ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2004.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

9. dan rada

15.07.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:00 do 22:45

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (2004)
  • Šesto vanredno zasedanje (2004)
  • Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (načela) (2004)
  • Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o igrama na sreću (načela) (2004)
  • Predlog zakona o igrama na sreću (pojedinosti) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
    Za reč se javio narodni poslanik Goran Jocić.
    ...

    Goran Jocić

    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na predloženi član 10. odnosi se na postojeći član 16. zakona, koji je podneo naš poslanik, gospodin Rankić, u ime poslaničke grupe SRS.
    U stavu 1. tačka 3) se kaže da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. Naime, radi se o tome da mala preduzeća izbegavaju da idu sudskim putem kada su u pitanju potraživanja, jer sudski procesi traju, takse se uplaćuju. Dešava se da ta potraživanja ne mogu da se naplate, onda mala preduzeća izbegavaju da to čine sudskim putem kada su u pitanju mali iznosi. Predlagač zakona kao da nije radio u privredi ili trgovini.
    Prema tome, u tom smislu bi trebalo da skupštinska većina prihvati ovaj amandman i da na taj način makar privreda, koja je u veoma teškoj situaciji, i male firme, koje pogađa ova situacija najviše, ipak budu pošteđeni i imaju neku malu mogućnost da svoje rashode na taj način ostvare.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Nemanja Šarović.
    ...

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141, u ime poslaničke grupe SRS, amandman na član 10. podneo je narodni poslanik Branislav Rankić i tražio je da se interveniše u članu 16. osnovnog teksta, tako što će se u stavu 1. tačka 3) brisati.
    O čemu se radi? Član 16. određuje koji će se rashodi priznati pri otpisu vrednosti pojedinačnih potraživanja i to pod uslovom: 1) "da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika", što je logično; 2) "da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo", što je takođe logično; i tačka 3), sa kojom se predstavnici i poslanici SRS ne slažu, kaže "da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem".
    Svi oni koji su nekada radili i u pravosuđu i sa trgovinskim sudom znaju da je, da bi se neko potraživanje na sudski način oglasilo nenaplativim, potrebno, kao prvo, dosta sredstava. Neophodno je angažovati advokata, napisati tužbu, čekati nekoliko meseci da se zakaže prvo ročište, pod uslovom da sud uspe da pozove uredno dužnika. U tom pripremnom postupku, do prvog izjašnjavanja poreskog dužnika u vezi nekog potraživanja, može da prođe i godinu, dve dana.
    Ukoliko dužnik prizna odmah taj svoj dug, opet je potrebno neko vreme da se donese presuda, da se uradi, da se ekspeduje, da dođe do dužnika i do poverioca, da oni opet uredno prime tu presudu i onda dolazi najteži deo, dolazi do izvršenja.
    Znači, poverilac koji ima pravosnažnu izvršnu sudsku presudu da mu neko nešto duguje, tek onda kreće trnovitim putem izvršenja, pokušava da nađe žiro račun dužnika, eventualno i njegove poslovne prostorije, da mu zapleni neku stolicu ili sto i da na taj način pokuša da ostvari svoje potraživanje. Međutim, to uglavnom ne donosi rezultate. Put do sudskog ostvarenja nekog novčanog potraživanja izuzetno je dug, takse su velike. To je nešto što ne bih preporučio nikome.
    Kada se uz to zna da ova potraživanja treba da se ostvare ili da se oglase nenaplativim preko Trgovinskog suda u Beogradu, a čuli smo šta ministar pravde u Vladi Republike Srbije – Stojković misli o predsedniku Trgovinskog suda Goranu Kljajeviću, koji je bio suspendovan na osnovu odluke Velikog personalnog veća Vrhovnog suda. Takođe smo čuli i šta o gospodinu Goranu Kljajeviću misli još jedan drugi ministar u Vladi Republike Srbije, predlagač ovog zakona, gospodin Mlađan Dinkić, koji je sinoć izjavio da je vraćanje Gorana Kljajevića na funkciju predsednika Trgovinskog suda u Beogradu sumrak srpskog pravosuđa.
    Onda se postavlja pitanje zašto gospodin Dinkić šalje građane Srbije i poreske obveznike u tu zonu sumraka. Zašto i dalje insistirate da poreski obveznici ostvaruju svoja prava preko Gorana Kljajevića i zašto insistirate da potraživanja, za koja je potrebno četiri, pet ili šest godina da se oglase sudski nenaplativim, prethodno obračunate u porez na dobit preduzeća.
    Ovo je zaista neshvatljivo. Mislim da bi moralna obaveza ministra bila, pogotovo posle njegovih jučerašnjih izjava, kao i posle izjava ministra Stojkovića, da prihvati ovaj amandman SRS i, svakako, učini lakšim život i građanima, i poreskim obveznicima.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću.
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.
    ...

