Dame i gospodo poslanici, paket poreskih zakona, koji je u nekoliko navrata bio upućen Skupštini na razmatranje, sa ova tri ili četiri preostala zakona, doneće novu sliku poreskih obaveza koje će poreski obveznici plaćati u narednom periodu.
Mnogo bi bolje bilo i efektnije da smo u jednom mahu uspeli da usvojimo sve ove zakone, jer bi njihova primena bila efektnija i poreski obveznici bi odmah osetili olakšanje u davanjima prema državi. No, neki od njih će stupiti na snagu 1. januara, a zbog vaše informisanosti ponovila bih da je ova skupština ukinula porez na finansijske transakcije, primenjuje se do 1. januara naredne godine i samim tim poreski obveznici će biti rasterećeni velikih davanja u narednoj godini.
Podsetila bih vas da je porez na fond zarada ukinut od 1. jula i da već sada 3,5% manje obračunavamo i uplaćujemo na zarade.
Novim porezom, koji ćemo usvojiti, tj. PDV-om, opšta stopa poreza na promet je smanjena sa 20 na 18%. Pošto je to dominantan porez i to smanjenje će se osetiti, i sam način plaćanja poreza na promet u narednoj godini, negde sredinom godine, značajno će doprineti da poreski obveznici osete upravo to smanjenje. Dakle, ne samo u cifri nego i u davanjima sa svojih tekućih računa.
U ovom poreskom paketu, koji razmatramo već par dana, dosta smo govorili o PDV-u. Do jutros smo govorili o porezu na dobit preduzeća, koji u svom osnovnom načelu ima smanjenje poreske stope sa 14 na 10%, i niko nas ne može ubediti da to smanjenje nije malo i da u tom smislu neće biti stimulativno za otvaranje novih radnji, preduzeća i za rad poreskih obveznika preko računa, dakle da se konačno i u našoj zemlji sve radi preko računa, i da poreski obveznici budu rasterećeni sive ekonomije, i da mogu na način na koji rade sve zemlje u svetu da usmere svoje poslovanje.
Sada je pred nama zakon o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niko od 250 poslanika ne može da bude toliko zlurad i da kaže da to nije dobar zakon. Taj Predlog zakon je ispravio sve anomalije prošlog zakona i on se u potpunosti prilagođava ekonomskom trenutku i mogućnostima naših poreskih obveznika.
Kada to kažem značajno je istaći da više nema osam osnovica, a one su bile jako opterećujuće za naše poreske obveznike, jer su na te osnovice u bruto iznosu bili nadograđivani doprinosi i porezi koji su se plaćali na plate, i često su oni bili mnogo veći od same ekonomske snage poreskog obveznika, bilo da je to pravno lice ili preduzetnik.
Formiranjem jedne osnovice daćemo mogućnost svima da isplate zarade. Ono što je suština prilikom isplata zarada je to da će ovaj zakon voditi računa da se na isplate i neto zarade ne obračunaju samo doprinosi, nego i da ljudi koji rade u tim firmama prime makar zaradu koja će biti minimalna. Dakle, to će biti ta bruto zarada.
U ovom zakonu posebno treba ceniti činjenicu da veliki broj starijih ljudi može ostati bez posla, kao u opštini iz koje dolazim, a dolazim iz Negotina, gde je veliki gigant, IHP "Prahovo", koji je u jednom momentu zapošljavao preko 4.000 ljudi, sada otpustio, iz raznih razloga, preko 2.000 ljudi i oni se ne nalaze nigde, jer su u godinama, od 45 do 50 starosti. Morate priznati da te godine baš nikome nisu privlačne za počinjanje nekog novog posla.
Potpunim oslobađanjem uplate doprinosa za ljude u tom periodu od 45 do 50 godina ovim zakonom, država preuzima na sebe da im uplaćuje poreze i doprinose, a oni kao takvi da budu ponuda, da ih neko zaposli, makar još par godina, dok ti ljudi ne steknu pravo na svoju zasluženu penziju.
Zakon je na sreću svih nas izuzetno pozitivan. Pokazaće sve svoje vrline u momentu primene, i poslanička grupa SPO – Nova Srbija će sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon.

Za reč se javio narodni poslanik Miroljub Marić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  dozvolite mi da pre nego što pređem na Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prenesem jednu ozbiljnu zamerku mojih glasača, prijatelja i članova G17 plus iz Aleksandrovca. Upravo su moji Župljani ljuti što narodni poslanici ovoliko sporo i traljavo rade.
