Gospodin Zoran Krasić.

Kada bi Vlada Republike Srbije imala bolji Sekretarijat za zakonodavstvo, ovako nešto ne bi moglo da se desi da prođe u Predlogu zakona.
Mi ne ulazimo u ove razloge zbog kojih organ upravljanja škole može da razreši direktora škole. Amandmanom dotičemo samo stavove 3. i 4. U vašem predlogu je navedeno da se smatra da je odluka školskog odbora o razrešenju direktora doneta, pa onda navodite neke uslove. Ostao je prethodni stav u kome se kaže – organ upravljanja može da razreši direktora dužnosti pre isteka mandata. Kako ga razrešava? Donošenjem odluke. Kada se smatra da je odluka doneta? Kada je školski odbor doneo odluku.
Vi se nalazite na terenu kada ta odluka proizvodi pravno dejstvo. Ona treba da proizvede pravno dejstvo kada dođe saglasnost ministra, jer je i odluka o razrešenju direktora kod vas složeni akt. Znači, nalazite se na terenu kada ta odluka proizvodi dejstvo, kada ta odluka stupa na snagu. Ona je doneta onog dana kada je organ upravljanja doneo, a proizvodi pravne posledice tek kada se obezbedi saglasnost, odnosno akt ministra.
Ta preciznost je elementarna, potrebna je, i čudi me da vaš Sekretarijat za zakonodavstvo – doduše, promenili ste sve kompletno, a i nije šteta, ni onaj prethodni nije bio ništa bolji – tako da ste morali da vodite o tome računa, pošto je odluka doneta kada je doneo školski odbor. Onda je Petar Jojić amandmanom to precizirao, da je ministar dužan da u roku od 15 dana razreši tu situaciju, ili daje saglasnost ili odbija davanje saglasnosti, i u roku od 15 dana se zna stanje, da li je čovek razrešen ili nije razrešen. Vi ste ovom zavrzlamom napravili grešku - smatra se da je odluka doneta, a ona je doneta onog dana kada je školski odbor doneo, tog datuma.
Sada moram da vam ukažem na još jednu stvar koja će se javiti u praksi kao veliki problem.
Javiće se kao problem zbog toga što se smena lokalne vlasti i vlasti na republičkom nivou ne dešava istog datuma, pa ćemo imati situaciju da je jedna garnitura na republičkom nivou na vlasti, a u konkretnoj sredini lokalnu vlast drži neka druga struktura. Suštinski, imaćemo blokadu.
Zato sam pre pola sata rekao da će direktori još neko vreme da budu potrošna roba i taj njihov status neće bog zna šta da se popravi činjenicom da treba da polažu ispit za direktora. Ništa tu neće da se popravi. Videćete vi i sami, a to dobro znate, kada iz lokalne vlasti zagrmi neko - sklanjaj mi tog direktora, smeta mi, začas će saglasnost da se obezbedi. Ili, kad neko zagrmi - sklanjajte mi direktora, a ministar kaže - ne može, one je iz moje stranke i nema saglasnosti.
E, vraćamo se na teren. Gde je tu učenik, gde je tu nastavnik, a vi se prepucavate preko medija šta je u centru vaše reforme. U kvazireformi nema ni učenika, nema ni prosvetnog radnika, ima samo golih političkih interesa i borbe za poziciju, u kojoj direktori škola saučestvuju jer žele da budu roba za manipulaciju.
Pošto Narodna skupština donosi zakon, onda mi ovim zakonom želimo da uredimo šta je nadležnost ministra i u kom delu može on da se meša. Zbog toga ovaj rok od 15 dana. Znači, petnaestog dana i škola, i mesto i lokalna samouprava zna da li je direktor razrešen ili nije, a vašim rešenjem on za tri godine neće znati da li je razrešen.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić, kao eminentni pravni stručnjak, hteo je ovoga puta da dokaže vama iz vladajuće koalicije – gospođi ministre, koja nije ovde, i gospođama koje verovatno predstavljaju Ministarstvo prosvete, jer su to radile i dok je Gašo Knežević bio ministar, verovatno znaju za kakav se sada koncept zalažu, jer su prihvatali ono za šta se zalagao Gaša, a sada za šta gospođa Čolić – da SRS, za razliku od vas koji to radite samo deklarativno, hoće pravnu sigurnost i hoće jedan legalistički pristup.
Nije dobro kada ovako pišete zakon, jer ranije je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila Biserka Živković, koja je supruga bivšeg premijera Zorana Živkovića, i ona na mnogo šta nije htela da obraća pažnju kroz pisanje zakona, a nije imao ko da joj ukaže na te propuste. Čini mi se da je to isto sada slučaj, jer ovako, rekla bih, dozvolite mi, fakultativno tumačenje od strane predlagača zakona nije dobro.
