Hvala, gospodine Ristivojeviću. Predlažem da nastavimo dalje o amandmanu na član 15.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na član 15, amandman koji je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 15, u kome tražim da se u članu 58. stav 2. menja i glasi: "Za direktora dečijeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za vaspitača, pedagoga, nastavnika, psihologa i drugog stručnog saradnika, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja."
Predloženom izmenom omogućava se da direktor predškolske ustanove, dečijeg vrtića, može biti lice koje ima visoku stručnu spremu, odnosno iz reda je nastavničkih obrazovnih profila, profesor predmetne nastave. Time se omogućava velikom broju nastavnika, koji su dragoceno radno iskustvo sticali obavljajući rukovodeće poslove u dečijim vrtićima, da budu u ravnopravnom položaju sa ostalim u konkursu.
Nemamo ništa protiv da se biraju ljudi iz zanimanja koja ste naveli, gde ima i takvih kadrova, ali šta će se desiti u malim opštinama, gde nema mnogo kadrova i gde će se teško doći do izbora direktora.
Ako mislite da svako može da bude direktor, varate se. Ne pravi se sviraljka od svako drvo, samo od vrbe i ona ima sortu za to. Zbog toga bih pozvao ili zamolio narodne poslanike da glasaju za ovaj amandman, kako ne bi opet napravili grešku. Opštine koje imaju seoska područja imaju mnogo problema, gde se prevoze deca, gde iz pet sela idu u jedan vrtić, pokušava se da se u svakom selu napravi odeljenje, vrtići itd. Mislim da sa kadrovima koje ste naveli nećemo mnogo uspeti u tome.
Direktor vrtića treba da bude sposoban čovek, koji će da napravi organizaciju, a stručne poslove zna se ko tamo radi. Ne bih nabrajao da i kod drugih funkcija, ako bismo išli usko, stavili neke zabrane, pitanje je ko bi od pomenutih i sadašnjih funkcionera mogao da zauzme svoje mesto.
Još jednom vas pozivam da glasate za amandman na član 15. i da bude sastavni deo zakona.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Gašo Knežević.

Da nas je neko pitao, a nije, koja su naša iskustva u vezi sa primenom člana na koji se sada odnosi novi član 15, mi bismo mu preneli iskustvo.
Očigledno da se u Srbiji nastavlja sa starom tradicijom, koja se može formulisati rečenicom – mlad mesar pod rep kolje, ili da svaku kuću koja postoji moramo da porušimo i da zidamo iz temelja svoju. Tačno je da je pitanje stepena stručne spreme dosta veliki problem za direktora i da nemamo kadrova svuda da imenujemo ono što ponekad mi želimo, i da je to najčešće u malim sredinama, jer nije problem velikih gradova, gde ulavnom imate ljude zainteresovane, a sa visokom stručnom spremom.
Takođe je tačno ovo što je rekao gospodin Jovanović, da postoji problem rasporeda direktora posle prestanka funkcije. Taj problem direktori znaju kako rešavaju. Dakle, u praksi on se da rešiti, da se ne bi ofirale sve karte to neću reći, ali ono što nije sporno, to je da su to dva goruća problema.
Treći gorući problem koji rešavaju oni koji su na vlasti, i želim im da ga reše, to je koeficijent koji razlikuje direktora od ostalih zaposlenih. Uskoro, kada prestane da bude u tom smislu atraktivno kao politička funkcija, što ne sme da bude, mesto direktora neće biti atraktivno skoro nikome. Onda ćemo doći u deficit, odnosno nećemo moći da biramo kvalitetne kadrove za direktore. To je, nažalost, naše iskustvo.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman gospodina Perića, našeg kolega iz poslaničke grupe SPS, treba prihvatiti.
Mi smo imali nekoliko dogovora sa predstavnicima Ministarstva u vezi sa ovim amandmanom i pokušavali da nađemo najbolje rešenje, kako u ravnopravan položaj staviti one ljude koji su u nekim praktičnim situacijama, a pogotovo u malim mestima, bili čak osnivači dečijih vrtića ili ustanova dugo godina, i vrlo uspešno obavljali poslove direktora u tim dečijim vrtićima, ali su, na njihovu nesreću, danas, po izmenama stava 2. člana 58, sprečeni da ubuduće, ma koliko da su bili uspešni u prošlosti, budu direktori dečijih vrtića.
Šta to praktično znači? Imate profesora geografije, profesora biologije, profesora srpskog, koji je ovim zakonom onemogućen da konkuriše na mesto direktora dečijeg vrtića, jer ne ispunjava prethodne uslove, odnosno nema položen stručni ispit za vaspitača ili za neku drugu kategoriju koja se u ovom stavu pominje.
Mi smo samo hteli da ukažemo na realan život, da male sredine nemaju dovoljno takvih ljudi koji imaju položen stručni ispit za vaspitača i položen ispit za direktora, da bi mogli taj posao u budućnosti da obavljaju. Ukoliko ova rešenja ne budu prihvaćena, onda ćemo učiniti nepravdu prema jednom broju ljudi koji su taj posao vrlo uspešno obavljali.
Inače, iz svog iskustva znam da je problem direktora i osnovnih i srednjih škola jako prisutan. Tu postoji i dilema u stručnoj javnosti o tome da li direktori prosvetnih ustanova, pa i dečijih vrtića, neizostavno moraju da budu takvog obrazovnog profila koji je u direktnoj vezi sa prosvetom i sa obrazovanjem ili vaspitanjem.
