bez obzira što je to standard Evropske banke na koji se vi pozivate, dobro je rešenje. U svakom slučaju, trebalo je to odavno uraditi, iako predviđa Zakon o platnom prometu SRJ, koji vi sada menjate, ali je pitanje koje banke, a njih je dvadesetak ugašeno od strane Narodne banke Jugoslavije i Mlađana Dinkića, pogotovo banke: Beobanka, Beogradska banka, Invest banka, Jugobanka, zbog navodne nelikvidnosti.
Po čemu one nisu mogle da budu uključene u platni promet i u pravni i finansijski sistem zemlje? Tu je naneta velika šteta komercijalnim bankama i, naravno, velikom broju radnika, a njih je oko osam hiljada, koji su ostali bez posla.
Šta je, istovremeno, u tom finansijskom delu u platnom prometu, sa Vojvođanskom bankom, koja je dugovala Međunarodnoj finansijskoj korporaciji i konvertovan je njen dug ovoj instituciji Svetske banke, koja je postala vlasnik svih potraživanja koje je Vojvođanska banka imala kao poverilac prema preduzećima i privredi Vojvodine, tako da sada Vojvođanska banka em nije vlasnik domaćih fizičkih i pravnih lica, nego je vlasnik Svetska finansijska korporacija. (Dobacivanje iz sale: Tema.)
Ne govorim o poljoprivredi, nego o bankarskom sistemu i platnom prometu. Zašto vas toliko to boli? Mora da tu ima nešto.
Ko je vlasnik te banke? Međunarodna finansijska korporacija. Treba to Mlađan Dinkić, koji je, zajedno sa Miroljubom Labusom, omogućio da do toga dođe, narodu da kaže otvoreno, iznese podatke o toj situaciji, o tim prevarama i o tom lopovluku.
Dobro je rešenje kojim se precizira da se platni promet obavlja u dinarima, da je banka obavezna da izvrši povraćaj pogrešno usmerenih sredstava na žiro račun, da ne može da raspolaže tim sredstvima.
Da je kod prinudne naplate prvo označena banka da izvrši povraćaj poveriocima, pa tek kasnije druge banke, i to redosledom za dinarska i za devizna sredstva. Naravno da je dobro rešenje da, u slučaju da se ovom prilikom ne sprovede rešenje iz Zakona o platnom prometu, banke i odgovorna lica odgovaraju i da postoje određene sankcije i kazne za odgovorna lica i za banke u sistemu platnog prometa, prilikom prinudne naplate sredstava.
Sada se uvode nove kategorije i nove relacije u platnom prometu, odnos između nalogodavca i poverioca i primaoca i dužnika. Ti odnosi su postojali i ranije u vršenju platnog prometa, da ne može dužnik – primalac da opozove svoje ovlašćenje isplate sredstava poveriocu. Ovde postoje ogromne relacije sa ogromnom utajom novca, protivno Banci za međunarodne obračune u Bazelu.
Narodna banka Jugoslavije i Mlađan Dinkić, kao bivši guverner NBJ, a sada ministar finansija, i pored više upozorenja koja je dobio od Banke za međunarodne obračune u Bazelu, izvršio je uplatu deviznih sredstava u Eksim, a sada EvroAksis banku u Moskvi. Ta sredstva su u početku bila oko 5 miliona dolara, kasnije su dostigla iznos i do 50 miliona dolara.
Sada se postavlja pitanje ko je nalogodavac – poverilac državnih sredstava koja su u EvroAksis banci uplaćena za dokapitalizaciju Poštanske štedionice firmama koje su osnovane samo zbog toga: "Findejl" i "Koprom". Odakle su sredstva posle preneta namenski na račune šest firmi: "Mali kolektiv", "Elim", "Principal", "PIMA", "Dajners klub" i "Skvadra"? Od tih šest firmi, četiri su sa egzotičnih ostrva, kako bi se izvršila dokapitalizacija...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme je da se vratite na temu:)
... i one postale vlasnici Nacionalne štedionice. Da li su ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu takve finansijske pronevere i malverzacije isključene, da li su onemogućene? Da li može neko da predloži zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji će važiti samo za fizička lica, pojedina pravna lica i banke, a za državne funkcionere, tipa Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa, da to ne važi, da i dalje oni krše zakon i vrše nalog za plaćanje nekim stranim bankama, nekim of-šor kompanijama i preduzećima i time odlivaju velike iznose državnog kapitala? Da li će to biti onemogućeno ovim platnim prometom i ovim zakonom?
Naravno, kada su u pitanju ove firme koje su postale vlasnici Nacionalne štedionice, takođe je utvrđeno od strane Ministarstva finansija, Javnog pravobranilaštva, Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i Vlade Srbije da nemaju bonitet, da država nije vlasnik Nacionalne štedionice, kao što su u javnosti Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i drugi godinama govorili.
Na kraju je ispalo tako da je tu u pitanju teška povreda osnovnih principa plaćanja, platnog prometa i finansijskih odnosa, naravno i kršenje zakona, zbog čega neko mora da odgovara. Neću da prozivam ni Mlađana Dinkića, ni Miroljuba Labusa, samo hoću da kažem, ako ima reda i zakona, onda treba Javno pravobranilaštvo da preduzme nešto i pravosuđe da pokrene postupak prema odgovornim za sve ove pronevere koje su oštetile državu za nekoliko stotina miliona evra.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ksenija Milivojević (pomenuta stranka).

