Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Mi smo saglasno tome kako smo koncipirali upravu, administrativno inspekcijske poslove i podneli ovaj amandman i tako obrazložili da je logična posledica prethodno podnetih amandmana. Naravno da nam je Vlada odgovorila isto lakonskim odgovorom "ne prihvatamo, jer se ne uklapa u naš koncept", jednostavno - odbili smo i amandman na član 1. prema tome i ovo otpada. Što bi se u formalno-logičnom smislu i moglo prihvatiti.
Da to sada nije samo suštinska primedba, da ona vuče dublje konsekvence iz nadležnosti pretpostavljene agencije ili budući skoro usvojene agencije, ja ću obrazložiti amandman zašto smo podneli, pa redom po stavovima.
U drugom stavu - nacionalnu farmakopeju i magistralne formule lekova itd. utvrđuje ministar.
Pođimo od toga da imamo nacionalnu farmakopeju. To je farmakopeja Jugoslavije koju izdaje Savezni zavod zaštite, unapređenje i zdravlja. Kada su pravili novu državu ukinuli su i tu instituciju koja je veoma bitna i koja je veoma velike sadašnje i buduće zakonske projekte i probleme rešavala jako dobro na nivou obe republike.
Mi sada imamo u Jugoslaviji, ovo ćemo valjda po inerciji da prihvatimo, da je to srpska farmakopeja, a Crnogorci će valjda da ne bi pravili neku drugu da prihvate i oni. Da li će ministar utvrditi da ova Jugoslovenska postaje Srpska farmakopeja ili će ako je žele promeniti, a ne verujem da je novac stigao u Evropu, moguće je i da jeste i da opet plate jedan zamašan, veoma skup posao.
Zašto agenciju opet dovodimo u vezu sa ovim? Kako je ovo rađeno? Tako što se čitav niz saveznih institucija, Ministarstvo, Vlada, Savezni zavod za zaštitu, unapređenje zdravlja pokrenuli time od preko stotinu farmaceuta sa Farmaceutskog fakulteta drugih i sličnih institucija.
Recimo iz Vinče, ovoga što predviđate da ukinete, Zavoda za farmaciju Republike Srbije, dok su napisali, prepisali, preveli, prilagodili našim potrebama.
Već u drugom stavu se ne vidi ta nadležnost kako će to ministar na predlog agencije uraditi, kako će agencija šta predložiti. Upravni posao bi mogao upravnim postupkom da predloži da se takva jedna stvar prevede, a kada se to bude radilo, koja agencija bude radila, pa svih 120 članova da rade samo to, ne bi stigli da urade.
Nacionalna kontrolna laboratorija, koju mi želimo da je nema u projektu, umesto nje predlažemo da sadrži postojeće rešenje, da ostane Zavod za farmaciju Republike Srbije, da bude izvan domašaja ministra, izvan domašaja neposredne kontrole ljudi uključenih u agenciju, koju na ovaj ili onaj način bira ministar i Vlada, koja je uvek takva kakva je, koja uvek daje sklonost jednom svom segmentu da preferencijalno utiče na izbor, možda bi radila slobodnije, možda ne bi dozvolila da se radi ispitivanje leka kada je to potrebno.
Opet se vraćamo na prapriču onoga što je rečeno. Kako će to sama ta institucija, čak i da ostane tako, da utvrdi kada je koji to organ nacionalne kontrolne laboratorije, ali će i tu neki tim da napravi, da utvrdi kada je potrebno ili će reći inspektor ili će prijaviti ljudi iz kliničkih ispitivanja, nešto nije u redu sa lekom, malo nejasan, koji bi opet bio logičnije tumačen, a čak ne bi ni stajao u ovom predlogu koji bismo mi dali da smo ga predlagali.
