Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na konkretno obrazloženje amandmana koji sam podneo, želim da kažem par stvari. Set zakona o pravosuđu je zaista životno važan set zakona. Pri tome, zakon o izvršenju je možda najvažniji zakon i džaba vam bili zakoni o sudijama, o Visokom savetu pravosuđa, o uređenju sudova, o materijalnom pravu ukoliko ne funkcioniše ovaj zakon o izvršnom postupku. Dakle, nakon pravosnažne izvršne presude dolazi postupak izvršenja.
Mi raspravljamo ovde o zakonu koji ima više procesni karakter, ali u sebi ima i određenih odredbi materijalnog prava. Iz tih razloga, skrećem pažnju da je član 10. član koji se odnosi na sistem dostavljanja u izvršnom postupku. U tom članu se kaže: "Na dostavljanje u izvršnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".
Obzirom da je ovo procesni zakon, ovo je mnogo široka formulacija i treba je suziti. Zbog toga sam dao predlog da se član 10. izmeni i da glasi: "Po pravilima o ličnom dostavljanju iz Zakona o parničnom postupku dostavlja se samo rešenje po predlogu za izvršenje i rešenje po prigovoru na rešenje o izvršenju. Sva ostala dostavljanja vrše se preko oglasne table suda". Ovim se čini da je dostavljanje brže, efikasnije i sprečavaju se eventualne zloupotrebe u ličnim poznanstvima između dostavljača i dužnika kome podneske treba dostavljati.
Treći stav ovog amandmana glasi: "Dostava iz stava 1. ovog člana na području suda vrši se preko zaposlenih lica u sudu". To je neposredna sudska lična dostava. Smatram da ovaj amandman ni u čemu ne kvari koncepciju koju je predlagač zauzeo, a da se na mnogo bolji i celishodniji način reguliše ova materija. Reći da se u izvršnom postupku, u procesnom zakonu primenjuju odredbe iz drugog procesnog zakona, a to je zakon o kojem smo juče raspravljali, o parničnom postupku, je malo irelevantno, nema opravdanja, pa molim da se ovaj amandman usvoji.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je predložila brojne izmene i dopune ovog zakona da bi se poboljšao tekst predloženog zakona ili da se zadrže postojeća rešenja iz važećeg Zakona o izvršnom postupku.
Kada je u pitanju dostavljanje, bilo bi prihvatljivo da je predlagač samo u sadržaju ove norme predložio da se za dostavljanje u izvršnom postupku primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ali ako ovim zakonom nije drugačije određeno ili drugim zakonom, a to je gospodin Stevović rekao, jer smo raspravljali juče o zakonu o parničnom postupku i danas.
Predlagač verovatno misli na neki novi organ koji će biti formiran i osnovan za dostavljanje pismena od strane suda i drugih državnih organa. Mislim da ovo ne bi trebalo prihvatiti i da bi trebalo izostaviti – ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Preciznije je predloženo u ovom amandmanu, pa zbog toga molim da razmotrite da se amandman SRS prihvati, jer je celishodan i delotvoran.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je jedan od zakona koji bi SRS mogla da prihvati pod uslovom da se prihvate amandmani koje je ona podnela na ovaj zakon, a podnela je ukupno 51.
Jedan od tih amandmana podneo sam i ja, a to je na član 12. ovog zakona, koji reguliše pravne lekove. Samo ću reći da je po predlogu ovog zakona kao pravni lek predviđena žalba i prigovor.
Moj amandman na član 12. glasi: "Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen. Prigovor se može izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Prigovor ne odlaže izvršenje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odluka donesena po prigovoru pravnosnažna je. Protiv zaključka nema mesta pravnom leku".
Gospodine ministre, verovatno vam je poznato da najveći broj građana Srbije ima zamerku na efikasnost suda upravo u izvršnom postupku. Ne ulazim u korumpiranost sudova, to su verovatno pojedinačni slučajevi, to je nešto što je manje, a najveći broj sudija svoju sudijsku funkciju obavlja čestito i časno. Međutim, izvršni postupak je poslednja šansa i nada velikog broja građana Srbije da ostvare neko svoje pravo koji su oni stekli možda i u parničnom postupku.
SRS smatra da koncepcijski ne bi trebalo omogućiti žalbu u izvršnom postupku, iz razloga što ona ostavlja mogućnost produženja i dugog vođenja postupka, da bi došla do svojih prava, odnosno do realizacije svojih potraživanja.
Veliki broj sudskih presuda po parničnom postupku ne moraju čak ni da idu u izvršni postupak, jer smatram da veliki broj stranaka iz parničnog postupka prihvati izvršenje svojih obaveza dobrovoljno i u tom slučaju ne dolazi do izvršnog postupka. Ukoliko određena stranka nije prihvatila da izvrši dobrovoljno svoju obavezu u roku ostavljenom po presudi, naravno da se pokreće i vodi izvršni postupak. Smatramo da ne bi trebalo da institut žalbe bude uopšte prisutan u izvršnom postupku, jer bi sigurno ostavilo mogućnost odugovlačenja procesa.
SRS je za efikasno, a pri tom i precizno izvršavanje svojih sudijskih obaveza, odnosno zaštite građana Srbije kroz sud kao poseban organ vlasti. Smatram da će i ovaj amandman, kao i ostali amandmani SRS, biti prihvaćen i onda bi dobili jedan kvalitetan zakon o izvršnom postupku. Mislim da određen broj instituta i poimanje izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, zapravo i vodi do razlike, kao što je i rečeno u ovom Predlogu zakona, između izvršioca i poverioca u obligacionom pravu.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Milan Stevović.

