Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, i pored najbolje namere ne mogu da razumem ovakvu reakciju ministra: usred priče o jednom od ključnih amandmana i članova zakona, članu 30, odjednom ustade čovek i ode. Možda će da posluša predlog kolege Markovića, da napiše ostavku ili da povuče zakon. Nešto od toga bi valjalo da se danas desi.
Pošto ministar nije tu, moram da vam kažem da su veoma loše reakcije zaposlenih u Srbiji na ovaj zakon. Pošto radnici mogu da čuju i da slušaju... (Dobacivanje iz sale: Ajde.) Taj koji dobacuje "ajde, ajde" neka izađe za govornicu, pa neka nešto pametno kaže, a ne da kao miš dobacuje iz klupe i da ništa ne zna, ni o čemu se radi, ni šta mi ovde štitimo i u kakvoj su poziciji radnici u Srbiji.
Što se tiče zaposlenih u Srbiji, reakcije su takve da smo mi juče ovde, naročito poslanici Srpske radikalne stranke, spominjali mnoga preduzeća. Koliki je to broj radnika, ne možete ni da zamislite, znači, na desetine hiljada, koji se nalaze već u sudskom sporu, traže minimalnu zaradu, poštovanje ugovora, poštovanje socijalnog programa.
Juče sam vam rekla da je u Kragujevcu ekstremni slučaj kod preduzeća PKB. Evo, kolega Arsić kaže da je to slučaj u Požarevcu i sa preduzećem "Morava", i sa Mesnom industrijom. U Kuršumliji, juče nam je koleginica Radeta rekla, "Autoprevoz" Vrnjačka Banja, pitanje je šta će se desiti.
Sa druge strane, ministar je juče izašao ovde u 17,45 sati, ja sam doduše nešto ranije izašla sa sednice, ali su mi rekle kolege da je održao pravi politički govor po sistemu promovisanja ovoga kao Zakona o udruženom radu. Zaista se vidi i pozicija te nazovistranke kojoj on pripada, i samo njegovo izlaganje i sve ono što on poručuje radnicima sa ove pozicije je odraz jednog, pre svega, totalitarnog režima, komunističkog, svega onoga što se dešavalo u tom vremenu.
Mi danas trpimo posledice, naročito zbog činjenice da imamo takav model te društvene svojine i zbog činjenice da su mnogi direktori iz tog vremena, taj direktorski lobi, ne želeći da prihvate stanje koje treba da se desi, stvorili sebi mogućnost i uslove (i zbog toga se radnici sa njima spore) da za male pare, gotovo za bagatelu, pokupuju sva preduzeća po Srbiji.
Ovde je ključni problem, ne samo u ministru koji ima takvo stanje svesti, to je njegovo komunističko, realsocijalističko uverenje.
On je spreman to ovde da promoviše, a Srpska radikalna stranka je njemu dijametralno suprotstavljena, naravno, i kroz koncept koji mi zagovaramo što se tiče privrede i kroz zaštitu radnika, što nije slučaj kod ministra Lalovića. Dame i gospodo poslanici, ovde je veliki problem i kod Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, odnosno kod gospodina Zorana Balinovca.
Ranije smo imali probleme kod prethodne DOS-ovske vlade sa ovakvim neusaglašenim zakonima, kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila supruga Zorana Živkovića, Biserka Živković. Sada je to problem evidentno kod gospodina Balinovca, ako on nije znao – a čovek je prošao nekoliko režima, znači iskusan je, i bio je sposoban sebe da obezbedi i da se uvek snađe, da bude na određenoj poziciji – da je ovaj član 30. direktno u suprotnosti sa zakonom, odnosno stanjem mirovanja, za koje su mnoge kolege ovde rekle da ne postoji u Zakonu o parničnom postupku, a ministar to post festum saznao, pa sad gleda u nebo i kaže - videćemo da li će zakon o parničnom postupku da bude usvojen.
Radije će da pogodi kakvo će vreme da bude nego da predvidi šta će ovde sutra da se desi sa skupštinskom većinom. Ona je toliko neizvesna od samog početka da i razumem gospodina Lalovića što on licitira da li će da bude većine za parnični postupak, ali nemoj onda ovakvim predlogom i ovim na šta tera radnike po članu 30. da dovodi još u goru poziciju sve te ljudi koji su u beznađu i koji se vrte iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Vi morate da budete svesni toga da ti ljudi ne primaju plate. Neki po 15 meseci ili više. Hajde vas da ostavimo 15 meseci da ne primite ni jedan jedini dinar, ovde provodite vreme, neki kradu bogu dane, neki nešto rade, neki pritiskaju tastere, ali zamislite kako bi to izgledalo sada da ne primite platu 15 meseci i da ste prinuđeni da se tužite sa državom, a ovi ljudi moraju da idu na sud. Šta onda da rade? Sada im zakon poručuje da moraju to da obustave, imenovan neki arbitar koga oni nisu birali, birali ga narodni predstavnici, a pitanje je koliko su oni odgovorni za to.
