Htela bih da uputim jedan predlog Narodnoj skupštini, kako bismo efikasnije završili raspravu o setu poreskih zakona, a to je da produžimo danas radno vreme do završetka rasprave o 8. tački dnevnog reda.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 95, nije glasalo 33, od 128 prisutnih narodnih poslanika.
Povreda Poslovnika, gospodin Nikolić.

U sali ne postoji kvorum za donošenje ove odluke. Možete vi da pričate šta god hoćete, u sali ne postoji kvorum za donošenje odluke. Zato je predsednik Skupštine odmah pristupio glasanju, da bi ostali registrovani poslanici koji ne žele u ovome da učestvuju.
(Dobacivanje iz sale.)
Ne razgovaram sa vama, mladi kolega. Kad budete izašli za govornicu, razgovaraću sa vama.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, samo izvolite, ne obraćajte pažnju.)
Gospodine predsedniče, narodni poslanici SRS nisu želeli da učestvuju u glasanju o ovom predlogu. Molim vas da resetujete sistem, da utvrdimo da li imate kvorum, jer to bi jedino bilo pošteno. Onog časa kada budete imali kvorum, donesite odluku kakvu god želite, većinom narodnih poslanika. Bez 126 poslanika, na prevaru, računajući i radikale koji u tome ne žele da učestvuju, nemojte da nastavljate ovu sednicu. Uostalom, ulaze poslanici, možda ćete imati kvorum.

Gospodine Nikoliću, član 127. – svi poslanici koji su na stalnom radu su dužni da učestvuju u radu Narodne skupštine i da daju kvorum. Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje kada se reklamira povreda Poslovnika.
Ne razumem poslovnički ovo što jeste deo političkog života, ali poslovnički ne postoji ta mogućnost da se poslanici pozivaju na to da nisu želeli. Oni su dužni da rade i glasaju za ili protiv.
Pošto pretpostavljam da niste zadovoljni objašnjenjem, molim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.
Predsednik poslaničke grupe Socijalistička radikalna stranka traži da proverimo... Izvinite, molim vas. Molim sve za izvinjenje, jer istovremeno imam za govornicom ovlašćenog predstavnika SPS i imam po Poslovniku zahtev za proveru kvoruma od predsednika poslaničke grupe SRS. Izvinite, napravio sam lapsus. Gospodine Bušetiću, za trenutak napustite govornicu, jer je neophodno da proverimo kvorum, na zahtev predsednika poslaničke grupe SRS.
Molim sve poslanike da ubace svoje poslaničke kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 106 poslanika, što je dovoljno za rad Narodne skupštine.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Niste imali kvorum za glasanje.)
Kvorum za rad Narodne skupštine je 84 poslanika. U trenutku kada se traži kvorum, proverava se kvorum za rad. Kvorum za glasanje je, kao što znate, po Poslovniku i Ustavu, 126 poslanika i zbog toga je, da bi prethodna odluka bila izglasana, bilo neophodno da glasa više od 126 poslanika i bilo je prisutno 128 poslanika. Nemamo razloga da se oko takvih stvari ubeđujemo.
Gospodine Bušetiću, izvolite, a Narodna skupština će se izjasniti o povredi Poslovnika.

Poštovani narodni poslanici, reklamiram član 97. Pogrešno sam protumačen. Bivši ministar Aleksandar Vlahović i ja se znamo dugo, mogu da kažem i da smo prijatelji, dugogodišnji poznanici. Bez obzira što veoma često razgovaramo o mnogim temama, kada je reč o ovoj temi i o mnogim drugim političkim, apsolutno se ne slažemo, veoma često me on pogrešno i tumači.
Ta priča da su nekada radnici u vreme vlasti SPS imali samo radna mesta je izlizana i pogrešna priča, jer je bolje imati radno mesto, sto maraka plate, nego nemati ništa. Danas, četiri godine posle, masa radnika bukvalno nema ništa, nema nikakve nade za njih. To je suština.
Kada se govori o plati od tri marke u vreme 1993. godine, to se desilo samo te godine zbog sankcija koje su bile nametnute nama da bi se, još u ono vreme, na vlast u Srbiji dovela poslušna vlast koja će izvršavati sve naloge zapadnih mentora.
Kad je reč o samoj paraćinskoj Cementari, možemo da pitamo radnike Cementare, i one koji su otišli i one koji su ostali, kada je bilo bolje. Svakako da je bilo bolje do 2000. godine, jer i onih 700 radnika što je ostalo, nemaju neku nadu.
S druge strane, bez obzira šta mislio o predsedniku sindikata Smiljaniću, on je pre nekoliko dana ili večeri izrekao jednu istinu, da od hiljadu preduzeća koja su privatizovana, bar za polovinu treba poništiti privatizaciju. No, sve stranke koje su obećavale reviziju, niko ništa ne radi po tom pitanju.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik dr Živorad Smiljanić.

