Dame i gospodo narodni poslanici, reći ću vam zašto bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman.
Naime, zakonom je predviđena i mogućnost osnivanja privatnih škola. Zamislite nekog ko je osnovao školu u koju idu učenici i na kraju jedinica lokalne samouprave imenuje organe upravljanja bez njegove saglasnosti i bez njegovog znanja. Šta mislite, da li će to bilo ko prihvatiti? To je nemoguće.
Tako je isto i kada je u pitanju Republika Srbija. Ako je ona osnivač najvećeg broja školskih ustanova, zašto sebe Ministarstvo iskljčuje iz mogućnosti da na jedan način da saglasnost na imenovanje organa upravljanja. Imaćete velikih problema ukoliko ovo ne usvojite.
Lokalne sredine, bez obzira što su sklone da često po principu rodbinskih ili nekih drugih veza imenuju organe upravljanja, ipak kad znaju da će saglasnost na to imenovanje dati ministar, onda je to mnogo ozbiljniji posao. Ovako kada znaju da im je sve to prepušteno, da upravljaju tuđim sredstvima, da upravljaju ustanovama čiji je osnivač neko drugi, onda će neko drugi ležernije ući u taj proces i mi ćemo dobiti haos kada je u pitanju izbor organa upravljanja u školama.
Zato bi bilo dobro, kad ste već prihvatili, a u ranijem predlogu je bio jedinstven amandman na član 12, koji obuhvata član 53, da se briše reč istaknuta, zbog toga što smo vam pokazali da je nemoguće odrediti kriterijume koji nekog kvalifikuju kao istaknutu ličnost u oblasti kojom se bavi, onda bi bilo dobro da prihvatite i ovo.
Jer ništa nema logičnije i nema potrebe da se ministar brine da će imati za vratom bilo kakve organizacije, jer ako je cilj decentralizacija, nije mi jasno zašto se decentralizacija ne sprovodi u svim ministarstvima.
I kako je moguće da u oblasti finansija Ministarstvo finansija ima potpunu centralizaciju u Srbiji, da kontroliše sve tokove novca, da kontroliše sve banke koje su osnovane u Srbiji, i to na način koji je vrlo centralizovan, a da u ovoj oblasti, u oblasti obrazovanja i vaspitanja, koja stvarno mora da se kontroliše, bez obzira da li se to nekom dopalo ili ne, koja treba da bude centralizovana, ministarstvo koje je zaduženo za sprovođenje procesa obrazovanja i vaspitanja ne zna u svakom trenutku kako taj proces funkcioniše na svim nivoima.
Zašto sebe isključujete i zašto jasno ne kažete: nije nikakav greh što ćemo imati centralizovan način upravljanja. Naprotiv, to je poželjno, da bi imali ujednačen način i ujednačen sistem na teritoriji cele Republike kada je u pitanju školovanje. Hvala.

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo poslanici, poslanicima SRS i građanima Srbije bi bilo posebno zadovoljstvo da je gospođa ministarka prihvatila ovaj amandman, iz prostog raloga što se 2000. godine, za vreme lokalnih izbora, u jednoj opštoj euforiji, u organe lokalne samouprave mnogo nekvalitetnih ljudi provuklo i danas su oni u situaciji da odlučuju o vrlo bitnim pitanjima vezanim za obrazovanje mladih.
Zbog toga smo tražili amandmanom da se u stavu 2. posle reči "samouprave" dodau reči " uz saglasnost osnivača", a u stavu 3. "istaknuta" da se izbriše. Mislim da bi ovo dalo sasvim drugačiju sliku sutra kada se savet bude birao.

Hvala narodnom poslaniku Markoviću. Izvolite. Narodni poslanik Dragutin Perić.

Narodni poslanici, gospođo ministre, kada se tiče člana 12. predloženog zakona, smatram da bi ovaj član trebalo da pretrpi izmene, a sve u smislu amandmana na ova član što su podneli poslanici SRS.
Ako ništa drugo, ono iz razloga što bi trebalo da znate da na na teritoriji Kosova i Metohije ne funkcioniše lokalna samouprava, i to u onom vidu kako funkcioniše u ostalim opštinama u Srbiji. To znači da se tamo imenuju koordinatori, a koordinator, verujem da ćete se složiti sa mnom, nije isto što i skupština opštine lokalne samouprave.
Jer kako stoji u članu 12. Predloga zakona – ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenih predlagača.
Šta hoću da kažem? Pošto ne funkcioniše lokalna samouprava, imaćemo mogućnost da će nastavničko veće da predloži tri člana, da će savet roditelja da predloži tri člana, a koordinator nema ovlašćenja koja ima skupština lokalne samouprave. Znate da tamo nisu ni formirana opštinska veća, kao privremeni organ, kada se uvode privremene mere, a namere i intencije ovog zakona, uostalom i same Republike Srbije, jesu da se proces obrazovanja ujednačeno sprovodi na celoj teritoriji Srbije, tj. u onim mestima gde funkcionišu i na područjima gde rade srpske škole.
Zato je neophodno da se usvoji amandman SRS, da Ministarstvo prosvete, kao osnivač škola, jer ono je osnivač škola i na području Kosova i Metohije, daje saglasnost na imenovanje predloženih članova školskog odbora od strane ovlašćenih predlagača. U protivnom, doći će se u situaciju da nikad škole neće biti u stanju da formiraju školske odbore, kada se tiče škola na teritoriji Kosova i Metohije.

