Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o jednoj, da kažem, osim onog suštinskog dela, gde se porez na dobit preduzeća sa 14% smanjuje na 10%, što je jedna od retkih poreskih olakšica koje ova vlada predviđa privrednim subjektima Srbije, sve ostalo su najobičnije kozmetičke izmene već postojećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Ovaj gospodin ministar je samo u pojedinim članovima menjao pojedine odredbe. Nisu više u 16. članu, nego sada su u 7, 7a, ili slično, ali u principu to je zakon koji je ova skupština u nekom ranijem periodu već izglasala. Nastavlja se i kontinuitet prethodne vlade sa ovom, kada su pojedine odredbe ovakvog i sličnih zakona u pitanju.
U članu 7a Predloga zakona na teret rashoda ne priznaju se, pa u tački 5), kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, i u tačka 6) novčane kazne i penali.
Pomalo je čudno, ako se uzme u obzir da će neko pravno lice koje prijavi porez, ali samo zato što nema dovoljno sredstava da ga uplati, platiti novčanu kaznu u poreskom prekršaju od dva do deset puta veću nego što je iznos poreza koji je obračunao, a nije platio.
I da uplati, opet pod pretnjom izvršenja, pet puta veći iznos poreza na ime troškova poreskog postupka.
To gospodin ministar ne da nekom pravnom licu ili subjektu da prikaže u svom završnom računu kao trošak, već treba da ga kvalifikuje kao prihod. Samo zato što neko u određenom trenutku nije bio likvidan. Ali, zato još i poreska uprava, ukoliko neko i zakasni sa plaćanjem poreza, primenjuje isto tako drakonsku kamatnu politiku.
Već duže vreme slušam obećanja da će ona kaznena kamata od 0,2% dnevno biti ukinuta, međutim, još uvek republičke poreske uprave na taj način obračunavaju kamatu. Jedina povoljnost jeste u odnosu na ranije da se to više ne radi. Iz dana u dan se ne preoročava dug, nego jednostavno na iznos koji neko duguje obračunava se kamata od 0,2% dnevno do konačne isplate i kamate i duga koji je nastao u poreskom postupku. Ministar ovim predlogom zakona kao da želi da popuni i prihode koje ostvaruju organi pravosuđa. Da bi neko ko ima određeno nenaplaćeno potraživanje starije od 60 dana mogao to nenaplaćeno potraživanje da prikaže kao poreski rashod ili trošak, on će morati svog dužnika da tuži.
Očigledno je da ne zna gospodin ministar ili zna, a pravi se da ne zna, kolike su sada sudske takse. Samo da opomenem gospodina ministra, jer je u političkoj kampanji u vreme vanrednih parlamentarnih izbora jedan od ključnih predizbornih obećanja bilo smanjivanje takse, kako republičkih, tako i sudskih.
Da stvar bude još gora, možete sada uvidom u spisak trgovinskih sudova u izvršnim odeljenjima da vidite predmete koji se vode po tri, četiri, pet, šest godina u izvršnom postupku, a imaju pravosnažnu sudsku odluku i jednostavno ni pravosuđe, ni izvršno odeljenje suda nema nikakvu želju da taj posto privede kraju.
Ali se zato od svakog ko želi da zatraži zaštitu suda taksa naplaćuje unapred i sada još jednostavno primoravate poreskog obveznika, da bi određeno potraživanje koje nije naplatio mogao da prikaže kao trošak, da se obrati sudu i izlaže novim troškovima, novim problemima i novim obavezama.
Još u tom spornom članu 16. ovog predloga zakona, što me ponovo iznenadilo, imajući u vidu u kakvoj smo privrednoj situaciji, da se jedan stav prethodnog, odnosno još uvek važećeg zakona briše, a to je odredba po kojoj na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju i rezervisanja za pokriće drugih troškova i rizik njihovog obračuna u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje računovodstvo.
Ministar jednostavno ne želi da dozvoli preduzeću koje hoće da investira ili da se zaštiti od privrednih subjekata koji nisu solventni da ostavljaju određena sredstva u tu neku rezervu, već i na ta sredstva mora da plati porez na dohodak građana.
