ŠESTO VANREDNO, ZASEDANjE, 21.07.2004.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO, ZASEDANjE

12. dan rada

21.07.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Povodom ovog amandmana želim samo da razjasnimo - da ne protumačite pogrešno poslanika Mićovića. I ja sam imao dilemu dok sam čitao amandman i onda sam shvatio da Vlada možda nije trebalo samo suvoparno da odgovori na taj amandman, nego da je mogla da delimično izmeni član tako da sve bude jasno. Jer, to što traži poslanik Mićović Vlada kaže da već piše u članu 47. Ali je to trebalo da bude malo jasnije definisano.
Naime, radi se o utvrđivanju kriterijuma za formiranje cena lekova i utvrđivanju cene lekova. Vlada je u prvom stavu taksativno nabrojala - ispada samo za lekove za humanu upotrebu. U drugom stavu je izdvojila, zbog toga što će da postoji ministarstvo nadležno za poslove veterine, cene lekova za veterinu, a nije opet napisala da će utvrditi kriterijume za formiranje cena lekova u veterini, tako da ispada da je nedefinisano, što je poslanik Mićović pokušao da definiše.
Ovaj amandman je trebalo da bude prihvaćen. Član ne bi bio preregulisan. Ovako ostaje nedovoljno jasno regulisan. Mogao je da ima samo jedan stav. Da se posle reči "za poslove zdravlja" dodalo "a za lekove koji se upotrebljavaju isključivo u veterinarskoj medicini i ministra nadležnog za poslove veterine" i sve bi bilo jasno.
Ovako smo dobili dva stava - da se radi o dve grane proizvodnje lekova. Mislim da bi Vlada trebalo ovaj amandman da prihvati zato što ona ne kaže da taj amandman nije dobar, nego kaže da je već mislila tim članom to isto što narodni poslanik predlaže svojim amandmanom.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Živković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se ovaj amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 51. koji glasi: "U članu 51. stav 1. posle tačke 5) dodaje se nova tačka 6) koja glasi: duševnim bolesnicima bez saglasnosti staratelja".
Radi se o kliničkim ispitivanjima koja se mogu vršiti i član 51. kaže: "Kliničko ispitivanje lekova ne sme se obavljati na: 1) zdravim licima do 18 godina; 2) zdravim trudnicama i dojiljama; 3) licima koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite; 4) licima koja su smeštena u zdravstvene ustanove ili u ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, po odluci sudskih organa; i 5) licima kod kojih se prinudom ili na drugi način delovanja može uticati na davanje saglasnosti za učestvovanje u kliničkom ispitivanju i na slobodan pristanak za učestvovanje u kliničkom ispitivanju".
Znači, dodaje se tačka 6) za koju smatram, iz humanih razloga, i želje da se zaštite pacijenti koji u nekom momentu svog života mogu doći u situaciju da nisu sposobni da pravilno rasuđuju i da nisu kritični za samo jedan deo nekog svog životnog perioda.
Objašnjenje zbog čega se ostavlja mogućnost da se na duševnim bolesnicima rade klinička ispitivanja, a da nije data saglasnost, kako sam u amandmanu naveo - "staratelja", je sledeće: Međunarodna klasifikacija bolesti, po njima, ne poznaje pojam - "duševni bolesnik", već pojam - "duševni poremećaj" i "poremećaj u ponašanju", a koji su klasifikovani u više desetina specifičnih oboljenja.
Gospodo draga, vi kliničko ispitivanje ne radite na Međunarodnoj klasifikaciji bolesti nego na ljudima! I, ne radi se o bolestima nego se radi o pacijentu. Radi se o pacijentu, za koga vi kažete da ne prihvatate zato što, ako bi prihvatili amandman podrazumevalo bi prejudiciranje obaveza da se za ova lica uvek postavi staratelj, što je u suprotnosti sa postojećim pravnim sistemom.
To nije tačno. Molim vas, ti se ljudi nalaze u kraćem vremenskom periodu u takvom položaju, a radi se i o nekim lakšim "duševnim poremećajima", koji provedu mesec dana ili kraće, i posle toga napuste bolnicu, nije im potreban staratelj, već se vraćaju u život.
Nastavak objašnjenja zbog čega vi ne želite da ti ljudi budu zaštićeni je sledeći - Predlogom zakona propisano je da, za lica koja nemaju poslovnu sposobnost, pristanak za kliničko ispitivanje daje roditelj ili staratelj, čime je potpuno zaštićena i ona kategorija lica koja spadaju u obolele od duševnih poremećaja, a kojima je usled tog oboljenja oduzeta poslovna sposobnost.
Ne radi se o tim ljudima. Amandmanom nisam mislio na te ljude kojima je poslovna sposobnost oduzeta. Radi se o ljudima koji se posle terapije vraćaju na posao i kojima je potreban staratelj samo u periodu dok se nalaze na terapiji i lečenju. Posle toga su ti ljudi potpuno uključeni u društvo. Vi ste tu zamenili teze.
Pored toga, dalje piše u obrazloženju zašto se jedan takav amandman, koji smatram visokohumanim, ne prihvata, a mi kao društvo i ova skupština mnogo moramo da vodimo računa o tim ljudima, jer na kraju krajeva na to nas obavezuju i direktive Evropske unije, kažete - "Propisano je da Agencija uvek može obustaviti ili zabraniti klinička ispitivanja lekova, ukoliko u kontroli istih utvrdi da je došlo do nepravilnosti u sprovođenju istih, odnosno narušavanju sigurnosti i bezbednosti lica".
Nemojte da se to napravi, pa onda da čekamo da se agencija seti da to nije trebalo da se radi. To neće dobro da se u javnost objasni. Prihvatanjem navedenog amandmana iz kliničkih ispitivanja bili bi izuzeti lekovi za duševni poremećaj. Nije tačno.
Hoćete da kažete da sada ne želimo da postoje provere i ispitivanje nekih lekova, novi, koji mogu da pomogu tim ljudima. Nije tačno!
Samo želimo da uredimo to sistemski, da se napravi zaštita tih ljudi, ali da se ostavi mogućnost onima, da, dok su u toj situaciji, dok se nalaze u nekom prolaznom poremećaju svoje nekritičnosti i nedovoljnog rasuđivanja o mogućnosti da prihvate ili ne prihvate nešto što im se nudi u smislu ispitivanja, postoje ljudi koji mogu da svojim potpisom budu njihovi staratelji za taj period i daju saglasnost.
Smatram da je ovo jedan amandman koji, u svakom slučaju, treba prihvatiti, jer je duboko human, ništa ne kvari u kliničkom ispitivanju, ne smanjuje mogućnost da se pronalaze novi lekovi, nego samo malo uređuje i štiti neke ljude koji u nekom svom životnom periodu za kraće vreme mogu da dođu u situaciju svoje nekritičnosti.

