Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 164 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Martić, Esad Džudžević i Dejan Rajčić. Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOJ KORPORACIJI ZA OSIGURANjE STAMBENIH KREDITA (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Čomić, Veroljub Arsić, Milorad Mirčić, Žarko Obradović, Bojan Kekić, Gordana Pop-Lazić, Nemanja Šarović, Zoran Krasić i Nataša Jovanović.

Narodni poslanici Žarko Obradović i Bojan Kekić pisanim putem povukli su amandmane koje su podneli na članove 6. i 9. Predloga zakona.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, a u toku sednice ćete primiti izveštaj Odbora za finansije, koji je, obaveštavam vas po članu 159, završio rad.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Izvolite.

Hteo sam da reklamiram kršenje čl. 142. i 143. Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije. Naime, po članu 143. predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Čuli smo od vas da je bilo zasedanje Odbora za finansije, koji jeste jedan od nadležnih odbora po pitanju zakona o nacionalnoj korporaciji za obezbeđivanje garancija kredita za stambenu izgradnju, međutim, na osnovu člana 52. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije Odbor za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom je takođe nadležan odbor koji treba da se izjašnjava o ovom zakonu. Odbor za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom do sada nije zasedao i nije razmatrao amandmane koje su narodni poslanici podneli, pa samim tim i ne možete da otvorite raspravu u pojedinostima o predlogu ovog zakona.

Zahvaljujem. Dakle, služba obaveštava da nije nadležan odbor, kao matični, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom. Izvolite.

Hteo bihj da vam ukažem na kršenje tog člana, jer ne piše "matičan odbor", nego "nadležni odbori". U članu 52. piše da Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra planove i programe razvoja; privredni razvoj i kreditno-monetarni i bankarski sistem. Koliko je meni poznato, ovde je reč o garancijama koje Vlada Republike Srbije treba da da bankama i svakako da je ovaj odbor jedan od nadležnih odbora. Nigde ne piše "matičan" i ne piše da je samo jedan odbor po jednom zakonu nadležan.

Gospodine Arsiću, molim vas da se obratite predsedniku Odbora koji očito ne deli vaše mišljenje i nije smatrao svoj odbor nadležnim i nije zakazao pregled amandmana.
Oprostite, kao što znate, kada odbor ne zaseda i ne dostavi izveštaj ovde nemate izveštaj, a po članu 159. obavestio sam vas da su Odbor za finansije i Zakonodavni odbor dostavili svoje izveštaje, jer su obavili pretres po amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, mislim da je predsednik Odbora za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom zakazao za danas sednicu Odbora, sa početkom u 14,00 sati, da razmatra predloge amandmana koje su narodni poslanici podneli na ovaj predlog zakona. Isto tako je bila zakazana i sednica Odbora za razvoj i ekonomske veze sa inostranstvom za prošli petak, sa početkom u 14,00 časova, međutim, nije se održala zbog nedostatka kvoruma. Tražiću da se Administrativni odbor izjasni o kršenju ovog poslovnika.
Kada je amandman u pitanju, tokom rasprave u načelu o Predlogu ovoga zakona gospodin ministar je objašnjavao da je reč o tome da se podstiču stambeni krediti na osnovu garancije koju bi Vlada Republike Srbije davala bankama, opet na osnovu hipoteke koju bi banke uzimale od građana Srbije; i, navodno po objašnjenju, mada to u zakonu nigde ne piše, predmet kredita je i predmet hipoteke, a ministar nam obrazlaže da će na nekom posebnom formularu to pitanje biti rešeno.
Ja sam tražio svojim amandmanom da hipoteku uzima nacionalna korporacija, a ne banka, jer nacionalna korporacija već daje garanciju banci na mogući gubitak u toku postupka davanja kredita. Navodno, ovaj zakon će uticati na to da se smanje kamate, pa se čak obećavaju i jednocifreni iznosi kamata na godišnjem nivou. Opet se postavlja pitanje ko to ima pravo da u ime banaka koje su nosilac kredita daje određena obećanja.
Naime, mi smo obavešteni da li će to biti tih 9% kako to ministar obećava, po jednoj fiksnoj stopi kredita, koja će se naplaćivati, bez obzira da li je vraćeno 90% duga ili uplaćeno samo 10, koji se smatraju kao učešće, ili će biti po preračunatoj stopi obračun kamate za onoliko koliko uzimalac kredita duguje banci, odnosno nekoj drugoj instituciji koja se time bavi.
U jednoj stvari predlagač je prilično pogrešio - da banke kojim slučajem imaju slobodnog kapitala da plasiraju za kredite kojima je rok vraćanja 20 godina, ne bi bilo potrebno da ih jednim ovakvim zakonom podstičemo.
Činjenica je da banke imaju ograničena sredstva sa kojima raspolažu i više im se isplati da daju kratkoročne kredite od šest meseci do dve godine, jer im je samim tim zarada za davanje takvih kredita veća. Nigde u ovom zakonu ne postoji obaveza ni za jednu banku da prihvati da nekog građanina ili pravno lice kreditira 20 godina.
Predlagač je zaboravio da se višak sredstava koji banke mogu da plasiraju na kredite od 20 godina, koji mogu biti predmet stambene izgradnje, može postići samo ako se poveća štednja građana u bankama. To je sada nemoguće iz razloga što nijedan bitan privredni subjekat koji nije javno preduzeće ili gde nije vlasnik država trenutno ne funkcioniše.
Zahvaljujući politici koju ova vlada sprovodi, koja ima kontinuitet sa prethodnom vladom, a to iz razloga što su članovi Vlade koji sada vode finansijski sektor vodili finansijski sektor i u prethodnoj vladi. Samo jedan kraći period nisu bili u toj istoj vladi, što je dovelo do pada produktivnosti, smanjenja proizvodnje i samim tim do pada životnog standarda i do otpuštanja većine radnika.
Dokle god to pitanje ne rešite, svaki ovakav zakon može biti samo vrsta predizbornog obećanja i nikad neće zaživeti.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Bojan Kekić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodin Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. stav 2. predloženog zakona o korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
Molio bih vas, gospodine predsedniče, da umirite ovu većinu DOS-ovsku, jer ovako zaista nema smisla raditi. Ako me ne čujete, ne čujete me zato što vladajuća većina u ovoj skupštini onemogućava da se radi na normalan način.