Postavlja se pitanje zašto se ovakva politika vodi samo prema pravnim licima koja učestvuju u običnom prometu, zašto se ne primenjuju i prema poslovnim bankama.
Jer, još uvek tvrdim da gospodin ministar pripada bankarskom lobiju, zašto se na takav način i rezervna sredstva koja banke deponuju na svoje partije ne oporezuju po ovom principu, već isključivo kod običnih pravnih subjekata, u ovom slučaju preduzeća, bez obzira po kojoj vrsti.
Na to pitanje će gospodin ministar kad-tad morati da odgovori. I još nešto želim da kažem, gospodine ministre, ovde ste za ovom govornicom danas, u toku prepodnevnog zasedanja, spominjali nekakve provizije koje SRS uzima u Zemunu. Ne znam odakle vam to, ali je vreme da se i vi zapitate zašto vam narod umesto onog plus, što imate u svom nazivu, sve više i više stavlja procenat.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, imamo pred nama definitivno napredan Predlog zakona, pozitivan zakon koji će direktno uticati na razvoj investicija i privrede, generalno i ekonomije. Dakle, pomalo je začuđujuće da čak i iz političkih razloga imamo nipodaštavanje ovog zakona i vrlo zlonamerno tumačenje njegovog stavljanja na dnevni red.
U filozofiji biznisa i kapitala jedan od najvažnijih faktora, kada se odlučuje gde će se investirati, jeste stopa poreza na dobit države. Dakle, određivanjem stope poreza na dobit država pokazuje koliko je spremna da stvori uslove za privlačenje novih investitora i novih investicija, ali i koliko je spremna da postojećim firmama koje već rade da mogućnosti za reinvestiranje i razvoj proizvodnje i poslovanja.
Predlogom ovog zakona kojim se snižavaju poreske stope sa 14% na 10% ova vlada pokazuje da ima pozitivan odnos po ovom pitanju.
Predložena stopa od 10% je definitivno najniža u odnosu na sve zemlje u regionu i na zemlje koje su članice EU. Na primer, tri puta je niža nego stopa u Češkoj, Poljskoj, BiH, dva puta je niža nego u Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj.
Usvajanjem ovog zakona, za koji će poslanici G17 plus glasati, jer smo to obećali građanima Srbije u predizbornoj kampanji, stvaraju se definitivno preduslovi za privlačenje kapitala u jednom dugoročnom periodu, a time ćemo takođe podstaći veoma konkurentnost, pre svega, u odnosu na zemlje u okruženju, i to za one investitore koji će zbog mogućeg bržeg ulaska ovih zemalja u EU potražiti povoljnije uslove za poslovanje.
Dodatni efekat koji će se time dobiti jeste rast prihoda od indirektnih poreza i drugih javnih prihoda zbog povećanja prihoda poreskih obveznika, kao rezultat uvećanja domaćih i stranih ulaganja. Posebno bih istakao dve pozitivne posledice usvajanja ovog zakona.
Prvo je stimulisanje ulaganja u osnovna sredstva, dakle u proizvodnju, u delatnostima kao što su poljoprivreda, proizvodnja tekstila, kože i obuće. U ovim delatnostima radi veliki broj radnika u Srbiji i postoje evidentni potencijali, ali je potrebno obnoviti osnovna sredstva da bi se povećala produktivnost i kvalitet proizvodnje.
Ova dva preduslova su neophodno potrebna da bi ova vrsta proizvodnje postala konkurentna na stranom tržištu, na šta su ove tri proizvodne grane prirodno opredeljene.
Drugo, poreski podsticaj za novo zapošljavanje, stimulisanje pozitivne situacije radne snage je drugi propratni efekat donošenja ovakvog zakona, a to znači da će poslodavci biti stimulisani da zapošljavaju nove radnike, i to više novih radnika od onih koje će eventualno otpustiti, ali takođe da ih prijavljuju kao novu radnu snagu.
S obzirom da je usvajanje ovog zakona realizacija nekih političkih ideja G17 plus, koje smo u svojoj izbornoj kampanji dali i obećali građanima, G17 plus će sigurno podržati ovaj zakon, jer on definitivno doprinosi razvoju i formiranju nove pozitivne ekonomije u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Vučković.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni ovaj zakon liči na sendvič, odnosno skupina zakona koje mi razmatramo na ovim sednicama izgledaju kao sendvič.

