Reč ima Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, neshvatljivo je da nam gospodin Slobodan Lalović predlaže ovaj zakon, a on u većem delu rasprave ne reaguje uopšte na naše amandmane ili, kao što je već pola sata slučaj, nije tu. Kako onda radnici, koji očekuju socijalni dijalog koji ministar nudi, da uopšte pomisle da će da ga ostvare kada ministar neće da sarađuje sa poslanicima.
Ni jedan jedini put gospodin Lalović nije izašao da nam kaže da je to iz tog i tog razloga. Dobili smo obrazloženje Vlade, ali on kao mumija sedi ovde, uopšte se ne pojavljuje. To je jedini ministar koji ama baš ništa ne kaže!! Možda će da čeka deset do šest večeras, ali biće kasno, jer je trebalo ranije da reaguje i da sa nama razgovara o podnetim predlozima.
Dame i gospodo poslanici, postupak mirenja u članu 21. je apsolutno nemoguć da se sprovede. Takođe je trebalo da se izbriše član 20. pre toga, a ovo tvrdim iz razloga što, o tome su govorile kolege srpski radikali, po članu 19. "ako se ne odredi sporazumno miritelj imenuje ga agencija".
Onda, ako se to i desi miritelj po članu 21. krene u postupak mirenja. Kaže se u stavu 2. da su strane u sporu dužne da odrede svog predstavnika u odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave. To ako žele. Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu.
Šta ako je jedna strana u sporu nedostupna? Koleginica Radeta je malopre navela primer Preduzeća "7. juli" iz Kuršumlije. Ko zna koliko je još takvih primera. Šta ako prođe mesec, dva, tri, taj se ne pojavljuje, nema ko da ga kontaktira? Dolazite u jednu kontradiktornu situaciju, a sa druge strane opet i to je dokaz da dezavuišete radnike i da je nemoguće, jer je zakon bez sankcija i ako miritelj ne pronađe drugu stranu niko njega neće da sankcioniše.
Sa druge strane, kada vam mi kažemo da je jedini put da se po Zakonu o parničnom postupku ostvaruju prava radnika i podsećamo vas na to da smo razgovarajući o tom Predlogu zakona pre nekoliko dana kroz amandmane pokušali i to da poboljšamo - da se postupak ubrza, podsetiću vas da ste u Zakonu o parničnom postupku predvideli da se jedan, drugi put pozove svedok da dođe na ročište i ako ne dođe, treći put on se privodi i zatvara na mesec dana.
Šta ćete i kako ćete da sankcionišete miritelja ako nije u stanju da sprovede postupak pomirenja? Ako ste predvideli po Zakonu o parničnom postupku da svedoka zatvorite na mesec dana i tamo ste čak rekli da ćete ga držati do trideset dana sve dok ne pristane da svedoči, a šta ćete sa ovakvim miriteljem koga će da imenuje agencija, a koji nije sposoban da kontaktira obe strane. Za njega nema nikakve sankcije.
Imate veoma veliko iskustvo sa ovim postupcima i procesima mirenja, ali niste, mislim na vas političke aktere iz onog bivšeg i sadašnjeg DOS-a, nikada bili u stanju da se sami pomirite. Uvek je morao da dođe Solana u Beograd da vas miri i da vam kaže šta treba da uradite.
Sada lepo predvidite da Solana dolazi po ovom zakonu i da učestvuje u ovim radnim sporovima i da na taj način pomažete radnicima, jer ovako kako ste predvideli ovaj postupak mirenja "tu pomoći radnicima nema".

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je mnogo lepo napisan, kao lako štivo za popodne. Jedina mu je mana što je neprimenjiv. Jedino što nećete moći nigde da ga primenite, jer nema sankciju. Šta će se desiti? "Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu".
Šta će se desiti ako miritelj za ta tri dana ne uradi ništa i za naredna tri dana, trideset puta po tri dana ništa ne uradi'? Ko će da ga kazni i kako će da ga kazni? "Strane u sporu su dužne da odrede svog predstavnika u Odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave". Šta će se desiti ako stranke ne obaveste miritelja?
"Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu". Šta će se desiti, kakve će sankcije biti ako miritelj ne bude mogao ovo da uradi?
Predlog SRS je bio da službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama rade ovaj posao, a služba pravne pomoći ima svog šefa, za svoj rad odgovara u skladu sa Zakonom o radu u javnim službama, a za svoj nerad može biti sankcionisana.