Pretpostavljam da su i neki od vas često o tome razmišljali - da li je bolje imati odličnog pravnika na čelu jedne osnovne škole ili jednog dobrog ekonomistu na čelu srednje škole, ili imati jednog prosečnog profesora koji je, sticajem okolnosti, položio direktorski ispit, odnosno ispit za direktora, stekao druge uslove, ali nema one organizatorske ili sposobnosti koje danas mi zovemo menadžerske sposobnosti.
Sticajem okolnosti, ovo društvo ide u tom pravcu da ćemo sve više morati u tim osnovnim i srednjim školama, pa i u dečijim vrtićima, da upravo profilišemo takve kadrove koji će znati da se bave i ovim drugim disciplinama, koje se tiču prava, ekonomije i koje se, pre svega, tiču stvaranja uslova i mogućnosti za bolji materijalni status i zaposlenih u školama, a i škola kao takvih.
Zato mislim da ne treba mnogo da se ovde natežemo, da pričamo o razlozima za i protiv amandmana. Amandman je potpuno logičan, kada se uzme u obzir obrazloženje, i molim ministra i poslaničku većinu da ovaj amandman prihvate.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Meho Omerović i Ljiljana Nestorović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Toma Bušetić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Konstatujem da je amandman povučen.
Isto tako, povučen je amandman na član 15. narodnog poslanika Slobodana Živkucina.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman povučen.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Lemajić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam, u ime SRS, amandman na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, u kome sam predložio da se tom članu dodaju dva nova stava: " Direktora dečijeg vrtića bira upravni odbor, na osnovu javnog konkursa; Direktora škole bira školski odbor, na osnovu javnog konkursa."
Dakle, mišljenje vaspitno-obrazovnog veća nije obavezujuće po ovom zakonu za organ upravljanja, pa upravni i školski odbor jedino mogu biti nadležni za izbor direktora vrtića, odnosno direktora škole. Tu nije potrebna saglasnost vaspitno-obrazovnog veća i Ministarstva, već je to nadležnost organa upravljanja.
Poštovani narodni poslanici, mišljenja sam da saglasnost ministra na odluku upravnog odbora o izboru direktora nije potrebna. Naime, Predlog ovog zakona ovim izmenama i dopunama vrši svojevrsnu deregulaciju odnosa, daje ministru određena ovlašćenja koja on, inače, po zakonu nema i koja mu po zakonu ne pripadaju. Jedina prava zaštita zakonitosti postupka oko izbora direktora jeste sudska zaštita. Zato je ovaj moj amandman, gospodo narodni poslanici, racionalan i dobar, i treba ga prihvatiti.

Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, ovaj amandman, kao i prethodni, ima smisao i zamolio bih predstavnike Vlade da razmisle o ovome i da ga prihvate.
Naime, član 16. Predloga zakona odnosi se na izbor direktora škole. Ovde je ostalo rešenje koje postoji u važećem zakonu. Tu nije predlagač ništa menjao. Ovde stoji da direktora škole bira školski odbor na osnovu javnog konkursa, a po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća. Analogno se odnosi i na izbor direktora dečijeg vrtića. Mi smo intervenisali amandmanom da se ovo mišljenje nastavničkog veća briše, tako da ostane da direktora škole bira školski odbor, na osnovu javnog konkursa.
Ovde stoji da nastavničko veće daje mišljenje, ali to mišljenje ne obavezuje školski odbor. Prema tome, ovakva formulacija je malo demagogija, malo samoupravljanje.
Daćemo malo nastavnicima da se igraju, da predlažu i biraju, ali onda će neko tamo politički da odluči ko će biti direktor škole. Nije ovo iskreno prema nastavnicima.
Sećam se, pre 5. oktobra 2000. godine, svi vi koji ste sada u ovoj poslaničkoj većini sadašnjoj, a i oni koji su bili u prethodnoj većini, obećavali ste školama da će direktore birati zaposleni, odnosno nastavnici. Osuđivali ste tadašnje rešenje i obećavali samoupravljanje u školama.
Kada ste došli na vlast, kada je DOS došao na vlast, izvorni DOS, zadržao je, odnosno napravio je rešenje po kome se nastavnici mogu igrati malo demokratije u školi, pa će da sednu i neko će da sazove nastavničko veće, sednu pa predlažu svoje kolege za direktore, pa se izjašnjavaju, obrazlažu, pa onda tajno glasaju, pošalju to mišljenje svoje školskom odboru, a on kaže, taj čovek nije iz naše političke opcije i on ne može da bude direktor. Moram da kažem da sam to doživeo lično, pre dve godine sam na sednici nastavničkog veća predložen za direktora škole. Na sednicu školskog odbora dolazi predsednik opštine, prekida diskusiju, i kaže: "Ne može on da bude direktor škole, on je radikal."
Zašto da se igramo demokratije? Iskrenije je i poštenije da kažemo nema mogućnosti nastavničko veća da se izjašnjava o tome, direktora bira školski odbor, on je organ upravljanja, njemu je osnivač poverio tu funkciju i dužnost da izabere direktora škole. Onda će ljudima biti jasno i biće načisto sa tim. Ovako ste im nešto na pola dali i ponudili, ali to što oni urade nikoga ne obavezuje, samo pravite revolt kod tih ljudi.