Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je principijelno protiv predloženih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer se predloženim izmenama država kao ekonomski jači subjekat stavlja u još povoljniji položaj prilikom ispunjenja svojih obaveza prema poreskim obveznicima, dok se poreski obveznici stavljaju u još nepovoljniji položaj nego što je to do sada bio slučaj, što je svakako nedopustivo.
Osnovna ideja vodilja predloženih izmena i dopuna ovog zakona jeste pronalaženje najlakšeg načina da se građanima Srbije odere koža sa leđa. Amandmanom koji sam, u ime poslaničke grupe SRS, podneo na član 25. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, želeo sam da onemogućim samovolju poreskog izvršitelja prilikom popisivanja pokretnih stvari poreskih dužnika.
Naime, ovim članom data je mogućnost poreskom izvršitelju da na osnovu svog slobodnog uverenja odluči da li će pokretnu stvar na koju je ustanovljeno založno pravo u korist Republike Srbije oduzeti u momentu popisa. Predloženim amandmanom brišu se stavovi 3, 4. i 5. u članu 101, jer se postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma će poreski izvršitelj odlučivati, znači, kada će postojati ta osnovana sumnja, jer stav 3. kaže - ako postoji osnovana sumnja da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari, stvar će se oduzeti u momentu popisa.
Objektivnih kriterijuma nema. Znači, preostaju isključivo subjektivni i to sumnja da li će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari. Takva mogućnost, tačno je, uvek postoji, ali upravo zbog toga postoji mogućnost za poresku upravu da za dužnika koji zloupotrebi ta svoja prava podnese krivičnu prijavu. Mislim da je to sasvim dovoljno.
Na osnovu čega će se razvijati sumnja kod poreskog izvršitelja, znači da li će to biti na osnovu boje očiju dužnika, na osnovu njegovog fizičkog izgleda, na osnovu garderobe, da li će neko ko je možda u tom trenutku lošije obučen izazvati sumnju, a mi znamo da je sve više i više građana takvih danas u Srbiji, da li će posumnjati poreski izvršitelj ukoliko nečije dete zaplače, dok on bude potpisivao mukom stečenu imovinu njegovih roditelja i postavlja se pitanje čemu ovakvo zakonsko rešenje uopšte vodi?
Mislim da vodi nejednakosti građana, mislim da vodi pravnoj nesigurnosti i vodi tome da građani, kao u srednjem veku, drhte na samu najavu dolaska poreskog izvršitelja, da građani treba da mole boga da poreski izvršitelj baš tog dana bude dobro raspoložen i da im ostavi tu njihovu imovinu još neki dan, bar taj rok milosti od 15 dana, dok ne prođe rok nakon čega te stvari mogu da budu zaplenjene i prodate.
SRS je protiv ovakvog rešenja. Mi smatramo da građani ne treba ni pred kim da drhte i mi pozivamo sve poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, ako dele ovo mišljenje, da galasaju za predloženi amandman.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Vlada je predložila izmenu u članu 101. zbog jedne intervencije koja je usledila u članu 104, a svodi se na sledeće: da se popisane pokretne stvari praktično oduzimaju od poreskog obveznika kada protekne reok od 15 dana iz člana 104. stav 3.
SRS smatra da se problem člana 101. ne nalazi u stavu 2. već u stavovima 3, 4. i 5. Znači prvi i drugi stavi su sasvim u redu i treba da stoje kao norme, ali ovi stavovi koji slede dozvoljavaju proizvoljnost i samovolju kod poreskog izvršitelja, jer osnove sumnje u poreskom zakonodavstvu ne samo što ne bi smele da postoje kao pojmovi, nego i kada se stave u poreski zakon one u stvari ništa ne znače, osim što asociraju na neki krivični postupak.
Jedino ograničenje koje ima sudski izvršitelj jeste da ima tu navodno svoju neku sumnju da će neko da osujeti prodaju pokretnih stvari koje su popisane radi namirenja poreza, da poreski obveznik u međuvremenu može da otuđi i na drugi način spreči prodaju pokretnih stvari. To je i suviše široka, slobodna formulacija koja omogućava svakom poreskom izvršitelju da na bazi ličnih emocija, impresija povodom obilaska i popisa zaključi da li odmah da oduzme te stvari ili da čeka rok od 15 dana.