Moram da priznam da sam impresionirana onim što smo čuli od dvojice kolega iz SRS koji su govorili malopre. Zašto sam impresionirana? Zato što, po onome što smo čuli, moć Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića je tolika da nama ovi zakoni uopšte ne trebaju. Prosto su nepotrebni, jer oni su toliko moćni da su privatizovali državu.
Međutim, sa druge strane, zapanjena sam neznanjem, odnosno zapanjena sam time da iz meseca u mesec, kad god se nađe zgodna situacija, iako nije tema, naravno, mi slušamo o jednim te istim navodnim, moram da kažem navodnim, zloupotrebama.
Dakle, očekujem bar onaj minimum činjenica, odnosno minimum informacija. U tom korpusu je najsimpatičnija, moram priznati, izjava da je G17 plus namestio svekru Marije Rašete-Vukosavljević neki kredit. To je stvarno fantastično, pošto je G17 plus upravo razotkrio tu aferu i govorio o sukobu interesa, pa isto tako učestvovao u, nadam se za koji dan, donošenju zakona o sprečavanju sukoba interesa, pa meni sada nikako tu nije jasno ni u kojoj smo mi to Vladi sedeli, ni na koji način smo mogli da utičemo upravo na davanje takvog jednog kredita, kada smo protiv toga bili.
Drugo, što se tiče kase G17 plus, uvek je na uvidu i javnosti i nadležnim organima, tako da ne vidim potrebu da slušamo konstantno o toj prepunoj kasi i o tome kako smo toliko bogati da prosto ne znamo šta ćemo sa parama, a sve zbog toga što kroz ove zakone pokušavamo da građanima vratimo onaj novac koji nam je godinama pokraden od nekih prethodnih režima po osnovu zajmova, po osnovu ne znam ovoga ili onoga.
Pa mi kada hoćemo taj novac da vratimo, sada ispada da mi na ovaj ili onaj način punimo svoju kasu. Molim vas, najblaže rečeno je smešno.
O Nacionalnoj štedionici uopšte neću ni da govorim, zato što me isto tako zapanjuje neznanje i činjenica da država, onda kada je mogla i kada je bila u prilici da učestvuje u dokapitalizaciji Nacionalne štedionice, iz meni nepoznatih razloga, to nije htela. Prema tome, nemojte više pričati priče u koje zaista građani ne samo da ne veruju, nego su i smešne. Moram da priznam da se pitam svaki put kada slušam ovako nešto, da li uopšte da izlazim da odgovaram na to ili ne, jer svaki vaš takav govor, čini mi se, samo doprinosi rejtingu G17 plus među građanima Srbije.

Žao mi je, nemate pravo, izazvali ste repliku. Po kom osnovu? Ona je izašla na repliku, gospodine.
(Veroljub Arsić: Mene je spomenula u svojoj replici.)
Nisam čula da vas je spomenula. Možemo da tumačimo.
Izvolite, pravo na repliku.

Moja kartica je tamo, a sada što ne valja elektronski sistem, nisam kriv.

Želim da skrenem pažnju, vama zakoni gospodo iz G17 ne trebaju, trebaju da biste povećali svoju moć. Recimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu, pa u članu 15. stav 2. posle reči "Vlada" dodaje se zapeta i reči "na predlog ministra nadležnog za poslove finansija". Ko je taj ministar? Gospodin Dinkić.

Da vidimo, član 19. stav 2. reč "privrede" zamenjuje se rečju "finansije". Znači, otima se pravo Draganu Maršićaninu koji je sada ministar privrede i daje se pravo ministru finansija. Član 12, u članu 20. stav 1. i 2. reč "privrede" zamenjuje se rečju "finansija".

Znači, vi ovakvim svojim zakonskim propisima i predlozima zakona povećavate svoju moć i vi ste ti koji ste rukovodili svim privrednim i ekonomskim tokovima u zemlji. Kada je taj kredit odobren Mariji Rašeti-Vukosavljević bili ste u Vladi sa DS-om, samo tada niste bili politička stranka, nego ste bili Institut G17. Meni to dođe potpuno isto.

Gospođice Milivojević, imate pravo samo po Poslovniku. Nema replike na repliku.

(Ksenija Milivojević: Javljam se po Poslovniku.)

Molim vas, ako se javljate po Poslovniku, onda izvolite.

Budite ljubazni, sedite.

Čuveni član 100. Što se tiče samog zakona, koliko se razumem u materiju, radi se o materiji iz oblasti finansija, pa prema tome ne znam ko bi pa drugi bio nadležan da o toj materiji raspravlja i da se time bavi u Vladi nego resorni ministar. Prema tome, meni je samo po sebi to logičo.
Dalje, Institut G17 i dalje postoji, kao što je postojao i ranije, i nema nikakve veze sa Vladom Srbije, niti je u vreme koje ste vi pomenuli, a to ću ponoviti još jednom, G17 plus bila u Republičkoj vladi sa, kako ste rekli, Demokratskom strankom. Doduše, vaša konstrukcija je bila preko Instituta G17, a zaista nemam komentara na to zato što ne znate činjenice. Znači, ne znate šta je G17 plus, ne znate šta je Institut G17, a opet ne znate ko je sedeo u Vladi Srbije i u kom svojstvu.
Prema tome, činjenice su sledeće: stranka G17 plus osnovana je 15. decembra 2002. godine. To je jedna činjenica. Institut G17 postojao je i pre i posle toga, a predstavnici G17 su sedeli u Saveznoj vladi do jednog trenutka, tačnije do januara 2003. i imali smo guvernera NBJ, a zatim i Srbije. Podsetiću vas da oni ministri koji su ušli u Vladu kao kadrovi G17 plus nisu ušli u političku stranku G17 plus. Prema tome, apsolutno ne znam kako je G17 plus mogla da sedi u Vladi u periodu o kome vi govorite.