Za pohvalu je što radimo usred leta, ali neoprostivo je da ovako sporo radimo, s obzirom da imamo jednu veliku vanrednu sednicu i 11 tačaka dnevnog reda. Neka se prepoznaju oni koji usporavaju rad, neću da ih pominjem, a G17 plus se zalaže da radimo što brže, efikasnije i u tom kontekstu ću i da komentarišem Predlog zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Ovaj zakon obezbeđuje sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, gde podrazumevamo obavezno penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje nezaposlenih lica. Ova sredstva koja se ovim doprinosima ubiraju predstavljaju javni prihod, koji je pod kontrolom organizacija za obavezno socijalno osiguranje i taj javni prihod je poželjno da bude što solidniji, da bi korisnici sredstava bili adekvatno zadovoljeni.
Zakon precizno reguliše ko su obveznici, zatim osnovice doprinosa, najniže i najviše osnovice, stope doprinosa, slučajeve kada miruje obaveza plaćanja doprinosa, obračunavanje, utvrđivanje i plaćanje doprinosa, kontrolu obračuna i plaćanja, koja je vrlo značajna, i na kraju postoje kaznene mere za one koji ne budu poštovali odredbe ovog zakona.
Postoji više kvalitetnih razloga za donošenje ovog zakona. Prvo što je ovo vrlo značajna materija i jednostavno ovaj novi zakon pojednostavljuje sistem doprinosa. Vrlo je važno da ovaj zakon uređuje sva bitna pitanja jednim jedinim zakonom, jer smo do sada imali slučaj da je više zakona uređivalo ovu materiju, kao npr. Zakon za socijalno osiguranje, Zakon o PIO i Zakon o nezaposlenim licima. Ovog puta imamo zakon koji kompletno i jedinstveno reguliše ovu materiju.
Vrlo je značajno što ovaj zakon omogućava širenje osnovice na sve oblike rada, tako da automatski širenjem osnovice dobijamo mogućnost da dobijemo masu onih koji plaćaju doprinose i automatski efikasnije i više punimo te fondove koji su neophodni za normalan rad.
Dalje, zakon predviđa načelo obaveznosti, ali predviđa i načelo solidarnosti i uzajamnosti. Uvodi se institut najviše i najniže osnovice osiguranja koji je vrlo značajan. Ukidaju se višestruke stope doprinosa za zdravstveno osiguranje. Raniji zakon je imao 13 stopa, a sada se uvodi jedinstvena stopa za zdravstveno osiguranje od 12,3%. Mogu da komentarišem ovu stopu od 12,3% u smislu da nas ova stopa uvodi u red srednjih zemalja po pitanju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Međutim, moramo da konstatujemo, da ne bismo obmanjivali narod, da ova stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje u našim uslovima nije dovoljna iz razloga što je masa sredstava, na koju se uplaćuje ova stopa, tako mala i skromna da nažalost ne može da pokrije troškove tako glomaznog zdravstva koje imamo.
Navešću vam jedan primer pošto ne želim da polemišem sa prethodnicima iz prethodnih vlasti, koji pričaju da je bilo dobro 90-ih, da je bilo 80-ih, nije mi to cilj, ali samo za vašu informaciju, već sam 24 godine lekar i prošao sam raznorazne reforme i raznorazne doprinose.
Problem je ovog sistema, našeg sistema zdravstvenog osiguranja, jer smo omasovili zdravstvo, razvili i osavremenili zdravstvo, a doprinosi, bez obzira što je ova stopa pristojna, jednostavno ne zadovoljavaju čak ni same plate lekara. O tom problemu diskutovaćemo verovatno početkom jeseni sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti, sa novim zakonom o zdravstvenom osiguranju, a da se sada vratim na ovaj zakon.
Imamo još porast stope za penziono i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22% i stopu za nezaposlena lica koja je popeta sa 1,1% na 1,5%. Lako bih tu citirao gospodina ministra Dinkića da nam je ova stopa za nezaposlenost posle Slovenije najmanja u Evropi. Međutim, s obzirom da je bila još manja imamo šanse da ovu stopu popnemo, a popećemo je sukcesivno, polako vremenski, da ne bi sada opterećivala određene inpute.
Pored povećanja stopa vrlo je značajno da se smanjuje fiskalno opterećenje iz više razloga. Prvo, moja prethodna govornica je pomenula, porez na fond zarada od 3,5% je od 1. jula 2004. godine ukinut i automatski su rasterećene zarade, s tim što je porast stope po sva tri osnova ovog zakona 2,2%, tako da je fiskalno rasterećenje evidentno.