Naravno, po nekoj logici stvari, ukoliko mu se ne sviđa poreski obveznik, stvari će odmah da se oduzmu. Tako nešto ne sme da stoji u zakonu, jer da bi mogao poreski izvršitelj da preduzima ove preventivne mere, kojima bi se sprečilo osujećenje prodaje pokretnih stvari, onda je potrebno da se bar ili tri uslova navedu na osnovu čega on to može da zaključi, da će neko da osujeti prodaju pokretnih stvari, da će pokretna stvar da nestane, da će da je otuđi, tim pre što sve što poreski obveznik uradi po ovom i po Krivičnom zakonu predstavlja kažnjivo delo. Znači, sve što poreski obveznik uradi u cilju osujećenja izbegavanja obaveze, blokade poreskog postupka, drugim propisima takođe je sankcionisano.
Ovde se daje jedno novo ovlašćenje, odnosno ne sada ovim zakonom, ovom izmenom koja je već dve godine u zakonu, ali to treba izbaciti iz zakona, jer mu mesto nije ovde. Kako ne bi bilo tih samovoljnih pokušaja, obzirom da iz ove cele intencije promene odredbi, vidi se rigoroznost, nepotrebna rigoroznost, rekao bih, a naročito ćete to videti kod ovih članova koji se tiču prekršaja gde sve i svašta je određeno kao poverda društvene discipline. Znači, iz celokupne te intencije ovog zakona i projekta vidi se zahtev da se poreskim obveznicima preti, da se reketiraju i da se što pre naplati i što više naplati. Ne može tako problem budžeta da se reši. U to budite sigurni.
Poreski obveznici imaju neku svoju logiku i po prirodi stvari oni odgovaraju na neki drugi način. Onda je bolje naplatiti ono što se može, nego represijom doći u situaciju da se ne naplati ništa ili mnogo manje od onoga što je planirano. Poreski obveznici, i veliki i oni mali, ljudi koji rade godinama, verujte, oni imaju ekonomskih problema kako da organizuju posao.
Naravno, poreski zakon ne može da reši pitanje monetarne sfere finansijskog tržišta itd. Nedostatak proizvodnje, smanjena proizvodnja, odnosi na tržištu, nedostatak likvidnih sredstava, nesolventnost nekih, neminovno zahteva da poreski obveznici drugačije odgovore. Ovo će se pretvoriti u obično reketiranje i običnu jurnjavu između poreske policije i poreskih obveznika, a verovatno to nije cilj niti želja ni jedne vlade, u stvari, ne bi smela da bude želja.

Po amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodi narodni poslanici, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer ovo o čemu pričaju poslanici SRS-a nije demagogija, već je činjenica u kakvoj situaciji živi naš narod i u kakvoj situaciji nam je privreda.
Ne bave se svi biznisom zato što to vole ili zato što im je to životno opredeljenje, nego zato što su ostali bez posla. Zato što gledaju na određen način da obezbede svojoj porodici egzistenciju, pa se često u početku ne snalaze baš najbolje oko svega toga. One velike utaje poreza kada se neko obogatio, to se obogatio nelegalnim poslovanjem, gde su izuzetno velika fiskalna davanja, a da li po osnovu carine, da li po osnovu akciza, da li po osnovu poreza. To su predmeti krivičnih zakona.
Ovo će da se svede na jurnjavu malih samostalnih trgovinskih radnji i malih preduzeća oko toga kako je stopu koji poreski obveznik primenio, da li je lepo preračunao, da li je lepo to što je preračunao, pomnožio sa prometom koji je imao. Onda će nekim zaokruživanjem decimala polako da se nabija iznos do 1.500 dinara da bi mogao da se pokrene nekakav postupak.