Tako jedino možete naterati nekoga ko je nesavestan da završi svoj posao. Ovako će miritelj da prima popriličnu platu, daleko veću od one plate narodnih poslanika zbog koje se digla ovolika prašina. Predložio bih ministru da prestane da piše zakone i da počne da piše ljubavne romane, sigurno će tu bolje napredovati.

Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bliži se kraj prepodnevnog zasedanja, a  samo bih htela da konstatujem da su tokom celog prepodnevnog dela poslanici DS bili kooperativni, činili kvorum, učestvovali u radu primedbama, obrazlagali pozitivne i negativne strane Predloga zakona o mirnom rešavanju sporova.
Jučerašnja konstatacija da poslanici opozicije nisu kooperativni i da miniraju rad Skupštine, očito ne stoji. Više od tri sata, koliko sam mogla, a sigurno mi je evidencija tačna, da konstatujem, poslanici pozicije, vladajućih stranaka nisu imali većinu za održavanje sednice.
Mislim da bi bilo korektno da svi poslanici, isto tako i narod koji posmatra ovu skupštinu, shvate da poslanici DS nikada neće minirati rad Skupštine, nikada neće biti oni koji će opstruisati rad Skupštine i da će uvek učestvovati u raspravama o zakonu, pa samim tim nećemo ni pristati na napade da ne želimo da Skupština nastavlja svoj rad u zakonom predviđenom roku, pa molim da se konstatuje ta činjenica, kao i da se konstatuje činjenica da, ukoliko bih tražila, a neću tražiti, da se u ovom trenutku proveri kvorum, sasvim sigurno da kvoruma ne bi bilo.
Unapred kažem da poslanici DS neće ni ovoga puta glasati za produženje rada Narodne skupštine nakon 18 časova, kako je predviđeno po Poslovniku o radu.

Ako već hoćemo nešto da konstatujemo, koliko mogu odavde da vidim, taj doprinos DS u ovom kvorumu čini četiri poslanika, od 34. To je taj doprinos. Samo ako hoćemo istinu, onda mora do kraja da bude istina. Naravno, poslanici odlučuju da li će se produžiti rad ili ne.
Što se mene tiče, vi ste videli juče da nisam hteo da preuzmem predsedavanje u uslovima koji su bili neregularni. Nemam nameru ni ja da učestvujem kada se stvori neregularna atmosfera za produžetak sednice. Ali, to je lična pozicija i lični status svakog poslanika i svake poslaničke grupe, da odlučuje da li će podržati produžetak rada ili ne, a molim da niko na tome ne kupi poene tako što će glasati ili neće glasati za produžetak rada.
Ko glasa i ima kvoruma, radiće, ko ne glasa, ne želi da učestvuje, neće raditi ni pre podne, a kamoli posle 18 sati. To je individualna stvar i molim da se tako ponašamo oko tih pitanja.
Nastavljam dalje po dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, ponovo ovde nema ministra. Naravno, on nije potreban za kvorum, ali potrebno je da čuje primedbe koje su veoma stručno sa ove govornice upućene na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Da je ovaj zakon faličan, da on ne može, govori i ova odredba člana 21. o kojoj sada vodimo raspravu.
Ovde se kaže da je, miritelj dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije. On je dužan da zakaže raspravu, ali se ovde ne utvrđuje u kom roku je dužan da održi prvo ročište za raspravu.
Znači, on može u roku od tri dana da zakaže i da kaže da će se rasprava održati za 25 dana. Zakon je nejasan, nisu utvrđeni striktni zakonski rokovi kojima bi se upravljalo postupkom.
U stavu 2. se kaže, da su stranke u sporu dužne da odrede svog predstavnika u odboru. Ako je neko dužan, onda za propuštanje te dužnosti i te obaveze mora da sledi sankcija. Kakva je ovde sankcija?
U poslednjem stavu se kaže da, ukoliko stranke ne odrede svog predstavnika u odboru za mirenje, onda će miritelj posebno sa jednom i drugom strankom vršiti prepisku i komunicirati. Kakva je to sankcija? To je jedan potpuni voluntarizam. Znači, miritelj može van javnosti i mimo propisane procedure da komunicira sa jednom ili drugom stranom i na taj način da formira stav.
Ova odredba stava 2. ovog člana, gde su stranke dužne da odrede svog predstavnika u odboru za mirenje najkasnije do dana zakazane rasprave, govori o potpunom odsustvu osećaja za realnost predlagača ovog zakona.