Drugo, jedan interesantan detalj kod novog zakona je i taj da končano nema doprinosa kada se ne vrši isplata zarada. Ranije to nije bio slučaj. Znači, svi oni koji ne privređuju, koji nemaju zaradu, automatski nemaju obavezu da plaćaju doprinos. To isto važi za lica koja se odjave, kao i za zemljoradnike koji ne plaćaju osiguranje. Automatski nemaju obavezu da plaćaju doprinose.
Na kraju, da ne bih zadržavao auditorijum u smislu efikasnosti, samo ću da napomenem da je ovaj zakon uslov za obezbeđenje harmonizacije sistema doprinosa na nivou Evropske unije.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Davidović.

Izgleda da neki žele da se vratimo u vreme Saveza komunista, da se samo predloži dnevni red i da nema diskusije, usvaja se jednoglasno i idemo kući. Osnovna funkcija parlamenta jeste da se vodi rasprava o predloženim tačkama.
Dosadašnji način utvrđivanja doprinosa izgleda da nije dobar ni za aktuelnog ministra, s obzirom da je sada u ovom predlogu zakona predložen novi koncept ubiranja doprinosa. To se pre svega odnosi na način određivanja osnovice doprinosa.
Sada se u Predlogu zakona kaže da se kao najniža mesečna osnovica uzima 40% od prosečne mesečne bruto zarade u Srbiji. Prilikom isplate zarade poslodavac je po dosadašnjim propisima bio dužan da izvrši uplatu doprinosa za socijalno osiguranje najdalje do 30. u mesecu za prethodni mesec na iznos najviše zakonom propisane osnovice prema stepenu stručne spreme.
Na ovaj način su poslodavci na neki način zakidali na doprinosima tako što je zaposlenog obično prijavljivao na niži stepen stručne spreme, odnosno ako je zaposleni imao VII stepen stručne spreme prijavljivao ga je na srednji stepen stručne spreme i time je pravio štetu zaposlenom i državi.
Novi zakon o socijalnom osiguranju predviđa ukidanje osnovica prema stepenu stručnosti i predlaže samo jednu obaveznu osnovicu za obračun i doprinos i to u visini od 40% od mesečne zarade ostvarene u Republici. Predlog se može posmatrati sa stanovišta što će svaki poslodavac uplatiti doprinose na iznos najniže osnovice, a time jedino zaposleni mogu biti u podređenoj situaciji pri kasnijem utvrđivanju osnovice za penziju, kada se uzimaju u obzir proseci zarada za određeni period, odnosno za određeni broj godina.
Ono što je izuzetno bitno da se spomene u ovoj raspravi jeste činjenica, a vidim da po tom pitanju nisu predložena nikakva rešenja, tiče se građana, prvenstveno stanovništva koje živi na selu, a koje je nekada bilo najviše opterećeno i zahvaćeno enormno velikim doprinosima za penziono i socijalno osiguranje.
Naime, danas takav oblik ubiranja doprinosa ne postoji, ali je zato većini domaćinstava ostao ogroman dug iz prethodnog perioda, a koji je još bio opterećen kamatom. Neizmirenje ovog nerealnog duga danas predstavlja bukvalno nerešiv problem za većinu tih seoskih domaćinstava, jer dok se ona ne izmire ne mogu se ostvariti druga osiguranja, u smislu toga da član tog domaćinstva koji želi da uplati samostalno zdravstveno osiguranje ne može da izmiri taj prethodno napravljeni dug.
Obično kod tih članova domaćinstava niko ne radi, a takvih je sve više i više, s obzirom da je u poslednje tri godine skoro pola miliona ljudi ostalo bez posla. Možda će ministar pokušati da na neki način iznađe rešenje za ovakve slučajeve, jer mora se imati na umu da su poljoprivrednici bukvalno uništeni i da nemaju sredstva da izmire svoja ranije nastala dugovanja.
Nemaju sredstva zato što im nije plaćeno po realnoj ceni, zato što je tako ubrana višnja, zato što se malina plaća u bescenje, dok država štiti nakupce.
Pšenica je procenjena na 8,5 dinara, a cene repromaterijala za setvu i za zaštitu neuporedivo skaču, što nikako ne može da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da se namiruju prethodno nastali dugovi.