Ako je već školski odbor doneo odluku da jedan direktor škole treba da bude razrešen i ako je za to propisan rok od 15 dana, onda to mora da stoji tako precizno i jasno u zakonu, kao što je to predložio gospodin Petar Jojić.
On je predložio, mislimo da je to jedino prihvatljivo i jedino ispravno, da se u članu 18. stavovi 3. i 4. menjaju i glase: "Ministar je dužan da u roku od 15 dana donese akt kojim potvrđuje ili odbija predlog školskog odbora o razrešenju direktora".
Vidim da su i gospođe iz Ministarstva ovde fakultativno prisutne, jer ih puno ne zanima ono što, u odsustvu ministra, govore predstavnici SRS. Kod imenovanja, za to je predviđen rok od 30 dana, a kod razrešenja 15 dana. Opet imate isto obrazloženje kod oba člana zakona, i kod člana 16. kada je u pitanju imenovanje, i kada je razrešenje u pitanju, Vlada ima isto obrazloženje: pravno je moguć amandman i kolege Čolića kod člana 16. i kolege Jojića kod člana 18, ali se ne prihvata zbog ove već sada poznate rečenice "da je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije". Ko je razumeo - shvatiće, ko nije - nije.
Pripremajući se za raspravu i u načelu, a i o amandmanima, žao mi je što sam tek u večernjim satima došla, uz to mi je bilo veliko zadovoljstvo da danas provedem dragoceno vreme zajedno sa predstavnicima Ruske državne dume i delegacijom koja je došla u posetu SRS, pronašla sam jedan tekst iz 14. veka, koji kaže: "Šta je sa učiteljem koji uči, a i sam se ne drži toga? Bolje da se nije ni rodio".
Zapravo to je cela istina. Vlada, koja je sastavljena na takav način i koja ima ministra koji na ovakav način istupa, i predlaže nam neprecizne zakonske odredbe, bolje da se nikada nije ni sastala, bolje da nikada nije ni tražila podršku od onih koji će da joj uskrate ili ne uskrate podršku, to je pitanje, ali pre mislim da će vam građani to uskratiti već 13. juna i to će biti sasvim realno jasno, kao što se i vidi da je nemate.
To će biti više nego očigledno, jer ovim zakonom, nepreciznim zakonskim odredbama, i sa puno propusta i manjkavosti, nikako ne idete na ruku prosvetnim radnicima koji su, pored svih ostalih danas u Srbiji, i onih koji su zaposleni u zdravstvu, i penzionera, i nezaposlenih, više nego poniženi. Ali niste u mogućnosti da im obezbedite, kroz ovakav zakonski predlog i kroz sve ono što radite, odnosno ne radite, a blizu vam je vaših 100 dana, mogućnost da bolje rade i da imaju bolju mogućnost da pruže svoje znanje deci kojoj treba da pruže.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ironija je da posle 13 sati rada konstatujemo da nam je Vlada u obrazloženju za odbijanje amandmana uvaženog narodnog poslanika gospodina Petra Jojića rekla: "Amandman se ne prihvata jer je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije."
Sve vreme i svi članovi ovog zakoni upućuju upravo na politizaciju i na dovođenje ne stručnih, nego politički podobnih i poslušnih direktora, i onda ironija "depolitizacija", i zbog depolitizacije se odbija amandman, u kome se obavezuje ministar da u roku od 15 dana od dana razrešenja direktora da svoj stav o tom pitanju.
Gospođo ministre, nemojte više sa ovakvim obrazloženjima zamajavati ni poslanike, pogotovo ne poslanike SRS, ali i srpsku javnosti, koja i večeras u ovim kasnim satima gleda šta radimo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milorad Belić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 18. doda novi član 18a.
Na sednici Odbora za prosvetu ovaj narodni poslanik povukao je ovaj amandman.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragor Hiber.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Gašo Knežević.

Član 19. nosi marginalni naslov - školski program.
Cilj, ideja i razlog za uvođenje ovog člana u zakon je bila u koncepciji čitave programske strukture obrazovanja. Ta struktura se bazirala na dva prethodna akta. Dakle, školski program je baziran na dva prethodna akta. Jedan se zvao opšte osnove školskog programa i njime je bila predviđena struktura nastave po godinama za celokupno školovanje, a drugi se zvao posebne osnove školskog programa i u njemu je bila po razredima predviđena struktura predmeta.
Na bazi toga, na bazi ta dva akta koje donosi Ministarstvo u krajnjoj instanci, nije bitno kako pre toga, svaka škola je donosila svoj školski program. Ideja koja stoji iza ovog pojma školski program je u različitosti školskih programa od škole do škole. Školama je ostavljena određena sloboda u koncipiranju tih programa i svaka škola se morala razlikovati od susedne, odnosno od druge.
