Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Amandman koji je podneo narodni poslanik SRS Branislav Rankić sledi koncept od prvog člana, međutim najbolje bi bilo da se i ovaj član, kao i mnogi drugi, prethodno briše.
Kako mi imamo informaciju da je Vlada, koja je u velikim problemima zbog nagomilanih i serviranih predloga zakona, koje Sekretarijat za zakonodavstvo nije dobro uradio, pa su to sada već i mediji objavili, spremna da popodne povuče određene predloge zakona iz dnevnog reda, najbolje bi bilo da uštedite dalji trud poslanicima, a i da spasete radnike dalje bede, gospodine ministre, pa da povučete ovaj predlog zakona.
Jer, ako ono što je spor pred nadležnim arbitrom može da bude javno, što predviđa član 32, osim u slučaju ako to određena strana u sporu spreči ili ne dozvoli, kako je ova sednica bila javna, osim u onih sat vremena, kada navodno predsednik Skupštine nije znao šta se dešava i da je košarka umesto skupštinskog prenosa, a pošto je javnost do najsitnijih detalja upoznata, zahvaljujući poslanicima SRS, koliko je ovaj predlog zakona poguban, najbolje bi bilo da i vi izvršite povlačenje ovog zakona.
Niste bili u sali, gospodine Laloviću, kada sam vam rekla da je veliki problem u krojenju ovakvog zakona i njegovog nesaglasja sa Zakonom o parničnom postupku to što vas o tome sekretar Republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo, gospodin Balinovac, nije obavestio. I zato je, a uvek se vrtimo oko toga, nemoguće, ma koliko da ste navodno, što vi dosovci volite da kažete, novi ili stari, transparentni, a to ovaj predlog člana 32. predviđa - da je nešto javno, ako je nesprovodivo i ako nema nikakve sankcije po ovom zakonu.
S druge strane, terate radnike na nešto što oni neće. Ako ne mogu, a obično ne mogu da se namire i ne mogu mirno da reše svoj radni spor, onda su prinuđeni da idu na sud.
Najindikativnije je obrazloženje i to se sada ponavlja, dali ste obrazloženje. Sada smo kod 32. člana, a kod obrazloženja na član 1. kod gospođe Pop-Lazić, vi ste naveli mnogobrojne zemlje, i prekookeanske i mnoge evropske, gde se navodno ovi standardi primenjuju. Ali, bilo bi dobro, ako se već na to pozivate, da nam kažete kolike su plate tamo, koliki je procenat nezaposlenosti, koliko se radnih sporova i njihovo eventualno mirno rešavanje desi u toku godine, recimo u Nemačkoj ili u Velikoj Britaniji.
Da li su ti radnici u istom beznađu kao što smo mi ovde? Nisu. Zato je veliko pitanje i veliki je problem kako će da dođu strane investicije ovde, jer je i ova vlada pokazala kroz nestabilnost, kroz potpunu dezorijentaciju kada je u pitanju privreda, nacionalno pitanje, a najvažnije je ono čime treba da se bave pojedina ministarstva, a to je ekonomija, da ne može da pruži ni pravnu sigurnost, ni ekonomski ambijent da ti investitori dođu.
Umesto da se ovde promovišu takvi projekti, umesto da Boris Tadić, maneken koji se samo slika, koji je obećao u predizbornoj kampanji da će da zapošljava ljude, u toj kohabitaciji sa Koštunicom, pa Bubalo, koji je izabran za novog ministra, da će takođe da krene, sa pozicija ministra privrede, da raspravi sve što je bilo u pljačkaškoj privatizaciji, i umesto da se stvaraju uslovi da radnici krenu i da rade, mi zaista moramo da im kažemo da ova vlada ne želi da im pomogne ni da ostvare ta svoja prava, jer će ovaj zakon njih potpuno da odvuče od toga. Ne daje im mogućnost da efikasno i kratko to reše.
Zato je najbolje da se Predlog zakona povuče iz procedure. Videćete kasnije po nadležnostima arbitra, u članu 32. i dalje, da je to jedna nedvosmislena i jasna argumentacija, i najbolje bi bilo da Vlada Republike Srbije odmah pristupi izmeni Zakona o privatizaciji, izmeni Zakona o radu i da se na takav način krene i da se pokaže radnicima da neko na njih misli, jer to su njihovi zahtevi.
Šta ste vi, gospodine Laloviću, učinili, s kim ste razgovarali? Sve države na koje se vi pozivate nemaju ovakve cene struje, a plate nikakve ili minimalne. Tamo nisu ovakve cene prehrambenih proizvoda, tamo nisu ovakve cene komunalnih usluga. Tamo ljudi mnogo drugačije žive. Razumela bih da su ovde plate u proseku od 1.000 do 2.000 evra, da fabrike rade, da ljudi imaju zaposlenje, pa eventualno ako se desi nepoštovanje ugovora i oni budu prinuđeni da traže to, da mirnim putem to rešavaju sa svojim poslodavcem, ovde je to nemoguće, naročito po ovakvom zakonu i na ovakav način. Hvala.