Za taj postupak, a u praksi je to tako, verujte, pa da bi taj postupak koji je pokrenut, trebalo da se završi plenidbom pokretne imovine, a prvo popisom, a onda, ako osnovano sumnja radnik koji vrši kontrolu, ima pravo i pokretnu stvar da oduzme.
Većina tih samostalnih trgovaca snabdeva svoje radnje svojim malim putničkim automobilima. Ako mu oduzmete auto, oduzeli ste mu sredstvo za rad i sredstvo za egzistenciju, i koji je to poreski izvršitelj koji će biti realan, koji će iste aršine primenjivati. Da li ih imate u Srbiji dovoljno takvih? Tvrdim da nemate, tvrdim da se sasvim drugačije ponašaju, tvrdim da baš kod onih koji su se obogatili na utajama fiskalnih davanja ne smeju ni da odu, ili neće. To je sada neka druga priča, ali ako već odu, zapisnik je, sve u redu, bez primedbi.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Dame i gospodo, kolege poslanici, u ime SRS-a sam dao amandman na član 42. U novom članu 176a stav 2. tražim da se briše, iz razloga što je ovaj član potpuno nedefinisan, nedorečen, može dvojako da se tumači, može zbog njega da bude velikih problema, a pogotovo kod inspekcijskih i drugih organa, jer tu se kaže da kaznom zatvora od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom kazniće se onaj ko u registrovanoj prostoriji za skladištenje robe uskladišti robu na koju se plaća porez, a za koju ne postoji propisana dokumentacija o poreklu robe i plaćenom porezu.
Znači, šta ako neko uslužno skladišti robu, pa onaj koji da robu na skladištenje mora da dostavi svu dokumentaciju koja je u nekim slučajevima čak i poslovna tajna. Imamo situaciju da je ranije bilo da magacioner mora da ima samo potvrdu o prijemu materijala, mora da ima otpremnicu, a sada se traži da u magacinu postoje i računi, i fakture i potvrde o plaćenom porezu.
Šta se dešava kada je roba samo za dalju prodaju, odnosno kada neko uskladišti robu, a već mora da plati porez, a znamo da on daje izjavu i da porez plaća tek krajnji kupac. Ovde vidimo da i vlasnici skladišnog prostora moraju biti eksperti, da moraju tu dokumentaciju da tumače i da vide da li imaju sve.
Tu imamo nedefinisan stav koji može da izazove dosta problema, gde mogu inspekcije da kazne i vlasnika skladišta i onoga ko je vlasnik ove robe. A da ne kažemo da će se dolaziti u situaciju da neko ko uskladišti robu i male nominalne vrednosti od 1.000-2.000 dinara može biti kažnjen zatvorom, odnosno mora i novčanom kaznom. Dolazimo u situaciju da neko od naših građana ko prodaje nešto na pijaci, pa ako je u svom stanu ostavio neku robu na koju nije plaćen porez, takođe može da podpadne pod ovaj član zakona. Ispada da 60% građana Srbije mogu da podpadnu pod ovaj član zakona i odu u zatvor ako ovaj član ostane na snazi.
Još jednom molim, iako ovde predstavnik Vlade i predlagač ovog zakona nisu prisutni da o ovome malo razmisle i da shvate da je ovaj član potpuno nedefinisan, i da će da izazove mnogo problema.

Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić.

Problem ovog člana je u tome što materija krivičnog prava ne sme da se na silu gura u propise o porezima. Kada se to tako baci sa neba, onda se samo otvaraju nedoumice i nedorečenosti. Evo kako glasi naziv tog krivičnog dela, kaže, nedozvoljeno skladištenje robe.
Znači, postoji i dozvoljeno skladištenje robe. Dozvoljeno skladištenje robe je verovatno na bazi nekog ugovora ili u svom nekom prostoru za koji postoji rešenje da je ispunjeni minimum tehničkih uslova da se može obavljati ta delatnost.
