Konstatujem da imamo kvorum za rad, imamo 85 poslanika u sali. Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović, a neka se pripremi Dragan Čolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno je u proceduri i pred nama jedan dobar predlog zakona.
Do sada su svi zakoni donošeni po hitnom postupku, iako uglavnom za to nije bilo razloga. Za ovaj zakon to ne važi. Postoje svi razlozi da se on donese po hitnom postupku, jer je od odlučujućeg značaja za ozdravljenje naše privrede.
Velika je šteta što ovaj zakon nije donet pre godinu dana, jer je, kao što smo već čuli, postojao identičan tekst koji je pripremila prethodna vlada. Jedina razlika između ova dva predloga je što je dodata jedna glava koja se tiče stečajnog postupka sa stranim elementom. Inače, to je dobra dopuna.
Poslanički klub Demokratska stranka – Boris Tadić zadržao je princip da glasa za dobre zakone. I ovog puta, u tom smislu, biće konstruktivna opozicija, jer narod to prepoznaje, pozdravlja, a kao što ste videli, ume i da nagradi.
Ovaj predlog zakona, u prvom redu, imao je za cilj da stečajni postupak učini efikasnijim i racionalnijim. To je naročito zbog toga što je prethodni Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji učinio da se stečajni postupci vode i traju po nekoliko godina, pa je u potpunosti obeshrabrio poverioce da pokreću stečajni postupak, izgubili su svaku nadu da svoje potraživanje mogu naplatiti.
Usvajanjem ovog zakona dobili bismo znatno efikasniji stečajni postupak. To se u prvom redu postiže time što je poveriocima data aktivna i značajna uloga u ovom postupku. Prirodno je da su poverioci najviše zainteresovani za to da se ovaj postupak brže završava i da kratko traje.
Zakon predviđa kao obavezne organe stečajnog postupka skupštinu poverilaca i odbor poverilaca. Preko ovih organa omogućeno je da poverioci utiču na svaku radnju u stečajnom postupku, odnosno nijedna značajna radnja ne može se preduzeti bez saglasnosti poverilaca.
Ono što je posebno značajno je da je poveriocima data mogućnost da na prvom poverilačkom ročištu odluče da li će stečajni postupak ići putem bankrotstva stečajnog dužnika, odnosno da procene da li postupak ide putem reorganizacije preduzeća.
Za efikasnost stečajnog postupka od odlučujućeg značaja je novina u ovom predlogu zakona koja se odnosi na reorganizaciju kao vid stečajnog postupka.
Na ovaj način stvorena je mogućnost pregovora između poverilaca i dužnika, a stvorena je i mogućnost da oni sačine razne oblike poravnanja i da mirnim putem završe ovaj postupak.
Mere za realizaciju plana reorganizacije su raznovrsne. To su npr. pretvaranje duga u akcijski kapital, zatvaranje neprofitabilnih delova, odlaganje dugova, uzimanje novih kredita, promena delatnosti itd.
Propisan je način i sadržina plana, tako da poverioci imaju detaljan uvid u navedeni plan reorganizacije. Na osnovu instituta reorganizacije stvara se mogućnost da se osposobe za rad preduzeća koja nisu u potpunosti propala, odnosno da se stečajni postupak okonča veoma brzo.
Istakao bih kao dobru novinu u ovom zakonu i to da posledica otvaranja stečaja nije automatski prestajanje radnog odnosa radnika u preduzeću, već je to jedan od razloga za otkaz ugovora o radu. Dakle, čuvaju se radna mesta u meri u kojoj je to moguće.
Stečajni upravnik kao organ stečajnog postupka, po ovom predlogu zakona, bira se po znatno strožim merilima, što će doprineti kvalitetnijem i efikasnijem radu, a tome će doprineti i adekvatna naknada koja je predviđena za stečajne upravnike.
