... nego da se svađate sa mnom...

Ne, samo radim po zakonu.

Zato što po članu 83. predsednik Narodne skupštine treba da zna da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju i članovi Vlade, da ne pričam ni o sekretaru Sekretarijata za zakonodavstvo ili drugim ovlašćenim predlagačima. A, po članu 94, i to sada iznosim kao predlog, čisto zbog savesti nas koji cenimo Narodnu skupštinu, stav 3, predlažem da predsednik Narodne skupštine prekine rad Narodne skupštine.
Ako to Narodna skupština odluči, a predlažem da Narodna skupština odluči, da prekinemo rad Narodne skupštine dok ovde ne dođe ovlašćeni predstavnik Vlade za ovu tačku dnevnog reda.
Zato što je neprihvatljivo da nam predstavnici Vlade budu poslanici iz grupacija koje čine Vladu. Toga nema u parlamentarizmu. Toga ima u srpskom parlamentarizmu već 14 godina. Vi nastavljate tu praksu. Ali, vi ne znate da li će Vlada da se izbori protiv toga (obraća se poslaniku Prorokoviću), jer vi niste član Vlade. Vi ste rekli - nadam se da će ova vlada da zaustavi šverc, zaustaviće ovo...
Nemojte, ne prihvatam da ulazim u sukobe ili sporove sa narodnim poslanicima zato što sam u opoziciji. Zato što sam u opoziciji želim da ulazim u spor sa ministrom, koji ovde predstavlja vladu, a ne sa vama. Vi podržavate Predlog zakona zato što ste glasali za Vladu, inače da vas, vaše ukućane, vašu familiju, vaše prijatelje i komšije, neko pita - da li akciza treba da bude povećana, i da mu to obrazložite time što je u Hrvatskoj ovolika cena cigareta, to ne može da prođe.
Dakle, predlažem da stavite na glasanje da Narodna skupština prekine rad dok nam ne dođe ovde ovlašćeni predstavnik Vlade, ili ako je vanzemaljac, da Vlada ovlasti nekog drugog da zastupa ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.
Poslušaću vas, gospodine Nikoliću, kao što svakog puta nastojim da izađem u susret svim poslanicima. Zbog konsultacija oko ovoga, prekidamo sednicu na osnovu člana 94. stav 2. do 12,00 časova. Hvala.
(Posle pauze – 12,20)