Odgovarajuće mere u pogledu dejstva lekova, sada će agencija da predloži povlačenje leka na predlog ministra, ministar će zapravo nadležnom ministru da obustavi davanje lekova, ali to je sada malo igra. Agencija daje odobrenje da se lek pusti u promet, a ministar na predlog agencije će da spreči dalji promet leka za koji je utvrđeno po ovom ili onom osnovu da ne zadovoljava uslove za upotrebu. To je jedno nepotrebno prenošenje ovlašćenja sa jednog na drugog. Neka bude konzistentno.
Ako agencija daje dozvolu, ako inspektori na terenu ili na drugi način tokom ispitivanja ili treći način utvrde da sa lekom nešto nije u redu, da se mora povući, neka povuče onaj ko mu je dao dozvolu. Sasvim je logično ako neko izda uverenje i pravno logično i pravno održivo, da taj isti to i povuče. Što bi to davali sad u nadležnost Ministarstva, dobija neku veću težinu ili veći značaj dobija ministar, uostalom svi su tu. Pretpostavljam da sam još u minutaži.
Činjenica je da će se sada ovim predlogom nacionalna kontrolna laboratorija predstavljati kao nešto što je bio i Zavod za farmaciju, pa izmestiti u nove prostorije, pa preneti svoju opremu, pa preneti svoje pare - a da li će povesti baš sve svoje zaposlene? Pitanje je, da li će svi imati dovoljno stručnih ispita, kako je predviđeno po Zakonu o radu u organima uprave.
Da li će neko ostati bez posla sa tim pokušajem, to mi još ne možemo ni da naslutimo. Zakonodavac, predlagač zakona je dao jednu takvu nejasnu asocijaciju da će biti takvih koji će ostati bez posla. Ovako po našem predlogu, ta bi institucija ostala samostalna, bez strogog nadzora i ministra i ljudi u agenciji, gde interesi mogu često da budu isprepletani i da vuku korist, iz jedne, druge ili treće strane.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ilić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam u ime DSS-a podneo amandman kojim se predviđa u tački 2) nova alineja koja kaže - da će se kontrolisati kvalitet svake serije uvezenog leka. Ovim je DSS htela da maksimalno zaštiti građane Srbije. To smo hteli da bude eksplicitno i u zakonu navedeno. Isti ovakav član postoji u hrvatskom zakonu o agenciji za lekove i medicinska sredstva, u slovenačkom je postojao do njenog udruživanja u EU. Smatramo da je njegovo postojanje, odnosno inkorporisanje u tekst zakona neophodno, jer bi se na taj način kao što sam rekao maksimalno zaštitili građani Srbije.
U diskusijama predstavnika poslaničkih grupa prepoznao sam slaganje sa ovim amandmanom i DSS pri njemu ostaje. Smatramo da je do našeg udruženja u Evropsku uniju potrebno kontrolisati svaku seriju uvezenog leka, jer postoje različiti proizvođači. Neke serije mogu menjati svoj kvalitet i posle odobrenja koje je na pravilan način utvrđeno za promet na našem tržištu i zbog toga smatramo da će ovim amandmanom zakon biti poboljšan.