Stupanjem na snagu ovog zakona najzad ćemo raščistiti sa nelikvidnim preduzećima, oživećemo putem reorganizacije preduzeća koja su za to sposobna i konačno će se stvoriti jasna slika koji privredni subjekti su sposobni da funkcionišu.
Poverioci će delimično namiriti svoja potraživanja i formiraće se povoljnija klima za nove investicije, jer će investitori znati da posluju sa zdravim subjektima i da će biti u mogućnosti da svoja potraživanja naplate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, a neka se pripremi Branimir Trajković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom je još jedan u nizu predloženih zakona koji sigurno neće doneti ništa dobro u sferi ekonomije i privrede.
Vlada Republike Srbije stvara privid i iluziju da se nešto radi, da se nešto događa, da je aktivna, da sprovodi reforme, a istina je da u Vladi ima nesloge, da premijer svakim narednim danom ima sve manje autoriteta. Koalicioni partneri se ne libe da maksimalno rade na realizaciji svojih interesa.
Trebalo bi da se ovim zakonom odrede uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka. Stečajni postupak bi obuhvatio bankrotstvo, odnosno reorganizaciju.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.
Vi imate vaše eksperte, koji teoretski, po uzoru na Evropu, napišu predloge zakona po evropskim standardima, i stvara se iluzija da je to u praksi primenljivo i da je od značaja i koristi građanima Srbije. Realnost je sasvim drugačija. Realnost je surova. Ministar pravde u svom izlaganju konstatuje i kaže – svi znamo u kakvom stanju je srpska privreda.
Ovo je prvi korak da se ta materija reguliše. Pred nama se nalazi "moderan zakon", kako kaže ministar. Činjenica je da ste vi opcija koja predstavlja aktuelnu vlast i bili ste deo bivšeg režima čije je oličenje Boris Tadić. Vi ste ih na vlast doveli, a lepo vam se Vlahović zahvalio, pa asocira na neobaveštenost. Ne znamo koji su to od vas neobavešteni. Lepo vam se zahvalio.
Vaša predizborna obećanja bila su reforme u svim sferama društva, rešenje svih problema građana, bolji život, ulazak u Evropu. Umesto toga, privatizacija, ali pljačkaška, bogaćenje vladajuće oligarhije, afera za aferom, radnici van fabrika, na fabričke kapije lanci i katanci, sa tendencijom daljeg propadanja srpske privrede, budućnost bez nade.
Predlog zakona o stečajnom postupku neće u ovoj sferi doneti poboljšanje. To je izvesno, kao što je izvesno da su gotovo svi članovi zakona u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Šta je izvesno? Izvesno je da je Vlada pred stečajem, a imamo zakon o stečajnom postupku; da je Narodna skupština pred stečajem. Pregorelo je zvonce kada predsedavajući zove, vapi da dođu poslanici vladajuće koalicije, ali njih nigde nema. Možda su na moru, možda su u banjama, na planinama.
Ono što najviše boli, izgleda da je Srbija pred stečajem. Ko će brinuti o radnicima, ko će rešiti njihove probleme, ko ima koristi od prodaje "Sartida" firmi "U.S. Steel" i Tomasu Keliju, koliko su narasli računi Kolesara i njemu sličnih i čiji su to članovi i predstavnici; ko je prevario kupce iz Nemačke i omogućio firmi "U.S. Steel" i Tomasu Keliju da za bagatelu kupi "Sartid", za koju proviziju, ko je obezvredio vrednost "Sartida".
Bezbroj pitanja na koja sigurno ne daje odgovor Predlog zakona o stečajnom postupku. Odgovor na sva ova pitanja daće SRS kada voljom građana uskoro preuzme vlast u Srbiji i formira svoju vladu.