Sećate se ranije kada smo pričali da će od septembra početi da se dele stambeni krediti, da smo tada imali na dnevnom redu i Zakon o akcizama i raznim drugim taksama, pa smo to malo opravdali time što ćemo početi da delimo stanove. Evo, sada smo, pre ove tačke dnevnog reda, imali zakon o porezu na dodatu vrednost i kada je sigurno, sasvim izvesno, da će, kada počne primena tog zakona, iako nismo potpuno sigurni da neće moći u tom roku koji je predviđen po zakonu, doći do inflacije, da će se još teže živeti, da će umrtviti privredne aktivnosti. Sada pokušavamo sa ovi zakonom da građanima Srbije kažemo da će ovaj zakon stvoriti dosta bolji i povoljniji ambijent za privređivanje, za strana ulaganja i za dotok kapitala.

To je prosto nemoguće postići ovakvim zakonom, jer treba stvoriti ambijent za privrednu proizvodnju, pa onda regulisati to ovako strogim zakonima kao što je ovaj. Rekao bih da je strog, bez obzira što je ministar u svom obrazloženju rekao da je u njemu najmanja stopa u okruženju, a to jeste verovatno uslovljeno od strane onih koji žele i ubuduće da ulažu sredstva, odnosno da kupuju naša privredna preduzeća koja su sa dobrim potencijalima.

Često se prethodnih dana čulo pitanje od strane jednog bivšeg ministra – dokle se stiglo sa prodajom preduzeća, odnosno sa privatizacijom. Naravno, niko na to nije mogao uspešno da odgovori, da je privatizacija skoro završena u prethodnom mandatu, jer sve što je valjalo, sve što je privređivalo i gde su građani Srbije mogli da ostvaruju svoje zakonom i Ustavom predviđeno pravo na rad, prestalo je da postoji, prestalo da radi.

Skoro da se ništa ozbiljnije nema prodati osim javnih preduzeća, kao što su Srbijašume, vode i sl. Kada se govori o ovom zakonu, u članu 3. a u vezi sa članom 7. kaže se da na teret rashoda ne treba priznavati poklone i priloge date političkim organizacijama. Mislim da bi ovde trebalo reći – osim u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka, jer sigurno je da privredne organizacije, odnosno preduzeća mogu da učestvuju u finansiranju političkih stranaka, u delu koji je dozvoljen Zakonom o finansiranju političkih stranaka.

Zatim, kamate zbog neblagovermeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina; naši privredni subjekti sve češće nisu u poziciji da blagovremeno izmiruju svoje obaveze; naravno da hoće i žele, ali takvi uslovi su prilikom privređivanja i u praksi da je nemoguće da blagovremeno izmiruju svoje obaveze i kad dođu u situaciju da izmire; mislim da bi to trebalo priznati u rashod. Zatim, novčane kazne i penale bi takođe trebalo priznati u te rashode koja preduzeća imaju.

U članu 10. ponovo se ministru finansija uspostavljaju velika prava, da će on propisati itd. Kaže se – sredstva iz člana 2. ovog zakona razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama, i na kraju tog člana je rečeno da će ministar finansija bliže urediti način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. Ponovo se uspostavljaju velika i diskreciona prava ministra finansija, kao što je to bilo i u prethodnom zakonu, gde je 16 puta imao pravo da propiše posebne uslove za primenu tog zakona.

Ovim zakonom su predviđene veoma visoke kazne u slučaju prekršaja, odnosno nepoštovanja ovog zakona. Mislim da privredni subjekti u Srbiji nisu više u stanju i u situaciji da tako drakonske i velike kazne plaćaju, a objektivno dolaze u takvu situaciju, jer privredna aktivnost u prethodne tri i po, odnosno četiri godine dobrim je delom zamrla i teško je to obnoviti, teško je uspostaviti.

Čini mi se da nema rešenja dok ne dođu srpski radikali na vlast, dok ne počnemo svojim sopstvenim resursima da vraćamo značaj, snagu i da odatle krenemo, ne računajući na neka velika sredstva sa strane, koja nas često vrlo skupo koštaju, a obično su nečim uslovljena.

