Da li još neko želi reč o amandmanu? Izvolite. Narodni poslanik Gašo Knežević.

Prilikom pripremanja zakona iz 2003. godine, ekipa koja je pripremala zakon između ostalog je obišla komore. Komore su udruženja nekih poslodavaca firmi koje rade u ovoj zemlji.
Mi smo održali tri sastanka sa njima. Postojao je strašno veliki interes upravo za savet za stručno obrazovanje.
Komore su osetile jednu stvar, kao pečurke posle kiše na teritoriji zemlje rasli su narodni univerziteti i tome slične institucije. Ti narodni univerziteti su kursističkim metodom školovali kadar, izdavali neke papire koje niko nije kontrolisao i onda su se tako kvalifikovani ljudi javljali na posao u preduzećima.
Meni je jedan član komore, koji je istovremeno i direktor jednog preduzeća, rekao da on ima problem sa doškolovovanjem, odnosno obukom ljudi koji su završili te kurseve. Zbog toga je naša ideja bila da ojačamo stručno srednje obrazovanje. Najveći broj ljudi u ovoj zemlji ipak to završi, pošto dve trećine drugostepenog obrazovanja otpada na srednje stručne, gimnazija ima 150, a 450 do 500 srednjih škola, dakle, taj broj ljudi je nejak i neadekvatno pripremljen za struku, za život.
Osim toga, postojao je veliki broj mašinskih škola, a nažalost, ova zemlja je na nivou mašinske industrije posustala. Zbog toga je pred nama bio ozbiljan posao, prestrukturiranje srednjih škola, promene profila u srednjim školama, pružanje atraktivnijih zanimanja ljudima koji idu na taj nivo i tu vrstu obrazovanja sa jedne strane, a sa druge strane davanja jake veze između srednjih škola, zavoda za zapošljavanje, odnosno poslodavaca i sindikata.
Cilj Saveta za srednje stručno obrazovanje je bio da okupi sve zainteresovane u svoj sastav. Tom činjenicom, tim okupljanjem, svi zainteresovani bi bili sposobni i imali bi pravo da donose određene odluke, koje su kao savetodavne ili u nekoj jačoj formi davali ministarstvu.
Meni se čini da mi ukidanjem Saveta za srednje škole pravimo medveđu uslugu sopstvenoj zemlji. Opet ćemo školovati ljude koji će kada se zaposle morati dodatno da se doškolovavaju, odnosno školovaćemo kadar koji će tavoriti na tržištu rada, jer neće biti posla, a nećemo profilisati i stvarati škole koje će davati kadrove potrebne tržištu rada.
Upozoravam vas, na vama je veliki značaj Saveta za srednje stručno obrazovanje, a ono što je primetno iz rada sadašnjeg Ministarstva je litistički pristup prema gimnazijama. Ja sam je završio, nemam razloga da je napadam, ali nemam razloga ni da je potenciram. Prema svima treba biti u istom odnosu, majka, otac ili maćeha, kako hoćeš, ali prema svima isti, i to je ono što smo mi pokušali sa Savetom. Plašim se da se njegovim ukidanjem gubi strašno ozbiljna kopča sa svim socijalnim partnerima koji formiraju srednje stručno obrazovanje. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Martić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, član 17. osnovnog zakona, na koji je kolega Igor Bečić u ime poslaničke grupe SRS amandmanski reagovao, jedan je od dokaza da se vi iz sadašnjeg režima ne razlikujete od onih iz prethodnog režima, ne samo po tzv. kvorumu, jer ga i sada nema.
A samo molim, pre nego što krenem da obrazlažem ovaj amandman, kolege iz SRS, samo načas izvadite kartice da vidimo koliko tačno ima narodnih poslanika koji su izglasali da radimo celu noć. Naravno, neću intervenisati po Poslovniku, radićemo mi i ako vas bude pet u ovoj sali.

Prisutna su 92 narodna poslanika.

 Nisam vas čula, gospođo predsedavajuća.

Prisutno je 90 narodnih poslanika.