To što su fondovi socijalnog osiguranja prazni, ne znači da će ih sada po ovom novom predlogu zakona popuniti doprinosi obveznika, od kojih bi većina mogla da se svrsta u kategoriju ugroženih domaćinstava. Činjenica je da je danas u Srbiji manje obveznika doprinosa za PIO. Većina njih se nalazi na birou za nezaposlene. Takođe, oni koji su zaposleni kod privatnika, dešava se situacija da je promet jedva pozitivan, tako da se tu smanjuje broj radnika.
Ovde je malopre bilo reči o Fabrici cementa. Jedan sam od bivših radnika Fabrike cementa i mogu da kažem sledeće. Tamo je do privatizacije, odnosno do decembra 2001. godine bilo zaposleno oko 2.400 radnika, a danas ih je zaposleno samo 600, a 2007. godine biće ih ukupno 300 po planu.
Mnoge stvari su diskutabilne ako ćemo da govorimo o procesu privatizacije, mada tu sada nije tačka, ali situacija je takva da od tih 1.900 radnika koji su ostali bez posla, jedva da je njih 900 zaposleno i da legalno plaća svoje doprinose penzionom i socijalnom osiguranju. Možda će se fondovi popuniti kaznenim odredbama po zamisli ministra Dinkića.
Komentarisao bih član 74. koji se direktno odnosi na fizička lica, a rekao bih najviše na poljoprivrednike obveznike, gde im se bukvalno preti da će, ukoliko ne izmire obaveze u datom roku, biti kažnjeni novčanom kaznom u rasponu od 2.500 do 50.000 dinara. Umesto da Ministarstvo i Vlada Srbije pomognu poljoprivrednim proizvođačima, oni se trude da im uzmu poslednji dinar iz džepa.
Na kraju, kratko bih komentarisao u članu 8. stav 11. gde su u obveznike zdravstvenog osiguranja ubrojane monahinje i monasi.
Pre svega, iz poštovanja prema tim čuvarima naše nacionalne i kulturne baštine, država Srbija bi trebalo da ih oslobodi bilo kakvih doprinosa. Zar misli da će tim mizernim doprinosima biti popunjen fond osiguranja? Oni bez ikakve naknade čuvaju naše svetinje, obnavljaju stare ruševine manastira, crkve, podižu konake, neguju bolesne pri nekoliko manastira u Srbiji. Dodelite im za to zdravstveno osiguranje bez doprinosa, jer oni svoje prihode, iako ih imaju, namenjuju za održavanje onih svetinja gde borave.
Gospodin ministar, s obzirom da on nije ovde, umesto što planira da puni fondove doprinosima radnika koji imaju plate od 4.000 ili 5.000 dinara, možda bi bilo bolje da se potrudi da naplati nešto i od onih silnih ekstraprofitera, sa čime je pre tri godine nastupao u javnosti ili ih je sada naprasno zaboravio. Za njih nema pretnji ni kazni, samo su namenjene za običan narod, koji u Srbiji danas izuzetno teško živi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Davidović, a neka se pripremi narodni poslanik Miodrag Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosadašnja zakonska regulativa koja je pratila obavezno socijalno osiguranje je bila predmet tumačenja u više različitih zakona. Po prvi put, donošenjem ovakvog zakona, na jedinstven način se uređuju sva bitna pitanja vezana za obavezno socijalno osiguranje, a što je u skladu sa praksom zemalja sa razvijenom tržišnom ekonomijom, pre svega zemalja Evropske unije. Na ovaj način se postiže da sistem doprinosa, kojim se finansira obavezno socijalno osiguranje, postaje integralni deo fiskalnog sistema naše Republike, što proističe iz ekonomsko-finansijskog sadržaja doprinosa koji predstavljaju javne prihode.
Potrebno je istaći da se pojednostavljenje sistema doprinosa ostvaruje ujednačavanjem osnovice doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja, kao i smanjenjem višestrukih stopa doprinosa u pojedinim oblicima obaveznog socijalnog osiguranja. Pored osnovice doprinosa za iste obveznike za sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja, različite kategorije obveznika ujednačavaju stepen doprinosa u odnosu na osnovicu, što je novina u ovom zakonu.
Uz princip solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju, suština ovog zakona se bazira na uvažavanju principa plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, što je jedno od važnih obeležja ovog zakona.
Ujednačavanjem sa poreskom osnovicom za porez na dohodak od rada postiže se pojednostavljenje sistema doprinosa i lakša kontrola evidencije o izvršenim uplatama i naplatama doprinosa.
