Dame i gospodo poslanici, kao i prethodni amandmani SRS i ovaj je predložen u najboljoj nameri. Mi smo na Odboru za prosvetu imali veliku diskusiju i dilemu oko amandmana i većina poslanika je bila za to da se ovaj amandman usvoji, ali predstavnici Vlade jednostavno su nam rekli – šta će reći G17 plus.
Naime, o čemu se radi. Svi se mi ovde zaklinjemo nekoj decentralizaciji, svi mi ovde govorimo kako tobož treba izvršiti decentralizaciju, kako odgovornost sa sebe treba maći, skinuti i predati nekom drugom. Zar je to decentralizacija ako mi dozvolimo da osnivač nema nikakva prava nad ustanovama, nego jednostavno da to prepustimo lokalnoj samoupravi. Lokalna samouprava je isto jedan organ, centralizovan organ, koji će još više da vrši centralizaciju nad organima upravljanja u ustanovama.
Ovde se misli, pre svega, na predškolske ustanove i škole. Naime, amandman koji je podneo poslanik Radovanović jednostavno samo daje ovlašćenja osnivaču da daje saglasnost. Znate, taj odbor i dalje će da bude oformljen od predstavnika zaposlenih, odnosno od nastavničkog veća, predstavnika koji rade u školama, a to su tri člana, zatim saveta roditelja – tri člana i takođe tri člana koje predlaže lokalna samouprava.
Na ovaj način osnivač samo daje saglasnost. Vi znate dobro koji se problemi javljaju prilikom formiranja školskih odbora. Znate dobro da na terenu isto su podeljeni prosvetni radnici na određene struje, da li političke ili opšte, one koje su u pravu ili nisu u pravu.
I normalno da lokalna samouprava uvek ima svoje predstavnike koji predstavljaju vlast koja vlada na tom prostoru.
Znači, tu se uvek stvaraju problemi ko će u stvari biti član školskog odbora i na koji način će se predlagati imenovanje direktora. A još da pomenem, znate da se ingerencije školskog odbora sastoje i u tome da daje saglasnost na školski program. Ako ministarstvo ovde nema uticaja, odnosno osnivač, Vlada Srbije uopšte nema uticaja na organ upravljanja, šta će se desiti po gradovima širom Srbije, posebno tamo gde je višenacionalni sastav stanovništva.
Može se desiti da ti programi budu oprečni i nacionalnom savetu i Ministarstvu prosvete. Znači, jednostavno nemaju nikakve ingerencije. Mi smo samo hteli ovim dati mogućnost da osnivač daje saglasnost. Ako je osnivač lokalna samouprava, pa ona ima ingerencije da daje saglasnost na organ upravljanja. Ako je osnivač Vlada Republike Srbije, znači Vlada Republike Srbije treba da ima ingerencije na davanje saglasnost nad organom upravljanja.
U svakom drugom slučaju desiće se haos u obrazovanju, kao što je to i sada. Biće žalbi i prigovora po mnogim pitanjima, posebno o izboru organa, odnosno izboru direktora škola. Znači, imali smo najbolju nameru i ta naša namera je odbijena, kažem, sa izgovorom decentralizacije. Mislim da u ovom slučaju nije predlagač u pravu i da je trebalo prihvatiti ovaj amandman, jer bi se time rešili mnogi problemi u obrazovanju i vaspitanju, odnosno u mreži školstva i predškolskih ustanova.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Svaka škola počiva na pet stubova. Jedan stub, prvi, to su programi, drugi - profesori, nastavnici i učitelji, treći - udžbenici, četvrti - upravljanje, peti - finansiranje.
Jedan od tih stubova je upravljanje. Upravljanje pretpostavlja u sadašnjim uslovima uglavnom dva organa: jedan je školski odbor, a drugi je direktor. Poslanička grupa DS – Boris Tadić nije stavila nijedan amandman na ovaj tekst. Dakle, na tekst zakona u ovom delu mi nismo stavili nijedan amandman. Ne zato što nam je muka od tih pitanja, nego zato što mislim da je od ovih pet stubova koji čine školu ovaj možda najmanje važan.
Za razliku od nas, očekivao sam i veorovatno dobio, jer nemam uvid u sve amandmane, mnogo amandmana od strane SPS. Ne znam, videćemo kasnije u razgovoru koliko amandmana će oni podneti, ali verovatno je to posledica jednog recidiva prošlosti, odnosno navike da imaju direktore škola. I, sa njihove strane smo imali strašno mnogo pritisaka za vreme mandata u pogledu direktora.
Naravno, bilo je mnogo interesa za direktorska mesta i mesta u organima upravljanja. Moja poruka direktorima jeste da je koeficijent koji ih razlikuje od običnih nastavnika, dakle koeficijent uvećavanja plate, relativno mali i u razgovorima sa sindikatima mi smo bili na najboljem putu da ga povećamo.
Imali smo obezbeđena sredstva u onom nacrtu budžeta, koji nikada nije postao predlog, a koji je uradio Boža Đelić. Tu bi uspeli malo da "gurnemo" direktore. Sa ovog mesta mogu samo da se zahvalim ljudima koji se žrtvuju da budu direktori, makar imaju neke političke predznake.
Pridružujem se stavu da ako je potrebno da neko bude stručnjak, da politika ne može da ga eliminiše. Iz stručnih krugova politika nikoga ne može da eliminiše, jer onda eliminiše i nas, stručnjake opšte prakse, a mi to jesmo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tihomir Đuričić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, a u skladu sa članom 141. Poslovnika Narodne skupštine, obrazlažem amandman na član 12.
