Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine i da su prisutna 84 narodna poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju narodni poslanici: Ksenija Milivojević, Dejan Stojiljković, Slobodan Mihajlović, Miroslav Markićević, Velimir Stanojević, Milorad Belić, Dušan Mrvoš, Radič Joković, Vladimir Andrić, Slavoljub Matić, Milica Vojić-Marković, Emilija Krstić, Radojko Obradović, Mika Vlaović, Zoran Nikolić i Goran Jakšić.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZVRŠNOM POSTUPKU (nastavak u pojedinostima)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, nama je jasna namera da vi zaista želite da iscrpljujete ovim maratonskim sastancima, a onda prebacujete da je veliki broj naših amandmana jedna vrsta opstrukcije. Amandmani su potpuno legalna stvar i mi pokušavamo da popravimo kvalitet ovog zakona, ali nam nije do kraja jasno, ako želite da radimo i ponedeljkom i petkom i ostalim danima po Poslovniku, zašto ne ubedite svoje poslanike da dolaze na vreme. Više od sat vremena čekamo da ovo počne. Zaista nema smisla.
Mi ćemo izdržati, i do sada smo, a vi se saberite i vidite šta nije u redu sa tom vašom koalicijom, jer ovo je jedan od znakova da nešto nije u redu. Jedan se eto dešava na dva kraja Srbije, ali to je vaš izbor i vaš problem.
Amandmana koji sam podneo odnosi se na tehničke detalje i neće u suštini promeniti ovaj zakon kome su potrebne suštinske promene. On je moguć tako da ga kozmetički uredimo, ali ne više od toga jer ako bi se prihvatanjem ovog amandmana kvalitativno popravio tada bi zaista sudovi bili u stanju da sprovedu brže i efikasnije ostvarivanje potraživanja na osnovu izvršne isprave.
Ti termini se obrađuju u članu 30. i 31. Po članu 31., izvršne isprave su sudske odluke, odnosno izvršna sudska poravnanja, izvršne upravne odluke, upravna poravnanja i prekršajne odluke koje se u tom prekršajnom postupku oglase kao takve. Ovo je zapravo prepričana 1. i 2. tačka ovog jedinog stava člana 31. i tu nije bitna promena našim amandmanom.
Nešto bitnija je promena u tački 3. stav 1. člana 31. gde mi insistiramo da ostvarimo da je primena drugog poravnanja ili druge odluke zapravo logičnija i bliža duhu zakona, da je zaživela u pravnoj terminologiji, čak i u kolokvijalnoj terminologiji ljudi koji se pravom ne bave i ne vidimo da postoje naročiti razlozi da se ostavi kako je predlagač zakona dao „druga isprave koja je zakonom određena kao izvršne isprave”.
Imamo dve osnovne forme izvršnih isprava, mislimo da ih možemo zadržati kao takve u tački 3. da to nije nekakav napor i da će ministar, kao juče popodne tokom zasedanja, imati dobru volju i prihvatiti ovaj naš amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Veselinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, svi mi bez obzira da li smo pravnici ili ne znamo od kakve je važnosti ovaj Zakon o izvršnom postupku i znamo njegovu težinu sprovođenja u praksi. Zbog toga smo mi, srpski radikali, napisali niz amandmana koji su povezani jedan sa drugim sa ciljem da poboljšamo tekst ovog zakona i sa ciljem da ovaj zakon bude jasniji i da bude primenljiv u praksi.
Jedan od tih amandmana je i moj amandman na član 32. koji sam podneo sa ciljem da se promeni kompletan tekst člana 32. ovog zakona. Da bi bolje razumeli, pokušaću da vam pročitam stav po stav i člana 32. koji je podnela Vlada Republike Srbije i amandmana na član 32. koji sam ja predložio.
Vlada Republike Srbije predložila je član 32. stav 1.: „Sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra se presuda, rešenje, kao i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražom i Sudom časti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražom ili Sudom časti i Privredne komore”.
Videćete čitanjem mog amandmana koliko je poboljšan ovaj prvi stav, koliko je ovde u pitanju jasnoća i preciznost u izvršenju. Naime: „Sudskom odlukom u smislu ovog zakona smatra se presuda, odnosno odluka, rešenje, platni i drugi nalog suda, izabranog suda i arbitraže, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred tim sudom”. Mi smo predvideli da se pred izabranim sudom i arbitražom može zaključiti poravnanje. U ovom drugom smislu, dato je da to bude Sud časti ili Sud Privredne komore. Daju se takva rešenja koja po nama nisu dobra.
Stav 2. predloženog člana 32. glasi: „Odlukom u upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra se rešenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi, službena i pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno u upravnom postupku”.
