Da li još neko želi rečo ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetislav Krstić i Miloje Savić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smo govorili u raspravi u načelu da je ovaj zakon bolji od Gašinog zakona. Bio bi još bolji da je komplet suspendovan Gašin zakon, pa da se napravi novi zakon obrazovanja i vaspitanja, a ovakav zakon, kakav je predložen, biće bolji ako se usvoje naši amandmani. Naši amandmani su hteli da poboljšaju ovaj zakon, a verujem da bi ga i građani Srbije oberučke prihvatili.
Znam da su se predstavnici Vlade na Odboru složili sa našim predlozima, međutim, i njihovu i prethodnu vlast ucenjuju međunarodne banke, ivesticije i slično. Pominje se 10 miliona dolara, 50 miliona dolara, ne zam tačno koliko.
Bilo bi mi jasno da evropska misija i uopšte nevladina organizacija Evrope reaguje na Krivični zakon, o kome ste prethodno raspravljali, ali da se meša i u obrazovanje jedne zemlje, stvarno mi to ne može biti jasno i opravdano, jedino ako hoće da nam osakate mlade generacije.
Ovim amandmanom mi smo hteli da promenimo suštinu ovog člana, hteli smo samo da izbacimo reč "otvorenost". Pročitaću vam deo tačke koja se menja amandmanom – "razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava". Zar nije dovoljno reći "radoznalosti", nego još i "otvorenost" za kulture tradicionalnih crkava. Mislimo da je ovaj izraz dvosmislen.
Smatramo da otvorenost prema drugim crkvama, izvan Srpske pravoslavne crkve, omogućava manipulaciju našom decom, posebno učenicima u uzrastu od šest-sedam godina. Zbog toga smo podneli ovaj amandman, koji uopšte nije menjao suštinu člana i tačke 11).
Nažalost, predstavnici Vlade, odnosno Ministarstva prosvete nisu uvažili ni ovakvu izmenu koja je možda kozmetička, ali bi tačka bila mnogo jasnija za sve nas, a posebno se ne bi moglo tumačiti dvosmisleno u procesu obrazovanja i vaspitanja. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Želeo bih da se na izvestan način ogradim od prethodne diskusije. Izrečena je rečenica da je međunarodna zajednica pritiskala i nas i novu vlast. Nas nije, mi smo njih pritiskali. Problem je sledeći. Vi da živite na pustom ostrvu ne možete, morate sarađivati. Sarađujte tako da vam se saradnja isplati. Isplatiće vam se saradnja ako znate za šta vam treba pomoć, a ne prihvatate njihovu pomoć jer oni možda hoće da je lociraju na pogrešno mesto.
Dakle, mi smo imali plan i njih smo ubeđivali da ulože ono što su hteli, što su izdvojili sredstava za Jugoslaviju, baš za te namene. Prema tome, nikakav pritisak međunarodne zajednice nije postojao. Zakon iz 2003. godine je autohtono donet u krugu ove zemlje.

Da li još neko želi reč?

To što se bivši ministar ograđuje od moje diskusije verovatno ima svojih razloga. Dok sam radio u Ministarstvu prosvete dosta smo radili na reformi školstva, uključujući posmatranje reforme obrazovanja i vaspitanja u mnogim evropskim i svetskim zemljama. Zaključili smo da i tamo postoji šarolikost u obrazovanju i vaspitanju. Čak ni članice Evropske unije nemaju isti sistem obrazovanja i vaspitanja.
Međutim, ono što ste vi prepisali od nekih zemalja Evropske unije je čisto uslovljeno zato što je nametnuto da našoj deci izbacimo našu nacionalnu istoriju, da izbacimo geografiju, da formiramo nekakve kampove za obuku, edukaciju i slično, a to se finansiralo iz inostranstva. Znači, oni su vas ucenili da jednostavno izvršimo degradaciju naših mladih generacija.
Mi, gospodine Gašo, nikada to nećemo dozvoliti. Bilo bi pametnije da Evropska unija reaguje na vaš krivični zakon, koji ste juče predlagali, gde ćete čoveka da stavite u kazamat više od sedam godina, dok sva ta evropska demokratija nemo posmatra Haški tribunal, gde se dr Vojislavu Šešelju krše sva ljudska i građanska prava.