Emilija Krstić

| Predsedava
Za reč se javio ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, gospodin Tomica Milosavljević.

Tomica Milosavljević

Poštovane dame i gospodo, namera ovog amandmana je krajnje pozitivna i humana. Tu sam potpuno saglasan sa gospodinom poslanikom, međutim, nije neophodan i nije potreban zbog toga što je sve regulisano propisima, evo kojim: članom 50. stav 2. Predloga zakona propisano je da, za lica koja nemaju poslovnu sposobnost, pristanak za klinička ispitivanja daje roditelj ili staratelj čime je u potpunosti zaštićena i ova kategorija lica koja spadaju u obolele od duševnih poremećaja, kojima je usled tog oboljenja privremeno ili trajno oduzeta poslovna sposobnost.
Pojam "duševnog bolesnika" zapravo nema stručni karakter i preciznost. Postoji "duševni bolesnik" u kolokvijalnom smislu i u opštem ali postoji "duševni poremećaj", postoji "poremećaj u ponašanju". Ovakav presedan ne bi bio dobar, jer nije precizan. Vrlo je jasno precizirano u kojim slučajevima je predviđen postupak dobijanja staratelja za ova lica, to je predviđeno drugim zakonom i sprovodi se pred nadležnim organom.
U svakom slučaju, zakonom i odredbama koje su već predviđene, dakle, članom 50. stav 2. u potpunosti je zaštićena sigurnost i interes ispitanika, posebno lica koja nemaju sposobnost, odnosno i oboleli od "duševnih poremećaja" kojima je postavljen staratelj. Zbog toga ovakav amandman nije potreban.