Međutim, kada se pogleda tekst st. 1. i 2, pa ovog 3, a pogotovo 4, onda se vidi da predlagač ovog zakona ne barata ni pojmovima. Kaže ko skladišti robu, a u daljem tekstu mi nemamo odgovor na to ko bi mogao da bude izvršilac tog krivičnog dela, da li vlasnik robe, da li vlasnik skladišnog prostora. Da li možda neka agencija koja vodi poslovne knjige kome je vlasnik robe poverio poslove da vodi knjigovodstvo? Ko je taj koji je odgovoran? Ne vidi se.
Ne vidi se ni mogući izvršilac ovog krivičnog dela, a pogotovo što na kraju kaže – roba će se oduzeti. Ona se već u inspekcijskom nadzoru oduzela, čim se došlo do tog skladišta. U krvičnom postupku se i ne oduzima, jer nema šta da se oduzme, pošto je inspekcija već oduzela.
Ovo je veliki problem, to moram da vam kažem i on jeste realno problem.
Međutim, smatram da je ovo delo ili, da budem precizniji, radnja izvršenja ovog dela već sadržana u odredbama Krivičnog zakona Republike Srbije, u onoj glavi gde se nalazi i ono krivično delo nedozvoljena trgovina i druga dela koja se tiču prometa roba i usluga na našem tržištu.
Posebno izvlačenje ovog i definisanje na ovaj neuspeli način ovakvog jednog dela može samo da stvori konfuziju. To budite sigurni. Može da bude samo pretnja, da problem postoji, naročito problem kada treba u toku kontrole ući u nečiji stan gde se krije roba. Naravno, realno mi imamo taj problem da se puno robe vrti mimo legalnih tokova, na različitim teritorijama, u različitom poslovnom prostoru i taj problem treba da se reši, ali mislim da put koji ste izabrali je pogrešan, biće konfuzan i neće doneti rezultate. Verujte, neće doneti rezultate iz jednog prostog razloga što u okviru svakog stava postoji najmanje tri do četiri pojma za koje niko ne može da pretpostavi šta znače.
Kaže, ko skladišti robu. Imate situaciju da javno skladište primi robu na čuvanje, da i ne mora da ima dokumentaciju, izvornu dokumentaciju za tu robu, već može da ima dokumentaciju onoga koji je dao robu na skladištenje, ali cilj ove norme nije bio to, nego da se uđe u trag robi koja ima falš ili nema nikakvu dokumentaciju. Vi ovim članom to ne regulišete. Ne regulišete uopšte, pogotovo ovo oko zabrane delatnosti.
Da vam dam jedan dobar primer. Mi smo svedoci rada jednog anketnog odbora. To skladištenje sada se zove deponovanje struje. Sami ste čuli koliko je struje ušlo tu navodno deponovano, tu navodno skladišteno. Da li je direktor EPS-a izvršio krivično delo?
Da li će zbog toga da se zatvori EPS? U jednom tumačenju ovoga što ste napisali, to bi tako moglo da ispadne. Data je roba na skladištenje, možda je mafijaška roba, ko zna kako je to kupio, hajde da zatvorimo EPS.
Vodite računa, mislim da jedna ideja za koju sam čuo da postoji u Vladi, da se sredi krivično zakonodavstvo, to je dobra ideja, to treba raditi. To treba uraditi, da imamo jedan krivični zakon, zakonik o krivičnom postupku, sve na jednom mestu, da se izbace sva krivična dela iz posrednih zakona. Ali, uradite, obećavate da ćete to uraditi, a na konkretnim primerima se potpuno drugačije ponašate.
Mi ćemo verovatno za sat-dva imati još jednu tačku dnevnog reda. Juče smo čuli, ugasili smo devet agencija, ali šta vredi, posle podne formirate drugu agenciju. Budite malo dosledni, smislite neki sistem. Nemojte tako paušalno da menjate nešto, eto, ovom je palo na pameat, hajde da menjamo. Nema rezultata ukoliko sistem ne funkcioniše, ukoliko promene ne idu i po širini i po visini.
Zato smo i podenli ove amandmane da vam ukažemo. Ne branimo mi nikoga. Ko je kriminalac neka ide u zatvor, za koga postoje dokazi neka ide u zatvor, ali nemojte sa ovakvim paušalnim formulacijama da zbunjujete javnost.