Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom sam tražio da se ulje za loženje i petrolej za osvetljenje oslobode plaćanja akciza, a da iznosi akciza koji se plaćaju na motorni benzin i dizel gorivo ostanu isti.
Naime, nije tačna priča da se akciza za motorni benzin i dizel gorivo samo povećava za tri dinara, konkretno za motorni benzin 4,35 dinara, za dizel gorivo 3,76 dinara. Dobijamo uverenje ovde, i iz poslaničke grupe G17 i iz Ministarstva finansija, da i pored povećanja akcize, motorni benzin i dizel gorivo neće imati bitnijih poremećaja u maloprodajnoj ceni i da će ona da se kreće oko 0,5%. Dakle, 0,5% je recimo na cenu benzina koja je sada negde oko 25 para.
Interesuje me, da li ta gospoda mogu matematički da mi dokažu da 4,5 dinara minus 0,25 para jednako nuli. U prošlom mandatu sam imao jednog kolegu poslanika koji me je zabavljao ubeđujući me na taj način što je pokušavao da mi dokaže da jedan i jedan mogu da budu nula, ali mislim da bi i ovo sada za Zeldžu Hurića bilo previše.
Znači, u svakom slučaju, ide se na to da se marža koju ostvaruju javna preduzeća, opet u vlasništvu države, koja opet puni budžet svojim prihodima, siromaše, s jedne strane, jer NIS je imala negde oko 5 milijardi dinara suficit u poslovanju prošle godine. To je bilo na cenu evra, kada se kretao oko 62 dinara, a sada je 70 dinara. Znači, to se mora uzeti u obzir, pa i sa već postojećim rešenjem zarad tih javnih preduzeća se umanjuje. Insistiranjem da cena benzina ostane ista, a pošto su u vlasništvu Vlade Republike Srbije, mogu da nateraju i NIS i "Jugopetrol" da održe postojeće cene i ta preduzeća će da posluju sa gubicima.
Koji je razlog da ta dva profitabilna preduzeća, koja su učestvovala u punjenju budžeta, posluju sa gubicima? Jedan od razloga može i da bude da je to politička demagogija i predizborno obećanje za vaše predsedničke kandidate Dragana Maršićanina i Borisa Tadića. S druge strane, da se možda NIS polako ali sigurno uništava, smanjuje obrtna sredstva, smanjuje kapital, smanjuje ulaganja nauštrb neke politike koju vodi ova vlada, a sve ucilju da se tim preduzećima u procesu privatizacije umanji vrednost, taman za onoliko koliko su Vuk Hamović i Vojin Lazarević zaradili pljačkom naroda i građana Srbije preko struje. Znači, red veličina 300 do 400 miliona evra i da za taj novac koji pripada građanima Srbije kupe NIS i "Jugopetrol".
