Da li još neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, čitava ova priča oko toga da je ovo neki epohalan zakon, koji će da promeni u osnovi sve one greške koje prethodni zakon Gaše Kneževića naneo našem osnovnom obrazovanju, pa čak i u onom tehničkom smislu, mogu da kažem da su samo puke želje predlagača i njegova želja da to tako predstavi srpskoj javnosti.
Ovaj predlog izmena i dopuna zakona uopšte se bitno ne razlikuje u samom funkcionisanju i osnovama obrazovanja od prethodnog zakona, bar kada su u pitanju sada, kako to predlagač hoće da kaže, zavodi za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Koja je njihova uloga po ovom zakonu i koja će njihova uloga biti u tom sistemu koju ova vlada, odnosno predlagač želi da uspostavi u našem obrazovanju.
Ranije po starom zakonu, odnosno koji još uvek važi, a čije izmene i dopune vršimo, postojali su centri, pa je te centre određivala Vlada Republike Srbije, pa je bilo više centara, čak sedam centara. Oni su osnivani i funkcionisali su u skladu sa programom Vlade Republike Srbije. Međutim, sada predlagač umesto centra uvodi zavod i zavod opet osniva Vlada Republike Srbije, i to zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Ono što je ključno u ovom zakonu, što je epohalno, zavodi osnivaju sada centre, zamislite sada tu veliku epohalnu razliku i tu političku priču predlagača. Do sada je centre osnivala Vlada, a sada to rade zavodi i oni sprovode politiku. Po Predlogu ovog zakona imamo centar za strateški razvoj, centar za razvoj programa i udžbenika, centar za profesionalni razvoj zaposlenih, centar za stručno i umetničko obrazovanje.
Nešto slično smo imali i u prethodnom zakonu po svim ovim tačkama i stavovima, čak se i delovi koji se menjaju i nadležnosti samih centara razlikuju u rečima, kao što su vodi računa i naročito pazi. To su epohalne izmene zbog kojih sada moramo da radimo dok se ova tačka dnevnog reda, odnosno ova sednica ne završi.
Ma koliko da je želja predlagača da učini boljim, a u šta sumnjam da je moguće ovakvim jednim predlogom, smatram da će ovakav zakon biti daleko skuplji za naše obrazovanje. Svi smo svesni činjenice u kakvoj se materijalnoj situaciji nalazi naše obrazovanje.
Svesni smo da su pogotovo u nerazvijenim opštinama i manjim seoskim sredinama škole na ivici toga da izgube dozvole za rad.
Međutim, radi nekih bajki koje se pričaju ovde u ovoj skupštini, planiramo da osnivamo nove institucije koje neće bitno popraviti uslove pod kojima naša deca idu u školu, ali će izuzetno dobro popraviti materijalni položaj zaposlenih u tim ustanovama, jer će se finansirati iz budžeta. Ovo sada što se radi i što se ovim predlogom izmena i dopuna želi, u stvari, jeste posao Ministarstva.
Ministarstvo je to koje treba da se stara o ovim nadležnostima, a ne neki navodi zavodi ili centri, koji u suštini služe samo kao pokriće za nova radna mesta u državnoj upravi.
Ceo ovakav postupak predlaga me podseća na onu priču koju smo imali kada smo raspravljali o budžetu Republike Srbije i o drugim zakonskim predlozima koji su se ticali poreske politike. Znači da je cilj ove vlade, koja nastavlja kontinuitet prethodne, da se državna administracija poveća, da toliko optereti budžet Republike Srbije da jednom preteranom fiskalnom politikom polako ali sigurno osiromašuje građane Republike Srbije i našu industriju.
Bilo je priča o tome da će neke agencije da se zatvore. Jeste, zatvorili ste devet agencija, ali ste samo za dve nedelje otvorili nove tri i, kako vidim, ovim novim zakonskim propisima polako ćete za neki period od možda dva meseca da otvorite mnogo više od devet agencija.

Reč ima gospodin Gašo Knežević.