Poštovani poslanici, SPS će podržati ovaj zakon.
Međutim, želim da kažem da će se neki problemi kod naplate doprinosa ponovo pojaviti, kao što su i ranije bili. Naime, zašto su bile različite stope po stepenima stručne spreme, to je u naše vreme bio jedan vid takvog načina, a i kasnije je DOS to prihvatio. Suština problema je bila što su novokomponovani bogataši sve radnike prijavili po minimalnim zaradama. Plaćali su najmanju stopu doprinosa i na taj način oštećivali državu.
Naravno, verovatno su to oni što su nas u socijalizmu učili da će država da odumre, pa ju je trebalo što pre likvidirati i na taj način oštećivati.
Ovde imamo nekoliko dobrih predloga u ovom zakonu. Međutim, šta je problem kod penziono-invalidskog osiguranja? Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje sigurno će biti u takvoj situaciji da neće moći da isplaćuje penzije, jer mi smo država u kojoj je odnos između onih koji rade i koji su penzioneri, nažalost, 1:1. Rešavajući probleme, više socijalne prilike, mi smo država u kojoj imamo neprirodno mnogo invalidskih penzionera, što nije bilo u suštini problem invalidnosti već rešavanja socijalnih slučajeva.
Kada je u pitanju tekstilna industrija, mislim da ovo rasterećenje od 20 do 30 jeste dobro. Međutim, problem tekstilne industrije neće se rešiti na taj način što se rasterećuje.
Dokle god budu naše granice otvorene za neograničen uvoz, pre svega robe iz Kine i Turske, mi jednostavno nećemo pomoći tekstilnim fabrikama, niti ćemo moći da im pomognemo.
Takođe, ideja da se, kada zapošljava ljude od 50 i 45 godina, omogući poslodavcu da ne plaća dve godine doprinos jeste dobra, ali, molim vas, u nekoj normalnoj zemlji ljudi sa 50 godina praktično završavaju radni vek i radni staž.
Ono što je najveći protivnik ovog zakona i što će i dalje da regrutuje nove nezaposlene ljude, to je Zakon o privatizaciji, koji nismo imali hrabrosti nimalo da promenimo. Naime, zahvaljujući Zakonu o privatizaciji koji je na snazi, jedinu korist od njega imaju oni tajkuni koji u bescenje kupuju imovinu i oni koji u ime države to prodaju.
Vojislav Koštunica je rekao za ovom govornicom u svojoj pristupnoj besedi - privatizacija mora biti pravedna, mora biti u korist
malih akcionara i u korist države. Od ovog vida privatizacije nemaju koristi ni mali akcionari, a ni država, ima jedna grupa ljudi.
Danas čujemo sa govornice da je privatizacija zastala. Normalno da je zastala jer predsednik Agencije za privatizaciju ne može da se uklopi u dosadašnje šeme. Tu se ne može raditi pošteno. Tu se mora uklopiti sa tajkunima, jer samo na taj način će biti ubrzana. Onog momenta kada bude želeo to da radi pošteno, smeniće ga. Verujem da će veoma brzo biti smenjen, jer ova privatizacija je u funkciji tajkuna i onih koji u ime Vlade to rade.
Na kraju, ne mogu da shvatim ovu vladu da je mesto ministra za privatizaciju nepopunjeno. Verujte, najprofitabilnije ministarsko mesto jeste ministar za privatizaciju. Da to nije u DSS-u nego u nekoj drugoj stranci, ni dva minuta ne bi bilo slobodno, "poklali" bi se oko tog mesta, jer je jako profitabilno, a vreme će pokazati da govorim istinu.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a neka se pripremi narodni poslanik Sanja Čeković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog zakona, ko zna kojeg po redu, koji se donosi po hitnom postupku i u tome zaista nema neke bitnije razlike između onog prethodnog režima Đinđić-Živković i ovog režima koji je uspostavila ova široka koalicija. Uvek su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku slični.
Kaže se: "Predlaže se da se, saglasno članu 157. Poslovnika o Narodnoj Skupštini Republike Srbije, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje donese po hitnom postupku kako bi se što pre obezbedila njegova primena i s tim u vezi pozitivni efekti za obveznike", pa se kaže da bi bilo više para u fondovima, više para za korisnike itd, i ako se on ne donese, nastupiće neke katastrofalne posledice.
Ako je to tako važno, pitam vas - zašto o tom zakonu nismo raspravljali u redovnom zasedanju Narodne skupštine, zašto smo čekali vanredno zasedanje.
Zašto smo čekali da ovoliko vreme prođe da bismo taj zakon doneli i, na kraju, zašto je koleginica Bošnjak, iz poslaničke grupe G17 plus, amandmanom predložila da se primena ovog zakona odloži do 1. septembra 2004. godine, pa ga sada donosimo po hitnom postupku.