Reč ima narodni poslanik Branimir Trajković. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Živković.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko zakona toliko različitih objašnjenja pojedinih političkih stranaka zašto će za njega da glasaju ili ne. Čujem da je nekima u gornjim klupama pomoć potrebna, pa ako jeste, molim službe da im pripomognu.

Što se tiče ovog zakona, SRS je, što jeste principijelno, posebno kada ste u opoziciji, naročito kada ste jedina opoziciona stranka ne samo ovde, već kada ste jedina opoziciona snaga u Srbiji, vaše je da kritikujete i mi to radimo, podnela više od 30 amandmana na ovaj zakon.

Koliko sam shvatio, nijedan nije prihvaćen zato što je Vlada smatrala da je zakon napisan gotovo idealno.

Moram da ukažem na jednu pojavu sa kojom se suočavamo od dolaska DOS-a na vlast, a to je da se stečajni postupak koristi kao poslednja ili pretposlednja faza u krađi i otimačini društvene imovine i davanju u ruke malom broju ljudi koji imaju novac, a kojima ne pada na pamet da imaju u vidu pravu vrednost, odnosno da dovoljan novac izdvoje za takvu vrstu preduzeća i firmi.

Naime, danas se u Srbiji vodi oko hiljadu stečajnih postupaka. Znam da su nervozni ovi što čekaju "Josipa Broza" da se za koji dan inauguriše, ali strpite se malo.

Da vas obavestim, Broz je umro još osamdesete godine i budite pristojni. Dakle, u Srbiji se trenutno vodi oko hiljadu stečajnih postupaka, oko 30 hiljada preduzeća u ovom trenutku ispunjava uslove za stečaj. Šta će se događati?

Ono što se zbivalo i u prethodnom periodu – kada stečajni upravnik napravi dogovor i sa direktorom i sa ljudima koji žele da se brzo sprovede lopovska privatizacija, kao što je to urađeno, recimo, u "Srboštampi", pa je zbog duga od 359 hiljada dinara sproveden stečajni postupak do kraja, uništena jedna firma, budzašto data, onda ćemo da se pitamo kako i zašto u Srbiji danas imamo lance i katance na svim firmama, preduzećima i fabrikama.

Najstrašnije je to što govore da će lance i katance da skidaju oni koji su stavili lance i katance na srpsku privredu, na srpske fabrike, oni koji su je uništavali decenijama.

Oni koji su najgori u Srbiji, u prethodne četiri godine su pljačkali građane Srbije, najgora i najstrašnija zlodela činili građanima Srbije, danas su ti koji govore kako nam treba ovo, jer ćemo time obezbediti pokrivanje budžetskog deficita, nedostaje nam 16,4 milijarde i tu ćemo da nađemo pare.

Moram da kažem da postoji mnogo primera gde i kako je stečajni postupak na najstrašniji i najgori mogući način zloupotrebljen. Stečajni postupak je zloupotrebljavan posebno tamo gde su postojali ekskluzivni poslovni prostori u centrima velikih gradova, naročito u centru Beograda: "Beko", "Elektrotehna" i mnoge druge firme, dakle, tamo gde su prodajom jednog poslovnog prostora mogla da se namire sva dugovanja, ili dva poslovna prostora, a imaju ih preko 50, 60 ili 100.

Namerno se nije pristupalo tome pre uvođenja u stečajni postupak, nego daj stečaj da bismo mogli to da opljačkamo budzašto, da bismo to mogli da otmemo.

Naravno, zanimljiva je sada tvrdnja predstavnika bivšeg režima, koji imaju smelosti da se javno nazivaju opozicijom u ovom parlamentu, pa kažu – mi ćemo ovo da podržimo, pošto mi principijelno glasamo, kao konstruktivni, za sve zakone.

Nemojte da obmanjujete narod. Vi glasate zato što ne smete drugačije da glasate, ne zato što je dobar ili loš zakon, nego su vam zavrnuli ruku i rekli – sad morate da ćutite, da tobož podržavate i da se zahvaljujete onima koji su vam pomogli da dobijete većinu glasova u nedelju.

Ali vi "ispod žita" i sa strane organizujete i pričate priču kako neki drugi vode kampanju protiv vlade i pravite dogovore kako ćete to da napravite posle septembra.

Ta vrsta pravljenja računa bez krčmara nije dobra i nije u interesu građana Srbije. Možda nekoga ubedite u to, ali ne i one koji politiku prate i koji vas dobro poznaju; mi dobro znamo na kakve ste prevare, laži i obmane spremni. Do juče ste nam govorili – idemo na belu šengensku listu.

Evo, pobediste, dobismo vizu za Rumuniju. Dobićemo vizu za Bugarsku, više ni u Bugarsku nećemo moći bez vize.

Govorili ste da će biti izolacija. Naravno, od toga ne bi bilo ništa. I to ste lagali. Govorili ste – živećemo bolje, nećemo da uvozimo salatu. Čujem da se sutra ogroman kontingent salate uvozi u Srbiju, ogromna količina salate sutra ulazi u Srbiju. To su govorili oni koji su podržavali Tadića i rekli – čim Tadić postane predsednik, toga više neće biti.

Sve što ste govorili, lagali ste. Naravno, građani Srbije to danas vide. Nažalost, proći će još izvesno vreme, dva ili tri meseca, posle kojeg ćemo sve ovo morati da nadoknadimo, da bismo sprečili tu vrstu pljačke.