Reč ima ministar Slobodan Lalović.

Mislim da postoji potreba da kažem nekoliko stvari.

Prva stvar, čini mi se da malo poslanici koji kritikuju zakon upadaju većinom u kontradikciju. S jedne strane kažu da je zakon nebitan, a sa druge strane očigledno po svakom članu ima puno poslanika koji komentarišu. Znači, ili je nebitan, pa nemojmo o njemu da pričamo, ili je bitan. Nešto tu nije u redu.

Zašto to govorim? Zato što mi se čini da je u velikoj meri prisutna jedna vrsta opstrukcije kad se radi o ovom zakonu. Naravno da je pravo poslanika da vrše opstrukciju kroz česta istupanja, ali prosto mislim da je potrebno to da se konstatuje i da se na taj način, jednom vrstom vršenja opstrukcije, samo odlaže momenat kada ćemo moći da primenimo ovaj zakon i odlaže se momenat kada će moći radnici u Srbiji da veliki broj svojih sporova reše, da naglasim, pošto se ovde manipuliše rokovima, u roku.

U zakonu jasno stoji da miritelj ili arbitar mora da reši spor u roku od 30 dana. To znači da oni koji vrše opstrukciju usvajanja ovog zakona odlažu vreme kada će radnici moći da znaju kroz te sporove u roku od 30 dana na čemu su i da reše svoj spor, a ne da sede na sudovima po više godina.

Drugo što sam hteo ovde da naglasim, drago mi je što su pojedini narodni poslanici, upoznavši se verovatno sa sadržajem nekih rešenja u nekim drugim zemljama, konstatovali da ovo jesu standardi koji se primenjuju u velikoj broju evropskih zemalja. Naravno, sada se postavlja ovde drugi komentar.

Mislim da je ta činjenica, koja je ovde izneta od strane pojedinih poslanika, dobra argumentacija, naravno, da usvojimo ovaj zakon, jer mi radimo na tome bez obzira na druge okolnosti, da svoje radno i socijalno zakonodavstvo uskladimo i usklađujemo sa evropskim radnim i socijalnim zakonodavstvom, pošto je cilj ove vlade da Srbiju približi Evropi, da je uključi u evropske integracije i da Srbija postane članica EU. Na tom putu jedan od poslova je i usklađivanje radnog i socijalnog zakonodavstva.

Pomenuo sam ovde jednom prilikom da državna zajednica Srbija i Crna Gora do marta 2005. godine treba da usvoji revidiranu ekonomsko-socijalnu povelju Evropske unije, u kojoj se nalazi 16 standarda prava, i mi treba minimum devet u našem zakonodavstvu, radnom i socijalnom, da imamo, da bismo ispunili taj standard. Mislim da to pokazuje, pored ostalog, da približavanje Srbije, na čemu radi ova vlada, Evropskoj uniji jeste jedan od prioriteta i istovremeno jeste aktivnost koja je u najboljem interesu radništva Srbije.

Još jednu napomenu da dam. Ovde se veoma mnogo govori o tome da naši radnici nemaju plate kao radnici u evropskim zemljama, da nemaju taj standard, da su u mnogo težem položaju. Pa naravno da jesu u mnogo težem položaju. Jedino što se ovde ne govori, a zašto su i kako su došli u taj položaj? Zašto su i kako su došli u taj položaj, kada je društveni proizvod Srbije od 1990. do 2000. godine 60% umanjen, kada je industrijska proizvodnja pala za dve trećine, kada je u Srbiji 2000. godine bio trenutak potpunog kolapsa i ponora. O tome se ne govori, ali se govori da su radnici u teškom položaju. Pa svakako da jesu. Samo da vidimo zašto.

I drugo, jako važno, ova vlada od marta meseca svojim aktivnostima, budžetom koji je ovde predložila, zakonima koje je ovde predložila, merama koje preduzima u smislu ubrzavanja privatizacije, izgradnje privrednog ambijenta, znam da se to mnogima ne sviđa, ali siguran sam da ono što radi, a to građani Srbije jako dobro znaju i osećaju, bez obzira na ove priče ovde, ide ka jednoj jednostavnoj stvari, vrlo jednostavnoj, a to je da stvori uslove u kojima će društveni proizvod Srbije rasti godišnje najmanje iznad 5%.

Nadam se i više od toga, da bude dvocifren rast, jer to je jedini način, bez obzira na sve moguće demagogije i priče ovde i bilo gde drugde da radnici Srbije zaista dođu u dostojanstven materijalni položaj, samo ako budemo povećavali rast društvenog proizvoda. Evo, da napravimo zajedno matematiku. Ako smo 1989. ili 1990. godine imali toliki i toliki društveni proizvod po glavi stanovnika, numerički, ako smo 2000. godine imali toliki i toliki društveni proizvod, koliki smo imali, tema je, koliko vidim, od strane većine poslanika ovde, ekonomski i socijalni program radništva Srbije. Molim vas, koristim priliku da govorim o tome.

Dakle, pod uslovom da društveni proizvod u Srbiji raste iznad 5% godišnje, mi ćemo doći na nivo društvenog proizvoda iz 1990. godine kroz desetak godina. Da vam to ovde javno kažem. To je matematika. Možete pričati šta god hoćete drugo. Znači, prosto predlažem i sugerišem, umesto da se opstrukcijom iscrpljujemo oko ovog zakona, da zajedno radimo na tome, da stvorimo uslove u kojima će rast društvenog proizvoda biti takav da povrati dostojanstvo radnicima Srbije.

To se neće povratiti time što po pet poslanika izlazi da priča o jednoj zapeti u ovom zakonu, nego da ozbiljno razgovaramo o tome. Dakle, prosto vas pozivam, naravno, vaše je pravo da govorite o tome, ako je moguće, ne verujem da je previše moguće, da previše vremena ne gubimo na pokušajima da se kroz opstrukciju dobiju neki politički poeni ili šta se dobija. Mislim da imamo veoma ozbiljne poslove koje treba da radimo i ova vlada na tome radi.

Što se tiče položaja radništva Srbije, dajte, molim vas, nemojte da sada konstatujemo kakav je položaj, pa to valjda svako zna. Hajdemo da vidimo šta možemo da uradimo da se taj položaj poboljša dovoljno brzo. Mi na tome radimo.

Znači, ova vlada je za ovih 6-7 meseci uradila ogroman deo posla. Za 2005. godinu je predvidela intenzivan nastavak rada na oporavku privrede kroz restrukturiranje javnih preduzeća, kroz promenu slike Srbije i slike o Srbiji. Ova vlada će to svakako uraditi. To vam obećavam, i radnicima Srbije će sigurno biti bolje. Toliko.