Ona može reći da je ostalo malo vremena da se donesu neka podzakonska akta ili neki drugi zakoni koji bi pratili ovaj zakon, zašto predlagač zakona to unapred nije predvideo u ovom zakonu, pa da je rok tog važenja od 1. septembra.
To vam govorim sa tehničke strane, koliko malo pažnje obraćate na te detalje kada nam ove zakone predlažete.
Dalje, baš zbog toga što se zakon donosi po hitnom postupku i što se verovatno ministru žuri, a nezvanično smo obavešteni da mu aranžman na moru počinje od sutra, kada se po nekim prognozama poboljšavaju i vremenski uslovi, on dolazi ovde nervozan, ljut i viče narodnim poslanicima.
Ne može ministar tako da se ponaša. Mi smo ovde da kontrolišemo ministra, da mu tražimo "crno ispod nokta", da mu tražimo "dlaku u jajetu", da kontrolišemo sve ono što on radi, mi koji smo predstavnici opozicije. Ne očekuje valjda od svoje poslaničke grupe, kojima je partijski šef, da se usprotive ovom zakonu i da traže neke promene. Oni su na svojoj poslaničkoj grupi, u okviru vladajuće većine koju predstavljaju, dogovorili baš ovakav oblik zakona.
Mi smo ti koji moramo da mu ukažemo, da budemo oštri kritičari. Mi smo ti kojima je uvek mnogo kada Vlada traži od naroda, a Vlada je uvek ta kojoj je malo kada uzima od naroda, a mnogo kada daje narodu. Mi smo ti da na neki način štitimo interese onih koje Vlada pokušava da obaveže da plaćaju nešto više nego što je bilo do sada. Uostalom, onaj ko raspolaže silom, nije dobar domaćin. Jer, ukoliko ne naplati po principu dobrovoljnosti, ima inspekcije, policiju koja će to naplatiti. Dakle, onaj ko raspolaže silom nikada nije dobar domaćin.
Što se samog zakona tiče, pročitaću vam jedan deo iz obrazloženja, gde se kaže nešto što je kao prepisano iz programa Srpske radikalne stranke. "Širenjem osnovice za plaćanje doprinosa u potpunosti se uvažava princip plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i princip solidarnosti i uzajamnosti u socijalnom osiguranju. Plaćanjem doprinosa na dohodak ostvaren po svim oblicima rada pojedincu se opredeljuje veći nivo sopstvene materijalne i socijalne sigurnosti u slučajevima nastupanja rizika obuhvaćenih socijalnim osiguranjem, uz odgovarajuće neophodno prisustvo solidarnosti".
Taj princip solidarnosti i sveobuhvatnosti plaćanja doprinosa, kako bi oni bili niži, jeste princip koji je predlagala i SRS prilikom donošenja ranijih zakona iz ove oblasti, čiji amandmani, nažalost, nisu bili prihvaćeni i mi neopravdano kasnimo sa donošenjem ovakvog zakona.
Pitam - u čemu je to Dinkić reformista, a srpski radikali, koji su nekoliko godina ranije predlagali ovakav zakon, konzervativni, nisu reformisti i okrenuti su nekoj prošlosti.
Mi zaista ne možemo da nađemo puno zamerki na ovaj zakon. Međutim, što se tiče nekih rokova, naročito u delu koji se tiče oslobađanja poslodavca od plaćanja doprinosa, mislimo da je taj rok od dve godine kratak, da je onaj rok od tri godine za koji je obavezan da ne otpusti novozaposlenog radnika starijeg od 50 godina takođe kratak, jer pogledajte kada neko ima 55 godina i ostane bez posla, ko će ga posle zaposliti?
Ono na šta posebno skrećemo pažnju je da ne postoji princip dobrovoljnosti osiguranja za poljoprivrednike. To su ljudi koji najmanje koriste te usluge i mislimo da je tu trebalo ići sa tim.
Mi smo dobili, kao i sve ostale poslaničke grupe, dopis Zadružnog saveza Srbije i mi zaista stojimo iza njihovih amandmana. To je pre svega da lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ne budu obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti, jer to su kratki poslovi, koji se ponekad rade nekoliko sati, nekoliko dana i teško je među njima naći onoga ko će to koristiti.
Druga primedba je da su opravdane visoke novčane kazne za poslodavce koji ne obračunavaju i ne uplate doprinose, ali odredba da se plaća kazna iste visine za one koji pogrešno obračunaju ili uplaćuju doprinose nekako nam je nelogična, jer se može raditi o nekoj slučajnoj grešci, a ne o nameri.
Mi smo zaista zahvalni i nemamo mnogo razloga da se ljutimo na ponašanje ministra Dinkića. Dokle god se ministar Dinkić bude tako ponašao, mi ćemo u njegovom Vlasotincu imati 80% i 90% glasova, ili 100%, u Beogradu ćemo imati sve više glasova, u Srbiji, jer kažu – bolje da glasamo za radikale, pošteniji su i ispravniji, nego da glasamo za Dinkića, jer njegovo ponašanje ukazuje na malog diktatora.

Reč ima narodni poslanik Sanja Čeković.