Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad  Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 104 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Milan Nikolić i Leila Ruždić-Trifunović.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština juče prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 23. Predloga zakona koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Nastavljamo pretres po ovom amandmanu.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Podneli smo amandman na ovaj član pre svega zato da se ne bi devalviralo ono što je predlagač napisao u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Radi se o jednom pravu koje pripada svakom licu koje je lišeno slobode, a to je pravo da zahteva u svako doba da ga bez odlaganja pregleda lekar po njegovom izboru, a ako on nije dostupan, po izboru organa koji ga je lišio slobode. Što se tiče ovog konkretnog člana 228, to se odnosi na fazu istražnog postupka i onda je ovlašćen i dužan istražni sudija, pre svega, da omogući takav pregled.
Ovim amandmanom želimo da skrenemo pažnju na još jednu činjenicu, da imamo nekoliko različitih situacija kada se lekar javlja u krivičnom postupku. Jedna je situacija kada po izboru lica koje je pritvoreno kao njegov lekar vrši taj pregled. Druga situacija je kada se naloži veštačenje, bez obzira na fazu krivičnog postupka. Ovo je treća varijanta, međuvarijanta, kada se ukaže da je potrebno da se izvrši taj pregled, ali ukoliko se on vrši, kako ste vi naveli u stavu 7. člana 228, na zahtev lica koje je lišeno slobode, onda je to ipak ono pravo koje mu je priznato članom 2. Znači, ne samo lekar, nego i svih drugih koji pripadaju toj profesiji, što je priznato međunarodnim standardima.
Nedostatak ove vaše intervencije je pre svega to što u svemu ovome nema nalaza lekara. Ima uzimanja izjave na zapisnik, ulaganje itd, ali nigde nema nalaza lekara. Gospodin Jojić je pričao o situaciji kada se ovo dešava i kakva je praksa. Praksa je - zatvorski lekar, ukoliko postoji, ukoliko ne, onda iz neke zdravstvene institucije. Uopšte više nije bitno po kom osnovu i zašto se realno traži taj pregled, da li ga traži okrivljeni zato što je premlaćen, da li traži tužilac da bi se utvrdilo da nije premlaćen, da li eventualno neko od rodbine ko ne veruje nikome, već želi potvrdu zdravstvenog stanja lice koje je lišeno slobode.
Naravno, amandmanom tražimo da se to uredi i ujedno želimo da skrenemo pažnju da je izborno pravo zatvorenika da po njegovom izboru dođe lekar i da ga pregleda, da da svoj nalaz i svoje mišljenje, da se taj nalaz i mišljenje združi spisima predmeta, da bude sastavni deo krivičnog predmeta, da bi se imao uvid u celinu postupka koji se vodi. Moramo da kažemo da se ipak nalazimo u fazi kada još uvek važi prezumpcija nevinosti za to lice koje se nalazi u pritvoru.
Bez obzira na to da li usvajate ili ne usvajate ovaj amandman, mislim da ima mesta da se temeljnije pogledaju ove odredbe koje regulišu prava optuženog, ne samo u smislu deklaracije, nego u smislu onoga šta se faktički može omogućiti čoveku koji je pritvoren. Standardi postoje, rešenja postoje, praksa postoji, samo treba to da se na adekvatan način pretoči u naš zakon i da se insistira da se faktički to primenjuje kako je napisano.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 27. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Božidar Koprivica i Leila Ruždić-Trifunović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, predložio sam u ime SRS amandman da se član 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku briše, jer je besmislena odredba da organ unutrašnjih poslova može sam obavljati uviđaj i odrediti veštačenje za krivična dela, za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora do deset godina, dakle, vrlo teška krivična dela.
Drugim rečima, to bi značilo da organi pretkrivičnog postupka, policija, mogu vršiti uviđaj i odrediti veštačenje bez istražnog sudije, i to za ova teška krivična dela, što je zaista besmisleno i nedopustivo. Ovde se zaobilazi, praktično, istražni sudija kao stručni organ koga, mišljenja sam, ne može zameniti organ unutrašnjih poslova. Organ unutrašnjih poslova nije stručan niti kvalifikovan da može preduzimati ove radnje.
Gospodo, ovim pokazujete da zaista potcenjujete pravosudne organe, tj. ne date im da rade svoj posao, a njihov posao poveravate drugim nestručnim organima, što je direktno uplitanje u rad pravosudnih organa i jedan vid ataka na pravosuđe.
Poštovani narodni poslanici, apelujem na vas da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Zoran Krasić.

 Faktički postoji problem oko ovih uviđaja i na relaciji organ unutrašnjih poslova-tužilaštvo-istražni sudija. Znači, faktički postoji problem i postoji neka opravdanost da se daju šira ovlašćenja da  bez prisustva istražnog sudije organi unutrašnjih poslova mogu da vrše te uviđaje. Međutim, mislim da niste našli pravu meru, što se tiče kazne od 10 godina.
