Ovo je jedan od nekoliko razloga zbog čega poslanička grupa DS neće glasati za predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Istina, ovo je najznačajniji razlog zbog koga poslanička grupa neće glasati za ovaj zakon.
Naime, dok sa jedne strane slušamo ohrabrujuće informacije koje dolaze od predstavnika vlasti, kako investitori samo što nisu započeli da ulažu u neki novi put, u neku novu železnicu, kako stižu velike strane investicije, koje, doduše, mi iz opozicije objektivno u razgovorima sa tim istim investitorima ne možemo da čujemo. Na drugoj strani imamo zaista realne izjave, koje dolaze od strane onih koji su svoj novac investirali u našu zemlju, a to jeste da je upravo izmena Zakona o akcizama nešto što direktno odbijajuće deluje na inostrane investitore.
U svom uvodnom izlaganju, kada smo govorili o zakonu u načelu, rekao sam da postoje tri osnovna razloga zbog čega smatramo da je pogrešno menjati akiznu politiku na akcizne proizvode u 2004. godini. Prvo, neće se postići veći priliv za budžet. Naprotiv, smanjiće se priliv, jer će se povećati stepen sive ekonomije, odnosno šverca akciznih proizvoda i tu prvenstveno mislim na duvan, duvanske proizvode i na alkoholna pića.
Drugo, nije dobra promena ambijenta za najveće svetske investitore, multinacionalne kompanije, koje su, verujući da promena vlasti ne znači i promenu pravila igre u ovoj oblasti, investirali ogromnu količinu novca u Srbiju. Zahvaljujući tim investicijama prošle godine smo bili lider na Balkanu po ukupnom iznosu direktnih stranih investicija. Dakle, kada menjamo ambijent, i to najvećim multinacionalnim kompanijama, nemojte očekivati da će ta poruka biti dobra za one koji tek nameravaju da investiraju. Dovoljno je pogledati izveštaje međunarodnih organizacija i videti da je ambijent za investiranje u Srbiji značajno pogoršan, nego što je bio pre šest godina.
Dovoljno je videti saopštenja MMF, saopštenja drugih međunarodnih finansijskih organizacija i videti koliko je velika razlika između saopštenja vlasti i, s druge strane, tih institucija. Dok na jednoj strani čujemo priču kako samo što nije postignut dogovor sa MMF, sa druge strane, iz tog istog fonda stižu upozorenja da će Srbija ostati na sporednom koloseku, zbog toga što se poigravamo sa politikom javnih finansija, poigravamo sa ekonomskom politikom u ovoj godini.
Treći, osnovni razlog zbog čega nećemo glasati za zakon o akcizama, jeste dodatni namet na privredu i stanovništvo. Umesto da se uđe u ispunjavanje predizbornih obećanja i da se smanjuje iznos poreza, da se smanjuje iznos nameta na privredu i stanovništvo, već smo u Predlogu zakona o budžetu mogli da pretpostavimo da će doći do značajnijeg povećanja akciza na akcizne proizvode, što je opet bilo neozbiljno, jer je Predlogom zakona o budžetu unapred predviđeno da će poslanici u Narodnoj skupštini usvojiti zakon o akcizama, što je pogrešno.
Šta ako se ovi zakoni ne usvoje? Šta ukoliko ne postoji parlamentarna većina, kako će se onda nadomestiti budžetski deficit, koji je 55 milijardi dinara, a mogli smo da vidimo i u danima pre praznika, pre uskršnjih praznika, da i te kako postoji problem sa finansiranjem budžetskih rashoda. Dakle, ne treba očekivati povećane budžetske prilive, jer će povećanje akciza samo povećati sivu ekonomiju i svojstveno smanjiti ukupan iznos budžetskih priliva.