Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić u ime poslaničke grupe SRS podnela je amandman kojim se briše ova nesrećna formulacija iz ovog predloga zakona o parničnom postupku, koja kaže da će stranke i sud nastojati pre i u toku postupka da se građansko-pravni sporovi rešavaju posredovanjem – medijacijom ili na drugi miran način.
Ova formulacija ima nekoliko spornih stvari. Pre svega, postavlja se pitanje kako će to sud nastojati pre postupka da se građansko-pravni sporovi rešavaju mirnim putem. Da li će sudije ići od vrata do vrata vikendom, pa nuditi svoje dobre usluge, da li će pitati građane da li imaju možda nešto o čemu razmišljaju da podnesu tužbu, pa ih onda nagovarati da oni to ne čine. Uloga suda se iscrpljuje i postoji samo i u okviru postupka. Nikakvu ulogu sud ne može imati pre postupka i ovo je samim tim potpuno besmisleno i bespotrebno.
Kao drugo, zašto je ovde napisano da će sud nastojati da se građansko-pravni sporovi rešavaju? Kakvi to drugi postupci mogu biti rešavani na osnovu zakona o parničnom postupku? Neće valjda sud nastojati da komšijski odnosi budu, ali samo u postupku. Uvek i samo se može odnositi na onaj postupak koji se sprovodi u skladu sa zakonom o parničnom postupku.
Mi smo ponudili jedno mnogo bolje rešenje i formulaciju – da će sud u toku postupka omogućiti strankama da se spor reši posredovanjem i na drugi miran način, s tim što se to ne sme koristiti za izbegavanje obaveze iz članova 2. i 3. ovog zakona. Naime, zna se da u praksi medijacija nije donela dosta toga dobrog. Mi se slažemo da medijacija, odnosno posredovanje kao mogućnost treba da ostane u Zakonu o parničnom postupku, ali je jako mali broj slučajeva, pogotovo u postupcima i sporovima koji traju po 10, 15 ili 20 godina, da i zbog samog spora, ali zbog velikih troškova sudskih koji narastaju tokom godina nakon više godina dođe do bilo kakvog spora između stranaka.
Ono što je za SRS bitno je da se ograniči u ovom stavu, odnosno u članu 11,tako da sud ne može ići u svom nastojanju predaleko, da ne može odložiti glavnu raspravu i reći strankama: „Ne, nećemo danas raspravljati, idite vi pa se dogovorite”. Bitno je načelo koje je proklamovano u članu 2. – odnosno proklamovane su i mnogobrojne međunarodne konvencije čiji smo potpisnici – a to je pravo stranaka na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svog prava.
Zatim, proklamacija da sud ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan i pravo iz člana 3. stav 3. gde kaže da sud neće dozvoliti raspolaganje stranaka, koje je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Znači, ne sme se član 11. iskoristiti da se zaobiđu prava koja su u ranijim članovima, samim tim i važnijim, data strankama i ne može se iskoristiti da bi se zloupotrebile procesne mogućnosti.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Mislim da bi najbolje rešenje za član 11. bilo da bude brisan, zato što može da se dokaže njegova potpuna besmislenost. Najpre, zašto zakon propisuje da će stranke nastojati da nešto reše mirnim putem? To može u novinama da napiše predsednik države – molim sve stranke da građansko-pravne sporove rešavaju mirnim putem, bez suda. Ako se već dođe na sud, zar to nije rešavanje mirnim putem? Kakav je to još mirni put rešavanja spora ako nije na sudu?
Da je ovde pisalo da će mirovno veće mesne zajednice nastojati da se spor reši mirno pre suđenja, mogao bih da prihvatim, ali da sud nastoji u toku postupka da se građansko-pravni spor reši mirnim putem. Šta je onda funkcija suda, šta je njegova svrha, šta je funkcija suđenja i šta je svrha suđenja?
Mislim da je postupak pred sudom rešavanje spora na miran način, u skladu sa zakonom. Kad su stranke došle pred sud, sud će taj spor da reši na miran način. Ko je sud da on nastoji kod stranaka pre otpočinjanja postupka da spor reše bez suda? Da li će svi koji dođu u bilo kakav sukob biti dužni da obaveste nadležni sud? Kad god imate spor, prvo obaveštavate sud i kažete – nudimo vam da pokrenete postupak da to mirno rešimo, da se ne sudimo. Šta je svrha suda – da održava suđenje, a ne da miri građane?
Nisam video da smo dobili mišljenje Vlade na amandmane, ali po starom pravilu po kome se vlade ponašaju prema poslanicima, gotovo da sam siguran da nismo ni dobili stavove Vlade na podnete amandmane ili ih je dobio neko iz vladajuće većine, a mi iz opozicije ih ne dobijamo. Da se predlagač samo malo zadržao na Predlogu zakona ozbiljnije, a znam da je sposoban za tako nešto, i sam bi shvatio da poslanička grupa SRS nije pisala amandmane da bi imala o čemu da raspravlja sa ove govornice, nego u želji da popravi zakon koji je Srbiji potreban.