Da li je moguće da se odbor za mirenje konstituiše na sam dan rasprave? Kako će ti članovi odbora biti upoznati sa dokumentacijom koja često može da bude vrlo obimna? Kako će odlučivati?
Ako se od odbora za mirenje očekuje stručnost, kompetentnost, nepristrasnost, kako ćete vi sve te uslove obezbediti, ako su stranke u mogućnosti da na sam dan rasprave odrede svoje članove u odboru za mirenje.
Ovakva nejasnoća, ovakav predlog u potpunosti čini zakon nepogodnim za njegovu primenu. Od ovog zakona će stranke imati samo štetu, a nikakvu korist.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, ovo što se želelo Predlogom ovog zakona, konkretno čl. 18. i 19. pokušava se sa propisivanjem postupka od člana 21. do člana 29. da se to i ostvari. Suština ovih članova, kao i člana 21. je, da ovo nije propisan postupak i da je, faktički, članom 15. data ministru nadležnost da on odredi način na koji će stranke komunicirati u ovom postupku tzv. mirenja.
Ako su ti nezavisni i nepristrasni stručnjaci, koji su imenovani od strane direktora agencije, koga je, normalno, predložio ministar za rad u Vladi, a Vlada to sigurno prihvata, takvi miritelji, koji su stručnjaci za radne sporove, sa visokom stručnom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva u tim sporovima, su lica koja ministar preko direktora opredeljuje da razrešavaju tzv. kolektivne sporove.
Suština člana 18. je da će kolektivni sporovi za polovinu radnika Srbije biti sporovi, odnosno rešenja koja će se nametnuti od miritelja, preko direktora agencije, odnosno preko ministarstva, odnosno Vlade.
Znači, neće imati mogućnost radnici koji su nabrojani, koji rade u delatnostima po članu 18. da na bilo koji način u tom kolektivnom sporu dođu do svojih prava koja su im uskraćivana do sada, a pretpostavljamo i imamo u vidu namere ove vlade da će im tek biti prava uskraćivana u skorijoj budućnosti. Zato se i ovaj zakon predlaže i najverovatnije će ga skupštinska većina i prihvatiti.
Nema ovde ministra. Ponovo da postavim pitanje – kakva je zaštita prava radnika do sada u postojećem pravnom sistemu, a pogotovo preko njegovog Ministarstva, kojim on rukovodi? Šta radi inspekcija rada u obavljanju svojih poslova i kako ona štiti prava radnika, koja su ugrožena u svim delatnostima i oblasti rada u Srbiji.
Kako su zaštitili inspektori rada prava radnika u tzv. privatizovanim preduzećima, koji u suštini samim činom aukcije, odnosno tendera, ostaju više bez ikakvih prava i u suštini više nema poštovanja odredbi Zakona o radu, a da ne govorim o kolektivnom ugovoru, pojedinačnom ugovoru o radu?!
Svedoci smo jednog terora koji ti tzv. novi vlasnici sprovode nad stotinama hiljada radnika u privatizovanim preduzećima, a da su u suštini bespomoćni i nemaju zaštitu od inspekcije rada, tužilaštva, MUP-a, a da ne govorim od sudova!
Da li će se ponoviti ona praksa, koju je bivši ministar rada, Milovanović, preko Ministarstva za rad pokušao da napravi Laburističku stranku, pa smo bili svedoci mi u Kraljevu da je ministar preko tzv. svoje stranke imao kandidate za odbornike Skupštine opštine Kraljevo, pa su mu na odborničkoj listi bili svi inspektori rada!
Da li će ministar Lalović sada pokušati da stvori stranku, koju nema, to je očigledno, da preko miritelja, arbitara i eventualno ponovo da uključi inspektore rada, da bi za neke naredne izbore koji će uslediti, pokušao da dođe do nekog procenta glasova birača Srbije.
Ali, kao što su prepoznali prevaru od strane ministra Milovanovića, građani Srbije, koji su u većini slučajeva bez posla ili ako rade i primaju plate neredovno ili ih uopšte ne primaju, žive teško i preteško, često na granici egzistencije, neće biti prevareni ni od ministra Lalovića.
Sve ovo što se sada čini sa ovim predlogom zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, u očekivanju velikih socijalnih tenzija i opravdanog nezadovoljstva širom Srbije, neće sprečiti radnike u Srbiji da zaštite svoj goli život i golu egzistenciju. Hvala.