Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvođenjem instituta žalbe kao pravni lek, umesto nje, bio je dovoljan prigovor, jer je kao što sam rekao, i naši poslanici i kolege koji su iz drugih stranaka isticali, izjavljivana je ranije žalba povodom predmeta prinudnog izvršenja. Imali smo pravosnažnu sudsku odluku, išla je čak jednom i na okružni sud, imali smo situaciju kada je veći broj predmeta išao i na revizijski sud i da je čak revizijom rešavan sporni odnos.
Mislio sam da nema mesta žalbi u izvršnom postupku, jer dovoljan je prigovor i da prigovore rešavaju, pre svega, zaklete sudije, trojica sudija istog suda. Dakle, veće suda istog suda.
Ističem da je privid žalba kad se kaže, ne zadržava izvršenje. Tako gde je propisano, jer faktički zadržava, predmet se sa spisima dostavlja višem drugostepenom sudu. Dakle, dostavlja mu se na razmatranje.
Ukazuje da u brojnim slučajevima nije ni propisano da žalba odlaže izvršenje, ali je zato propisano da se u određenim slučajevima postupak nastavlja, ali po pravosnažnosti rešenja, a ne po izvršnosti rešenja, što znači da žalba u praksi zadržava izvršenje.
Dakle, tamo gde nije ni propisana. Mi srpski radikali smatramo da bi se time učinio efikasnijim izvršni postupak, a ovako, izvršni postupak će da produži na neograničeno vreme i na taj način štiti se dužnički lobi. Sprečimo sve prepreke da se zaštiti dužnik po svaku cenu, zaštitimo prava jednom svih poverilaca. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 14. Zakona o izvršnom postupku glasi: "Član 14. briše se".
Naime, član 14. je veoma kratak i već u amandmanima na član 12, odnosno tu je i član 13. obrazloženo je zašto smatramo da je žalba kao pravni lek nepotreban u izvršnom postupku, a pročitaću vam član 14. pošto je kratak i kaže se: "O žalbi odlučuje drugostepeni sud, osim u slučaju iz člana 19. stav 1. i 2. ovog zakona".
Sada kada dođete do člana 19. stav 1. i 2. kažu sledeće, stav 1. da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti rešenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje. Stav 2. kaže - na isti način prvostepeni sud može da postupi i povodom žalbe izjavljene po isteku roka u smislu člana 17. ovog zakona, pa ako zadržite član 14, onda sa člana 19. morate da idete na član 17.
On kaže sledeće, izuzetno iz razloga predviđenih u članu 15. tačka 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Ovamo se kaže u članu 19. da su rokovi propisani u članu 17, ali nisu, jer vidi se samo da se žalba može podneti po isteku roka. Sada nas ovaj član 17. upućuje na član 15. tačku 8).
Član 15. ima naslov - razlozi za žalbu. Znači, navedeni su razlozi za rokove, ali pročitaću vam tačku 8) gde se kaže, ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, ali u vreme kada izvrši, dužnik to nije mogao da istakne u postupku odakle potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja.
Ovaj član 14. je vrlo kratak i jednostavno je jedna rečenica prouzrokovala da sutra onaj ko bude radio po ovom zakonu mora da šeta po raznim članovima, odnosno oko člana 14, a inače institut žalbe kao pravnog leka, a već su moje kolege amandmanima na član 12. i 13. obrazložile, tako da ja imam samo toliko. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, podneo sam amandman na član 15. Zakona o krivičnom postupku gde reč "žalba" treba zameniti rečju: "prigovor".
Smatram da postojeće rešenje važećeg zakona treba zadržati, jer postojećim zakonom, žalba nije bila dozvoljena, već samo prigovor. Prigovorom dužnik može navesti dokaze za koje smatra da su za njega relevantni, radi zaštite svojih prava u izvršnom postupku. Ovo pitanje postojeći zakon rešava na celishodan način i praktičan način, uređuje da dužnik rešenja o izvršenju potpuno i delimično može pobijati samo prigovorom, a prigovor u izvršnom postupku treba da bude isključivi pravni lek. Dakle, protiv rešenja o izvršenju, čime se uskraćuje i ubrzava izvršni postupak.