Podnet je amandman na član 7. i povodom njega se javljam. Naime, podrazumeva se da DS - Boris Tadić i SRS imaju različite koncepte i na tome uopšte ne insistiram, zato što se to podrazumeva. Moj stav je da su promene koje su počele 2003. godine dobre i da ih treba nastaviti.
Ovde sada primećujem da se u okviru zavoda za unapređivanje stvaraju neki centri, četiri su centra. Dva ozbiljna propusta su napravljena. Jedan propust tiče se srednjeg stručnog obrazovanja i centar za njega, koji je takođe trebalo po logici stvari da bude. Drugi propust su deca sa posebnim potrebama, odnosno centar za obrazovanje lica kojima je potrebna posebna društvena podrška.
Deca sa posebnim potrebama su naša deca i ono što je primetno iz nekih izjava koje je dalo novo ministarstvo, to je da se na neki način malo okreće od njihovih potreba. Mi smo pokušali da ubedimo Ministarstvo finansija, u vreme kada je na čelu bio Božidar Đelić, da nam omogući, da nam da dodatna sredstva, da bi metodom inkluzije ubacili decu sa posebnim potrebama u normalna odeljenja, dakle, u ona odeljenja u koja svi idu, a nema razloga da oni ne idu, ali su nas finansijski problemi sprečili, zato što je bio potrebno asistenta nastavnika ili učitelja uvoditi u proces, što bi dosta povećavalo troškove.
Zbog toga apelujem na drugo, ne na uprošćavanje organizacione šeme, nego na dodavanje novih šema.
Dalje, hteo bih nešto da kažem. Tačno je da je broj đaka u nekim odeljenjima preko 40. Onda kada je formirana Vlada u čijem sastavu sam bio, u Beogradu je bilo gimnazija i sa 57 đaka u jednom razredu. To je strašno. Međutim, statistika je neverovatna i nemilosrdna. Naš odnos đak - učitelj ili nastavnik je jedan prema jedanaest. Nalazimo se na čelu iracionalnosti u tom odnosu, jer je u svetu prosek jedan prema dvadeset.
Dakle, imao sa, pritisak da smanjimo broj zaposlenih, svim pritiscima smo se odupreli, naročito do problema dolazi zbog malih patuljastih seoskih škola. Nijedna ta mala patuljasta seoska škola nije zatvorena, jer mi smo potpuno svesni problema i da je zatvaranje škole možda smrt za neko malo mesto, selo. Ništa od toga nismo uradili.
Međutim, mreža škola, održavanje škola i plate i nastavni programi, dakle, sve ono na čemu se insistira kao na razlogu za promenu ovog zakona, ne nalazi se u ovom zakonu. Oni se nalaze ili u aktu o mreži škola i donosi ga Vlada Srbije, ili u Zakonu o budžetu koji se donosi na predlog drugog ministarstva, odnosno donosi se u planovima i programima koje, videćemo kako će se završiti procedura, donosi neko drugi, a ne Skupština Srbije. Hvala.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto smo mi za ukidanje ovih centara i zašto predlažemo brisanje ovih članova? Vidite, bivši zakon je bio reformski, odnosno osnovni zakon čije se izmene traže ovim izmenama i dopunama. Ovo bi trebalo da predstavlja reforme koje su bile započete i po zakonima, po nekoj opštoj logici, trebalo bi samo po sebi da proizvede negaciju; znači, da reforme uopšte ne postoje.
Međutim, ovaj zakon je sveo ipak osnovno obrazovanje na osam godina, predviđeno je uvođenje nacionalnog saveta, što smo mi članovi SRS podržali. Međutim, izgleda da je taj kontinuitet sa bivšom vlašću, između bivše i ove vlade zadržan preko programa, ne znam ko je autor u stvari, pretpostavljam ko može biti autor tog zajedničkog programa, i taj program je samo u tom administrativnom delu.
Zašto je nastojanje i ove vlade da stvara upravljačku elitu u državi koja nema sredstava da je izdržava, jer ne možemo Srbiju napraviti u kojoj ćemo svi nositi leptir mašne i svirati klavir, ne možemo koliko god to hteli.
U Srbiji mora da bude i onih koji će proizvoditi, koji će stvarati proizvod koji ćemo moći da prodamo i od tog novca moći da stvaramo neku elitu, ali srazmerno broju i onome što je u stanju da proizvede naša privreda.
Tražimo brisanje ovih zavoda, tražimo da oni ne postoje, ne zbog toga – a da nas je ministar na Odboru za prosvetu ubedila da je osnivanjem ovih zavoda i njihovim zadržavanjem u stvari kraj tog administrativnog aparata koji treba da sprovodi zakon, možda bi mi članovi SRS prihvatili i rekli, to je to i tu je kraj – mi to tražimo zato što će zavodi kasnije osnivati centre, dalje će se osnivati iz centara stručni timovi, i predviđeno je da ljudima koji budu u stručnim timovima miruje radni odnos u ustanovama iz kojih dolaze, i stvara se ogroman broj profesionalaca.
Još je ministar, kada je obrazlagala u više navrata ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekla je da se ovim zakonom pruža praktično mogućnost uspostavljanja i osnivanja novih ustanova, još to može da ide, ako se zakonom da mogućnost, budite sigurni da će to administracija na državnom nivou uvek iskoristiti.
Ako im se pruži bilo kakva mogućnost da mogu osnivati još neke grupe u okviru tih stručnih timova, možda neke podgrupe, onda ćemo doći u situaciju da ćemo jednog dana svi u stvari raditi neke poslove sa olovkom i papirom. Tada ćemo grčevito, ono malo što još ostane u privredi, želeti da to skinemo sa njihovih leđa da bi mogli sebe da izdržavamo. Ne prati to samo ovo, nego prati i ogroman broj, fizički mislim, zgrada, uslovi koji bi trebalo da se obezbede za računarsku opremu, dalje, vozila, stručno osoblje takođe.
Prema tome, vi ćete ovaj zakon usvojiti i siguran sam da nećete prihvatiti amandmane SRS. Bićemo svedoci da nećete biti u stanju da ga sprovedete, bićemo u stanju da će se urušiti budžet, ionako je deficit ogroman, bićemo u stanju da nećemo moći napuniti ni ono što nam je neophodno za osnovna davanja. A ukidanjem ovih centara, ukidanjem ovoga što mi predlažemo, bar bismo došli u situaciju da možemo da preživimo ovu godinu i da u ovoj godini pokušamo nešto da pokrenemo od privrede. Ovako ćemo urušiti svaki pokušaj i želju da pokrenemo privredu. Hvala.