Škola čije je sedište u gradu nije imala potrebe da svojim đacima posebno daje neko saobraćajno obrazovanje, jer je pretpostavka da ga imaju, kao što škola koja se nalazila u malim mestima i seoskim sredinama nije imala nikakvu potrebu da svojim đacima daje dodatno obrazovanje iz poznavanje prirode i tome sličnih predmeta. Zbog toga je svaka škola mogla jedan deo programa sama da koncipira.
To je ideja koja stoji iza pojma školskog programa, onako kako je bio u zakonu iz 2003. godine. Ovde se zadržava pojam školski program, ali mu se daje potpuno drugi smisao.
Mi smo ponovo prisutni da jedno isto ime koristimo za različite pojave, bez ikakvog diferenciranja, bez ikakve naznake da se radi o tehničkom terminu ili o nečem sličnom. Školskim programom se naziva program koji donose navodno škole, na bazi planova i programa koje propisuje Ministarstvo.
Ako već postoje planovi i programi koje propisuje Ministarstvo, savet, u redu, ako postoje ti planovi i programi, kakva je onda potreba da škola posebno donosi školski program. Da li mi to želimo da dodatnom administracijom opteretimo zaposlene u školama da ne primenjuju direktno planove i programe, nego da moraju preko posrednika da zovu školski program koji će biti preslikan nastavni plan i program.
Dakle, nikakvo racionalno opravdanje ne stoji iza upotrebe termina školski program, kojim se označava sasvim drugo opterećenje nastavnika, a samo opterećenje nastavnika nema nikakvog razaumljivog smisla.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Petrović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodin Knežević je dao obrazloženje ovog amandmana, ali želim da skrenem pažnju na nešto što predstavlja politički okvir koji iskazuje u sebi suštinu izmena koje će ovim zakonom biti uvedene u naš prosvetni sistem.
Vrlo je važno imati na umu političke premise na osnovu kojih su sve parlamentarne stranke i parlamentarne frakcije u ovom parlamentu utemeljile svoje političko delovanje i koje su iskazane kroz naše krajnje ili vrhunske političke ciljeve. Nesumnjiva je deklarativna opredeljenost vladajuće koalicije, bar onog njenog dela koje daje ministre u Vladi Republike Srbije, pa i gospođicu ministra koja danas brani ovaj zakon. Opredeljenje te vlade i tih stranaka je da se Srbija kao država i da se građani Srbije nađu u Evropskoj uniji onoliko brzo koliko je to moguće.
Ovaj zakon pokazuje da ono što predstavlja verbalno opredeljenje ove vlade ne nailazi na bilo kakvo ishodište u pozitivnim propisima koje ova vlada predlaže parlamentu i koji bi trebalo da postanu zakonska rešenja, kada ih parlamentarna većina u ovoj skupštini izglasa. Gospodin Knežević je govorio o tehničkim terminima i o tome kako se nominacije u ovom zakonu ili u predlogu izmena i dopuna ovog zakona razlikuju u odnosu na zakon koji je u ovom trenutku važeći.
Želim ovom parlamentu i javnosti da skrenem pažnju na suštinu koja se nalazi iza tih termina. Ovaj zakon ili izmene i dopune ovog zakona vraćaju težište prosvete i obrazovnog sistema na ono što predstavlja ulaz u obrazovanje.
To su planovi i programi, i to će biti sadržaji koje će Ministarstvo, ukoliko ove izmene i dopune budu usvojene, donositi, i to će predstavljati ne samo okvir nego i potpunu sadržinu onoga što će deca u Srbiji u školama učiti.
Težište trenutno važećeg zakona, koji je donet 2003. godine, bio je na onome što bi trebalo učenici da nauče; u merenju onoga što bi deca u Srbiji trebala da nauče. Ta suština je potpuno u skladu sa preporukama koje smo dobili od OECD-a, Uneska i sa preporukama koje su u skladu sa direktivama Evropske unije.
Gospođice ministar, pitam vas ovde u čemu se sastoji vaša intencija, u čemu se sastoji vaša duboka namera da Srbiju u oblasti prosvete približite EU. To nije tačno. Srbija se vraća u 90-te godine, Srbija se vraća duboko u 20. vek, Srbija se vraća u doba pre pada berlinskog zida i Srbija. A to je tema, dame i gospodo, to je tema koje nažalost niste svesni, ali postaće svestan ovaj savet koji će biti ustanovljen kada ovaj zakon, ako bude, bude donet. Koliko je koraka unazad ovaj zakon koji ste predložili i koliko vremena uzima Srbiji koja je protraćila poslednju deceniju....
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme. )
... završavam... kao i uspela posle 5. oktobra da zgrabi priključak sa civilizovanim svetom, a tom civilizovanom svetu koji se oličava u EU, koliko znam, nijedna parlamentarna grupa i nijedan poslanik u ovom parlamentu ne želi da okrene leđa.