Ministar je u svom obrazloženju ovog zakona rekao da bi kapital iz slamarica trebalo da se stavi u funkciju. Ne bi to bilo loše, bilo bi to dobro, ali moram da podsetim ministra da poodavno nema kapitala u slamaricama kod građana Srbije. On se nalazi na nekim egzotičnim ostrvima, kako vole ovi vaši da kažu, on u slamaricama više ne postoji. Sada jedva da ga ima u novčanicima da bi mogle da se kupe osnovne namirnice za prehranu stanovništva.

Još jedno moram da vas zamolim, u prepodnevnom delu ove sednice sam govorio o teškoj, katastrofalnoj situaciji od elementarnih nepogoda u opštini Ljubovija.

Predstavnici lokalne samouprave su bili kod komisije za elementarne nepogode na republičkom nivou, tamo su predviđena neka mala sredstva, nisu im dali čvrsto obećanje da se taj problem može rešiti na jedan human način.

Samo da vam kažem da su pre dve godine takođe poplave zadesile Ljuboviju i tek što se malo oporavila od toga, desilo se što se sad desilo. Još jednom da kažem da je to jedna mala opština na rubnom području naše Srbije. Molim vas da nađete dodatne mogućnosti da stanovništvu koje se nalazi tamo, koje sa 2.500 porodica ima konkretne zahteve za nadoknadu te štete, pomognete malo da se to što lakše prevaziđe i prebrodi. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković. (Nije tu.)

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Milica Gavrilović.

