Da li još neko želi reč? Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu članova u ovom zakonu koji se bavi isključivo birokratijom. Već smo spomenuli u nizu prošlih amandmana i ovde se spominje ministar, zavod, saveti, centri itd. Znači, konstantno se bavite unutrašnjom birokratijom i preraspodelom moći među vama samima.
Mišljenje ljudi koje predstavljam i moje je da Ministarstvo treba da se bavi obrazovanjem dece, znači programom školstva, da se ne bi dešavalo da deca beže sa fizičkog vaspitanja, što nikada nije bilo. Tablicu množenja više ne moraju ni da znaju, pretpostavljam.
Skratiću o ovome amandmanu, pošto sam hteo da iskomentarišem da bi trebalo da napravite program školstva koji će se baviti organizovanjem turnira u košarci, fudbalu, odbojci, da osmislite kako decu da vratite u normalan život i sklonite sa ulice. To je vaš posao, a ne osnivanje zavoda, agencije i ostalih nacionalnih saveta.

Izvolite.

Dame i gospodo, mislim da amandman gospodina Arsića treba prihvatiti, delom i zato da se nadležnosti Ministarstva, odnosno ministra i principijelnost njenog delovanja ne bi doveli u sumnju, makar i na ovaj način. Zaista, svi smo još pod utiskom onoga što je ministarka rekla pre desetak minuta, govoreći o sastavu saveta.
Ne mislim da je dobronameran ministar koji je tako ocenio Univerzitet u Kragujevcu, visokoškolsku instituciju kreiranu po zakonima i pređašnjim, i mnogo pređašnjijim nego njen. Ne mogu se složiti da je tutorstvo Beograda presudno u opstanku Univerziteta u Kragujevcu. Profesor sam jednog od tih fakulteta i nisam siguran da nam više od polovine kadrova, naprotiv, samo nekoliko profesora pomažu u izvršavanju naših obaveza, za one institutske predmete koje jedna institucija poput naše ne može da razvije.
Prema tome, tačke 5) i 6) u ovom članu, koje se sprovode, treba da garantuju objektivnost u postavci ministra prema aktuelnim problemima. Šta taj nagoveštaj ministarke može da znači? Da li univerzitet nije kompetentan, da li neki fakulteti i sastav univerziteta nisu dostatni, da li je to nagoveštaj nečeg budućeg? Vrlo je teška izjava da je toliko i toliko profesora iz Beograda, Beograd je nad svim. Da li je to neka nova centralizacija Srbije? Beograd jeste takav, svi smo mi tu završili dok nismo kreirali svoje univerzitete.
Ne može se na taj način, sa nipodaštavanjem, u kvantitativnom smislu odnositi: pet članova beogradskih univerziteta i 0,5 kragujevačkog, prištinski se i ne pominje, tako da delovanjem kroz ovu tačku, gde se mnogo toga personalnog ispoljava u radu Ministarstva i ministarke, treba naći svakakav član i ograničiti mogućnost izvršenja onoga što je ona ovde u odgovoru našem poslaniku, moguće nesvesno, projektovala. Ne verujem da je to njen stav. Čak ni gospodin Gašo Knežević nije imao takav stav, iznoseći jedan mnogo rigidniji i okrutniji zakon.
Zalažem se da nam gospođa ministarka, ako bude ovo čula, da preciznija pojašnjenja o svojoj vizuri i statusu Univerziteta u Kragujevcu, i zašto se on podrazumeva, i takođe u Prištini, ako je on eksteritorijalan, pomeren ovde ili onde, ali je još Univerzitet u Prištini.
Prema tome, pošto se to tiče nadležnosti Ministarstva, molim da se ministarka o tome izjasni, da vidimo šta je htela tom činjenicom da kaže.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.

Povlačite amandman.