U obrazloženje za hitan postupak predlagač kaže da za ovako obiman zakon predlaže hitan postupak zato što je on od značaja za pridruživanje Evropskoj uniji. Sada vam kažem da 15 godina može da traje rad na donošenju ovog zakona, koliko smo mi blizu pridruživanju Evropskoj uniji.
Taj hitan postupak nema obrazloženje, nema osnova za hitan postupak, nema osnova ni za ovo izbegavanje rasprave u načelu, koju ste munjevito izvršili pre podne.
Sada se suočite sa raspravom po amandmanima. Mi smo za tu raspravu spremni. Da ste imali malo više spremnosti da tumačite amandmane SRS, a bilo je amandmana iz još jedne poslaničke grupe, shvatili biste da predlažete veoma ozbiljan zakon. Možda to narodne poslanike ne dotiče, ali ovaj zakon dotiče skoro svakog građanina Srbije. Trebalo je malo ozbiljnije da mu se posvetite, kako bismo eliminisali sporove na koje ukazujemo već sada u postupku donošenja zakona. Kako li će tek sudije u praksi da ih sprovode, voleo bih da vidim.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona, a u delu koji se odnosi na obrazloženje, na strani 4, kada se govori o postupku za rešavanje spornog pravnog pitanja, predlagač se poziva na Preporuku broj P (95) 5 Komiteta ministara Saveta Evrope. Dame i gospodo, posedujem tu preporuku i ta preporuka sa ovim blage veze nema. Braćo i sestre narodni poslanici, poštovani građani Srbije, potura nam se kukavičije jaje. Ne nosi ova preporuka, na koju se obrazloženje poziva, pod naslovom P (95) 5, nego nosi, pre svega, oznaku – Preporuka P (95) 5 o uvođenju i unapređenju žalbenih postupaka građana i privrednim predmetima. Veze nema sa rešavanjem spornog pitanja. Prema tome, vidite kako se predlagač usudio da prevari 250 poslanika.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, podržavam amandman gospodina Šarovića, iz razloga što ovaj predlog zakona predviđa mogućnost da se sporovi rešavaju medijacijom, kaže, u toku i pre postupka. Sud ne može pre postupka nikako, jer ne zna ni stranke, ni za spor, jer se postupak pokreće tužbom i sud nikad nije ovlašćen na pokretanje parnice, već je to izraženo kroz načelo dispozicije koje daje pravo strankama da pokreću parnicu i da određuju parničnog protivnika, sadržinu i granice građansko-pravne zaštite. Dakle, bez tužbe nema ni parnice, pa nije jasno kako će to moći parnični sud da izvrši medijaciju, odnosno mirno rešavanje spora pre samog spora.

Reč ima narodni poslanik Gašo Knežević.

Žao mi je što ministra nema. U njegovom odsustvu ću reći da sam mu dužan jedno izvinjenje, a vi ćete mu preneti. Naime, potpuno sam prevideo činjenicu da je neke javne rasprave bilo, samo što ona nije bila dovoljno glasna da ja saznam, ali je bilo. Ministru potpuno verujem. Prema tome, izvinjavam se zbog onih reči koje sam izrekao da uopšte nije bilo javne rasprave.
Što se tiče člana 11., postoji nešto apsurdno u tom članu. Naime, nisam protivnik medijacije. Medijacija je jedan fini pokušaj da se sa pravima sa kojima stranke mogu slobodno disponirati i raspolagati, postigne dogovorom stranaka rešenje i da se izbegne sud, odnosno da se efikasnost zaštite prava popravi. Naročito nisam protiv medijacije, jer je pokojni profesor Bartoš sudski postupak definisao kao postupak u koji čovek ulazi kao svinja, a izlazi kao kobasica.
Sudski postupak jeste težak postupak i niko se u njemu ne oseća baš prijatno. Zbog toga je svaka medijacija kao način rešavanja korektna stvar.
Međutim, ovde je nešto jako nelogično i to su kolege iz Radikalne stranke jako dobro primetile. Naime, zaista se kaže da će stranke i sud će nastojati i pre i u toku postupka. Postupak se po članu 186. pokreće tužbom. Znači, tužba još nije podneta a sud će nastojati da medijacijom primeni. Pa, sud ne zna gospodo. Sud uopšte ne zna da će neko da uloži tužbu i tražiti zaštitu nekog svog prava.
Meni malo smeta kod predloga Radikalne stranke u pogledu zaštite članova dva i tri, ali u osnovi je ideja zdrava. Usvojite tu ideju i jednostavno da tako rešimo problem, da se otvori mogućnost medijacije, ali ne pre, jer je pre nemoguća. Ne zna sud.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite.