Dame i gospodo narodni poslanici, u startu prvo imam jednu primedbu, da pitam predsednika Skupštine da li
će kazniti Kseniju Milivojević, koja je u 16,32 časova predložila za ovom govornicom da Skupština traje dok se ne završi 8. tačka dnevnog reda, a u 16,35 časova stavila je svoj ranac na leđa, išetala iz sale i više je nema. Pitam predsednika da li će i nju zapisati?

Dobićete odgovor. Izvolite, učestvujte u raspravi kao najavljeni, a onda ćete dobiti odgovor na kraju.

Pisali ste ove neke poslanike koji su prisutni da ih kažnjavate, a ovi koji nisu prisutni neće biti kažnjeni. Znači, bolje da i mi nismo prisutni, ne biste imali koga da kaznite i nema problema.

Da ne bih trošio vaše vreme, vratiću vam vreme nazad. Izvolite.

Ovaj zakon o igrama na sreću, kao što je ministar ovde precizirao, kaže da treba zaštiti igrače i da su oni do sada bili nezaštićeni, odnosno prevareni. Ne znam ko ih je varao, da li se otkrilo. Ako se zna da su bili prevareni, neko ih je morao, te prevarante, privesti zakonu i odrediti određenu kaznu.
U ovom slučaju igrači na sreću će opet biti prevareni. Ono što treba da dobiju, dobiće 50%, jer 50% će uzeti država od ukupnog dobitka od igre na sreću, pa će država tih 50% da raspoređuje da se iz budžeta uplaćuje socijalnoj zaštiti, čak i crvenom krstu itd, što je neprimereno. Rekao bih da je najbolje da u ovom slučaju dobitnik igre na sreću treba da dobije 70%, 10% neka uzme država i to će biti dobitak za koji ništa neće raditi, 10% neka ide u zdravstvo i 10% da ide u školstvo.
Ministar predviđa da će od igara na sreću godišnji prihod biti od 70 do 100 miliona evra, s tim što je precizirao da će biti samo 10 zvaničnih kockarnica. Onda je bolje da otvorimo još 10 kockarnica, da imamo 20, pa da imamo godišnji prihod od 200 miliona evra. Da stvorimo Las Vegas ili Monte Karlo od naše države, da je ulepšamo i da se igraju
samo igre na sreću, da niko ništa ne radi. Država neka uzima 50%, neka deli narodu i da svi lepo živimo. Mislim da ta ideja nije loša.
Vidim da ste svi pomalo umorni i da svi jedva čekaju da se ova rasprava završi, pa ću ovu raspravu završiti jednim vicem, malo da vas razdremam. Ciganin stoji svakog dana ispred Vlade i moli se, kaže - Bože, molim te, pošalji mi 100 dinara da kupim deci hleb. Svaki dan traži 100 dinara. Neko ga primeti iz Vlade i pita - šta ovaj jadnik tamo radi. Kaže - moli Boga da mu pošalje 100 dinara da kupi hleb za decu. Izvadi ministar 50 dinara i kaže - baci čoveku, neka mu se nađe. Pade 50 dinara, uzme Ciga, pa gleda i kaže - Bože, molim te, drugi put kada mi budeš slao nemoj slati preko Vlade, odmah 50% uzmu. Tako i u ovom zakonu o igrama na sreću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Poslovnik, član 217, gospodine Avramov. Dakle, reč je o onom narodnom poslaniku koji se ne javi da je odsutan. Narodni poslanik Milivojević se javila da će odsustvovati, tako da je sve u redu, nema razloga da brinete. Ujedno, Služba vodi računa o tome.  Predsednik Skupštine ne kažnjava. Samo upozoravam da se radi po Poslovniku i stručna služba Skupštine je zabeležila uredno, ništa ne brinite, kao i u prvom slučaju koji smo malopre istakli.
Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da ste već umorni, samo par reči. Ono što je meni najviše zasmetalo u ovom predlogu zakona, to je možda raspodela prihoda koji se ostvaruje na osnovu ovog zakona.
Predviđeno je da se prihod raspodeljuje po 25% za finansiranje invalidskih organizacija, usluga socijalne zaštite i socijalno-humanitarnih organizacija, što je sasvim u redu, sport i lokalnu samoupravu.
Čini mi se da je ovaj deo zakona trebalo da bude potpuniji. Smatram da je veći iznos trebalo da se odvoji u svakom slučaju za finansiranje invalidskih organizacija i ustanova socijalne zaštite. Imali smo na dnevnom redu tačku koja je tretirala socijalnu zaštitu i došli smo svi skupa do zaključka da društvo nema dovoljno sredstava. Bila je ovo prilika da se veći deo sredstava odvoji za ovu kategoriju stanovništva.