Izražavam žaljenje, gospodine predsedniče, što ministar finansija izađe, a imao sam mnogo toga da mu kažem.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća smanjuje se poreska stopa sa 14 na 10%, što je u redu. Takođe je predviđeno ukidanje poreza po odbitku na isplaćene dividende, što je takođe ovako napisano na papiru – prihvatljivo i pozitivno.
Međutim, u praksi je nešto drugo. Kakva je situacija u privredi? Da li nam fabrike rade? Da li ostvaruju prihode? Koja preduzeća još rade? Za ove tri i po godine vladavine DOS-a u raznim varijantama ubrzan je postupak uništavanja privrede. Ono što vredi prodali ste po niskim, bagatelnim cenama. Tri cementare, Duvansku industriju Niš, Duvansku industriju Vranje, uz velike provizije, Nisal u Nišu, ono što je meni poznato, Frad u Aleksincu, koji je zajedno sa lagerom gotovih proizvoda, repromaterijala i sredstvima na žiro-računu imao oko šest miliona evra, a prodat je svega za 800 hiljada evra, i to čoveku koji je 5. oktobra, po odluci vrha DOS-a, upao u Saveznu upravu carina.
Najveći broj preduzeća ne može da pokrije materijalne troškove, da plati troškove državi, a da ne govorimo o isplati zarada radnicima, da ne tražimo na kraju ostatak prihoda, dobit, dividende u bilansu uspeha. Zbog toga je Predlog zakona, a i priča ministra finansija u uvodnom izlaganju u svojstvu predstavnika predlagača ovog predloga, Mlađana Dinkića, o ukidanju poreza na isplaćene dividende, prazna priča, iz jednostavnog i jednog jedinog razloga – neće doći do ostvarivanja dividendi, dobiti time, a ni do njihove isplate. Kad nema isplate dividendi, nema ni oporezivanja.
Ministar finansija, Mlađan Dinkić, uvodnom rečju, danas u vezi ovog predloga zakona, pohvali se kako su skinuti porezi na dobit preduzeća sa 14 na 10%, i to je tačno bolje u odnosu na mnoge zemlje Evrope kod kojih je stopa poreza veća nego kod nas.
Ali kada je bilo reči o Predlogu zakona na dobra preduzeća, zaboravio je da kaže ili nije hteo – uvođenjem poreza na dodatu vrednost od 8% Srbija je jedna od zemalja sa najvećom poreskom stopom za hranu, pa su tu zemlje razvijene Evrope – Belgija sa 6%, Francuska sa 5,5%, Holandija 6%, Italija 4%, Nemačka 7%, Švajcarska 2% itd.
Ali to je ministar namerno eskivirao, izbegao da kaže da zemlje Evropske unije imaju manju stopu poreza na ove životne namirnice, nego što je to kod nas u Srbiji po ovom predlogu zakona.
U Predlogu zakona članarine komorama, savezima i udruženjima od 0,1% od ukupnog prihoda u poreskom bilansu predstavljaju rashod i neoporezive su. Mi u SRS smatramo da je neopravdano i uvođenje članarine na komore, saveze i udruženja, kao i oslobađanje poreza u bilo kom procentu, u ovom slučaju od 0,1 ukupnog prihoda. To je zato što su razni savezi, udruženja i pogotovo komore nepotrebni i predstavljaju kvaziorganizacije, samo opterećuju državu i privrednike. Usput, poput Privredne komore Srbije i njenog predsednika Veselinovića, bave se raznim nedozvoljenim i monopolističkim poslovima, što je protivzakonito.
Ovim predlogom zakona, odnosno osnovnim zakonom, predviđeno je postojanje neoporezivog dela od 3% ukupnog prihoda na ime reprezentacije.
Kao poslanik SRS, to ne mogu da prihvatim, jer smatram da je ovim oštećena samo država. Retko koje ovlašćeno lice u bilo kojem preduzeću, pogotovo u javnim preduzećima, ne dolazi u situaciju a da ne vrši zloupotrebu ove vrste. Velike troškove reprezentacije, i to neopravdane, prave mnogi funkcioneri u javnim preduzećima lokalne samouprave, pa i u samim opštinskim organima uprave, kao što je to slučaj u SO Aleksinac, odakle dolazim.
Ili, po primeru utrošenog velikog iznosa sredstava od, otprilike, oko 471.000 dinara za reprezentaciju u Javnom komunalnom preduzeću „Rujevica“ u Aleksincu, od strane direktora, to je za 2002. godinu, gde vlast vrše DS, DSS i SPO. Naravno, direktor je zbog mnogih zloupotreba i protesta radnika tog preduzeća smenjen, ali je postavljen za savetnika novom prinudnom upravniku.
Zbog svega toga smatram da dodatni pritisak, kako ne bi dolazilo do velikih troškova reprezentacije, znači samih troškova i zloupotreba te vrste, jeste potpuno ukidanje priznavanja prava da se rashodi za reprezentaciju ne oporezuje. Time bi, sa jedne strane, došlo do smanjivanja troškova reprezentacije, a, sa druge strane, do oporezivog dela prihoda, što bi značilo punjenje budžeta i korist za državu.
Na teret rashoda priznaje se i opis pojedinačnih potraživanja pod određenim uslovima. Jedan od uslova je, po Predlogu zakona, da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Ova odredba može biti veoma problematična, iz prostog razloga što sudski postupak može da traje veoma dugo, i po nekoliko godina, a poreski bilans i završni račun se pravi za jednu godinu, tako da je nemoguće da za jednu godinu poreski obveznik ispuni i ovaj uslov koji se traži po zakonu.
Na kraju, Predlogom zakona priznato je pravo ministru finansija da uredi način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama, a njih je pet po Predlogu ovog zakona, kao i način utvrđivanja amortizacije. U principu, to ne bi bilo sporno, međutim, u ovom slučaju postoji potpuno nepoverenje poslanika SRS, naravno i moje nepoverenje, i 350.000 članova SRS u sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića.
Ima bezbroj razloga zbog čega ovo kažem. Imao sam nameru da navedem sve ove razloge, s obzirom da imam argumente i činjenice, pod uslovom da je ministar finansija, kao predstavnik predlagača - Vlade Republike Srbije, prisutan sada na sednici Skupštine, ali on je izašao i neću da navedem. Verovatno ću to nekom drugom prilikom, prilikom razmatranja ovog predloga zakona u pojedinostima.