Nastavljamo rad. Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Molim sve poslanike da ubace svoje identifikacine kartice.
Konstatujem, primenom elektronskog sistema, da je u sali prisutno 115 poslanika. Imamo kvorum za rad.
Molim vas, nemojte ovo da shvatite kao zloupotrebu, ovo se odnosi na sve nas. Dakle, nema razloga da se prekidamo. Intervenisao sam više puta da se omogući rad Skupštine, da nam se ne bi dešavalo ovo što imate u "Večernjim novostima" trećeg dana Uskrsa. Dozvolite da vam pročitam; pod TV programom, za "Treći kanal", od 22,30 piše – film "Životinjska farma", a onda sledi objašnjenje ispod – "nije reč o prenosu srpske skupštine, već sasvim dobroj ekranizaciji Orvelovog klasika itd, koji podležu ljudskim osobinama kojima su odavno podlegli poslanici srpskog parlamenta."
Ovakva vrsta uvrede naravno da će morati da bude sankcionisana, ali vas molim da ne dajemo povoda u onom trenutku kada se svi držimo Poslovnika.
Stavljen je predlog da se glasa o prekidu Skupštine dok ne dođe predstavnik Ministarstva.
Stavljam na glasanje ovaj predlog poslanika Tomislava Nikolića.
Ko je za to da se prekine rad Skupštine dok ne stigne predstavnik Vlade?
Za 81 poslanik, protiv 99, uzdržanih 19, nije glasalo šest, od ukupno 205 poslanika.
Pošto predlog nije dobio većinu, nastavljamo rad. Koristim priliku da vas obavestim da je na sve amandmane Vlada dala svoje mišljenje i odgovornost, koja ovog puta počiva na Vladi, na moje insistiranje, na vaš zahtev biće ispravljena kod svake sledeće sednice i lično ću insistirati da se unapred obezbedi prisustvo Vlade, nezavisno od toga da li je završen pretres u načelu i nezavisno od toga da li su data mišljenja Vlade.
Javio se i gospodin Vlahović, ali sada nije tu.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 4.? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milko Štimac.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman, sa ispravkom obrazloženja, podneo je narodni poslanik Dejan Rajčić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Proroković.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Antić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosio se na pravljenje razlike između domaćih i stranih vina. Želja mi je bila da se strana vina oporezuju, odnosno da se uvede akciza za strana vina, kao što smo imali priliku da pospešimo proizvodnju sokova, pospešimo prerađivačku industriju i same voćare, takvo je bar bilo obrazloženje predlagača zakona.
Smatram da bi trebalo pomoći vinarskoj proizvodnji. Mislim da je situacija u vinarstvu izuzetno teška. Svi oni podaci koji su zvanični za proizvodnju vina poprilično su netačni. Mi danas proizvodimo, pre svega, nekvalitetna vina. Imamo hiperprodukciju vina, a ima puno interesovanja kod privatnih preduzetnika da se uključe u samu proizvodnju i da dobijemo kvalitetnija vina nego što smo ih imali u nekom prethodnom periodu.
Samo za ilustraciju rekao bih koliko je zapušteno vinarstvo uopšte. Po nekim zemljišnim knjigama, imamo oko 120.000 hektara površine pod zasadima vinove loze; od onih koji se time bave dobio sam podatak da realno ni šestina nije u pravom smislu reči zasađena zasadima vinove loze; većina je zasađena nekim drugim kulturama ili je zakorovljena.
Jedan od najvećih grehova prethodne vlade bila je liberalizacija uvoza svega i svačega, bez zaštitnih vancarinskih mera, došli smo u situaciju da nam proizvodnja pada i nema potrebe o tome govoriti. Često se to čuje sa ove govornice. Smatram da je trenutak jako dobar da ovim zakonom o akcizama, izmenama i dopunama zakona, možemo delimično tu situaciju da popravimo.
Svestan sam da je ovo samo kap u moru sredstava koja su potrebna vinarima, jer je to izuzetno skupa proizvodnja. Ipak, nema razloga da pravimo razlike između proizvođača sokova, pa i proizvođača žestokih pića, jer ako ste primetili, ni akciza za žestoka pića nije povećavana, što znači isto tako jednu pomoć prizvođačima žestokih pića.
Smatram da bi trebalo da usvojite ovaj moj mandman. Možda još neki argument, uvođenjem akcize pre svega bila bi opterećena jeftinija vina. Već sam rekao da mi uglavnom proizvodimo jeftinija vina, a kad su u pitanju skupa vina, smatam da se to bitno ne bi odrazilo na cenu i da ta akciza ne bi uticala na uvoz stranih vina nešto bitnije, ali bi ostavila jednu mogućnost našim prozvođačima da imaju više novca, veću zaradu i više ulažu u samu proizvodnju. Od nekih argumenata rekao bih i to da gospoda koja se zalažu za brži ulazak u Evropsku uniju imaju poprilično razloga da usvoje moj amandman.
Pre nego što budemo ušli u Evropsku uniju imaćemo popisne komisije koje će popisati svaki čokot, svaku voćku u Srbiji i neće nam omogućiti da kasnije podižemo naše nove zasade bez njihove dozvole.
Naši susedi Slovenci i Hrvati već godinama svaku slobodnu površinu koriste za zasađivanje, za nove zasade, čak ne vodeći ni računa o kvalitetu. Računaju da, nakon prolaska popisne komisije, one nekvalitetnije sorte mogu da iskrče i da zasade nekim kvalitetnim sortama.
Samo još jedan argument za ilustraciju. Recimo da je svetska potrošnja vina u prethodnoj godini porasla za nekih 3%, za razliku od proizvodnje, odnosno potrošnje žestokih pića, koja je opala za nekih 12%, što dodatno pokazuje da je ovo izuzetno perspektivna proizvodnja, koju smo mi u potpunosti zapustili prethodnih decenija. Mislim da je ovo prilika da se tim ljudima pomogne. Još jedanput apelujem na vas da u danu za glasanje ipak prihvatite ovaj predlog, bez obzira što ga Vlada nije prihvatila, jer smatram da za to postoji opravdan razlog.

Da li još neko želi reč?
Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan dobar, odnosno odličan amandman, koga ćemo mi iz Socijalističke partije da podržimo. Sve što je ovde rečeno apsolutno stoji.
Nažalost smo imali akcize na domaća vina do, praktično, sredine prošle godine. Ta celokupna proizvodnja je, praktično, kolega je dobro rekao, vinogradarska proizvodnja, koja je preduslov dobre vinarske proizvodnje, u dosta teškom položaju. Ta akciza koju su praktično plaćali potrošači uredbom prethodne vlade, kao što rekoh, do pred samu berbu, nije dala rezultate. Pomogli su toj proizvodnji, ali ne dovoljno.
Mislim da bi usvajanjem ovog amandmana donekle bila ispravljena nepravda prema ovoj vrlo važnoj grani. Kolega je apsolutno u pravu. Mi smo nekada bili zemlja koja je izvozila vino, proizvodili smo vrhunske i kvalitetne sorte vina, a sada je celokupna ova proizvodnja u vrlo teškom položaju. Prihvatanjem ovog amandmana dali bismo bar malo, da tako kažem, veštačko disanje domaćim proizvođačima vina. Praktično, naše tržište je preplavljeno vinima sa strane, iz uvoza, koja, nažalost, to odgovorno kažem, nisu tog ranga i tog kvaliteta kako marketinški nastupaju na našem tržištu.