I, namerno je izostavljeno u ovom zakonu da je nemoguće da imenovana, izabrana i postavljena lica budu stečajni upravnici, da bismo ponovo imali Kolesara i ostale na ključnim mestima u pljačkanju srpske privrede, u otimačini srpskih fabrika, u uništavanju svega onoga što su radnici u ovoj zemlji stvarali decenijama, to je namerno smišljeno i ostavljeno. To građani Srbije više neće moći da trpe.

Od silnih obećanja ne osta ništa, štrajkovi na svakom koraku, jer ljudi samo žele da ostvarite desetinu onoga što ste obećali pre nekoliko dana.

Ostvarujte to brže-bolje, inače se nećete dugo radovati ni poziciji ovog novog Josipa Broza što voli da pozove 250 poslanika da dođu njemu na klanjanje umesto da on dođe pred Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Zna narod da je 24 godine od tada prošlo, i da vas još jednom obavestim - drug Tito je umro, a Srbija samo hoće da živi bolje i bez jednih i bez drugih, bez svih vas koji se malo - pomalo svađate ovde, a na kraju se pokaže da ste isti i da nikakve razlike između vas nema. Sada svi u Srbiji znaju.

Sa jedne strane ste vi, a sa druge strane smo mi. Pošto vi niste u stanju da ispunite nijedno vaše izborno obećanje, uskoro dolazi vreme za one koji će da ispunjavaju obećanja narodu i koji će da donesu boljitak za građane Srbije i za ovu napaćenu zemlju.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poslanici G17 plus nemaju ni najmanju dilemu što se tiče potrebe za donošenjem jednog ovakvog zakona kao što je zakon o stečajnom postupku. Nemamo dilemu ni oko toga da je ovaj zakon morao biti donet mnogo ranije.
Njegov značaj se sagledava pre svega u tome što je, kao što je kolega Novaković rekao, jedan od osnovnih reformskih procesnih zakona.
Tokom dosadašnje rasprave od nekih poslanika smo čuli brojne primedbe, a sa nekima se i slažemo. Svesni smo da ovaj zakon nije najsavršeniji. Takvi zakoni jednostavno ne postoje. Međutim, svesni smo činjenice da ovaj zakon predstavlja jedan snažan kvalitativan korak napred u odnosu na prethodne zakone. O čemu se radi?
Jedan ionako loš, očajno loš Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji vrlo često je loše tumačen, nakaradno primenjivan. Stečajni postupci koji su sprovođeni po njemu su bili neefikasni, spori, uvođeni su neki instituti koji nemaju svoje uporište u zakonu već u sudskoj praksi. Tu naravno mislim na poznati radni stečaj.
Što se tiče instituta radnog stečaja, smatram da taj institut teoretski i nije tako loš. Međutim, njegova primena je katastrofalna, a mi iz G17 plus se odlikujemo time da stvarima dajemo onakva imena kakva zaslužuju.
Primena radnog stečaja vrlo često je bila kriminalna. Šema po kojoj je funkcionisao radni stečaj odvijala se u sprezi direktor, stečajni upravnik, stečajni sudija. Vrlo lako se može zapaziti da direktor kroz razne poslove, kroz sklapanje nekih ugovora obezvređuje imovinu preduzeća, dovodi do stečaja, a onda na scenu stupaju tzv. stečajni upravnik i stečajni sudija koji samo dovršavaju posao.
Prvo što su činili - otpuštali su određeni broj radnika, a ostalim radnicima su navodno uplaćivali doprinose i zarade. Potom su prvo prestali da uplaćuju doprinose, a na kraju i zarade. Za sve to vreme imovina preduzeća je prodavana po mnogo manjim cenama, prodavana je povlašćenim kupcima. Mi smo na to ukazivali.
U našem programu smo ukazivali da je stečaj zloupotrebljavan za jednu vrstu privatizacije, tzv. tihe privatizacije. Zbog svega toga mi smo se zalagali da se jednom novom zakonskom regulativom, jednim savremenim zakonom ovi postupci urede na način koji odlikuje pre svega jednu državu koja stremi ka Evropi.
Mislim da sada pred sobom takav zakon imamo, zakon koji pre svega daje jasnu definiciju procedure, rokova, ovlašćenja; neću ponavljati ono što je već rečeno, ali zakon koji omogućava pre svega brz i efikasan postupak, koji će zaštititi poverioca, a ne dužnika i, ono što je bitno, zakon koji će zaštititi radnika, odnosno koji ima jako izraženu socijalnu kategoriju.
Mislim da je to jedno od osnovnih dostignuća koja će ovaj zakon imati ukoliko bude usvojen, u šta ne sumnjam.
Zbog svega toga poslanički klub G17 plus glasaće za ovaj zakon i time ponovo pokazati da se zalaže za evropski uređenu Srbiju, za Srbiju u kojoj će se konačno neke stvari staviti na mesto.
Ovih dana smo zatrpavani izjavama od strane jedne poslaničke grupe o nekakvim lancima i katancima.
Čuo sam iz nekih dobro obaveštenih krugova da će ti lanci i katanci biti prvo skinuti sa jedne pekare u kojoj će se prodavati hleb za tri dinara, a ta pekara se inače zove "Zona sumraka".