Reč ima narodni poslanik Milica Gavrilović, neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća neophodno je bilo predložiti po hitnom postupku da bi se oporezivanje dobiti pravnih lica uskladilo sa novim Zakonom o računovodstvu, kao i sa međunarodnim računovodstvenim standardima.
Takođe, neophodno je uskladiti svo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije. Zbog toga ova vlada, Vlada gospodina Vojislava Koštunice, ovako intenzivno radi i predlaže veliki broj zakonskih predloga, upravo da bi se, bar kada je u pitanju zakonodavna aktivnost, ispunio onaj prvi uslov, a to je omogućavanje lakšeg ulaska naše zemlje u Evropsku uniju.
Prilikom obrazlaganja ovog zakona, zadržaću se samo na par ključnih tačaka. Prva, po meni najvažnija tačka ovog zakona jeste smanjenje poreske stope sa 14 na 10%, čime Srbija postaje najkonkurentnija zemlja u celoj Evropi. Još u aprilu 2001. godine bivši ministar finansija Đelić predlagao je ovaj zakon o porezu na dobit preduzeća i tada je predvideo da poreska stopa bude oko 20%. Čak i pod takvim okolnostima i u takvim uslovima, naša zemlja je bila jedna od najkonkurentnijih zemalja, sem Mađarske, koja je imala najnižu poresku stopu tada u Evropi. Kasnije se poreska stopa smanjila na 14% i time je naša zemlja postala još konkurentnija.
Kako je to uticalo na investiranje stranih kompanija u našu zemlju najbolje pokazuju i rezultati ove vlade, rezultati Vlade Vojislava Koštunice.
Ona je svojim aktivnostima i stvaranjem jednog sigurnog pravnog ambijenta omogućila da u Srbiju dođe i prva grinfild investicija (Ball Packing Europe – Fabrika aluminijumske ambalaže u Zemun Polju), koja je vredna oko 75 miliona evra.
Za naše građane koji, verujem, nisu imali priliku ranije da se upoznaju sa značenjem grinfild investicija, s obzirom da nijedna vlada, pre ove vlade, nije obezbedila nijednu grinfild investiciju, objašnjavam da se radi o investiciji koja podrazumeva gradnju fabrike od samog temelja parama stranih investitora, u koju se zapošljava domaća radna snaga, proizvodi se izvoze u inostranstvo i na taj način dolazi do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita. To je jedan od ključnih razloga zbog čega su i grinfild investicije i uopšte strana ulaganja u našu zemlju više nego važna.
Druga važna tačka ovog zakona jeste ukidanje poreza na dividendu za domaća pravna lica. Međunarodnim sporazumom je predviđeno da ovo oslobađanje od plaćanja poreza imaju samo nerezidentna lica. Ovim predlogom zakona se ovakva olakšica predviđa i za domaća lica. Šta to znači? To podrazumeva da onaj deo novca koji bi domaća pravna lica plaćala državi u vidu poreza, sada imaju mogućnost da taj novac reinvestiraju i na taj način direktno utiču na upošljavanje nove radne snage, a samim tim i potencijalno na smanjenje same stope nezaposlenosti.
Takođe, ovaj predlog zakona predviđa i uvođenje poreza na kapitalni dobitak nerezidentnim pravnim licima, čime ih direktno destimulišu da ulažu u špekulativne delatnosti, kao što je, konkretno, berza, a stimulišu ih da ulažu u realne investicije. Kako to sada izgleda, najbolje ću da pokažem na primerima akcija „Hemofarma“ i akcija Apatinske pivare, gde je u vrlo kratkom periodu došlo do ogromnog porasta cena akcija, čak u rasponu od 1:9, a da strana pravna lica nisu imala apsolutno nikakvu obavezu da plaćaju porez samoj državi i na taj način država nije od tih transakcija ubrala nijedan dinar.
Konkretno, što se tiče akcija „Hemofarma“ , one su od kraja 2002. godine do početka 2004. godine porasle sa 450 dinara na 3.700 dinara, a još drastičniji primer imamo kada se radi o akcijama Apatinske pivare, gde se, konkretno, za samo jedan dan cena akcija promenila od 1.350 dinara na 12.000 dinara. Upravo ovakvim predlogom zakona mi dolazimo u situaciju da strana pravna lica plaćaju porez na kapitalnu dobit i, naravno, država će na taj način da ubira prihod.
Ono što je neophodno istaći, jeste da predložena mera smanjenja poreskih stopa sa 14 na 10% podrazumeva i određeni uticaj na smanjenje budžetskih prihoda. To je tačno. Postavlja se pitanje koliki je taj procenat i da li će taj procenat toliko drastično uticati uopšte na dalju privrednu aktivnost ove države.
Smanjuju se budžetski prihodi za 900.000.000 dinara ili 13.000.000 evra, što, kad prevedemo na jezik procenata, iznosi 0,3% ukupnih budžetskih prihoda, a sa druge strane imamo ogromne pozitivne efekte direktnog stimulisanja investicija u određene proizvodne delatnosti u našoj zemlji.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Milko Štimac.