    Marko Krstin

    G17 Plus
    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, sada smo čuli jedno izlaganje poslanika Srpske radikalne stranke, znam da to nije ocena rada svih sudija, naročito ne ocena rada Trgovinskog suda. Međutim, iz ove izjave poslanika SRS proizašlo je da se tu radi o oceni koju je naš ministar dao za rad sudova. Znači, sudovi su "zona sumraka". Dakle, nisu "zona sumraka".
    Rečeno je za konkretnog sudiju, koji je konkretno vraćen u konkretan sud, a to nije trebalo da se desi. Dakle, i G17 plus i ministar Dinkić je, dakako, mislio na konkretnog sudiju, na konkretan slučaj, a nikako na sve sudove. Sudovi rade svoj posao i dobro je da se građani obraćaju sudovima, baš zato da bi zaštitili svoja prava. Zahvaljujem.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Prelazimo na amandman na član 16. koji je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
    Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč?
    Za repliku se javio poslanik Šarović.
    ...

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno, naravno, da sam izrekao bilo kakvu neistinu o tome šta je ministar Dinkić rekao o predsedniku Trgovinskog suda Goranu Kljajeviću. Svi elektronski mediji su to preneli, a i sve dnevne novine su objavile.

    Evo pročitaću vam šta piše "Nacional"; ministar finansija Dinkić, povodom ukidanja suspenzije Goranu Kljajeviću: "Skandal i sumrak pravosuđa - republički ministar finansija Mlađan Dinkić ocenio je da odluka Velikog personalnog veća Vrhovnog suda Srbije o ukidanju suspenzije predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu Goranu Kljajeviću predstavlja skandal i sumrak pravosuđa.

    Ako neko ne zaslužuje da bude sudija ni jednog suda u Srbiji, onda je to Kljajević, rekao je Dinkić u Skupštini Srbije. Dinkić je izjavio da je problem domaćeg pravosuđa korumpiranost na svim nivoima i to što korumpirani jedni druge štite. Kod nas sve može da se očekuje jer postoji sudstvo nezavisno od izvršne vlasti, ali zavisno od finansijskih moćnika, istakao je Dinkić i najavio da će njegova stranaka pokrenuti inicijativu za donošenje ustavnog zakona koji će predvideti reizbor svih sudija".

    Mislim da je, i pored toga što je izuzetno jasno šta je Mlađan Dinkić rekao o Goranu Kljajeviću, ovo najbrutalnije mešanje izvršne vlasti u sudsku. Ko je Mlađan Dinkić da komentariše da li je neko sposoban, podoban ili dovoljno dobar da bude sudija ili predsednik bilo kog suda?

    Znam da se G17 plus zalaže za revolucionarnu pravdu. Znam da se vi zalažete za zavisnost sudske od izvršne vlasti, ali, gospodo, demokratska Evropa u koju vi želite da nas uvedete izričito zahteva da sudska vlast bude nezavisna. Sudska vlast jedino može da trpi minimalan uticaj zakonodavne vlasti, i to prilikom izbora i razrešenja sudija i javnih tužilaca.

    Srpska radikalna stranka se založila da i funkcija zamenika javnih tužilaca bude stalna, da svi oni koji na kvalitetan način i u skladu sa zakonom obavljaju svoj posao ne moraju da strepe ni od aktuelne, ni od neke od budućih vlada. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama.

    Da li se još neko javlja za reč povodom člana 16? (Ne.)

    Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.

    Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

    Da li neko želi reč?
    ...