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Mihajlović. Nataša Jovanović, narodni poslanik. Pomislio sam da niste čuli.

Odlično čujem, gospodine predsedavajući, ali kada sa nekim iz poslaničkih klupa razgovara gospodin Nikolić koji je osvojio glasove 1.500.000 birača i koji je za patriotski deo Srbije pravi predsednik Srbije, stvarno je neprimereno da me prozivate nekoliko puta da izlazim i da insistiram da se on pomeri.
Što se tiče zakona o stečaju i predloga koji je datumiran godinu dana kasnije, odnosno sa godinu i dva meseca zakašnjenja, dakle 25. maja, potpisao ga je ozdraveli potpredsednik Vlade Miroljub Labus, identičan je predlogu zakona koji smo dobili od strane režima DOS-a Borisa Tadića i Aleksandra Vlahovića koji je tada bio ministar za privatizaciju, a nije bio ministar za privredu, iako je danas govorio o tome kako Srbija danas nema ministra za privredu.
Nema ga, Vlahoviću, nije ga imala ni onda, nema ga ni sada zbog toga što je Maršićanin odlučio da se neuspešno bavi nečim drugim, a da tako odgovornu funkciju napusti.
Taj zakon o stečaju je zapravo samo posledica mnogobrojnih negativnih tokova i potpuno razorene privrede i haosa koji je stvorila prethodna DOS-ovska garnitura, i ovo je knjiški primer onoga kako bi trebalo neko da radi, navodno, na ozdravljenju privrede i da pomogne privrednim subjektima u zemlji kojih ima, i čekaju za proces stečaja, oko 30.000 po proceni ljudi zaposlenih u trgovinskim sudovima.
Najosnovnija stvar danas ovde je ne da li će i na koji način da se sprovodi ovaj zakon, jer on sam po sebi ne može da se sprovodi bez primene drugih komparativnih propisa, Zakona o izvršnom postupku, Krivičnog zakona, Zakona o knjigovodstvu, Zakona o preduzećima, Zakona o parničnom postupku.
Sam po sebi ovaj zakon o stečaju, koji su primenile, kako vi to volite da kažete, druge zemlje u okruženju i imaju gotovo identične zakone, jeste samo vid harmonizacije propisa sa Evropskom unijom i uvođenje novih termina i navodnih ovlašćenja i mogućnosti kontrole stečajnog postupka, u šta mi otvoreno sumnjamo, najpre zbog činjenice da se u oblasti pravosuđa... pošto je sada ministar Stojković ovde, verovatno nevoljno, da zastupa ovaj zakon, iako to nije njegova oblast, u nedostatku ministra za privredu.
A kada se govori o trgovinskim sudovima, njihovoj nadležnosti i načinu na koji rade sudije u trgovinskim sudovima, ništa se nije promenilo nabolje što će doprineti takvoj navodnoj, kako vi volite da kažete, transparentnoj implementaciji ovog zakonskog propisa.
Ne samo da se ništa nije promenilo, već nam iskustvo do pre 10 dana i čuveni Goran Kljajević upravo govore suprotno.
Ako mi danas imamo poražavajući statistički podatak, ali uslovno rečeno statistički, to je tragedija srpske privrede i svih građana Srbije, da preko 30.000 preduzeća treba da ide u stečaj, da je samo u Trgovinski sud u Kragujevcu stiglo prošle godine, a taj broj je povećan, u isto vreme kada je stigao i ovaj zakon, predlog za preko 2.000 stečajnih postupaka.
Od toga, verovali ili ne, ima i takvih primera da se predlaže stečaj za preduzeće koje je imalo dug od svega 1,75 dinara! Ima još drastičnijih primera, naravno, ali ima čak na toj listi od 2000 preduzeća i onih kod kojih se predlaže stečajni postupak a čija se visina duga kreće, verovali ili ne, od 97 do 445 dinara itd.