Po amandmanu? Izvolite.

Srbija jeste u Evropi i nažalost ili na sreću ne može biti nigde drugo. Jako je važno sačuvati nacionalni identitet, imati svest o nacionalnoj kulturi i nacionalnoj pripadnosti, ali gospodo nacionalna svest i nacionalni identitet je jako važan ukoliko imate prilike da ga poredite sa drugim, ukoliko ne podižete zidove i čuvate ga samo za sebe. Ukoliko budete svesni da ste u isto vreme građanin Beograda, građanin Novog Sada, Surdulice, Prištine, pa nakon toga Vojvodine, pa nakon toga Srbije, pa Balkana ili jugoistočne Evrope, pa Evrope i sveta, to je naš cilj.
Mi moramo biti građani sveta i tek tada, sa svim bogatstvom i kvalitetom nacionalnog identiteta koji imamo, možemo biti ravnopravni. Lišite se kompleksa niže vrednosti i pričanja o nacionalnom identitetu samo u svojim kućama. Nacionalni identitet je nešto što treba predstaviti svetu ponosno, dostojanstveno, sa svim bogatstvom koje imamo i ne treba se stideti činjenice da naša deca, za razliku od mnoge druge dece, već sa 10 godina dobro govore engleski jezik. To je znanje koje im niko ne može uzeti.
Ne treba se bojati da će nacionalni identitet, time što ćemo govoriti engleski, francuski, italijanski, biti ugrožen. Ne, time ćemo dokazati da imamo znatno veći kvalitet, da smo možda sposobniji, pametniji ili svesniji činjenice da nam jezici trebaju, da šaljemo poruku da jesmo građani sveta. Molim vas, shvatite da nemamo drugi ili treći put. Za Srbiju postoji samo jedan jedini put, a to je put ka Evropi. Druge zemlje su nam važne, one su naši prijatelji, ali je Evropa jedini put kojim treba da idemo.
Osamdesetih godina ovog veka bili smo mnogo ispred zemalja koje su danas već uveliko članice Evropske unije ili su već uveliko pokrenule proces integracije sa Evropskom unijom. Nažalost, mi smo danas na začelju tih procesa integracije. Nadam se da ćete biti toliko aktivni u pisanju zakona koji će nas približiti Evropskoj uniji, kao što ste aktivni u dobacivanju meni dok govorim za ovom govornicom. U tome vam želim sreću.
Vama, gospođo ministarka, zaista poručujem da ne treba da se plašite razgovora sa strancima. Niste ministar inostranih poslova, ali obrazovanje je mnogo širi pojam od nacionalne kulture i zadovoljstvo je imati kontakt sa svetom, jer to je dokaz da svet želi da uvažava vas, pa samim tim i vi imate obavezu da uvažavate svet.
Isto tako imate obavezu da uvažavate ovaj parlament, pa vas molim da saglasno članu 221. i zahtevu narodnog poslanika date obrazloženje zbog čega je ovaj zakon stavljen po hitnom postupku, pogotovo što je ovaj zahtev prosleđen pre više od 24 sata od kada ovo govorim, trenutno od 13,30 časova. Nema smisla, nije pošteno. Na kraju krajeva, to vam ne dozvoljava funkcija na kojoj se nalazite, da ignorišete zahteve narodnih poslanika i da ignorišete ovu skupštinu.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Amandman narodnog poslanika Milana Veselinovića odnosi se takođe na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja, gde se u tački 11) definiše jedan od ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja - "razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost".
Mi smo intervenisali da se reč "otvorenost" izbriše, a da sve ostalo ostane isto, jer smatramo da ova reč daje previše prostora da se dvosmisleno i na razne načine tumači i da može da se iskoristi za podsticanje dece na prihvatanje nekih drugih, tuđih religija i zanemarivanje naše tradicije i kulture, odnosno naše vere. Zbog toga želimo da intervenišemo.
Ostaje mogućnost da dete ostvari uvid u učenje drugih crkava, verskih zajednica, ostaje mogućnost za različitost, za toleranciju, ali smatramo da je ova reč "otvorenost" previše dvosmislena da može dovesti u situaciju da nastavnici, pedagozi, ljudi koji rade sa decom podstiču decu na prihvatanje tuđe vere i tuđih vrednosti.