Emilija Krstić

| Predsedava
Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč, a potom Paja Momčilov.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
  Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam delimično zadovoljan obrazloženjem ministra, ali nisam zadovoljan izgledom člana 51. - čak i vezujući ga za član 50. ostaju mnoge nedoumice.
Jedna od nedoumica je, kako nas ministar upućuje na "duševne poremećaje" i "poremećaje u ponašanju", pa kaže da ta lica, lica koja imaju "poremećaj u ponašanju" i nemaju staratelja. Onaj ko nema staratelja može da bude staratelj, tako da vi možete da dođete u situaciju da neko ko ima "poremećaj u ponašanju" kao staratelj izda dozvolu da se obavi kliničko ispitivanje leka na čoveku koji nema poslovnu sposobnost.
Član 51. stav 1. tačka 1) - klinička ispitivanja lekova ne sme se obavljati na zdravim licima do 18 godina života. Šta ako je dete do 18 godina života bolesno?
U čemu je razlika, da li vi već sada tvrdite da postoje toliki rizici kod kliničkih ispitivanja da kliničkom ispitivanju koje je potpuno pod nadzorom države ne smete da podvrgnete zdravo lice. Da li je razlog samo to što je zdravo, pa ne može na njemu da se proba lek? Ili šta ako dete koje je bolesno ima roditelja poremećenog ponašanja i on izda saglasnost da se lek ispituje na detetu koje je bolesno? Nije mi jasno tačka
4) - kliničko ispitivanje lekova ne sme se ispitivati na licima koja su smeštena u zdravstvene ustanove ili u ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, po odluci sudskih organa.
Rečenica je nejasna, ali je tumačim tako da ne sme da se obave ispitivanja na licima koja su sudski organi smestili u zdravstvenu ustanovu ili u zavode za izdržavanje sankcija.
Ne mogu, čini mi se da je nemoguće da je predlagač mislio, da po odluci sudskih organa ne sme na nekome da se izvrši kliničko ispitivanje. Ako je ovo moje prvo tumačenje, pa zašto ne bi mogla lica koja su na izvršavanju u ustanovama za izvršavanje zatvorskih kazni, krivičnih sankcija, poslovno sposobna, zašto ne bi mogla da se podvrgnu kliničkom ispitivanju nekog leka. Ako on to želi, ako na taj način može da ostvari neke prihode za porodicu koju je ostavio bez prihoda time što je počinio neko krivično delo, smešten je u ustanovu, tamo mu žena i deca gladuju, zašto on ne bi mogao sa svojim pristankom bez mučenja iz člana 50, bez pritisaka, bez odluke sudskog organa sam svojom voljom, zašto ne bi mogao da se podvrgne ispitivanju nekog leka.
Ako je bolestan, pa smešten u zatvorsku bolnicu, zašto ne bi mogao da učestvuje u ispitivanju leka koji će kasnije da se koristi? On je čovek, počinio je neko delo. Vi znate koliki je dijapazon krivičnih dela zbog kojih idete u zatvor, čak i zbog prekršaja možete da idete u zatvor. Zašto bi ga to sprečavalo da učestvuje u nečemu bez čega medicina ne može da ide napred. Zašto bismo ga isključivali?
Omogućili smo tim ljudima da glasaju ko će biti poslanik, ko će biti predsednik države, a ne damo im da učestvuju u pravljenju leka koji može da spase živote.
Da li su oni izgubili prava građanska, piše li u bilo kojoj presudi u kojoj se neko šalje na izdržavanje zatvorske kazne, piše li da gubi deo prava? Vi ga ovde lišavate prava. Da li je to dobrovoljno kliničko ispitivanje, nije obaveza, to je pravo.
Građanin Srbije ima pravo da se podvrgne klinikom ispitivanju leka, iako se nalazi u zatvoru, iako se nalazi u zatvorskoj bolnici. Mislim da je ovo svojevrstan vid diskriminacije, ne znam zašto je došlo do toga.
Obrazloženje za ovaj amandman čini mi se da je najduže od svih obrazloženja, zato što je tema čisto stručna, a izazvana rečju "duševni bolesnik". U našem narodu se zna šta je "duševni bolesnik". Možda vi u medicini još uvek tačno ne znate. Onda bi to trebalo među sobom da raščistite, da nam date klasifikaciju.
Mi ovde pravimo zakone i kada pravimo zakone, hoćemo da znamo na koga mogu da se odnose, a na koga ne mogu. Ko će po njima biti odgovoran, ko neće. U kom stanju je čovek da to posle ne zavisi od toga kako će veštak da bude plaćen, kako će da bude zadovoljan tog dana da bi procenjivao nečiju sposobnost. Predlažem da bar prihvatanjem ovog amandmana ispravite jedan deo nedostataka koje član zakona ima.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima o amandmanu narodni poslanik Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovane koleginice i kolege, vi ste videli na šta je ukazao gospodin Nikolić i mislim da ovakva jedna opservacija stvarno pokazuje moć Narodne skupštine i moć građana koji predstavljaju naše građanstvo. Posebno što je gospodin Nikolić  jedna posebna ličnost koja sigurno svojom voljom, erudicijom i svojom političkom zrelošću daleko odskače u ovom parlamentu, pa i u našem političkom ambijentu.
Da raščistimo, gospodine ministre, stvar sa ovim. Vi jako uporno, tvrdoglavo, stojite iza svojih stavova. Ja sam morao da izađem zato što je Odbor smatrao da je ovo prihvatljivo, većina članova lekara, koji sede u tom Odboru. Vi jeste naš vrhunski stručnjak iz jedne važne oblasti medicine, to vama niko ne spori, ali nemojte da samo branite svoj stav. Ja ću kazati šta je.
Ovo što sam kazao, iskreno sam kazao, nemojte to da polemišete, držite se zakona. Molim vas, zakone nam tumačite. Rekli ste - član 50. omogućuje da se duševni bolesnik zaštiti, onemogućuje. Postoje afektivne psihoze, manijačko depresivne.
Koliko je depresivnih pacijenata koji rade i koji nisu lišeni svoje sposobnosti? Jedna od udarnih stvari u psihijatriji je da ti ljudi moraju biti integrisani u kolektiv. Oni moraju raditi.
Ti ljudi sa depresivnom psihozom rade na svojim radnim mestima, imaju porodice i nisu više lišeni svojih građanskih prava. Te ljude treba zaštiti. Možda ćete mi kazati - kako? Gospodine ministra, "anamnezom".
To su oni vaši standardi Evrope koje Evropa traži za pretkliničko ispitivanje. Moraš pitati njega - da li je imao u familiji duševnih bolesnika, da li je sam bolovao od nečega i onda ćeš ga na taj način isključiti i zaštiti. To je ono što je nas nateralo da ovde amandmanom reagujemo, a vi tvrdokorno ne odstupate od svojih stavova koji su medicinski neutemeljeni.