Za reč se javio gospodin Krasić.

Ovaj amandman, kao i prethodni, povod je da se ukaže na činjenicu da, praktično, Ministarstvo finansija, koje vuče ovaj posao, u stvari nema nikakvu strategiju kada je u pitanju poreska i akcizna politika, kao deo te fiskalne politike. Nema strategiju, jer bezalkoholna pića se oslobađaju akcize ukoliko su domaća, a domaća vina se ne oslobađaju akcize. U čemu se ogleda razlika - nema predstavnika Vlade da nam to objasni. Ne verujem ni da bi mogao da nam objasni.
Preko ove politike akciza ne samo da treba da se obezbede sredstva za budžet Republike Srbije, već se vodi i ekonomska politika, pa se stimuliše domaća proizvodnja, štiti domaća proizvodnja, štite domaći potrošači, jednostavno, utiče na društveni proizvod ove zemlje. Mi, na bazi ovoga što nam je predložio gospodin Dinkić, možemo da steknemo sliku - sve može, samo da nije domaće. Ukoliko je domaće, oporezuj ga, naplati mu akcizu.
Ne znam šta još treba da se uništi u ovoj našoj privredi. Da ne licitiramo sa hiljadama hektara, na koliko je spala proizvodnja vina. Svake godine se to sistematski smanjuje, ali istovremeno se štite vina sa geografskim poreklom iz nekih susednih država, koja su preplavila ovo naše tržište.
Prilika je da se povodom ovog amandmana generalno kaže da je ova ekonomska politika, koja nam se nudi u ovoj godini, loša. Primer za to je, recimo, i ono što se predlaže kada su u pitanju maziva, ulja, derivati nafte. Zar je moguće da ova vlada predlaže da se briše stav iz člana 9. zakona, i to poslednji stav, koji stimuliše proizvodnju ekološki ispravnih maziva i ulja, pa ukoliko je sa zelenom etiketom i ima više od 25% sastojaka koji su ekološki ispravni, ta maziva i ulja se oslobađaju akcize. Ovako, generalno je oslobođeno sve od akciza, pa mogu i ekološki neispravna ulja da se kod nas prodaju, jer, navodno, na taj način sve teramo u legalne tokove prometa. Vidite kakva je to zamena teza, gde se od minusa pravi, navodno, neki plus, gde se navodno saopštava građanima, poreskim obveznicima - evo, oslobađamo; evo, izjednačavamo; evo, pomažemo.
Slična je situacija i sa cigaretama, isto kao i sa vinima. Ne štiti se domaća proizvodnja, slobodno se formiraju cene. Cene cigareta može da diže ko kako hoće. Drugo, kod akcizne politike imamo negde da je akciza određena u procentu, negde u fiksnom iznosu, što očigledno ukazuje na potrebu da se kompletno preispita akcizna politika, jer ne vidim nikakvu razliku između litre benzina i kilograma kafe, između litre vina i kilograma kafe, kao jedinice mere, kao nečega na osnovu čega se obračunava akciza. U tom smislu mislim, ne u smislu kavaliteta.
Ovde nam se raznoliko prikazuje, priča se o nekim efektima. Očigledno, jedini efekat koji želi da se postigne ovim zakonom jeste da se prikupe sredstva koja fale budžetu. To je legitimni zahtev Vlade i ona s pravom to traži. Ali, sve ima neki svoj volumen, ima neku svoju dimenziju. Da se ne bi desilo da ono što se ne plati na mostu, da se plati na ćupriji. O tome se vodi računa.
Da li se možda hoće povećana potrošnja da nadomesti, preko akciza i poreza, u ovom nominalnom iznosu koji je sada, jer povećanje akciza i poreza i drugih dažbina može da smanji potrošnju, pa kada smanji potrošnju, onda multiplicira negativne posledice i u privredi i kod građana.
Na to ova vlada nije računala, nego je računala - napisaćemo kako ćemo da pokrijemo budžetski deficit izmenama ovog zakona, pobegnemo u London, ne budemo prisutni ovde kada se raspravlja o tome, a tamo se kod, navodno, kreditora i MMF-a neko kandiduje da je smanjio budžetski deficit, evo zakon, a niko ne zna da li će taj zakon da bude izglasan ovde.
Uostalom, nema nikakvog opravdanja da mi radimo, a da predstavnici Vlade nisu ovde prisutni, jer pitam kome mi to pričamo, ko treba da usvoji naše amandmane, ko treba da promeni mišljenje koje je dao povodom nekih amandmana? Ako to treba da uradi činovnik iz Vlade, on nije ovlašćen. Ako to treba neko od predstavnika Vlade, njih nema. Zašto ih nema? Pa, njih ne interesuje ova skupština. Oni su dužni ovde svakodnevno da budu, da polažu račune. Povodom svakog amandmana su dužni da izađu i kažu šta misle povodom toga.