U članu 12. stav 2. posle reči "samouprave" dodaju se reči "uz saglasnost osnivača". Članove organa upravljanja ustanove imenuju i razrešavaju skupštine jedinica lokalne samouprave, uz saglasnost osnivača. Osnivač ne može prepustiti odlučivanje bilo kome, jer može doći do zloupotreba, pogotovo u višenacionalnim sredinama, gde po Predlogu zakona organi upravljanja mogu doneti odluke koje nisu u skladu sa planom i programom osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Logično je da osnivač daje saglasnost na imenovanje članova organa upravljanja, s obzirom da u najvećoj meri finansira rad ustanove. Međutim, amandman je odbijen jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. Ostaje nejasno kako kontrola bilo kog organa upravljanja može biti u suprotnosti sa bilo kojom koncepcijom predloga bilo kog zakona.
Žao mi je što ova dobronamerna sugestija nije naišla na vaše razumevanje. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, član 12. Predloga zakona se odnosi na sastav i imenovanje organa upravljanja. Ovaj član nije u suštini promenio postojeći član 53. osnovnog zakona. Nešto malo i beznačajno je dopunio, a i to nije od suštinske važnosti.
Ovim članom 53. postojećeg zakona definisano je da je organ upravljanja ustanove školski odbor, koji ima devet članova.
Njih imenuje skupština jedinice lokalne samouprave na sledeći način - tri člana su iz reda zaposlenih, tri su iz reda roditelja i tri su predstavnici zajednice lokalne samouprave.
Ovde smo intervenisali sa dva amandmana, od kojih je jedan usvojen, a bio je čisto tehničke prirode. U trećem stavu predloga rečeno je da organ upravljanja ustanove čine po tri istaknuta predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinica lokalne samouprave. Mi smo amandmanom ovo - "istaknuta" izbrisali. To je Vlada prihvatila i to je u redu, jer je nejasno ko je to i šta je to - istaknut predstavnik, a pogotovu ako se bira tajnim glasanjem na sednici nastavničkog veća i saveta roditelja.
Naš drugi amandman se odnosi na stav 2. Predloga, gde se kaže da članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave. Predsednika biraju većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.
Mi tražimo, sasvim ozbiljno, da se posle reči "samouprave" dodaju reči "uz saglasnost osnivača". Ovaj stav bi glasio: "Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost osnivača".
Zašto je ovo bitno? Osnivač svake ustanove, o kojoj se ovde radi, svake škole na teritoriji Republike Srbije, jeste Republika Srbija. Republika Srbija preko izvršne vlasti, znači Vlade, Ministarstva prosvete i sporta, upravlja radom tih svojim ustanova, kontroliše taj rad. Ona preko svojih organa štiti svoja prava kao prava osnivača.
Nije jasno zašto sada taj osnivač - Republika, odnosno Vlada, nema uvid, nema saznanje o tome ko to upravlja školom na nekoj teritoriji neke opštine. Ili preciznije, Vlada poverava posao upravljanja školom upravnom odboru odnosno školskom odboru. Znači, poverava taj posao nekom organu koji se bira u skupštini opštine. Ali, nije prihvatljivo da Vlada ne zna kome je taj posao poverila.
Vlada mora da zna imena tih ljudi. Da zna koji su to ljudi. Da li će na dobar, adekvatan način zaštiti interese osnivača, znači Republike, u konkretnoj ustanovi.
Mi smatramo da se ovaj amandman može prihvatiti, da ga treba prihvatiti. Ne stoji ono što je gospođa Čolić rekla na odboru, da ćemo za vratom imati i OEBS, i neke druge međunarodne organizacije ako to prihvatimo. Nije ovo centralizacija. Pa, nigde u svetu, niko neće dozvoliti nekom drugom da upravlja njegovom imovinom bez ikakve saglasnosti ili kontrole. Ako i poveri upravljanje, želi da zna ko to upravlja njegovom imovinom.
Smatram da treba svi dobro da razmislite o ovome, da ovaj amandman treba usvojiti, da zaštitimo interes osnivača - Republike Srbije, u pogledu upravljanja osnovnim, srednjim školama i dečijim vrtićima, odnosno imovinom kojom raspolaže Republika Srbija.

Reč ima Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, pre podne sam spominjao sport i fizičku kulturu u svom izlaganju. Naime, sam gospodin Knežević je jednom prilikom, kada smo raspravljali o ministarstvima, rekao sledeće - bio sam za prosvetu majka, a za sport maćeha.
Ovom prilikom bih zamolio gospodu iz ministarstva da u članu 12, gde se pominje školski odbor, da se tu imaju u vidu đaci u osnovnoj školi tj. talenti pre svega, a da se samo ne pominju centri za talente, odnosno da se ima obzira prema talentovanoj deci koja su veoma siromašna i zaista ne mogu da odvoje 30 evra, koliko mesečno košta njihovo bavljenje sportom, i da se o tome ubaci par rečenica u ovaj predlog, odnosno finansiranje talenata u sportu.
Hteo bih da vam saopštim i jednu radosnu vest. Mi smo pobedili Hrvatsku mladu reprezentaciju, odnosno naša mlada reprezentacija je pobedila Hrvatsku sa rezultatom 3:2 (Aplauz.) Uprkos tome, gospodo, što Hrvatska ima Ministarstvo sporta, a mi ga nemamo. Mi i dalje beležimo velike rezultate, a zahvaljujući našoj talentovanoj naciji. Hvala.

Hvala. Izvolite.