Biću vrlo kratak. Radi se o pravnim lekovima. Mislim da je predlagač uočio jedan nedostatak dosadašnjeg postupka, ali za taj nedostatak nije krivo postojeće rešenje, nego izvesna sudska praksa koja je derogirala dobro zakonsko rešenje.
Dakle, SRS se zalaže da se kao pravni lek javi prigovor i nakon toga da nema žalbe. To moram, praktično, objasniti šta znači.
Dakle, nakon donošenja rešenja o izvršenju, ostavljeno je pravo prigovora stranci u određenom roku. Stranka ulaže taj prigovor i nakon toga odlučuje veće trojica sudija. Praksa je pokazala da prilikom prijema predmeta u sudu, to se zavodi, stavlja se pečat, stavlja se klauzula o izvršenju i dostavlja se suprotnoj strani.
To radi administracija, a u vrlo malom broju slučajeva to rade izvršne sudije. Tek kada se uloži prigovor na tako usvojeno rešenje o izvršenju, dolazi se do situacije da veće treba da rešava. Međutim, veće nema zasedanje, po pravilu, već to samo radi sudija pojedinac, odnosno izvršni sudija. Onu dvojicu sudija kada pitate da li su odlučivali o tom i tom, u većini slučajeva sležu ramenima, što znači da ne znaju o tom izvršenju ništa.
Da bi se to izbeglo, predlagač je predložio uvođenje žalbe, ali time odugovlači ovaj postupak. Ovo problematično pitanje moglo bi se rešiti samo jednim dodatkom, a to je da postoji pravo prigovora, ali da zasedanju veća moraju prisustvovati stranke. Time bi se problem rešio i sudski postupak izvršenja bi bio efikasan.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.

Član 13. Predloga zakona je tesno povezan sa članom 12. Pošto Odbor za pravosuđe i Vlada nisu prihvatili amandman na član 12. najverovatnije ne prihvata ministar ni amandman na član 13. da se član 13. briše, kako sam predložio u ime poslaničke grupe SRS. Moram reći da nisam radio u sudu, pogotovo sam imao u svom poslu, kao diplomirani pravnik, dosta susreta sa izvršnim postupkom, sa sudijama koji su radili u izvršnom postupku i prema njihovom sagledavanju i sagledavanju drugih sudija i težnja sudija, u rasporedu obavljanja sudijskih funkcija početkom godine, da izbegnu taj deo posla u opštinskim sudovima, došao sam do zaključka, kao i oni, da je to najteži deo posla u okviru nadležnosti opštinskih sudova, kao stvarno i mesno nadležni za izvršenja.
Hiljade predmeta u izvršenju, sa težnjom dužnika da ne dođe do izvršenja i korišćenjem raznih sredstava da se ne izvrši usvojeno rešenje od strane suda.
Sada, umesto ova načela hitnosti u izvršnom postupku da budu zastupljena u svim odredbama ovog zakona, sa odredbom člana 12. i 13. i ostalih odredbi, u suštini, ovde se to načelo gazi i ide u suprotnom pravcu.
Umesto prigovora i veća trojice sudija opštinskog suda, sada se uvodi žalba kao sredstvo, a o žalbi odlučuje drugostepeni sud. Šta ćemo imati sada na terenu, u funkcionisanju izvršnog postupka? Uložene žalbe, izvršni predmeti se šalju u okružne sudove, zatrpani okružni sudovi sa žalbama u izvršnom postupku, vreme se utrostručuje, a i ovako je dug izvršni postupak. Svrha ovog zakona nije pospešivanje izvršenje, a osnovni cilj svakog sudskog postupka je da dođe do izvršenja po pravosnažnom presuđenju određene stvari.
Suština je da stranka koja je neko svoje pravo ostvarila u sudskom postupku, to pravo će vrlo teško ostvariti ili često puta i nikada ostvariti. Protekom vremena, dolazi do mnogih okolnosti, uz zloupotrebu od strane dužnika, uz sada i mogućnosti predviđene ovim članom 13. i ostalim odredbama zakona, da se žalbom taj postupak odugovlači u nedogled.
Čak i zadnji stav člana 13. čak i na rešenje doneseno u sprovođenju izvršenja podleže žalbi, može se izjaviti žalba. To automatski znači, iako je doneto rešenje o izvršenju od strane suda, pa nije bilo žalbe na rešenje o izvršenju, a donosi neko rešenje u samom postupku izvršenja, onda opet ogroman zastoj, opet predmet u okružni sud i čeka se odluka tog veća trojice sudija iz okružnog suda.
Da li ova problematika, pored pravosnažne izvršne odluke, treba da bude ovako regulisana i, zamislite, sa ovom odredbom, okružni sud i to veće trojice sudija? Smatram da je trebalo uvažiti, od strane Odbora i Vlade, amandman i na član 12. pogotovo na član 13. koji sledi i da bi postupak oko samog izvršenja trebalo zadržati u odnosu na eventualne primedbe dužnika, da se zadrže postojeća rešenja koja su donekle dala rezultate u sprovođenju ovih nekoliko godina, ali izgleda da će se ovim odredbama vratiti stanje kao što je bilo pre nekoliko godina, da će i malo veći opštinski sud imati četiri, pet ili šest hiljada predmeta u izvršenju.