Ovaj amandman na član 20. je dat zato što su intervencijom koja je sadržana u ovom predlogu isključene tri važne obalsti koje predstavljaju strukturu i filozofiju školskog programa, kako je bila zamišljena 2003. godine. To su opšte osnove školskog programa, posebne osnove i ostvarivanje školskog programa.
Rekao sam vam u izlaganju, koje se dogodilo pre jedno pet-šest sati, da u početku nisam bio ni sam srećan terminom "ishodi". Dobio sam tu potvrdu koju sam dobio, da je to naš termin i da pojedini krugovi stoje iza njega. Manje-više da li ćemo nazvati ishode ili ne, bitno je da u sistemu obrazovanja, i to na njegovom kraju, postoji nešto što može da se meri, a to su ti nazoviishodi. Ako nemate šta da merite u sistemu obrazovanja, onda ne znate koliko je škola dodala na vrednosti svakog pojedinca, od momenta njegovog upisivanja u školu, pa do izlaska iz škole. Dakle, ne možemo mi govoriti da je dodatna vrednost kod svih pojedinaca ista. Ona se razlikuje po mnogo čemu. Ako imamo parametre kojima merimo, onda postoji i mogućnost da to određeni nezavisni centri izmere.
Izbacivanjem slobode škola u određenom procentu potpuno se gubi pojam bar delimične autonomije, i to pedagoške autonomije škola. To su dve kategorije, dva cilja koja smo mi sebi postavili i od kojih mislim da ne treba da odustane ni jedna civilizovana država. Plašim se da je ovo što je sada predviđeno samo dodatna administracija za nastavnike, a ne unapređuje i ne kontroliše kvalitet sistema ni u čemu.

Da li još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Petrović.

Gospodine potpredsedniče, poštovani poslanici, nadam se da kamera beleži ovu veselu atmosferu koju je proizvela odluka parlamentarne većine da u pet do 12 svi zajedno budemo prinuđeni da se bavimo jednim od ključnih pitanja za ustrojstvo našeg državnog sistema, jer je način na koji će ubuduće ovim zakonom biti regulisana prosveta, sistem vaspitanja i obrazovanja, sigurno jedna od temeljnih oblasti od kojih će u bitnome da zavisi život svakoga, na ovaj ili onaj način, od 7,5 miliona građana Srbije.
Druga važna stvar je da ni gospođica ministar nije izdržala u ovo doba noći, nego nas je napustila. Nadam se da ona negde gleda ovo, pa da će usput i da pribeleži odgovore na primedbe koje ćemo uputiti.
Dva prethodnika, koji su govorili o ovom amandmanu, rekli su ono što predstavlja suštinu. Suština se sastoji upravo u tome da je nužno da mi utvrdimo ovde danas, nadam se da će to gospođica ministar i učiniti u završnom izlaganju, u čemu se to sastoji približavanje Srbije u oblasti prosvete EU, u trenutku kada ovaj zakon postane pozitivno pravo i kada stupi na snagu.
Kada iz sistema izađu opšte i posebne osnove školskog programa, pa se pojave planovi i programi, koji potpuno ili gotovo u celini eliminišu iz našeg obrazovnog sistema mogućnost samih prosvetnih radika da učestvuju, saobrazno prilikama, a one su vrlo različite u državi Srbiji, jer Srbija se sastoji i iz Beograda, u kome se sada nalazimo, ali se sastoji, isto tako, i iz sela diljem Srbije, sa različitim specifičnostima ili posebnostima.
Zbog čega se uskraćuje poverenje u sposobnost prosvetnih radnika u Srbiji? Zbog čega iskazuje sumnju u stručnost, sposobnosti i kvalitet ljudi koji predaju deci u Srbiji, da svako u svojoj školi prilagodi školski program upravo tim posebnstima.
Druga važna stvar, a o čemu je gospodin Gašo Knežević govorio, jeste izostavljanje rezultata, ili kako se to kaže, ishoda onoga čime bi trebalo da rezultira školovanje. Ko se to boji u Srbiji i zašto se ova vlada danas boji da se utvrdi šta to produkuje sistem školstva, šta proizvodi nastava u Srbiji. Čega su se uplašili, ne znam čega.
Vrlo je važno da mi danas dobijemo odgovor zbog čega se zakon, koji je ustanovljen na preporukama EU, na perporukama OECD-a, na preporukama UNESK-a, danas menja u Skupštini Srbije. Kako je moguće približiti Srbiju ukoliko se protivimo preporukama bitnih međunarodnih institucija.
Zbog toga mene ne čudi kada gospođica ministar iskazuje žaljenje javnosti Srbije zbog toga što ima problem u komunikaciji sa predstavnicima međunarodne zajednice, jer oni je pitaju isto ovo što je ja pitam ovde danas u dva minuta do dvanaest sati. Mislim da je javnost Srbije zaslužila da gospođica ministar da odgovor, kako ona vodi Srbiju u EU, ukoliko ruši zakon koji je po preporuci EU 2003. godine usvojen.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić, Nadica Momirov i Snežana Plavšić-Stojanović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je 50-ti amandman, a ima ih još 57. Poslanici SRS-a će izdržati, ali u vas ne verujem.
Podneo sam amandman na član 20, odnosno da se u članu 72. stav 2. tačka 2) briše. Razlog, tačka 2) člana 72. jeste donošenje programa završnih i maturskih ispita.
Kako biste razumeli i shvatili o čemu se radi, u članu 103. definiše se šta je završni ispit, pa član 103. glasi: "Nakon završnog osmog razreda učenik polaže završni ispit. Završnim ispitom procenjuje se stepen postignutosti propisanih (umesto ishoda umetnuto je) ciljeva i zadataka osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Nakon položenog završnog ispita učenik stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje,o čemu se izdaje javna isprava u skladu sa posebnim zakonom. Na osnovu položenog završnog ispita, učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa posebnim zakonom. Program završnog ispita u osnovnoj školi propisuje ministar".
Postavljam pitanje, a nema ovde ministra, tu je eksministar, koji je preuzeo ulogu ministra za sve vreme ove diskusije o izmenama ovog zakona o obrazovanju, nisam našao u obrazloženju Vlade čime brani uvođenje završnog ispita za učenike osnovnih škola, a nisam ni čuo u usmenom obrazloženju ministarske Čolić.
Zar učenici posle završenih osam razreda i ocenjivanja svih osam razreda treba da budu ponovo ocenjivani kroz navodno neki završni ispit. Ako je to formalnost koju treba da propiše ministar svojim programom, onda zašto da se opterećuju učenici tom formalnošću. Ovo je principijelan stav SRS-a i u tom smislu smatram da ovaj amandman treba da se prihvati.