Izabrali ga kroz ovakvo izglasavanje Predloga zakona. Stvar je mnogo više ozbiljna nego što mislite i kako dani budu prolazili danas, i videćete sutra reakcije. Već se danas i u štampi pojavljuju, i po lokalnim medijima ljudi se anketiraju, veoma loše reakcije, jer znaju da ih ovo još dodatno pogađa, pored onakvog Zakona o radu i Zakona o privatizaciji. Desila se pljačka, otimačina mnogih preduzeća, radnici ostali bez posla, ne poštuje se ugovor o radu, ne poštuje se isplata minimalne zarade, pa šta hoćete više, da ljudima uzmemo dušu. Umesto da im pomognemo, vi sa ovakvim predlogom zakona još im pogoršavate situaciju. Prema tome, bilo bi dobro da i vi apelujete na ministra da se ovaj predlog zakona povuče.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neće se individualni spor rešiti ni putem arbitra, kako to predlaže predlagač, Vlada, ministar, a još će manje da se reši preko nekih službi i pravnih pomoći, kako to predlažu radikali.
Jedino rešenje u ovom problemu jeste promena Zakona o radu, upravo promena 103. člana koji govori o otkazu od strane poslodavca.
Da vas podsetim, tu ima nekih osam ili devet tačaka, gde poslodavac u svakom trenutku može zaposlenom radniku dati otkaz. Može taj otkaz da bude ako poslodavac iznenada utvrdi da radnik nema dobre rezultate, da nema sposobnosti i znanja za taj posao, ako njegovo ponašanje nije prilagođeno zahtevima poslodavca, zbog radne discipline, koja je uvek pod znakom pitanja, može da ga otpusti zbog zloupotrebe bolovanja, tehnoloških, organizacionih i tehničkih promena.
Znači, jedan širok spektar, i to je suština ovog problema. Ali, pošto je ministar pre nekoliko dana, bar nama u SPS-u, rekao da će Zakon o radu doći na dnevni red za mesec dana, sada pitam sve poslanike ovde prisutne ko će biti za suštinske promene tog zakona. Samo SPS.
Nemojte demagogiju da širite svi redom u ovoj skupštini. Ti naši zakoni koji su bili do 2000. godine bili su najbolji zakoni za zaposlene, za radnike, za nezaposlene, za penzionere. DOS je koliko za godinu dana odmah udario na te zakone. Znači, sve druge političke partije, evo doći će to za mesec dana, možda mesec i po, da li će se one založiti za ona rešenja koja smo mi imali.
Koja sa naša rešenja bila? Pored obaveznog kolektivnog ugovora, godišnji odmori do 36 dana. Sada toga nema. Plaćeno odsustvo 15 dana, a sada je pet dana. Visina novčane naknade, preko 30 godina staža svako je imao pravo na novčanu naknadu do penzije. To su bili socijalistički zakoni, zakoni SPS-a, to su bili zakoni za ljude. A sve političke partije, bar ove relevantne u Skupštini, one neće biti za taj zakon. Biće neke sitne modifikacije, neke male, sitne promene.
Međutim, ono što smeta danas u ovoj raspravi u Skupštini već dva dana, to je demagogija sa svih strana. Svi su odjednom zabrinuti za ovaj zakon. Najveću demagogiju ovde širi Demokratska stranka i Boško Ristić, gospođica Snežana Stojačić-Lakićević. Oni su zabrinuti zato što ovaj zakon nije usklađen sa nekim drugim zakonima.
Istovremeno do juče oni nisu poštovali ni najviši pravno-politički akt, Ustav. Kršili su ga u svakom trenutku. Mi nismo imali Ustavni sud godinu i po dana. Izručili su predsednika Miloševića mimo Ustava. Sto kršenja su imali. Sada su oni bog zna kako zabrinuti, biće svašta ako ovaj zakon prođe.