Moje je da intervenišem. Molim vas, bez dobacivanja. Moje je da intervenišem i to radim svaki put, a odnosi se na sve poslanike, pošto ne delim poslanike na taj način, nego na one koji ometaju rad i koji ne ometaju. Nažalost, tokom diskusije prethodnog govornika većina poslanika je međusobno razgovarala. Još jednom vas molim, nekoliko puta sam dao znak, omogućite govorniku da govori.
Izvolite, gospodine Šaroviću.

Molio bih vas, gospodine Markoviću, da mi ovih proteklih minut i 15 sekundi ne računate u tri minuta koje imam za ovaj amandman.
Članom 9. definiše se maksimalan iznos obaveza koje korporacija može da preuzme na sebe u odnosu na ukupni kapital. Postavlja se pitanje zašto je određeno baš 16 puta više. Za tako nešto svakako nema nikakvog ekonomskog opravdanja, jer čuli smo i od strane samog ministra da je stopa povraćaja kredita kod naših građana, koji su po tom pitanju izuzetno disciplinovani, čak 97%. Znači, ako bismo primenili ekonomske kriterijume, ovaj odnos mogao bi da bude i 30 puta veći.
Kao drugo, ukoliko se zna da korporacija ne preuzima obavezu za kompletan kredit, već samo za razliku koja se ostvari između kredita i kada dođe do prodaje po osnovu hipoteke, ta obaveza svakako ne može toliko propasti.
Kaže - poslovna banka, kao instrument obezbeđenja kredita uzima hipoteku na imovinu koja je predmet kredita, i to u odnosu 1:1. U kom slučaju će ovaj odnos biti 1:1? Garantujem vam da u 99,99% slučajeva to neće biti tako. Evo i zašto. Kao prvo, poslovne banke koje daju kredit same procenjuju koliko nepokretnost na koju stavljate hipoteku vredi. Znači, ukoliko vaša nepokretnost vredi npr. 50.000 evra, oni će nepokretnost proceniti na 40.000. Znači, kada dođe do prodaje osigurane nepokretnosti, nikada neće biti šteta po ovu komisiju veća. Hvala.