Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 4. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Igor Mirović, predlaže ukidanje programa završnog maturskog ispita.
Činjenica je, što su već kolege pomenule, da je zaista posle dužeg školovanja i posle mnogo dobijenih ocena potpuno suvišno naknadno ocenjivati učenika i veliko je pitanje da li taj dan, a razlozi zbog čega ovo treba ukinuti su mnogobrojni, dete može biti raspoloženo, da li može biti u dobrom zdravstvenom stanju, kako će se obavljati maturski ispit za decu koja su tog dana, kada je to zakazano, bolesna, može li biti neki drugi. Da je ministar prosvete i sporta, gospođa Čolić, pročitala predlog budžeta za 2004. godinu, možda ovakav predlog zakona ne bi ni bio danas na dnevnom redu.
Naime, o čemu se radi? Kada je predlagan budžet za 2004. godinu, to je urađeno na način da niko od poslanika ne može diskutovati o budžetu. Naime, predlog budžeta je podeljen u devet ujutru i poslanici već taj dan u deset trebalo je da raspravljaju o njemu, a u predlogu budžeta za ovu godinu predviđeno je da Ministarstvo prosvete raspolaže sa četiri puta manje novca od Ministarstva finansija. Pošto je u Ministarstvu prosvete zajedno i sport, koliko je to i koje su to finansijske i druge obaveze pred ovim ministarstvom, s obzirom da uključuje edukaciju preko milion dece.
I kakve su to obaveze ministarstva finansija da raspolaže četiri većim budžetom, i zbog toga su poslanici SRS podnosili sve ove amandmane, želeći pre svega da racionalizuju ionako skromna sredstva iz budžeta. Pošto to nije dovoljno, Ministarstvo za finansije je i ove godine predvidelo finansiranje nevladinih organizacija.
A mislim opet na uštrb jednog ovako važnog ministarstva kao što je Ministarstvo prosvete. I čak je Ministarstvu vera predlogom budžeta naređeno da se jedna trećina odobrenih sredstava iz budžeta mora kao donacija dati nevladinim organizacijama.
Sada vi vidite da li novcem, koji se praktično skida sa leđa građana Srbije kroz poreze i razna druga davanja, treba da se finansiraju Biljana Kovačević-Vučo, Sonja Biserko, Nataša Kandić i mnoge druge, a da naša deca uče neke planove i programe koje im priprema jedan vrlo glomazan administrativni aparat, za koji nećemo imati novca i da hoćemo sve ovo da sprovedemo.
Zato bi najbolje bili da ste prihvatili već amandman na član 2. koji uređuje član 10. postojećeg zakona i da ste odmah na početku prihvatili osnivanje dve stalne komisije u okviru saveta; izbegli biste svu dalju raspravu i učinili biste zakon primenljivim.

Da li još neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče para koje se ovde pominju i troše u Ministarstvu prosvete u proteklom periodu, to je stvarno enigma koja nije raspravljena na ovoj skupštini, pa smo zbog toga mi na Odboru za prosvetu tražili izveštaj Ministarstva prosvete o parama koje su se trošile u prethodnom periodu.
Sumnjam da Vlada Srbije ili bilo ko u ovoj zemlji ima informaciju koliko je novca ušlo u ovu zemlju, koliko je raspoređeno, koliko je uzelo Ministarstvo prosvete, koliko drugi i slično. Lično o Ministarstvu prosvete znam da je veliki novac prispeo od donacija nevladinih organizacija, nekih banaka, pa se nije slučajno ministar prosvete sastajao sa Sorošem. Dakle, ipak se radi o parama, pa ćemo mi radikali tražiti da se te pare objasne i da se raspravlja o njima na Odboru za prosvetu.
Što se tiče ovog amandmana, radi se o ozbiljnoj materiji, radi se o ozbiljnom predlogu. Kako bi stvarno ovaj zakon bio reformski, odnosno da se nešto menja, trebalo je uvažiti amandman SRS-a i ukinuti ne samo klasifikacione ispite, odnosno prijemne ispite, nego moralo se ići dalje i ukinuti i maturske ispite.
Nažalost, prijemne ispite sada zamenjuje maturski ispit, male mature i velike, kako se to nekada zvalo, a to je ponovno opterećenje učenika i roditelja. To je traumiranje dece posle osmog razreda, posebno je tu problem. Zašto da ocenjujemo nešto što je već ocenjeno, zašto to da radimo ako je učenik dobio ocene kroz svoje školovanje od osam godina, zašto ponovo da radimo iz nekih predmeta to ocenjivanje.
Primera radi, Ministarstvo prosvete imalo je nekada mnogo efikasnije instrumente da utvrdi pravo stanje u prosveti.
Znači, postojalo je ono poznato testiranje učenika, dva ili četiri puta godišnje, preko koga bi se tačno utvrdio rad i prosvetnog radnika i kvalitet znanja, odnosno količina znanja koje je učenik usvojio u prethodnom periodu.
Ako znamo da je plan i program jedinstven za celu Republiku Srbiju, onda je lako utvrditi u svakom tromesečju testiranje učenika po razredima i po predmetima, lako je utvrditi koja je to količina znanja neophodna da se usvoji za određenu ocenu i tako bi ujedno i prosvetni radnici bili zainteresovani za pravične ocene, a učenici dobijali veću motivaciju za rad.
Smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti. Ponovo apelujem na poslanike Skupštine Republike Srbije da prihvati amandman SRS-a. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, neko je ovde rekao iz SRS-a da je prethodni režim hteo da snizi intelektualni nivo ove zemlje. Ne znam na koji način je to snižavanje intelektualnog nivoa ako se podiže nivo osnovne škole sa osam na devet godina. Sada se vraćamo u smanjenje.