Replika, narodni poslanik Gašo Knežević.

Uvredljivo je reći nekome ko je svestan kako se dolazi do određenih pozicija da je eksministar koji je preuzeo funkciju ministra.
Možda to nekome može dobro zvučati, ali znam da se u životu postaje najčešće nešto sopstvenim radom, a nekada je potrebna politička podrška, za neke funkcije naročito. Jedna od tih funkcija je ova naša poslanička, odnosno ministarska.
Onda kada se raspišu parlamentarni izbori i kada većinu dobije Demokratska stranka-Boris Tadić, možda ću biti u kombinaciji da budem ministar. S obzirom na moje godine, mislim da to neću prihvatiti, jer smatram da sam možda za nekog savetnika još, ali za veoma aktivnu funkciju ne. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekorektno je i neshvatljivo optuživati narodne poslanike koji ovde rade zato što se neko pokajao što je bio u grupi koja je glasala da se danas produži rad.
Gospodo, vas osamdesetak iz vladajuće većine, ako se već ljutite, ljutite se na vaše kolege koji su samo ovde došli da glasaju da vi ovde čuvate kvorum i da slušate šta mi radimo (iz sale - tema), a na nas svakako ne možete da se ljutite. Znate onu narodnu, ko se u kolo uhvati, u noge se uzda. Trebalo je da znate s kim imate posla, trebalo je da znate koja poslanička grupa brani svoje amandmane i niste smeli da donesete odluku koju vi ne možete da poštujete.
Mi iz SRS-a ne dozvoljavamo konstataciju da mi vršimo opstrukciju ovog parlamenta. Mi smo ove amandmane podneli kada nismo znali ni planirali da ćete da radite bez prestanka dvadesetak ili već ne znam koliko će biti sati dok se ovo ne završi.
Mi smo amandmane podneli zato što nam je namera bila da vam pomognemo da ovaj zakon uredite, a to što branimo amandmane je zbog toga što Vlada Srbije nije našla za shodno da prihvati amandmane SRS-a, što ministar više nije ovde nego što jeste, da bi eventualno mogla na licu mesta da prihvati neki amandman.
Samo želimo da vas ubedimo, i ako ne može jedan od kolega, onda se mi ostali potrudimo da mu pomognemo, pa možda ipak za neki amandman i da vas ubedimo da ga prihvatite.
Dame i gospodo, trebalo bi da budete svesni da je zakon o kojem noćas raspravljamo najvažniji zakon. To je sistemski zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja i svaki narodni poslanik koji olako shvata ovaj zakon je neodgovoran i ne radi svoj posao onako kako se od njega očekuje. Mi to svakako nismo i mi zato na ovaj način pristupamo ovom poslu.
Što se tiče amandmana na član 20, a on glasi: "U članu 72. stav 1. tačka 2) se briše", SRS je principijelno protiv završnih maturskih ispita. To smo govorili i kada smo predlagali u članu 4. stav 1. brisanje tačke 5). Naravno, Vlada nije prihvatila naš amandman sa obrazloženjem da nije u skladu sa koncepcijom zakona. Mi smo amandman podneli zato što jeste u skladu sa koncepcijom programa SRS.
Mi mislimo da je postojanje završnih i maturskih ispita nepotrebno, a samim tim i donošenje programa završnih maturskih ispita, kako predviđa član 72. u stavu 1. tački 2). Mi mislimo da redovno školovanje pokazuje pravi uspeh učenika i da niko nema prava da za jedan dan kontroliše sve ono što se učilo tokom školovanja ili da, eventualno, zbog nekog nesnalaženja u danu polaganja maturskog ispita, neko poništi sve ono što je učenik u toku školovanja naučio i što je odgovarajućom ocenom ocenjeno.
Nismo uspeli da ubedimo ministra kada smo govorili o članu 4. ovog zakona i amandmanu na član 4, vidim da to ni sada nećemo uspeti, ali apelujem na kolege narodne poslanike da ipak razmisle o ovom amandmanu. Verujte da bi prihvatanje ovog amandmana obradovalo svu školsku decu i sve njihove roditelje, a takođe vam tvrdim da je ovo stav većine prosvetnih radnika u Srbiji.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Zamolio bih narodne poslanike da se drže zaista rasprave u pojedinostima i da ne koriste govornicu za stranačku propagandu, jer zaista od tih pet minuta često biva da više od polovine govorimo o nečemu što nije predmet rasprave. Hvala.