Narodni poslanik Nataša Jovanović - replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslaniče Laloviću, opstrukcija je kada poslanik nije u sali. Vi ne samo da niste u sali i na sednicama, poslaniče Laloviću, već i kada ste prisutni kao ministar, a sada vam se obraćam kao ministru, nastaviću dalje da vam se obraćam kao ministru, niste izneli nijedan relevantan podatak sa ove govornice.
Ako ste već dva dana ćutali, osim onog političkog govora sinoć od 15 minuta, bolje da ste se pokrili ušima i sedeli dalje. Da li vam sada vaš šef poslaničke grupe ili kluba drži predavanja o tome ne znam, ali bi bilo dobro da saslušate šta ću vam reći. Isto tako bi bilo dobro da gospodin Aligrudić dozvoli da me vi, poslaniče Laloviću, a sada vam se obraćam kao ministru, saslušate šta ću da vam kažem.
Naime, vi ste kao prvo pokazali kakva vam je namera i kakva je vaša uloga bila posle petooktobarskog puča koji je izveden u ovoj zemlji, a čije posledice su veoma brzo, te takve "tranzicije" takvih zakona i takve vlade, osetili građani na svojoj grbači, a pre svega radnici.
Vi ste bili, i vi se toga dobro sećate, sekretar komisije koja je trebalo da ispituje korupciju i da ispituje ekstraprofitere. Zakon koji je bio suprotstavljen ustavu vi ste promovisali. Ekstraprofit i ekstraaktivni zakon vi ste veličali. Dakle, i tada ste se protivustavno ponašali. Šta se onda desilo? Mnogi predmeti koji se tiču tadašnjih vaših koalicionih partnera ili onih koji su vas podržavali završili su u fioci. Vi promovisali aferu Vuka Obradovića, da ga otkačite u to vreme, kao predsednika komisije, vi kao sekretar tako dobro pokazani kadar došli na poziciju da u situaciji kada nekoliko poslanika, među kojima ste i vi i iz vaše Socijaldemokratske partije, treba da bude jezičak na vagi, činite većinu u Koštuničinoj koaliciji.
Vi ste to veoma dobro znali da radite i onda kada ste bili u okviru tadašnje nesrećnog prethodnog DOS-a. Veoma dobro ste znali i da šurujete sa Bogoljubom Karićem, koji je isti demagog kao vi. On je mahao zelenim salatama, paprikama, skidanjem lanaca i katanaca, čovek koji nikada ništa nije proizveo, a vi kao ministar za rad i zapošljavanje umesto da ste se bavili zapošljavanjem radnika, vi nam pričate šta je bilo 1989. i 1990. godine.
Zašto nam niste rekli šta je bilo, a vi ste svedok tih dešavanja i pasivni i aktivni učesnik DOS-ovske vlasti od 2000. godine pa naovamo. Zašto ne iznesete za govornicom podatak da ćemo ove godine imati 7,5 milijardi spoljnotrgovinskog deficita? Kako onda da stvorite mehanizme i uslove i ambijent da radnici rade, kada nemamo nikakav izvoz i kada nam ekonomski stručnjaci iz raznoraznih privrednih oblasti govore da će sledeće godine, ako se ovaj trend nastavi, biti potpuni kolaps naše ekonomije ako ne počne da se radi, da se ne proizvodi.
Pošto vam se sada obraćam kao ministru, pošto vi kažete da poslanici SRS, na nas se to odnosi, koriste već dva dana vreme uzalud, mi smatramo da to nije tako. Govori podatak da nam non-stop zvoni telefon u poslaničkoj grupi, da nam stižu poruke na mobilne telefone od radnika opljačkanih i ojađenih, koji neće takvog ministra, koji neće ovakvu vladu, oni hoće srpske radikale na vlasti, oni hoće da se krene sa proizvodnjom, oni hoće da se zaustave kriminal i korupcija, oni hoće da neko u ovoj državi krene nešto da radi. Dosta zamajavanja, dosta ovakvih gluposti. U kakvom ste beznađu pokazaće i popodnevni tok rasprave, kada će neko da se pojavi, neki fantom u ime Vlade da predloži da se određene tačke povuku sa dnevnog reda, a da se ono što je vama stiglo kao nalog zadrži kao prioritet, a to je poslednja tačka.
Prema tome, gospodine Laloviću, lepo vi prionite na posao, a sve radnike koji su mi se javljali, i meni lično i radikalima, da se žale na ovakav predlog zakona, na svoj socijalni status, na rešavanje svojih sporova, lično ću da pošaljem kod vas u Nemanjinu, u Vladu, pa ih vi tamo lepo primite. Budite sigurni da će ih biti na desetine hiljada.