Načela obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti su razlog da ujednačavanje osnovice doprinosa sa osnovicama poreza na dohodak po osnovu rada nije moguće izvršiti u potpunosti. I pored toga predložena jedinstvena najniža mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40% prosečne mesečne zarade u Republici za sve obveznike, u odnosu na dosadašnjih 8% prema stepenu stručnosti, u rasponu od 37% do 155% od prosečne mesečne zarade u Republici, u skladu je između uloženih sredstava doprinosa i prava koja se po tom osnovu koriste. Istovremeno, na ovaj način se sprečava zloupotreba načela solidarnosti kao stožera socijalnog osiguranja.
Građanima Srbije se ukidaju iz oblasti zdravstvenog osiguranja višestruke stope doprinosa i predlaže se samo jedna stopa za ukupna prava iz zdravstvenog osiguranja i jedna stopa za ograničena prava
na osnovu povrede na radu umesto do sada postojećih 13 stopa u ovoj oblasti osiguranja.
Predložene stope doprinosa imaju cilj da smanje postojeći finansijski deficit organizacija za obavezno socijalno osiguranje, što se postiže povećanjem prihoda od doprinosa iz svih oblika rada uvođenjem jedinstvene stope doprinosa za zdravstveno osiguranje od 12,3% umesto pomenutih dosadašnjih 13 stopa, koje su se kretale u rasponu od 0,8 do 17,7%. Za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u određenim slučajevima, predlaže se stopa od 2%. Za osiguranje za slučaj nezaposlenosti predlaže se stopa doprinosa u iznosu od 1,5% u odnosu na prethodnih 1,1%.
Ovim zakonom je predviđeno povećanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 20,6% na 22%.
I pored predloženog povećanja stopa doprinosa, sveukupnom fiskalnom politikom se obezbeđuje smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika kao krajnji cilj zakona. (ukidanje obaveze plaćanja poreza na fond zarada od 1.7.2004. godine).
Tako se postiže fiskalno rasterećenje neto zarada zaposlenih sa 73,8 na 73,1%, a po osnovu samostalnih delatnosti sa 73,6% na 69,8% oporezive dobiti.
Značajna novina u ovom zakonu odnosi se na obavezu poslodavca, koja ne predviđa da je u obavezi da obračuna i plati doprinos u slučaju kada ne vrši isplatu zarada do kraja narednog za prethodni mesec, pre svega u firmama gde postoji teška ekonomska situacija i gde se ne isplaćuju zarade.
Povoljnost za sveštenike i verske službenike, koji su do sada plaćali doprinose na osnovice koje su bile prema stručnoj spremi tih osiguranika, jeste što je zamenjena osnovica doprinosa i sada će biti u visini prosečne zarade u Republici ostvarene u četvrtom kvartalu prethodne godine. Za monahe i monahinje propisuje se osnovica doprinosa u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, odnosno 40% prosečne zarade u Republici.
Za naše poljoprivrednike osnovica doprinosa je prihod od poljoprivredne delatnosti na koju se plaća porez na dohodak građana. Ona je niža od do sada važeće najniže osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja je iznosila 50% od prosečne zarade u Republici.
U slučaju invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti utvrđuje se osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučajeve povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom, u visini najniže mesečne osnovice doprinosa, što je jedno od važnijih obeležja ovog zakona.
Umesto osam najnižih mesečnih osnovica doprinosa utvrđenih prema stepenu stručnosti, što je bilo dosadašnje zakonsko rešenje, predložena je samo jedna i to najniža mesečna osnovica doprinosa.
U slučaju kada zaposleni zbog početka rada ili prestanka rada u toku meseca ili iz drugih razloga ne ostvaruje pun mesečni fond rada kod poslodavca, primenjuje se ovim zakonom iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za te slučajeve, što je svakako pogodnost za radnike.
Prema dosadašnjem rešenju zakona, preduzetnicima je predviđena najniža mesečna osnovica doprinosa u visini 100% prosečne zarade u Republici, a primenom jedinstvene minimalne osnovice doprinosa od 40% prosečne zarade u Republici ostvariće se značajno fiskalno rasterećenje kod onih koji se bave starim zanatima, poslovima iz oblasti narodne radinosti, zanatskim delatnostima i drugih preduzetničkim poslovima.