Na član 9 amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Jovanović

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Vladimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, moram da vam priznam da sam zaista imao želju da učestvujem u ovoj raspravi, iz prostog razloga što podržavam postojeće rešenje zakona. To kažem kao roditelj budućeg đaka. Elem, amandman koji sam podneo je logična posledica celokupne koncepcije poslaničke grupe Demokratska stranka-Boris Tadić i logična posledica amandmana na član 5. zakona koji je podneo moj kolega iz poslaničkog kluba.
Ono što je srž amandmana koji sam podneo, to je da se iz člana 9. brišu tačke 3) i 4). Čisto radi podsećanja ću pričitati te tačke, a tiču se nadležnosti Ministarstva prosvete: 3) " planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama; 4) "vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou."
Ovde vidimo, u odnosu na postojeće rešenje, da su dve nove vrste poslova dodeljene Ministarstvu. Postavlja se suštinsko pitanje, da li Ministarstvo može da obavlja ove poslove? Ovo su poslovi izuzetno stručne prirode, koji ne dozvoljavaju arbitrarnost i ne smeju sebi da dozvole nikakvu paušalnost. Da li jedna kruta administracija, kao što je Ministarstvo prosvete, može da obavlja ove poslove? Mi smatramo da ne može.
Osim toga, ovi poslovi novim Predlogom zakona takođe su dodeljeni i zavodu. Ključno je pitanje zašto se dodeljuju zavodu, zašto se vrši dupliranje, jer znamo da svako dupliranje košta. Koliko će to koštati građane ove zemlje, odnosno poreske obveznike? Takođe, upućuje se na taj zaključak: u pitanju je novac ili je, pak, samo dodeljivanje ovih poslova zavodu obična farsa. Znači, isključeno je da zavod radi ove poslove.
Takođe, veoma bitna situacija je da u postojećem zakonu član 27. tačka 2) kaže da se Ministarstvo stara o obezbeđivanju sredstava namenjenih ustanovama za posebne razvojne programe i kontroliše njihovo korišćenje. Iz člana 27. postojećeg zakona ova tačka je u novom predlogu isključena. Naravno, logički se nameće pitanje, to pitanje ide gospođi ministarki, da li se uopšte planiraju razvojni programi ili Ministarstvo beži od odgovornosti?

Da li još neko želi reč?

Narodni poslanik Gašo Knežević.

 U želji da se pronađe topla voda, predlagač se često služio resavskom tehnikom. Kod te resavske tehnike bilo je nepreciznosti, pa su onda  potpuno pomešane pojedine funkcije i nadležnost pojedinih organa, tako da, mada postoji potreba za određenim poslom, taj posao je stavljen u nadležnost organa koji po svojoj suštini ne nosi taj posao. To je učinjeno na nekoliko mesta.
Ovaj primer člana 27- nadležnosti Ministarstva, jeste primer toga, jer su u nadležnost Ministarstva unete stvari koje po svojoj prirodi ne treba da budu u nadležnosti Ministarstva. Bilo je i obrnutih stvari. Recimo, program mature je u nadležnosti strateškog razvoja, a program mature bi trebalo da bude u nadležnosti onog centra koji meri, dakle, Centra za evaluaciju, jer on i meri, i pravi testove koje će meriti sutra, drugi će sprovoditi testiranje, odnosno maturski ispit.
Nastavnike vrednuje zavod, a ne nadzor. Mi imamo dve vrste nadzora. Nema nikakve razlike oduzimati od nadzora funkcije i prenositi na jedno telo koje je novo i nemam ništa protiv kako god da se zove. Najzad, standarde propisuje Ministarstvo prosvete i sporta, a ne Centar za evaluaciju. To su sve nelogičnosti u onome kako je koncipiran sistem, pa je onda jedna nadležnost prebačena iz sfere jednog organa u sferu drugog organa. To je problem člana 27.

Da li još neko želi reč?

Narodni poslanik Nataša Mićić.

Član 9. Predloga zakona odnosi se na nadležnost Ministarstva prosvete i ovim članom u stvari se vraćamo u prošlost, i to ni manje ni više nego u period državnog etatizma. Upravo ovim članom se vrši centralizacija Ministarstva prosvete, potpuno suprotno evropskim standardima koji proklamuju decentralizaciju vlasti. Ta centralizacija se ogleda u dve veoma važne razvojne funkcije, to je stručno usavršavanje i provera rezultata obrazovanja.
Ovim članom zakona, kojim se uređuje nadležnost Ministarstva, dame i gospodo, na velika vrata se otvara mogućnost da se ispolitizuje ponovo sistem obrazovanja i vaspitanja, a to smo uspeli u prethodnom periodu da prevaziđemo.
Sa druge strane, ovaj član 9. Predloga zakona pokazuje apsolutno nerazumevanje uloge Ministarstva kao pokretača razvoja i o tome govori činjenica da Ministarstvo više nema nadležnost da se stara o obezbeđivanju sredstava, nego pristaje da bude prost korisnik budžeta. Mislim da je to štetno i da je potrebno da i Ministarstvo prosvete bude pokretač u ovom domenu.
Htela bih da kažem, obrazloženje, odnosno izveštaj koji smo dobili od Vlade Republike Srbije povodom amandmana koje su podneli narodni poslanici, iako smo dobili pre dva do tri sata, to je jedno od, najblaže rečeno, najtužnijih izveštaja koje sam videla u ovoj Narodnoj skupštini, zato što se u gotovo 99% slučajeva obrazloženje po amandmanima sastoji u jednoj jedinoj rečenici, koja glasi: amandman se ne prihvata, jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona.
Mislim da se i na ovaj način ruši dostojanstvo Narodne skupštine, ignorišu se narodni poslanici i, što je najtužnije, sve bi to bilo dobro da ovaj zakon zaista ima koncepciju, onda bi postojalo neko razumevanje za ovakvo obrazloženje. Hvala.