Osnovno pitanje danas ovde je za vas iz novog - starog DOS-a, a pre svega za zaposlene u tim preduzećima, šta je dovelo dotle i kako je pravljen recept za stečaj, odnosno odskočna daska za "burazersku privatizaciju", kako to radnici zovu popularno, naravno ironično zbog sudbine koja ih je snašla pod bivšim, sadašnjim režimom, kada su izgubili, njih preko milion, posao, a neizvesna je sudbina drugih.
Dakle, osnovni pravac delovanja tih DOS-ovskih direktorskih lobija nije se promenio, znači, preraspodela političke moći je takva da je umesto nekoga iz Batićeve stranke DHSS-a, a čak su neki ostali, kao ovaj što vodi Fabriku namenskih proizvoda u Kragujevcu iz Batićeve stranke, došao neko iz G17; sa druge strane, ako je neki iz DS-a pomeren, a sumnjam, jer niste imali dovoljno vremena, a sada ste ponovo u ljubavi, u novoj koaliciji, došao je neko iz neke druge stranke, ali je cilj isti: što više obezvrediti to preduzeće i dovesti ga u takvu situaciju da mu neminovno sledi stečaj.
Princip po kome je delovalo prethodno ministarstvo i prethodna vlada je nešto što se nastavlja u ovom sazivu. Pokazao nam je to Koštunica izborom Dinkića i sam Dinkić. Naime, vaša intencija je bila - i upravo o tome govori i predlog budžeta, kao najvažniji zakon u jednoj godini - da se nastavi sa rasprodajom preduzeća da bi se popunjavale budžetske rupe.
Sa druge strane, način na koji vi danas delujete nemo posmatrajući sve veći spoljnotrgovinski deficit, još se time Dinkić hvali i kaže, zadržaće se na nivou od 4,5 milijardi dolara, nemogućnost da privučete strane investitore ako nema malverzacije i ako nema pljački Janjuševića, Kolesara, Hamovića, Lazarevića, ako ne preusmeravate resurse kroz nove privredne tokove na način kako je to primenjivo danas u Srbiji, ako ne vršite nikakvu preraspodelu u okviru postojećih grana industrije i privrede da biste uposlili kadar, a ne otpustili sve veći broj radnika, ako se u ovu zemlju uvozi ne samo salata, već i drugi poljoprivredni proizvodi, a i voće...
Danas voćari koji su vredno skupljali višnje danima čekaju šlepere i blokirali su put.
Ako se sve to dešava u jednoj političkoj farsi u kojoj vaš novi stečajni upravnik, a to više nije Montgomeri nego onaj koji teatralno skida lance i katance, govori o tome da to ne treba da radite, a sa druge strane on svojim primerom, koliko ga znaju građani Srbije za proteklih 15 godina, ne samo da nije pokazao da nije nikakav privrednik, već je pokazao da je u jednu ruku monopolista, prodavac šarenih laža, bacanje prašine u oči građanima, sve to građane Srbije ne može da dovede u bolji pravac.
Ako vam je novi stečajni upravnik Karić ili Solana, ako je to neko treći, to ne zanima poslanike SRS, ne zanima poljoprivrednike, radnike bez posla, ne zanima sve one koje će zakačiti ovakav zakon o stečaju.
Njih interesuje da se što pre vas oslobode i u kontekstu te reči stečaj, a za njom sledi likvidacija, dame i gospodo iz novoformirane DOS-ovske nove koalicije, DOS-a dva ili DOS-a plus, vama očigledno sledi likvidacija, politička likvidacija, naravno, na izborima koje očekujemo veoma brzo.
Nova vlada sačinjena od SRS znaće kako da pokrene privredu i privredne tokove u našoj zemlji, da se obračuna sa kriminalom, sa mafijom koja je dovela preduzeća u ovakvu situaciju i znaće na pravi način da krene novim koracima da svima u ovoj zemlji bude bolje.
Gospodine Markoviću, budite ljubazni, utvrdite kvorum, jer je očigledno da poslanici u sali koji treba da vam obezbede većinu, iz jedne i druge DOS-ovske opcije i garniture, nisu tu.