Što se sporta tiče, ionako nas očekuje privatizacija u sportu. Pretpostavljam da će ovi kolektivni sportovi i ti klubovi biti privatizovani. Oni već imaju mogućnost da preko tombole i organizovanja igara na sreću ostvare neki prihod. Trebalo je po meni ova sredstva konciznije raspodeliti, odnosno kada je sport u pitanju, pre svega, za individualne sportove.
A što se tiče lokalne samouprave, u samom naslovu je rečeno prodajom, to se izgubilo u članu 18. Isto tako smatram da sredstva koja se ostvare ovim zakonom treba baš tako usmeriti u program lokalne samouprave, jer danas lokalne samouprave neracionalno troše svoja sredstva, odnosno sredstva poreskih obveznika.
Biće verovatno i zakonskih rešenja koja će u dogledno vreme i tu problematiku tretirati, jer je stvarno bahatost lokalnih čelnika, kada je u pitanju trošenje sredstava budžeta, neprimereno mogućnostima ovog naroda.
Zasmetalo mi je i to što, kada su u pitanju maloletna lica, to je tretirano članom 10, nije kaznenim odredbama uređeno, jer se ne dozvoljava učešće maloletnih lica u igrama na sreću, ali kaznenim odredbama niste to tretirali i kaznili one kladionice koje dozvole maloletnim licima da učestvuju u igrama na sreću.
Čini mi se da je udaljenost kockarnice od škola od 150 metara, to je tretirano članom 83, premala, stvarno nije adekvatna.
Još bih samo u vezi odobrenja. Odobrenja po ovom zakonu za kockarnice važe tri godine. Čini mi se da je isto tako rok premali, isto se odnosi na igre na sreću. Znači, na automate tri godine je premalo. Ukoliko čovek uloži izvesna sredstva u adaptaciju prostora i uđe u taj posao, potrebno mu je verovatno godinu dana da bi povratio sredstva koja je uložio u adaptaciju.
Taj rok je morao da bude veći i na taj način verovatno biste stimulisali više ljudi da uđu u ovaj posao, a ako smo ga već rešili zakonski, ne treba da ograničavamo ljude, treba da omogućimo da onako kako država zarađuje, da oni sami zarađuju i ostvare izvesne dohotke. To su otprilike bile neke moje primedbe.
Zahvaljujem vam na strpljenju.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS se slaže da je bilo vreme da se ova oblast uredi što se tiče zakonodavstva. Imajući u vidu da igre na sreću u sociološkom smislu znače negativan fenomen u jednom društvu, zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini da se donese po hitnom postupku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ono što je za svako društvo i državu važno, to je da donosi zakone koji su jasni, koncizni i koji se prave da bi se mogli u praksi sprovoditi.
Naravno, u našem društvu koje ekonomski nije sređeno i u državi u kojoj je ovakav jedan fenomen kockanja i klađenja daleko izraženiji nego u ekonomski sređenijim zemljama, ova oblast treba da se sredi.
Sociološki negativan fenomen, kakve su igre na sreću, u svakom društvu su oblast sa kojim država treba ozbiljno da se bavi i treba ovu oblast da uredi.
SRS je u svom izlaganju bila potpuno jasna po ovom pitanju, da ova oblast mora da se uredi u skladu sa Ustavom, a zakon koji je Vlada predložila nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Naravno, u Predlogu zakona i u izlaganju ministra Dinkića, kako je rekao u svom ekspozeu Narodnoj skupštini, igre na sreću donose znatan fiskalni prihod za jednu državu i procenjuje se da će doneti oko 100 miliona evra na godišnjem nivou.
Suština zbog čega ovaj predlog zakona nije u skladu sa Ustavom je u formiranju monopola državne lutrije. Kaže se, na osnovu člana Predloga zakona, član od 101. do 106, utvrđuje se status po pitanju državne lutrije, kao i promena statusa postojećih lutrija Beograda, Srbije, Narodne lutrije i Jugolutrije, na bazi njihovih dospelih neizmirenih obaveza.
Utvrđuje se način i rok za lutriju Srbije, Beograda i Narodnu lutriju u kome moraju da sprovedu izmenu i vlasničke strukture kapitala kod nadležnog sudskog registra.
Dakle, suština ovog predloga zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, jeste da se donese na brzinu i stav SRS je po tom pitanju jasan. Mi ćemo tražiti ocenu ustavnosti ovog predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.