Izvolite.

Po Poslovniku, član 97. stav 2, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS imam pravo na repliku.
Dakle, niko iz DS, niti bilo koje stranke koja sebe naziva strankom demokratske orijentacije nije obavezan bilo šta da objašnjava nikome ko je član SPS.
Da li je to što je radila Demokratska stranka i prethodna vlada na čelu sa pokojnim premijerom, ali i sa premijerom gospodinom Živkovićem, bilo toliko loše dovoljno govori činjenica koliko loše se sada kotiraju stranke koje čine vladajuću koaliciju.
Za to dokaza imate na poslednjim predsedničkim izborima, na poslednjim lokalnim izborima i na svim mogućim skeniranjima javnog mnjenja i rejtinga stranaka, po istraživanjima, evo kao i danas u novinama vidite da DS ima veći procenat podrške u narodu nego sve stranke vladajuće koalicije zajedno. Toliko o legitimitetu.
O rejtingu SRS mogu da govore poslanici SRS. U to se, naravno, u ovom trenutku neću upuštati.
Što se tiče onoga što smo uradili, što sam želela da vam kažem, o tome dovoljno govori i ono što su pokazali da umeju, odnosno ne umeju da rade i ministri, pre svega oni koji dolaze iz redova DSS. Prva stvar koju je uradio gospodin Maršićanin, kada je izabran za ministra za privredu, bila je da je najavio reviziju privatizacije. Idealan potez da zaustavi sve one koji su imali nameru da investiraju u Srbiju. Idealan potez da stavi pod sumnju sve one koji su bili toliko hrabri, i imali poverenja u prethodnu vladu, da ulože u Srbiju i pokušaju da iniciraju povećanje produktivnosti privrede, sve ono što je bilo toliko daleko i toliko duboko, na dnu, da je moralo nešto da se uradi.
Prvo što je najavio bila je izmena Zakona o privatizaciji. Ništa od toga nije urađeno. Ni izmena Zakona o privatizaciji, ni revizija privatizacije, niti obelodanjivanje ijednog pakta koji bi ukazao na činjenicu da je bilo šta u prethodnom periodu urađeno pogrešno. Da je to tako govori i činjenica kako je sa takvom kampanjom prošao na predsedničkim izborima.
Nijedan zakon za koji je vladajuća struktura najavljivala da će biti promenjen, a donet je u prethodnom periodu, kao zakon koji je napravio neko zlo, nije promenjen. Nijedan sistemski zakon nije promenjen, jer ste shvatili da bolje ne možete da donesete, i to je činjenica. A, ne možete da donesete jer ste manjinska Vlada, jer vas podržavaju oni koji nisu zainteresovani za reforme, za evropske integracije.
Suočeni ste sa činjenicom da mnogi od vas, nakon usvajanja rezolucije o evropskoj integraciji, ne žele više da rade sa vama, jer zakoni koje u ovom parlamentu predlažete i donosite nisu na putu koji smo svi zajedno ovde usvojili, a to je put evropskih integracija.
Zato vas zaista molim – iako se veliki deo nas stidi što neke stvari za ovom govornicom mora da ponovo objašnjava, jer prosto mislimo da nemamo vremena da objašnjavamo nego moramo da radimo – pokušajte da radite. Pa, ovde se ne radi. U našoj Vladi se ne radi. Vi imate odgovornost za nerad i nečinjenje. Naša Vlada radi u tajnosti. Naši ministri rade u tajnosti i to je ono što je posledica ove vladavine.
Zato budite ljubazni, koncentrišite se, ako već podržavate ovu vladu, da njima pomognete da nešto rade, a kada Demokratska stranka na sledećim izborima preuzme vlast pokazaćemo vam kako to treba.

Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, da završimo. Izvolite.

Hvala. Što se poverenja u prethodnu ili ovu vladu tiče, prethodna vlada nije uspela da reši niti pitanje "Zastave" iz Kragujevca, odnosno da počne sa rešavanjem, niti pitanje Rudarsko-topioničarskog basena Bor; toliko o tome koliko su neki strani biznismeni, strane diplomate i menadžmenti multinacionalnih kompanija imali poverenja u tu vladu. Za razliku od prethodne tri godine, za ovih sedam meseci je ipak nešto rešeno.
Što se tiče činjenja ili nečinjenja, u svetlu evropskih integracija, moram vas podsetiti da su oni koji su vladali u prethodne tri godine svojim činjenjem i suviše loše učinili Srbiji. Valjda je u svetlu evropskih integracija i to što su pravljeni antihaški protesti na Trgu Republike, pa su onda, suprotno zakonu, izvođeni pripadnici žandarmerije da nose neke zastave, transparente itd.
Na kraju krajeva, u prethodnom mandatu mi smo uvek mogli da čujemo od šefa poslaničkog kluba DOS-a da svi oni koji se javljaju često povodom amandmana predstavljaju kočničare reformi. E, sad vas pitam, gospodo, da li ste bili iskreni tada kada ste često javljanje povodom amandmana kvalifikovali kao kočnicu reformi ili ste iskreni sada kada se često javljate povodom amandmana po svakom zakonskom predlogu.