Da li još neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman i traži da se brišu članovi 18. do 22; odbijeno je to sa obrazloženjem da nije u skladu sa koncepcijom zakona.
Mi to sve vreme tvrdimo. Podsetiću vas na onaj amandman koji sam objašnjavao malopre, jer sada se vidi da je SRS bila u pravu malopre, ako je neko uopšte sumnjao u to.
Dakle, ponoviću da ste centre pretvorili u zavode i sve ostavili isto, kao i ranije. Ovi pre vas ili isto vi, tu nije bilo neke razlike, u centrima su smišljali da deca jašu metle, a vi sada smišljate u zavodima.
Vidi se da ste se svojski potrudili da poradite na zakonu, pa vas zato molim još jedanput, dakle, ponavljam, molim vas da povučete zakon i da razmislite malo, pa da porazgovaramo o tome.
Nadam se, ako vas budem još deset puta zamolio, da ćete stvarno da povučete.

Da li još neko želi reč? Izvolite.

Identifikujem se, nije po Poslovniku. Da bi se ovaj zakon sproveo, očigledno da je ministarka predložila čitav niz institucija koje bi to trebalo da urade, to je dosta glomazno i šta možemo da vidimo na prvi pogled.
Gospođa ministar je imala nameru da se nekako distancira od glomaznih rešenja iz nasleđa osnovnog zakona koji sada dopunjujemo, međutim, u tome nije uspela do kraja. Institucija je ostala glomazna. Umesto tri saveta jeste jedan, centara je sada četiri.
Zaista je gospodin Stevović dao odličan predlog, koji je ranije već iznet, da se to pretvori sve u stručne komisije, da zaista smanjimo administrativnu mrežu. Na ovaj način se zapravo deklariše činjenica da sadašnja vladajuća koalicija nema do kraja hrabrosti da sprovede distinkciju prema onome što je urađeno, da zaista kaže da to što je bio zakon nije po meri vladajuće većine, ni po volji građana koji su na izborima rekli šta o tome misle, kraj priče.
Mi ga menjamo i to će biti reforma. Reformu smo želeli, reforma nam je u konceptu; nego je to jednostavno prepušteno na nekakvu minimalnu promenu, tek da bi se stavilo do znanja i u prvi plan izbacila činjenica da je sistem obrazovanja u osnovnoj školi četiri plus četiri, dvostepeni umesto trostepeni.
Mislim da je potrebno podržati ovaj predlog, jer ćemo imati situaciju u kojoj će biti moguće da ovi centri formiraju i nove savete, pa se postavlja pitanje da li će svaki zavod, svaki centar moći da formira i sopstvene komisije. Da li je zavod samo jedno telo koje će predstavljati skup ljudi, koliko će ih biti u tome kada formiraju centre, pa kada prime mišljenje centra, proslede vladi, pa vlada treba da prosledi savetu, vrlo komplikovan način komunikacije, da bi o jednom istom problemu, recimo, problemu programa završnih i maturskih ispita, dao mišljenje centar za strateški razvoj, a to mišljenje prosledio verovatno savetu, savet preneo ministru i to je sistem komunikacije koji se multiplicira.
Bilo je jednostavnije da je reč o komisiji, koja bi to odradila samostalno, podnela ministru, ministar bio nadležan i smanjio se broj ljudi uključenih u donošenje odluka i sprovođenje ove strategije obrazovanja u celosti, kako je i zamišljena.
Mislim da ovaj predlog treba podržati, a uostalom to je i mera odnosa vladajuće koalicije prema predlozima radikala.
Mi ćemo biti uporni, izdržaćemo ovo, mi plaćamo cenu loših unutarstranačkih dogovora, koji su od pre dva-tri dana, ali sada to je što je, mi ćemo ovo izdržati, ovu maratonsku sednicu.