Da ne bih ponavljao ono što je moj prethodnik naveo, samo bih skrenuo pažnju da u tom članu 238. postoji i stav 2. On nije obuhvaćen amandmanom, ali skrećem pažnju, jer je u vezi sa ovim stavovima 3. i 4. gde je Predlogom zakona izvršena intervencija, da se u praksi neke stvari baš ne dešavaju ovako. Radi se o potvrdi o oduzetim predmetima. Ja ću navesti jedan konkretan primer, verovatno svima poznat.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, dok je bio ministar Dušan Mihajlović, u liku njegovog pomoćnika zaduženog za saobraćaj, nekog pukovnika Stojadina Jovanovića, donelo je rešenje gde je maltene ukinuta saobraćajna dozvola, oduzete tablice i zaplenjen džip SRS. Dva puta je Vrhovni sud Republike Srbije odlučivao o tome, poništavao u upravnom sporu sve te stvari i vraćao, verovatno više sa nalogom da se džip vrati.
Sada se vraćam na potvrdu o oduzetim predmetima. Napravljena je neka potvrda, jer je navodno postojao neki krivični postupak i podsećam na član 82. koji kaže da na zahtev suda to može da se uradi. Nikakav zahtev suda nije postojao. Potvrda je bačena na nekoj ulici, ako neko hoće da je uzme da je uzme, a otimanje je izvršeno ispred zgrade Predsedništva. Takav krivični postupak nikada nije vođen, a u svim podnescima Ministarstvo unutrašnjih poslova je uvek menjalo osnov, motive i razloge oduzimanja džipa. Prvi put je oduzet zato što je predmet krvičnog dela, drugi put to je zahtev neke inostrane organizacije, treći put ne postoji akt o raspolaganju i ko zna koliko bi puta taj Dušan Mihajlović menjao razloge, uslove i osnove samo da bi osujetio i sprečio vraćanje.
Nikakva sankcija ne postoji za onog ko ne da potvrdu. Verovatno je to, šire posmatrano, zloupotreba službene dužnosti, verovatno je to krivično delo, nesavesan rad ili ne znam šta drugo. Verovatno je u ovom članu trebalo da stoji da ako se predmeti vraćaju da je to onda potrebno da se uradi ili sa nekom potvrdom ili nekim zapisnikom.
Koristim ovu priliku da skrenem pažnju predstavnicima Vlade da o ovome povedu računa i da na neki način regulišu i ovu situaciju, jer neki put se u okviru uviđaja oduzimaju predmeti, daje jedan osnov, a da ne pričam o promeni kvalifikacije, pa je jedno delo možda na početku bilo sa jednim nazivom i zaprećenom kaznom od 10 godina, a da već posle 15 dana dođe kvalifikacija da je to neko delo za koje je propisana kazna do tri godine zatvora.
Zbog toga je dat ovaj amandman da ukažemo na tu opasnost i na mogućnost zloupotrebe, a kada se neko lišava slobode onda su tu zloupotrebe najopasnije. Posledice zloupotrebe su najopasnije, jer se najdirektnije vrši atak na čovekovu ličnost, na njegov ugled, na dostojanstvo i na njegov život.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, stotine i stotine uviđaja sam izvršio i poznato mi je iz prakse, pa bih želeo da vam prenesem utiske kako to izgleda u praksi. Davati ovlašćenje organima unutrašnjih poslova da mogu da vrše uviđaj za krivična dela do 10 godina je zaista nešto što ne može biti prihvaćeno iz brojnih razloga. Jedan od osnovnih razloga jeste - ko je taj koji će da utvrdi sada da se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna od 10 godina. Hoće li neko da mi kaže da su u policiji svi diplomirani pravnici sa pravosudnim ispitom? Ima stručnih ljudi u policiji, ali još uvek nismo dostigli taj nivo da možemo reći da može policija da vrši uviđaje za krivična dela do 10 godina.
Dame i gospodo, uvešće se opšta praksa da će sudije izbegavati da idu na uviđaje kada pada kiša, kada je sneg, kada je poledica. Javiće njima dežurna služba Ministarstva unutrašnjih poslova da se radi o krivičnom delu, ali će sudija reći - molim vas, ja ne mogu da stignem i ne mogu doći da izvršim uviđaj, pa zbog toga preuzmite da uviđaj izvršite vi.
Sada vas pitam, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj dom donosi zakone koji treba da se primenjuju u praksi, čemu treba da služi ovaj dom, a koji organi treba da vrše svoju funkciju? Ovaj posao mora da vrši sud, a ne policija. Postavlja se pitanje kvaliteta prikupljanja i obezbeđenja dokaza. Šta ćete sutra, dođe do krivičnog dela za koje su propušteni da se evidentiraju tragovi i predmeti krivičnog dela, što se u praksi veoma često dešavalo. Sudija je taj koji mora da da ocenu, jer se radi o krivičnom delu, da naloži fotografisanje lica mesta, da naloži oduzimanje predmeta, da naloži fiksiranje tragova krivičnog dela, pogotovo kod saobraćajnih nezgoda, kod provalnih krađa, kod teških telesnih povreda ili drugih krivičnih dela za koja je propisana kazna do 10 godina.