Reč ima ministar Slobodan Lalović.

I bez toga da ih šaljete kod mene oni dolaze da sa mnom razgovaraju. Mnogo njih dolazi. Ne znam kod vas ko dolazi, ali kod mene radnici cele Srbije dolaze, znaju da su im vrata otvorena. Juče, kada sam zakasnio ovde na jutarnju sednicu, kao što ste delimično znali, primio sam predstavnike "Zastave", oružara, rukovodstva, sindikata i uprave preduzeća, gde smo razgovarali o sudbini tog preduzeća i o sudbini Vojne industrije Srbije.
Prosto kažem, da znamo o čemu se ovde radi. Vi ste ovde, opet smo ušli u te neke uslovno rečeno političke vode, šira priča mimo zakona, mimo neposredno ove teme. Verovatno može se svašta za ovom govornicom reći, ali se jedno ne može izbeći, a to je sledeće: Srbija mora stvoriti uslove u kojima je moguće da dođe u Srbiji do ozbiljnog rasta društvenog proizvoda, da to podrazumeva ozbiljan rast investiranja u srpsku privredu.
Da bi se investiralo u srpsku privredu Srbija mora politički i demokratski biti zemlja koju poštuje Evropa, ako ćete šire o tome da pričamo. Srbija može biti zemlja koju poštuje Evropa kao političku i demokratsku samo pod uslovom da ima politički demokratsku stabilnu vlast. Ova vlada, uz sve to što se priča od početka, jeste Vlada koja radi svoj posao veoma kvalitetno, koja radi svoj posao u veoma teškim uslovima nasleđa, opet kažem nasleđa, koje je veoma teško.
I ova vlada, da budemo jasni, nastavlja reformski kurs koji je započet posle 5. oktobra 2000. godine, koji je trajao, po mom mišljenju, oko godinu i po dana, kada se od toga odustalo, pa smo izgubili dve godine u sprovođenju reformi, pa ova vlada od marta je krenula da ubrza taj reformski kurs, krenula je u drugoj polovini ove godine da ubrza proces privatizacije, da se donese zakon o privrednim društvima.
Usvojen je Zakon o stečaju, imaćete zakon o radu ovde, imaćete zakon o bezbednosti na radu ovde, imaćete novi zakon o štrajku, to je sve celina jednog ukupnog miljea koji ova vlada stvara, da bi Srbija krenula u 2005. godini, pošto u ovoj godini smo imali rast društvenog proizvoda oko 7%, to je procenjeni rast. Ovo sve sada što preduzimamo, pošto je ovde pomenuto par puta, odmah i to da vas obavestim, uključujući i određene mere u formi odluke koju Vlada priprema, u suštini za zaštitu domaćih proizvođača i problema koje imamo oko spoljnotrgovinskog deficita, koji očigledno da je to o čemu vi govorite.
Znači, naredne godine moramo ozbiljno smanjiti spoljnotrgovinski deficit, moramo održati rast društvenog proizvoda najmanje na 6 ili 7%, moramo, ako uopšte hoćemo išta ozbiljno da uradimo.
Dakle, u okviru tih aktivnosti ova vlada mislim da radi veoma dobro, daje svoj doprinos razvoju Srbije i očekujem da će u narednoj godini to biti vidljivo i poznato očigledno svim građanima Republike Srbije šta ova vlada radi u njihovom najboljem interesu.

Određujem pauzu do 15,00 časova.

(Posle pauze – 16,00)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo današnje zasedanje popodnevnom sednicom. Molim narodne poslanike da pre početka rada utvrdimo kvorum. Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Službeno su prisutna 154 poslanika, a upotrebom elektronskog sistema konstatovali smo da postoji dovoljno poslanika za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić, Aleksandar Lazarević, Meho Omerović, Slobodan Mihajlović i Ivan Josimov. To je inače obaveštenje od jutros, ali nije bilo pročitano.

Ostala je replika od prepodnevnog dela.

Reč ima Nataša Jovanović.