Izvolite, narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 100. po kome je poslanik dužan da se sa uvažavanjem obraća Skupštini i drugim poslanicima.
Poslanik Snežana Lakićević-Stojačić je nešto super ili hiperaktivna, što ponekad nije dobro za zdravlje, a i nema pravo da govori o Slobodanu Miloševiću u negativnom kontekstu.
Predsednik Slobodan Milošević je najveći srpski lider 20. veka i vreme će pokazati da smo mi koji tako govorimo u pravu.
Kada je reč o tih deset godina, takođe je vreme najbolji sudija. U periodu od 1990. do 2000. godine se čak i bolje živelo nego što se živi posle 5. oktobra. Industrijska proizvodnja je bila veća u vreme sankcija nego od 2000. do 2003. godine. Čak je i izvoz bio veći nego što je 2001, 2002. i 2003. godine. To su činjenice i to su argumenti.
A, kada je reč o Vladi Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, mi znamo kako se radilo u to vreme. Proizvodnja je pala, kriminal je narastao. Nikada veći kriminal nije bio nego u tom vremenu. Uostalom, i članovi Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića sami su priznali da su se družili sa kriminalcima. Pa, nikada se niko iz SPS nije družio sa kriminalcima. Jedan od potpredsednika Vlade reče, pre šest meseci ili godinu dana, pola Vlade je bilo u Šilerovoj ulici, da pije viski i da se kupa u bazenima.
A, to da su ministri DOS-a bili veoma umešni najbolje znaju građani Srbije, a znamo i mi. Bili su veoma umešni u privatizaciji. Opljačkali su Srbiju. Malopre sam rekao za privatizaciju Paraćinske cementare. Ovde su poslanici DOS-a govorili da je uzeto 15 miliona dolara. Pa, šta su uzeli za Duvansku industriju? Šta su uzeli za sve ove druge firme?
Prema tome, istina jeste na našoj strani, a vreme je najbolji sudija.

Hvala. Šta je sada? Šta vi.... Izvolite. Povreda Poslovnika, narodni poslanik Mika Vlaović.

U članu 101. stav 1. piše: "O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine". Gospodine predsedniče, ovde ima mnogo nereda. Građani Srbije očekuju od nas da se disciplinujemo, da radimo mnogo, da donosimo zakone, a ne da se svađamo.
Gospodi iz Demokratske stranke koji nas napadaju poručio bih nešto - lepo ste nas usrećili u Vojvodini, za predsednika vojvođanske skupštine doveli ste Bojana Kostreša, čoveka koji iza sebe ima jedini uspeh da se oženio, i - laži, varaj, kradi, postaćeš predsednik Izvršnog veća Skupštine Vojvodine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, izvolite.

Dame i gospodo, predsedavajući, zahvaljujem se što sam posle 45 minuta dobio pravo da govorim. Voleo bih da unesem neku promenu u današnju raspravu, a i u jučerašnju. Mi danas govorimo o Predlogu zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Mislim da je septembar prošao, decembar prošle godine prošao i za promenu bih pokušao da se vratim na temu.
Predsedavajućem bih mogao da zamerim što nije primenio član 99. po kome govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. On do sada nije primenio član 99. i ja ga molim da ga ubuduće primenjuje.
Šta je nama na dnevnom redu? Pa, to je amandman na član 30. koji kaže - reč "arbitrom" zamenjuje se rečima "službom pravne pomoći". Ovde smo čuli različite priče da je zakon obavezan, da nije obavezan, da će radnici izgubiti plate i slično. Govorimo o tom amandmanu. Ovde nema amandmana koji reč "mirovanje" zamenjuje nekom drugom rečju.
Znači, imamo potpunu zamenu teza u kojoj se nalazimo dva i po sata. Dakle, da smo primenili odredbu člana 99. Poslovnika, već bismo imali rešeno ovo pitanje. Pošto je nismo primenili, mi raspravljamo o drugim pitanjima.
Da se vratim na amandman. Da li bi služba pravne pomoći mogla da bude arbitar? Ne bi mogla da bude arbitar, zato što je tako pravno konstituisana da nije obavezna, da je dobrovoljna i da, kao što sama reč kaže, obavlja pravnu pomoć građanima. Prema tome, građanin se obraća službi pravne pomoći, ako ona postoji u opštini, da bi sačinila neki podnesak, da bi ga zastupala u nekom sporu. Pravna služba po pravnom statusu nije kvalifikovana da bude arbitar, odnosno da rešava spor između dve stranke.
Što se tiče greške koja zaista postoji u ovom zakonu, ako greškom smatramo dva neusklađena instituta u dva zakona koja nisu doneta, mislim da će biti prilike da se to ispravi. To mora da se ispravi, jer je to zaista greška. Do čega ta greška može da dovede nije teško pretpostaviti. Ako se oba zakona usvoje, mi taj postupak mirovanja nećemo imati. Prema tome, taj deo odredbe će ostati neprimenljiv. Znači, praktične posledice nisu nikakve.
Što se tiče obaveznosti ovog zakona, koja se otvorila ovde kao ključno pitanje oko člana 30, mada oko toga nema ništa, ja ću vas upozoriti na načelo dobrovoljnosti člana 5, prema kome su svi individualni radni sporovi apsolutno dobrovoljni i niko ne mora da ih iznese pred arbitražu. Samo kolektivni sporovi, kada se radi o primeni kolektivnih ugovora, mogu biti obavezni u određenim delatnostima i kada se radi o određenim pitanjima. Učesnici tih kolektivnih ugovora jesu stranke u postupku, ali to nisu građani.
Dakle, toliko o tome da li je nešto obavezno ili nije. Individualni nisu, a ovi jesu u određenim slučajevima. Zahvaljujem.