Samo da vam kažem podatke. U onome što smo nekada zvali zapadna Evropa više niko nema osam godina, svi imaju devet do 12. U našem neposrednom okruženju, Crna Gora devet, Republika Srpska devet, Bugarska, Rumunija, Slovenija devet, Mađarska 12. Na osam godina sada su Albanija, a koja će to za sada ostati, i Makedonija, koja u junu pušta zakon tri plus tri plus tri – devet godina, i Hrvatska, koja će to učiniti do kraja ove godine. Dakle, mi ćemo moći da korespondiramo jedino sa albanskim školama.
A za one velike patriote, kako ćete upisivati decu iz Republike Srpske, kako ćete upisivati decu iz Crne Gore? Hajde, pošto znam da su ovde neki za nezavisnu Srbiju da to nije argument. Molim vas, ovde se prekida mogućnost horizontalne pokretljivosti đaka u odnosu na svo naše okruženje.
Ili ćemo jesti godine. To ne znam. Ali nas okoliš tera. Ne tera nas ništa drugo, uslovi nas teraju na promenu ponašanja. Mi sada od devet vraćamo na osam. Da li je to civilizacijski?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila amandman koji se odnosi na deo u zakonu gde se objašnjavaju nadležnosti saveta.
U predloženom zakonu savet predlaže ministru "programe završnog i maturskog ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, u skladu sa ovim i posebnim zakonom." Mi smo to, kao što smo već čuli, hteli da se menja. Samo bih to još malo obrazložio.
Znači, polaganje maturskog ispita bi trebalo da se briše, jer kao što i sami znate, nije normalno da se osam godina školovanja osnovne škole baci u vodu i da se određuje ceo ostatak života kroz tih sat vremena koliko bude trajao taj maturski ispit, sat ili sat i po vremena. To bi verovatno zavisilo od toga da li to dete ima tremu, da li je uplašen činjenicom da mu u životu zavisi sve od toga.
Mislim da i vi znate da dete od 12, 13 ili 14 godina nema toliku mogućnost da podnese toliko breme odgovornosti. Verujem i ponavljam da i vi znate da smo mi u pravu što se toga tiče, da deca to ne mogu i da to nije dobro za njih, ali shvatamo mi vas. To je tako kada moraš da žuriš i da podležeš raznim ucenama tipa ja tebi, ti meni. Pozivam vas još jedanput da se dozovete pameti dok je vreme i da povučete ovaj zakon, pa da ispravite sve greške i da ga lepo ponovo razmotrimo i usvojimo. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Nadica Momirov i Snežana Plavšić-Stojanović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Živković.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, prema diskusiji koju smo do sada čuli i koja se trenutno razvija očigledno da nacionalni prosvetni savet zauzima centralno mesto u predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Član 5. Predloga predviđa da se članovi starog zakona od 13. do 16. brišu, a samo da podsetim uvažene narodne poslanike da su to članovi koji definišu prosvetni savet koji broji 29 članova i predsednika, savet za stručno obrazovanje, a koji je trebalo da se sastoji od 20 članova, i predsednika i savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju.
Moram da priznam da imam razumevanja da se zbog racionalizacije i ne znam zbog kojih još razloga savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju na određen način inkorporirao u sastav nacionalnog prosvetnog saveta. Zaista nemam nikakvog razumevanja za to da se potpuno ugasi savet za stručno obrazovanje i objasniću zbog čega.
Ako želimo da naš sistem obrazovanja bude prilagođen potrebama privrede, moramo naš obrazovni sistem pripremiti tim zahtevima, ne samo trenutnim, nego i razvojnim potrebama, pa zbog toga ne shvatam sastav nacionalnog prosvetnog saveta, da on sadrži samo četiri predstavnika stručnih organizacija iz domena stručnog obazovanja.
To predstavlja ozbiljan hendikep novog predloga zakona, ovo oko sastava nacionalnog prosvetnog saveta, zato amandman koji sam predložio predviđa brisanje predloženog člana 5. i praktično vraćanje saveta za stručno obrazovanje i saveta za usaglašavanje stavova. Mada priznajem da, što se tiče saveta za usaglašavanje stavova, ponavljam, imam izvesno razumevanje da on bude pretopljen u nacionalni prosvetni savet.
Imamo primedbe i stručnih organizacija sa kojima smo kontaktirali i, zaista, od 38 članova da samo četiri člana budu delegirana, predstavlja jako malu zastupljenost, s obzirom na veliki broj različitih škola, koje obezbeđuju stručno osposobljavanje naših generacija i s obzirom na veliki broj profila koje imaju te škole.
Još moram reći jednu konstataciju, dva su ozbiljna hendikepa koja se tiču donošenja ovog zakona, a tiču se nedostatka javne rasprave i drugo, što se on donosi u jeku izborne kampanje, tako da smo dosta opterećeni time. Mislim da su diskusije vrlo često odudarale od onoga što je centralna tema skupštinskog zasedanja i nadam se da nas neće odvratiti od mogućnosti da odradimo ono za šta smo zaduženi, a to je da popravimo predloženi zakon i da nacionalni prosvetni savet, koji jeste da ima centralnu ulogu u čitavom sistemu, naravno zajedno sa Ministarstvom prosvete, ali mislim da usvajanjem ovog zakona možemo čitavu stvar popraviti.
Pozivam uvažene narodne poslanike da podrže amandman koji sam predložio, dakle da se član 5. u predloženom zakonu briše.