Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog zakona, ko zna kojeg po redu, koji se donosi po hitnom postupku i u tome zaista nema neke bitnije razlike između onog prethodnog režima Đinđić-Živković i ovog režima koji je uspostavila ova široka koalicija. Uvek su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku slični.
Kaže se: "Predlaže se da se, saglasno članu 157. Poslovnika o Narodnoj Skupštini Republike Srbije, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje donese po hitnom postupku kako bi se što pre obezbedila njegova primena i s tim u vezi pozitivni efekti za obveznike", pa se kaže da bi bilo više para u fondovima, više para za korisnike itd, i ako se on ne donese, nastupiće neke katastrofalne posledice.
Ako je to tako važno, pitam vas - zašto o tom zakonu nismo raspravljali u redovnom zasedanju Narodne skupštine, zašto smo čekali vanredno zasedanje.
Zašto smo čekali da ovoliko vreme prođe da bismo taj zakon doneli i, na kraju, zašto je koleginica Bošnjak, iz poslaničke grupe G17 plus, amandmanom predložila da se primena ovog zakona odloži do 1. septembra 2004. godine, pa ga sada donosimo po hitnom postupku.
Ona može reći da je ostalo malo vremena da se donesu neka podzakonska akta ili neki drugi zakoni koji bi pratili ovaj zakon, zašto predlagač zakona to unapred nije predvideo u ovom zakonu, pa da je rok tog važenja od 1. septembra.
To vam govorim sa tehničke strane, koliko malo pažnje obraćate na te detalje kada nam ove zakone predlažete.
Dalje, baš zbog toga što se zakon donosi po hitnom postupku i što se verovatno ministru žuri, a nezvanično smo obavešteni da mu aranžman na moru počinje od sutra, kada se po nekim prognozama poboljšavaju i vremenski uslovi, on dolazi ovde nervozan, ljut i viče narodnim poslanicima.
Ne može ministar tako da se ponaša. Mi smo ovde da kontrolišemo ministra, da mu tražimo "crno ispod nokta", da mu tražimo "dlaku u jajetu", da kontrolišemo sve ono što on radi, mi koji smo predstavnici opozicije. Ne očekuje valjda od svoje poslaničke grupe, kojima je partijski šef, da se usprotive ovom zakonu i da traže neke promene. Oni su na svojoj poslaničkoj grupi, u okviru vladajuće većine koju predstavljaju, dogovorili baš ovakav oblik zakona.
Mi smo ti koji moramo da mu ukažemo, da budemo oštri kritičari. Mi smo ti kojima je uvek mnogo kada Vlada traži od naroda, a Vlada je uvek ta kojoj je malo kada uzima od naroda, a mnogo kada daje narodu. Mi smo ti da na neki način štitimo interese onih koje Vlada pokušava da obaveže da plaćaju nešto više nego što je bilo do sada. Uostalom, onaj ko raspolaže silom, nije dobar domaćin. Jer, ukoliko ne naplati po principu dobrovoljnosti, ima inspekcije, policiju koja će to naplatiti. Dakle, onaj ko raspolaže silom nikada nije dobar domaćin.
Što se samog zakona tiče, pročitaću vam jedan deo iz obrazloženja, gde se kaže nešto što je kao prepisano iz programa Srpske radikalne stranke. "Širenjem osnovice za plaćanje doprinosa u potpunosti se uvažava princip plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i princip solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju. Plaćanjem doprinosa na dohodak ostvaren po svim oblicima rada pojedincu se opredeljuje veći nivo sopstvene materijalne i socijalne sigurnosti u slučajevima nastupanja rizika obuhvaćenih socijalnim osiguranjem, uz odgovarajuće neophodno prisustvo solidarnosti".
Taj princip solidarnosti i sveobuhvatnosti plaćanja doprinosa, kako bi oni bili niži, jeste princip koji je predlagala i SRS prilikom donošenja ranijih zakona iz ove oblasti, čiji amandmani, nažalost, nisu bili prihvaćeni i mi neopravdano kasnimo sa donošenjem ovakvog zakona.
Pitam - u čemu je to Dinkić reformista, a srpski radikali, koji su nekoliko godina ranije predlagali ovakav zakon, konzervativni, nisu reformisti i okrenuti su nekoj prošlosti.
Mi zaista ne možemo da nađemo puno zamerki na ovaj zakon. Međutim, što se tiče nekih rokova, naročito u delu koji se tiče oslobađanja poslodavca od plaćanja doprinosa, mislimo da je taj rok od dve godine kratak, da je onaj rok od tri godine za koji je obavezan da ne otpusti novozaposlenog radnika starijeg od 50 godina takođe kratak, jer pogledajte kada neko ima 55 godina i ostane bez posla, ko će ga posle zaposliti?
Ono na šta posebno skrećemo pažnju je da ne postoji princip dobrovoljnosti osiguranja za poljoprivrednike. To su ljudi koji najmanje koriste te usluge i mislimo da je tu trebalo ići sa tim.
Mi smo dobili, kao i sve ostale poslaničke grupe, dopis Zadružnog saveza Srbije i mi zaista stojimo iza njihovih amandmana. To je pre svega da lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ne budu obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, jer to su kratki poslovi, koji se ponekad rade nekoliko sati, nekoliko dana i teško je među njima naći onoga ko će to koristiti.
Druga primedba je da su opravdane visoke novčane kazne za poslodavce koji ne obračunavaju i ne uplate doprinose, ali odredba da se plaća kazna iste visine za one koji pogrešno obračunaju ili uplaćuju doprinose nekako nam je nelogična, jer se može raditi o nekoj slučajnoj grešci, a ne o nameri.
Mi smo zaista zahvalni i nemamo mnogo razloga da se ljutimo na ponašanje ministra Dinkića. Dokle god se ministar Dinkić bude tako ponašao, mi ćemo u njegovom Vlasotincu imati 80% i 90% glasova, ili 100%, u Beogradu ćemo imati sve više glasova, u Srbiji, jer kažu – bolje da glasamo za radikale, pošteniji su i ispravniji, nego da glasamo za Dinkića, jer njegovo ponašanje ukazuje na malog diktatora.