Nadam se da ćete ovaj moj amandman usvojiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Amandman koji je podneo narodni poslanik Momir Marković ispred poslaničke grupe SRS je apsolutno prihvatljiv, jer je on delotvoran i oslanja se na prethodne amandmane, pa je potrebno da se ovaj amandman usvoji i ostajemo kod tog predloga i predlažemo Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman, jer se time ubrzava postupak izvršenja, a neće propustiti odugovlačenje postupka i neće se dozvoliti da dužnici manipulišu i na taj način izbegavaju i odugovlače izvršenje.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  za ovom govornicom se mnogo puta čulo mišljenje poslanika SRS da smo, što se tiče pravnih lekova u postupku izvršenja i obezbeđenja protiv žalbe, a za prigovor ističem određene opravdane razloge.
Amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS na član 17. Predloga zakona, dakle, kaže se, izuzetno iz razloga predviđenih u članu 15. tačka 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu, dakle, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Amandman na odredbe člana 17. Predloga zakona glasi da se član 17. briše, a zbog čega? Već sam naveo da smo mi u SRS protiv postojanja pravnog leka, žalbe u izvršnom postupku.
U ovom slučaju i konkretno što je vezano za amandman na član 17. Predloga zakona, zato što se dozvoljava izjavljivanje žalbe i posle isteka roka iz člana 12. stav 4. Predloga zakona, jer odredbama ovog člana predviđeno je da su žalbe i prigovor mogući u izjavljivanju u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
Međutim, razlozi za žalbu predviđeni u članu 15. su taksativno nabrojani, između ostalih u tački 8. člana 15. Predloga zakona, predviđeno je da ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga i između ostalog u slučaju postojanja poravnanja.
Sada je to diskutabilno po odredbama kako u članu 15. Predloga zakona, tako i u načelu o postojanju žalbe kao instituta, odnosno pravnog leka u izvršnom postupku, gde smo bili u SRS za prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave i protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom postupku, jer to obezbeđuje dovoljno pravne sigurnosti i zaštitu interesa učesnika u izvršnom postupku.
Sudu se dostavlja poravnanje između učesnika u postupku, odnosno izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Poravnanje, pogotovo ako je upravno poravnanje, ono se može dostaviti i po službenoj dužnosti, tako da je suvišno ulaganje žalbe kao pravnog leka. Kada je u pitanju ispunjenje odredbe člana 15. tačke 8. ovog Predloga zakona, mogu se utvrditi i ostale činjenice, a bez podnošenja žalbe od strane učesnika postupka.
Nema potrebe izjavljivanja pravnog leka. Ovim se pre zaštićuje dužnik u postupku, što je suprotno potrebama ostvarivanja efikasnijeg sudstva i eventualne namere predlagača, koja se ističe u obrazloženju Predloga ovog zakona. Na ovaj način postupak izvršenja ne postaje efikasniji, naprotiv dužniku u sudskom postupku izvršenja omogućava se razvlačenje tog postupka u nedogled. Uostalom, samo izjavljivanje žalbe, odnosno pravo učesnika spora na žalbu je problematična i nepotrebna. Time se stvaraju uslovi za vođenje nove parnice, odnosno novog postupka.
Postojanjem i ostvarivanjem prava na žalbu, odnosno ulaganja pravnog leka, učesnik u postupku može ostvariti svoju nameru odugovlačenja spora, a namera će biti u svakom slučaju na strani izvršnog dužnika, kako bi sprečio izvršenje rešenja suda. Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju, rešenje iz člana 12. ovog Predloga zakona u svakom slučaju narušava pravnu sigurnost.