 Hvala lepo. Ali nisam intervenisala po Poslovniku, čisto da se zna, 127 je glasalo za produženje rada.
Znači, u članu 17. predviđeno je postojanje zavoda za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Ovo vam je isto ono što je bilo u prethodnom zakonu, drugačije se zove, vi ste centre pretvorili u zavode, suština je ista. U centre je bivši ministar Gašo Knežević pozapošljavao svoje stranačke prijatelje, pozapošljavao razne sektaše, i vi sada verovatno ne znate šta ćete sa njima, a on je to radio zato što nije imao vremena da radi u Ministarstvu, pošto se bavio nezakonitim otpuštanjem prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta, pošto je morao da ispuni onu svoju - on ili ja.
Sada ne znam, novi ministar, bar se nije javno izjašnjavala da ima takvih ambicija, pa zato mislim da može da organizuje, odnosno da bi trebalo da organizuje posao u Ministarstvu i da ove poslove obavlja komisija u okviru Ministarstva, upravo kako je predloženo amandmanom, dakle, komisija za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavljala bi stručne poslove u pripremi propisa iz nadležnosti saveta i Ministarstva kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
Ovo što je predloženo u izmenama i dopunama osnovnog zakona je suvišno iz jednog od osnovnih razloga, što mi, dame i gospodo, nismo država blagostanja. Mi ne možemo da izmirimo ni obaveze koje imamo prema postojećim organima, odnosno ljudima zaposlenim u raznim organima i organizacijama, a kamoli još da formiramo nove.
Ovde smo čuli, kada se govorilo o nekim agencijama, da je principijelni stav Demokratske stranke Srbije da oni nisu za osnivanje nekakvih paraorganizacija, a evo vidimo i u ovom zakonu da se formiraju razne paraorganizacije, da se ministarstvo, ne znam iz kojih razloga, oslobađa pojedinih poslova i prosto, kada čovek pročita ceo ovaj zakon, pita se šta će nama ministarstvo, šta će Ministarstvo prosvete i sporta da radi, kada je sve podeljeno na razne druge zavode, organizacije u koje će se zapošljavati novi ljudi.
Ti novi ljudi moraju da se plate, moraju da im se obezbede prostorije, a nemamo prostorije odgovarajuće u mnogo škola. Plate zaposlenih u prosveti su ispod svakog nivoa. Govorila sam i juče, a ponoviću i danas, da prosvetni radnici, dame i gospodo, spremaju veliki štrajk, zato što su nezadovoljni. Kažu da su očekivali da će nova vlada da povede računa o njima, ništa od toga nije bilo, povećanje plata nisu dobili.
Ono što treba da im se isplati u raznim školama se na razne načine zloupotrebljava. Nastavnici idu na neke stručne, imaju neke stručne obaveze izvan mesta stanovanja i kažu im direktori škola – ne možete da dobijete celu dnevnicu, dnevnica se od ministarstva dobija bruto, pa ćemo mi da zadržimo neki procenat, a vama ćemo da damo neto, a to neto je od 40 do 60 procenata, zavisi od direktora i sekretara škole, kako se udiluju.
Takođe, što se tiče uslova u kojima rade škole, vidim da je peti minut isteklo, ali biće još amandmana. Samo da podsetim gospođu ministra i narodne poslanike da još uvek u školama na teritoriji Beograda, u selu Boljevci, imamo školu sa spoljnim VC, a mi pričamo o nekom usavršavanju itd, koje nema veze sa stvarnim stanjem u zemlji Srbiji, u kojoj mi, dame i gospodo, živimo u siromaštvu.

Povodom amandmana, narodni poslanik Jovanović.

U članu 6. Predloga zakona definisane su nadležnosti zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, odnosno definisane su zavod za unapređivanje i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Naime, po ovom konceptu Vlade Republike Srbije, pored saveta koji se bira u Skupštini Republike Srbije, Vlada formira dva zavoda, dve ustanove koje će biti pod patronatom Vlade.
Jedna je zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a druga je zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Takođe, ovim predlogom prvi od ova dva zavoda ima obavezu da konstituiše četiri centra. Svaki od zavoda i centara može da obrazuje raznorazne stručne timove. Predlagač je u obrazloženju rekao da se ovim predlogom vrši racionalizacija, da se smanjuje broj ljudi koji su angažovani u raznoraznim savetima, zavodima, centrima, međutim, kada se sve ovo sagleda, dolazimo do zaključka da se ništa nije po tom pitanju unapredilo i uradilo, samo je izvršeno prepakivanje, pregrupisavanje tih ljudi. Ostaje sve isto, biće verovatno isti broj angažovanih ljudi.
Postavio bih pitanje gospođi ministarki: koliko zaposlenih ima u Ministarstvu prosvete i sporta u Republici Srbiji? Koliko je to ljudi i da li su ti ljudi stručni i osposobljeni da obavljaju mnoge poslove koji se ovde, po ovom predlogu zakona, stavljaju u nadležnost ovih zavoda, centara ili saveta? Ako sve nadležnosti, koje je ranije obavljalo Ministarstvo, sada prenesemo zavodima, centrima ili savetu, šta će da radi Ministarstvo?
Malopre sam rekao, po ovom predlogu zakona Ministarstvu je oduzeto ono što smatram osnovnim, a to su planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja. Gospodo, ako Ministarstvo nema obavezu ni da se upozna sa planovima i programima, zašto uopšte postoji. Ministarstvo po ovom predlogu nema obavezu da daje saglasnost na planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja. Znači, nema obavezu da upozna te akte. Kako može ministarstvo onda da prezentira u javnosti položaj našeg obrazovanja, proces obrazovanja, situaciju u obrazovanju?
Ovaj vladin koncept se razlikuje bitno od našeg koncepta i mi smo za stvarnu racionalizaciju ovih ustanova koje se bave obrazovanjem u Srbiji. Mislili smo na to da se ovaj birokratski aparat značajno smanji i zbog toga smo predvideli da se stručna tela formiraju pri savetu. Mi smo ostavili mogućnost da savet formira stalne komisije koje bi obavljale ove poslove.
Da ne dupliramo nadležnosti i odgovornost, da idemo preko saveta koji će biti savetodavno telo, ali će imati stručne komisije, koje će moći sa stručnog aspekta da daju predloge, koje bi savet usvojio i onda prosledio kao predloge ministarstvu, odnosno Vladi. Vlada bi ih razmotrila i na njih dala saglasnost ili korigovala.
Jedino tako možemo ostvariti racionalnost u ovoj oblasti. Inače, ovaj sistem ostaje faktički ono što je i bio, ništa se neće u suštini promeniti, samo će biti drugi nazivi ustanova, centara, stručnih timova itd.
Još jedna stvar koja je bitna. Opet na Odboru za prosvetu smo čuli da postoje neki viši razlozi da ovi centri opstanu.
Radi se o centrima koji su egzistirali u postojećem zakonu, samo su redukovani sada na četiri, ali su neki viši ciljevi, interesi ili razlozi da ti centri opstanu. Voleo bih da ministar kaže ovako javno, da nacija čuje, koji su to viši razlozi zbog kojih centri opstaju.