Licima koja su starija od 50, odnosno 45 godina, koja su kod Nacionalne službe za zapošljavanje sa statusom primaoca novčane naknade po osnovu nezaposlenosti ili prijavljena kao nezaposlena, najmanje godinu dana bez prekida, propisuje se olakšica za poslodavca koja se ogleda u oslobađanju plaćanja doprinosa na teret poslodavca za zaposlena lica starija od 50 godina, odnosno plaćanje tog doprinosa po umanjenoj stopi za 80% za lica starija od 45 godina.
Fond za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti će imati porast rashoda, očekuje se, od oko 50 miliona dinara zbog porasta stope zdravstvenog osiguranja za penzionere u 2004. godini. Sa druge strane se očekuje porast prihoda od doprinosa u visini od 200 miliona dinara usled porasta stopa doprinosa. Na taj način očekuje se pozitivan neto efekat na bilans fonda. Procenjeno je da će Nacionalna agencija za zapošljavanje imati porast doprinosa za 900 miliona dinara, što će obezbediti bolji rad ove službe.
U svakom slučaju, zaključak je da donošenjem ovakvog jednog zakona postižemo pojednostavljenje sistema doprinosa, povećanje prihoda od doprinosa putem izjednačavanja različitih oblika rada u pogledu obaveze plaćanja doprinosa i širenje osnovice doprinosa, fiskalno rasterećenje zarada za poslodavce sa najnižom fiskalnom snagom (odnosno niskim zaradama zaposlenih), smanjenje sive ekonomije, bolju kontrolu i efikasniju naplatu doprinosa.
Iz svih ovih razloga, DSS će podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Išpanović Ištvan.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su poljoprivrednici, odnosno građani koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom veoma ugrožena kategorija. Rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji ne zavise samo od njihovog rada i aktivnosti. Mnogo je faktora koji utiču na to - suša, kiše, niske otkupne cene, stočne bolesti mogu uništiti celogodišnji rad poljoprivrednika.
S druge strane, i prethodna i ova vlada učinile su to da su mnoga preduzeća propala, prodata po bagatelnim cenama, a radnici ostali bez posla. Radnici se vraćaju na selo, na porodična imanja, i tu pokušavaju da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Takve ljude treba ohrabriti, treba merama država stimulisati njihov povratak na selo, učiniti da se što lakše snađu i podnesu gubitak radnog mesta.
Mere mogu biti različite, počev od jednokratne pomoći za nabavku neophodne mehanizacije, povoljnih kredita za nabavku semenskog materijala i nabavku stočnog fonda. Jedna od mera mora biti i stimulacija kod doprinosa za socijalno osiguranje. Zato se zalažem da se povratnici, odnosno oni radnici koji su ostali bez posla, a vraćaju se na selo i počinju sa poljoprivrednom proizvodnjom, dodatno stimulišu, nešto slično kao kod poslodavaca koji zasnivaju radni odnos sa licima starijim od 45 godina.
Kompletno predlažem da Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinose za ovu kategoriju ljudi, u roku koji se može smatrati primerenim i koji će stimulisati povratak na selo i razvoj poljoprivrede.
Niskim cenama i neorganizovanim otkupom poljoprivrednih proizvoda, ova vlada ne pomaže poljoprivrednicima, već izvoznicima poljoprivrednih proizvoda i nakupcima. Da je tako, kao dokaz može poslužiti berba i otkup čuvene oblačinske višnje u opštini Merošina. Posle blokade međunarodnih puteva, proizvođači su pozvani na razgovor u
Vladu Srbije oko dogovora cene višnje. Postignut je dogovor da cena višnje bude 23 dinara prva klasa, a druga klasa 18 dinara. Međutim, na terenu to nije bilo tako.
Mnogi voćnjaci u opštini Merošina ostali su neobrani ili su proizvođači bacali višnje na deponije, nezadovoljni ovako niskim otkupnim cenama. Vlada umesto da stimuliše proizvođače, stimuliše izvoznike sa 7% na ukupnu izvezenu količinu.
Trebalo bi da gospoda u Vladi obrate veću pažnju poljoprivredi, jer kad treba da se izdvoje porezi i samodoprinosi, seljaci su tu. Kad treba da se brani država, seljaci su tu. Kad treba da se organizuje da se ide u vojsku, seljaci su tu, a kad treba pomoći seljaku, tu Vlada zatvara oči.
Sa ovako upropašćenom poljoprivrednom proizvodnjom, ukoliko i poljoprivredu upropastite, a na dobrom ste putu da to uradite, Srbiji nema spasa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Slaviša Slavković.