Da li još neko želi reč? Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, moji prethodnici su obrazlagali ovaj amandman, gde SRS traži da i osnivač daje saglasnost za članove školskih odbora. Čudi me da predlagač ovog zakona to uporno, na određen način, izbegava.
Većina škola u Republici Srbiji je u vlasništvu države, odnosno Vlade Republike Srbije, a povereno je da saglasnost na izbor članova školskih odbora daje jedinica lokalne samouprave. Sve bi to bilo lepo kada bi se jedinice lokalne samouprave, kojih ima na teritoriji Republike Srbije, pridržavale Zakona o lokalnoj samoupravi, a čest je slučaj da se taj zakon krši, a još češći je slučaj da se krši Ustav Republike Srbije.
Postavlja se pitanje kako će takve lokalne samouprave, koje su po svim osnovama stekle uslov za raspuštanje i uvođenje privremenih mera, da imenuju članove školskih odbora, a ne pridržavaju se zakona, ne pridržavaju se Ustava, pa očekujete od njih da će ovaj posao, kada su u pitanju školski odbori, da urade kvalitetno, u korist građana i učenika koji idu u tu školu, i da zastupaju interese članova školskog odbora te škole. Nemam poverenja u jedan takav sistem vrednovanja i odluke koje takva jedinica lokalne samouprave može da donese.
Zato je SRS tražila da na takvu odluku, kada se donese, daje saglasnost i osnivač.
Postavlja se pitanje šta je sa privatnim školama, jer navodno biće, kako su to razni predlagači zakona o sistemima vaspitanja i školstva objašnjavali, privatnih škola. Ko će školski odbor da postavlja i ko će da odlučuje o tom školskom odboru ako je ta škola privatna? Hoće li ova procedura biti ispoštovana, znači tri roditelja, tri člana organa lokalne samouprave i tri člana iz kolektiva koji rade u toj školi, i kakva će onda biti prava osnivača, znači privatnog lica koje je osnovalo tu školu.
U sistemu podele vlasti, pogotovo kada je u pitanju državna uprava, određeni poslovi mogu da budu povereni organima lokalne samouprave. Programski je to u redu, u smislu da to vodi jačanju lokalne samouprave i decentralizacije vlasti, što jeste programsko opredeljenje SRS, ali tek onda kada država i institucije države budu toliko jake da organ lokalne samouprave ne sme da krši zakone i Ustav Republike Srbije, tek tada su se uslovi stekli.
Još uvek škole, gde je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno Republika Srbija, platu primaju iz Ministarstva za prosvetu, odnosno od Vlade Repubilke Srbije, pa je sasvim normalno da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo ima uvid i daje saglasnost ko je član školskog odbora za sve škole.
Tu se postavlja još jedan problem vezan za to finansiranje, jer ako mislimo da određene poslove poveravamo skupštinama opština da obavljaju, moramo da im obezbedimo izvorne prihode što je, imajući u vidu naš Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, potpuno nemoguće, tako da dolazite u koliziju između već postojećih zakona na različitim nivoima i smatram da bi ovaj amandman zbog toga trebalo prihvatiti.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloljub Albijanić i Marko Krstin.
Na sednici Odbora za prosvetu ovi narodni poslanici povukli su ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin.
Narodni poslanik Slobodan Živkucin je povukao ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Penezić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.

Meni bi bilo drago da me neko ovde sluša, a ne da me slušaju građani Srbije, jer građani Srbije ne mogu menjati amandmane. Amandmane menjaju narodni poslanici. Međutim, ovo se pretvorilo u večernje poselo i izgleda da ćemo do zore igranku imati.
Sve što je sadržano u ovom amandmanu govoreno je i u prethodnom amandmanu. Radi se o imenovanju u prethodnom, a sada o razrešenju organa upravljanja. Složio bih se, i to je jedini slučaj gde se slažem sa njom, sa gospođom Natašom Mićić kada kaže da nije zadovoljna obrazloženjem, pa nisam ni ja.
Obrazloženje glasi - amandman se ne prihvata jer se rešenjem u Predlogu zakona upotpunjuju razlozi za razrešenje organa upravljanja. Ništa nije rečeno konkretno, nego samo odgovor radi odgovora.
Gospodin Gašo Knežević malopre reče da postoji pet stubova. Od tih pet stubova jedan je i ovaj organ upravljanja, ali taj stub ima devet malih stubića koji ga čine kao celinu, a to je ono tri plus tri plus tri. Upravo o tome govorimo, pošto je osnivač Republika i trebalo bi da daje saglasnost na te, figurativno ću reći, stubiće, jer to više nisu stubići.
Poslednji stub, za koji ste rekli da je direktor, zavisi upravo od ovih stubića. Oni mogu da ga menjaju i često se dešavalo da se ne ispoštuje njihova volja, a ministar na kraju odlučuje. Onda se pitamo zašto, šta će taj organ upravljanja ako ga čine oni koje ne poštuje ministarstvo, jer ministarstvo verovatno ide po partijskoj i stranačkoj liniji, odabira direktora kojeg hoće.
Ako ne prihvatite prethodni amandman, onda ovde bespotrebno pričam, jer u prethodnom se imenuje, a ovde se razrešava. Zato savetujem da prihvatite i prethodni, a i ovaj jer su gotovo isti.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.