Predvideo sam da stav 2. glasi ovako: „Odlukom u upravnom postupku u smislu ovog zakona smatra se rešenje i zaključak organa uprave i drugog državnog organa, kao i preduzeća ili druge organizacije, donesenih u vršenju poverenih javnih ovlašćenja, a poravnanjem u upravnom postupku smatra se poravnanje zaključeno u smislu Zakona o opštem upravnom postupku”.
Znači, ne samo da je jezički izmenjen smisao ovog člana, nego je mnogo preciznije data formulacija i primena ovog drugog stava člana 32. Normalno, iz ovoga proizilazi stav 3. kojim mi predlažemo da: „Odlukom u prekršajnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra rešenje koje je doneo sudija za prekršaje ili drugi nadležni organ”.
Moram da vas podsetim da ovaj amandman jeste iz dosadašnjeg važećeg zakona, a mi smo u praksi videli da je ovaj amandman primenjiv bio u dosadašnjem zakonu. Moj amandman treba prihvatiti jer je u praksi primenljiv i na taj način celokupan ovaj zakon ima jedan bolji smisao i bolji tekst.
Apelujem na poslanike da prihvate ovaj tekst amandmana na član 32. jer je sama formulacija mnogo jasnija i preciznija i pozivam i ministra pravde da se tome pridruži.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 33. Predloga zakona o izvršnom postupku i predlažem da se ceo član menja, tako da glasi: „Sudska odluka ili odluka donesena u prekršajnom postupku izvršna je ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje dužnikove obaveze. Odluka donesena u upravnom postupku izvršna je ako je postala konačna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od dana dostavljanja odluke dužniku. Na osnovu odluke koja je u jednom delu postala izvršna, izvršenje se može odrediti samo u tom delu. Izvršenje će se odrediti i na osnovu sudske odluke koja nije postala pravosnažna i odluke donesene u upravnom postupku koja nije postala konačna ako je zakonom propisano da žalba ne zadržava izvršenje odluke”.
Ovaj predlog amandmana je identičan sa postojećim Zakonom o izvršnom postupku. Smatram da je ovo rešenje efikasnije i da je našlo utemeljenje u praksi pa predlažem Skupštini da prihvati ovaj moj amandman i tako poboljša Zakon o izvršnom postupku.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli radi se o amandmanu na član 34. Predloga zakona o izvršnom postupku, a odnosi se na izvršnost poravnanja. U ime poslaničke grupe SRS na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na član 34. Predloga zakona o izvršnom postupku.
Znači, amandman 34. menja se i glasi: „Sudsko poravnanje, odnosno poravnanje zaključeno u upravnom postupku, izvršno je ako je potraživanje po poravnanju dospelo. Dospelost potraživanja dokazuje se zapisnikom o poravnanju, ili javnom ispravom, ili po zakonu overenom ispravom. Dospelost koja se ne može dokazati na način iz stava 2. ovog člana dokazuje se pravosnažnom odlukom donesenom u parničnom postupku kojom se utvrđuje dospelost”.
Obrazloženje za ovakav amandman je da treba zadržati postojeće rešenje iz važećeg Zakona o izvršnom postupku, koje je predlagač prepisao iz važećeg zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz poslaničke grupe SRS podnosimo amandmane da predlog zakona bude precizniji i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ne želimo da se zakoni u Narodnoj skupštini donose na brzinu kako ne bi bili na štetu građana Srbije. Zato vas pozivamo da u Danu za glasanje prihvatite amandmane poslaničke grupe SRS na ovaj predlog zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman o kome je reč glasi: „u članu 36. stav 1. briše se”. Taj stav 1. glasi: „Ako je posle donošenja izvršne isprave došlo do promene u visini stope zatezne kamate, sud će, na predlog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, rešenjem o izvršenju odrediti naplatu zatezne kamate po izmenjenoj stopi”.
Ovo je potpuno nepotrebna odredba i stvoriće samo mogućnost odugovlačenja postupka, naročito od strane izvršnog dužnika. Ovakav zahtev izvršni poverilac nikada neće podneti, jer za to ne može da ima razloga. Ako je izvršnom ispravom određena kamatna stopa, ona se ne može menjati. Ako je određena shodno Zakonu o visini stope zatezne kamate automatski će se primenjivati stopa koja u tom momentu nastupi.
Obično pri podnošenju zahteva za izvršenje već je prošlo nekoliko promena stope zatezne kamate, ali to se uzima u obračun. Ne znam zašto je uveden ovaj stav 1., kada do sada u ovakvim situacijama nije bilo nikakvih problema i jedino može stvoriti situaciju da izvršni dužnik odugovlači sa postupkom, jer kod nas se kamatna stopa otprilike mesečno menja i svakog meseca daje mu se mogućnost da traži da se donese rešenje.