 Reč ima ministar Tomica Milosavljević.

 Poštovane dame i gospodo, zakonom je inače definisano, posebno podzakonskim aktima, obaveza ispitivanja svake uvezene serije leka. To je predviđeno po zakonskim aktima vrlo precizno.
Posle obimne rasprave koja se mogla čuti ovih dana u Skupštini, razumem da u ovom tranzicionom vremenu postoji pojačan oprez od lekova, od medicinskih sredstava i da imamo potrebu da maksimalno pooštrimo zaštitu, tako da u ime Vlade hoću da kažem da ovaj amandman prihvatamo.

Amandman je prihvaćen. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.
Nije dovoljno kada Vlada prihvati amandman, u slučaju da ga matični odbor, što je u ovom slučaju Odbor za zdravlje i porodicu, nije prihvatio, u tom slučaju amandman nije automatski prihvaćen. Prema tome, o njemu se diskutuje.

Pošto je kolega Blažić isto dao amandman povodom ovog člana, ovo je jedan od ključnih članova ovog zakona kojim se dovodila u neravnopravan položaj naša farmaceutska industrija i sa druge strane bezbednost naših građana.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je u ovom trenutku oko 8% svih lekova na svetskom tržištu lažnih lekova. Zbog toga nalaže Rezolucijom iz 1988. godine, broj 41/16, da su sve države članice dužne da se bore protiv lažnih lekova.
Naravno, ako gledate jedno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2000. godine onda ćete imati da je najviše bilo od svih registrovanih lažnih lekova, onih bez aktivne supstance 30%, sa nedovoljnom koncentracijom leka 20%, nov sastojak, neispravan 21%, loše upakovan 15% i drugi problemi su takođe nalaženi u drugom postotku.
To je jedna velika opasnost za građane čitavog sveta, od loših lekova i od falš lekova. Svaka zemlja se brani svojom čvrstom zakonskom regulativom. Zbog toga sve zemlje Evrope i sveta, koje imaju uređen sistem, upravo ne puštaju regulativu koja je vezana za lekove van državne uprave. To je istina i to je činjenica. To je intencija nas, srpskih radikala, zašto smo sve ovo vreme izlazili i govorili.
SAD danas imaju 10 velikih procesa sa lipotorom, sa epogenom, sa serosinom, sa neupogenom, sa somatotropinom, ogromne sume su u pitanju, vode se sudski procesi i velike firme koje su potpisane iza ovih lekova imale su lažne lekove i tamo se vode veliki procesi. Mala Srbija mora se maksimalno zaštititi. Sve zemlje u okruženju čine ovo. Zahvaljujem kolegi Iliću na ovakvom obrazloženju i gospodinu ministru što je konačno, najzad, nešto i prihvatio.

Zahvaljujem gospodinu Momčilovu, zahvaljujem svima, ali molim da bi se izbegla nejasnoća, vidim da je bilo reakcija pre diskusije i zbog toga moram još jednom da pojasnim.
Prema članu 145.(Poslovnika) amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada, postaju sastavni deo Predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje. Narodna skupština, (stav 4.) posebno odlučuje o svakom amandmanu koji je predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. Pošto postoji zajednička saglasnost, da bi ovaj amandman postao sastavni deo zakona neophodno je da ga Odbor za zdravlje i porodicu prihvati pre dana za glasanje.
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Da bismo naš koncept ovog zakona isterali do kraja mi smo morali da podnosimo odgovarajuće amandmane na sve članove gde je to potrebno. U članu 86. se takođe pominje nacionalna kontrolna laboratorija, a mi ne želimo da se Republički zavod za farmaciju ugasi zato što je Predlogom zakona predviđeno da Republički zavod za farmaciju preuzme poslove nacionalne kontrolne laboratorije koja je u sklopu agencije za lekove.
Kolega Paja Momčilov je juče prilikom obrazlaganja jednog od amandmana skrenuo pažnju da Republički zavod za farmaciju ne sme da se svede samo na onaj deo agencije koji će vršiti laboratorijsku kontrolu lekova zato što Republički zavod za farmaciju ima i druge poslove, nadležnosti, pre svega u edukaciji, odnosno stručnom usavršavanju, odnosno specijalizaciji odgovarajućih stručnih profila. Nije nam jasno da li će se ove nadležnosti Republičkog zavoda jednostavno ugasiti i da li je predviđeno da ih neka druga ustanova, institucija, preuzme.
Što se tiče ostalih predloženih izmena u ovom članu, obzirom da objektivno nacionalna kontrolna laboratorija neće moći da vrši kontrolu svake serije svih vrsta lekova, ovde je navedeno da će vršiti obaveznu kontrolu kvaliteta za svaku seriju vakcina, seruma, proizvoda od krvi. Mi smo to proširili na još jednu grupu posebno važnih i osetljivih lekova. To su antibiotici, insulin, hormoni, citostatici, kardiotehnički glikozidi i narkoanalgetici.
Takođe, brisali smo odredbe, ako je to potrebno i ne želimo da se ostavi jedna ovako neodređena formulacija, dakle da se pre stavljanja leka u promet mora vršiti kontrola svake serije leka.