Gospodine ministre, izbegavate moju diskusiju i govorite na potpuno drugačiji način, svesno bežite od toga i vređate dostojanstvo Narodne skupštine, a mene vređate kao čoveka koji je obrazlagao ovaj amandman.
Ja sam sve to pročitao, ministre, to sve piše i za lica i za životinje, za vlasnike životinja, samo što ste za lica dodatno, članom 56, propisali da moraju da budu obaveštena, a nigde u zakonu ne piše da vlasnici životinja moraju da budu obavešteni. Pozivate na član 55. stav 3. a u članu 55. stav 2. piše da je to isto i za lekove i za humanu medicinu.
Sve na šta nas upućujete ovde u veterini, već je regulisano u humanoj medicini, a ipak lice nad kojim se vrši ispitivanje mora da bude obavešteno.
Slažem se, po načelima ste uveli veliko slovo "D", za Dobru praksu, za dobro ovo, za dobro ono, izmislili ste Vuka, sve vi ovde možete, većinom poslanika mnogo toga možete.
Ali, nemojte sada ovde da mi obrazlažete ono što smo mi svi pročitali, mi smo ovaj zakon čitali godinu i po dana kao i vi, predugo.
Sve na šta sada upozoravate postoji, i to postoji posebno za humanu medicinu, posebno za veterinu, a samo za veterinu ne postoji ovo što je članom 56. stav 1. predviđeno za humanu medicinu i na "to" ja upozoravam. Nemojte da pričate sada da ima kaznenih odredbi, i to znam isto.
Treba li da budu obavešteni vlasnici životinja ili ne treba, recite ne treba, onda mi znamo kakvog ministra imamo. Ja mislim da treba, stotine hiljada ljudi imaju životinje, možda vi nemate životinju, nemam ni ja, ali potpuno razumem ljude koji imaju životinje.
