Budući da je ministar prisutan, imam štošta da ga pitam. Kao prvo - da se ministar ne sekira, oni će zakon da usvoje. Evo, pođimo od toga šta smo amandmanom hteli. To što smo podneli, promenu koncepta, stvarno je dosadno da se više ponavlja ista priča, ali, evo znamo, usvojiće se zakon. Evo, donosim dobre vesti. Da bi mogli na miru da se odmore predlagači zakona od ovog dosadnog zakona i trodnevne rasprave.
Ali, i da sve bude tako i da zakon usvojite, evo, postavljamo vam pitanje baš u vezi sa ovim amandmanom - šta će biti kada inspektor krene a i ministar je bio u poseti našem Centru. Ali, moj direktor je stalno osetljiv i kad pomenem Centar misli da govorim loše o svojoj instituciji. Naprotiv, ne. Hlebom me hrane, tamo mi je radna knjižica, ništa loše o instituciji ne govorim, nego, video je ministar, pre nekoliko dana, u toj poseti relikvije na brzinu sklonjenog materijala, po hodnicima, magacinima itd. Nisu stigle žene sve da sklone. Brzo je došao kod nas, pa je sve mogao da vidi. Zna da kuburimo sa prostorom. Znam i ja da on zna da ćemo dobiti pare da ga proširimo, ali deceniju i više (nije za sve kriva reformska vlada) živimo u takvim uslovima.
Šta će sada kada dođe ponovo ministar. Zakon stupi na snagu, nisu nam povećali prostor, nemamo gde magacine. Magacin je smešten među bolesnike. Inspektor koji je pod direktnom kontrolom ministra, takoreći ministar - kontrolor (je jednako, ili može i tako A jednako B, po analogiji) dođe i to ustanovi. Hoće li zatvoriti Centar za dijalizu? Naravno da neće.
Dakle, sledi niz nesuvislih odluka, koje se daju do tako visokog ranga odlučivanja ministar - inspektor. Da je to u nekoj drugoj instituciji, ne verujem da bi to bilo nikakvo opravdanje za stanje u kome jeste, ali bi ministar imao vremena, formalno pokriće i paravan, da udesi da se stvari tako, drugačije reše.
Uzmimo jedan drugi problem za primer. Ovim zakonom u distribuciji medicinskih sredstava nije predviđeno da se ona distribuiraju direktnim korisnicima. Ostavljeno je - specijalizovanim institucijama i apotekama. Hajde da razumem za institucije, za bolnice, biće verovatno u bolničkoj apoteci. E, sad, zamislite kakva će nam biti bolnička apoteka da bi samo primila materijal za dijalizu, onda ćemo morati ono što su magacini da napišemo - apoteka, da bi zadovoljili zakon.
Nešto tu nedostaje, neko nedovoljno sagledavanje činjenica. Kako će bolesnici na lečenju peritonuskom dijalizom, koji dobijaju 30-tak paketa kesa (verovatno dva do tri kubna metra) i to mesečno, prenosi se direktno iz fabrike njihovim kućama, šta će sada da rade? Nađimo neku apoteku, pa apotekarice sa "naputovaše" od farmaceutske korupcije. Još da im kažemo - uzmite fino materijal, pa se vi takmičite koji ćete, pa ćemo mi u vašu apoteku da dođemo. Pa, sjajno, one obiđoše i krsno i zapadno, direktorice apoteka po unutrašnjosti, i kamile im daju, da plaćaju vodiče kamila. Zato što ih kod kuće plaćaju.
Ako sada damo apotekama to, da s tim raspolažu, oni će nas dovesti u poziciju da lekar neće moći da propiše adekvatno, jer će reći - ovo mi ne ide, prodaj mi ovo, stavi na tržište ... pa, može i to za dijalizu. Ma šta znaju, pusti ti doktore. Vrlo je delikatna situacija - kako se taj materijal distribuira. Nekako nije precizno definisano. Možete da izmislite i nov zakon, sad ja ne znam koji, ili neki podzakonski akt, ali u zakonu to mora da stoji - ili apoteka, ili je direktna dostava. U svetu se to radi. Evo da kažemo - Evropska unija.
Pa, i ono što sam govorio - farmakopeja, razlog za donošenje je harmonizacija, standardizacija, piše u predgovoru pokojnog Kovača, pa je i Kovač, doduše iz onog - vaši, svi su oni bili vaši, i Krapović, svi su oni bili vaši iz DOS-a, pa i oni su znali za harmonizaciju. I oni su to hteli. I oni su hteli sa Evropom. Tu sam prošao za godinu dana, samo bio i video kako rade.
Dakle, ako to već prepisujete i svetski standard je da prilikom tendera tražite od dobavljača i snabdevača da vam bolesnike snabdevaju direktno materijalom, i za hemodijalizu. Zamislite mašinčinu za hemodijalizu, gde da je stavite. Pa, ona je ogromna, ovolika (pokazuje rukom). U kakvu apoteku. Gde? Specijalizovanu prodavnicu? Pa, ko će da je drži? Treba li i tu nekom da se plaća nekakav rabat, porez?
Malo je nejasno, tako da ne znam šta će taj inspektor da radi, (konačna priča) kada se nađe u situaciji koju sam pomenuo, ili će kao i svi dosadašnji da piše zapisnike koji će završavati u fiokama, bez konačnog epiloga.