    Miljko Četrović

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani narodni poslanici, prethodna replika na neki način je povezana sa ovim amandmanom i sa članom 17. U predlogu izmene zakona članom 17. je predviđeno da se naslov iznad člana 26a, kao i članovi 26a-26k brišu.
    Nadnaslov je glasio: "Oporeziva dobit, usklađivanje rashoda, usklađivanje prihoda i kapitalni gubici i dobici banaka i drugih finansijskih organizacija".
    U obrazloženju za ovaj član navedeno je samo da se predložene izmene daju zbog toga što i u okviru banaka za utvrđivanje dobiti treba primeniti međunarodne računovodstvene standarde, kao i kod svih ostalih preduzeća, odnosno pravnih subjekata. Drugo nikakvo obrazloženje nije dato.
    Ali, ovi članovi koji se brišu imali su verovatno svog osnova. Zašto su inače u osnovnom tekstu zakona banke bile posebno sa 12 članova regulisane kod utvrđivanja prihoda, dobiti, gubitka i za druge finansijske organizacije.
    Stavljanje u isti položaj preduzeća koja su u proizvodnji, s obzirom na teške uslove proizvodnje, organizovanja proizvodnje, realizacije proizvodnje, naplate i sticanje dobiti na kraju godine, i sa jednom stopom od 10% preduzeća iz proizvodnje izjednačiti sa bankama i finansijskim organizacijama - u ime SRS i ovog amandmana smatram da nikakvog smisla nema.
    Po Zakonu o bankama, osnivanje banaka, njihov rad i kontrolu treba da vrši Narodna banka Srbije. Nažalost, od uništenja četiri velike banke januara 2002. godine do današnjeg dana u Srbiji je niklo sijaset banaka. Ne zna se po kom osnovu su nikle, kako šire svoju poslovnu mrežu i šta im je prava delatnost. Gledajući stanje građana, teška ekonomska, a pogotovu socijalna situacija, preko milion nezaposlenih, najmanje 500.000 radnika koji maltene ne primaju platu ili primaju minimalnu platu, penzionera, kolika je štednja u ovim bankama?
    Ali, kada se pogleda kako one bujaju, koji je to luksuz, koji je to poslovni prostor, koje automobile voze - nemamo mi ništa protiv zaposlenih u novoosnovanim bankama i poslovnim jedinicama, ali finansijski lobi i finansijska mafija izgleda da je i ovde došla do uticaja, da se ove odredbe izbrišu, da se ne primene posebne odredbe, da bi se na neki način i kroz dobit tih banaka kontrolisao njihov rad i utvrdilo zakonito poslovanje.
    U Kraljevu sada ima 34 poslovne jedinice banaka. Naravno, sve su to privatne banke. Njihova delatnost ne zna se šta je. Kada se pogleda sa ulice vidi se da nema štediša, verovatno nema ni komitenata vezano za kredite, garancije i ostalo - pitanje šta te poslovne jedinice uopšte rade?
    Pored tih 34 novootvorenih poslovnih jedinica, jedino su još novootvorene kockarnice. Uži centar Kraljeva sada je preplavljen luksuznim poslovnim jedinicama banaka i kockarnicama.
    Stečaj koji je pokrenut još 2002. godine i stečajni upravnik ove četiri banke je Agencija za sanaciju i stečaj banaka. Do današnjeg dana nije dao nikakav rezultat prema osam i više hiljada radnika koji su izjureni iz tih banaka. Njihova prava su zakinuta.
    Pored tog isterivanja iz banaka i prestanka radnog odnosa, niti je isplaćen ostatak ličnih dohodaka, niti otpremnine radnicima koji su otišli u penziju, a na žalost razgrabljena je pokretna imovina iz tih banaka. Razgrabljena su odmarališta radnika iz tih banka, koje su radnici pravili širom Srbije, pa čak i na crnogorskom primorju, za koja su izdvajali od svojih ličnih dohodaka i regresa.
    Za rad Agencije, odnosno stečajnog upravnika ove četiri banke odgovorna je i Narodna banka, pogotovu grupa G17, koja je faktički osnovala ovu agenciju. Gledajući sve ovo što se događa, finansijska mafija faktički želi da brisanjem ovih 12 članova stavi van kontrole poslovanje ovih banaka, koje faktički nisu banke u interesu građana i privrede Srbije. Hvala.