Dame i gospodo, preko 80% krivičnih dela koja se vrše u Republici Srbiji spada u krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 10 godina. Ovde će biti teških zloupotreba od strane sudije. Uvek će reći – nismo mogli da stignemo na uviđaj, prepuštamo to policiji. Ne, uviđaj i dokaze mora da obezbeđuje policija, da asistira, da obezbedi, a da sudija i javni tužilac prisustvuju uviđaju.
Ovako smo oslobodili generalno sudije i tužioce da vrše uviđaj za krivična dela do 10 godina, to prepuštamo policiji. To je neprihvatljivo i zbog toga će se u praksi javiti... a ustaljena praksa je ovo još odranije, pa smo sprečavali menjanjem Zakona o krivičnom postupku, ovih odredaba.
Kada bi se ovde predložilo da istražni sudija koji nije mogao da stigne na uviđaj mora da da izjavu (a bio je dežurni istražni sudija) zašto nije izašao na lice mesta da izvrši uviđaj i da ta njegova izjava bude dostupna u predmetu, a sa druge strane da predsednik suda kao starešina pravosudnog organa izvrši kontrolu gde mu je istražni sudija bio dotičnog dana kada je izvršeno krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do 10 godina.
Zato predlažemo da se ovaj član briše i predlažemo da se amandman SRS prihvati, jer je on apsolutno logičan i poboljšaće i ovaj predlog zakona.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Morali smo da podnesemo amandman, jer smo protiv toga da se vodi mandatni postupak u krivičnom postupku. Ova promena koju vi predlažete tiče se člana 449. Taj član i tih 10 članova iza njega sigurno ne bi smeli da postoje u našem Zakoniku o krivičnom postupku. Da bi se shvatilo o čemu se radi – ono što je Poveljom garantovano u krivičnom postupku, a to je da se obavi javni pretres i da se,  u skladu sa zakonom, donese presuda o nečijoj krivici, ovaj član negira, jer se u njemu kaže: "Za krivična dela za koja se može izreći novčana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do tri godine sudija može, na predlog javnog tužioca, doneti rešenje o kažnjavanju i bez održavanja glavnog pretresa".
Vlada je samo dodala ovo "ili kazna zatvora do tri godine". Znači, povećala je mogućnost gde je bez glavnog pretresa moguće da se odlučuje o nečijoj odgovornosti. Po međunarodnim konvencijama to nije dozvoljeno, kao što nije dozvoljeno ni da istražni sudija kažnjava, kao što nema mesta u ovom zakonu ni članu 236, gde se kaže - javni tužilac može, uz saglasnost suda, odložiti krivično gonjenje, ukoliko okrivljeni prihvati jednu od mera. Mere su vrlo korektne, ali to nije materija za ovaj zakon. To može biti za Zakon o javnom tužilaštvu. Buni nas ovo što ste sada ubacili "uz saglasnost suda" jer, praktično, ubacujete sud u proces razmišljanja javnog tužioca da li postoji osnov za gonjenje i da li će on da goni ili neće da goni.
Neću da vam navodim primere da su moguće zloupotrebe ukoliko je krivičnu prijavu podnelo neko krivično lice, pa javni tužilac krenuo da radi posao, pa dođe u ovu poziciju da se nagađa da li će da pokrene krivični postupak ili u ovu situaciju da neko prihvati neku meru, da da sponzorski prilog nekoj humanitarnoj organizaciji, da se ne bi kaznio za izvršeno krivično delo, pogotovo bez glavnog pretresa ili pogotovo ono što tamo stoji – da u fazi istrage to može istražni sudija da uradi.
U našem zakonodavstvu ne bi smele da postoje ove odredbe, ne bi smele da postoje zbog okrivljenih, bez obzira što se u ovim odredbama govori ili može pronaći njihova prećutna saglasnost da se ovaj posao uradi ovako kako je navedeno. Javni pretres je obavezan stadijum utvrđivanja bilo čije krivice i on mora da se održi, jer svi standardi kažu da se na osnovu javnog pretresa, u skladu sa zakonom, uz sve garancije koje se pružaju optuženom u pogledu minimalnih prava koja ima da zaštiti svoja prava, tek onda može doneti odgovarajuća presuda, bez obzira da li je ona osuđujuća ili je oslobađajuća.
Povodom ovih amandmana i ovih članova koje sam sada naveo, naravno, to nije izum ove vlade koja je predložila promenu ovih članova, to je nešto što je nasleđeno još iz vremena kad je Grubač predlagao zakonik o krivičnom postupku. Ima mesta, ima osnova da se ovo izbaci iz pravnog sistema, jer je u suprotnosti sa normama međunarodnog prava, a po Ustavnoj povelji one čak imaju primat nad domaćim pravom. Ne može domaće pravo da bude u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Ovamo se svi zaklinju u neke međunarodno priznate standarde, a kada dođemo na teren konkretnog, onda postoji neki razlog, postoji neki izgovor, hajde nešto da promenimo. Slažem se da je možda efikasnije za sud, ali je u suprotnosti sa standardima. Kao što vidite, povodom svih ovih amandmana, mi smo samo diktirali međunarodno priznate standarde. Nismo se bavili nekim izmišljanjem, nego smo samo prikazali ono što je pravilno.