Boško Ristić se javljao ovde dva dana, izražava veliku zabrinutost za radnike, za sve zaposlene, za penzionere. Neko bi rekao - evo sada DS na prečac brine o svim ljudima u Srbiji. Istovremeno, Boško Ristić i Demokratska stranka glasali su da penzioneri imaju 50% od prosečne plate, tolike su im penzije. Boško Ristić je glasao za Zakon o radu, po kome poslodavac može dati otkaz radniku ako ga ovaj pogleda popreko. On je glasao za to, i DS.
Glasali su poslanici DS-a i za Zakon o privatizaciji, pljačkaški zakon. Opljačkali su Srbiju za godinu dana. Prodali su Duvansku industriju i cementare. Zameram ovoj vladi, koja je mnogo bolja nego što je bila prethodna, ništa nisu istražili. Pre godinu dana ovde je poslanik DOS-a rekao - 15 miliona evra su uzela dva ministra samo za privatizaciju Cementare u Paraćinu. Boško, ako si zabrinut za ovu agenciju, kako će agencija da se finansira, neka ta dva ministra vrate samo jedan posto što su uzeli i agencija će se finansirati.
Da znate, mi smo protiv agencije. Nismo ni za ovaj zakon, jer on je neutralan, ali najmanje pravo vi iz DS-a, nemate vi pravo da govorite o agencijama. Vi ste formirali stotinu agencija u Srbiji i biroa. Ko su vam bili direktori tih agencija i biroa? Beba Popović, Kolesar, Janjušević. Sada se vi brinete kako će da izgledaju agencije i ova agencija posle ovog zakona. Stvarno je velika sramota.

Replika, narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, prošlo je vreme lokalnih šerifa koji su gazili pravosuđe i pravni sistem. Najveću zaslugu da je to vreme prošlo ima DS, koja se borila za reforme u Srbiji.
Ovde nam čitaju lekcije o pravu na socijalnu zaštitu i socijalni položaj građana sa najvećim zakonom propisanim mogućnostima oni koji im godinama plate nisu isplaćivali. Ovi koji sada kucaju na vrata Vlade, i prethodne i sadašnje, to su žrtve posledica vladanja SPS-a u proteklih 10 godina. Ako pričamo ovde o pljačkama, zaista se zalažem da naš pravosudni sistem, da tužilaštva razjasne svaki primisao i svaku pojavu, ili svaku prijavu da je neko vršio pljačku. Kao predsednik Administrativnog odbora u proteklom sazivu imao sam malo bolji uvid u dosijea poslanika na osnovu zahteva ovlašćenih tužilaca.
Veliki broj poslanika iz prethodnog saziva iz SPS-a je bio pod prijavama za zloupotrebe u prethodnom periodu. Zamolio bih pravosuđe da bude ažurnije i da sve te slučajeve razjasni na pravi način.
Ovde smo čuli demagogiju od predstavnika SPS-a da je ovde potrebno promeniti Zakon o radu, a da ovaj zakon možda u ovom momentu nije dobar jer Zakon o radu nije promenjen. Kako ćete glasati za ove zakone koji probijaju pravni sistem, koji su na štetu radnika, koji imaju cilj da zavade sindikalne organizacije, da uvuku na volšeban način sindikalne organizacije, koje treba da preuzmu odgovornost za rešavanje socijalno-ekonomskog statusa građana Srbije i zaposlenih, koji su pritisnuti nemaštinom, pre svega u velikim sistemima, gde ništa nije urađeno, a velike su obaveze preuzeli ministri i aktuelna Vlada.
Da li ćete i dalje podržavati tu nespremnost da se reši situacija u velikim sistemima? Da li ćete i dalje da se bavite demagogijom, a da ne pružate rešenja? Da li ćete i dalje sedeti tu, ne javljajući se protiv onoga što je pravno nemoguće, logično da se pravno nemoguća rešenja osporavaju, a da glasanjem date podršku takvim rešenjima? Ako ste dosledni, pokažite to ličnim primerom. Ono za šta se zalažete svojim ličnim primerom možete da pokažete. Datum je dan za glasanje, a po svojoj prilici i noć za glasanje, pošto ovaj parlament ima nameru da radi i u subotu, i u nedelju.

Ivica Dačić, replika.

Vidi se da sam bio odsutan dva dana, pa se Boško razigrao malo. Pošto je Boško Ristić čuveni legalista koji je oduzeo sedam mandata SPS-a i dao Banetu Ivkoviću kako bi opstala ona vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, zaista me nimalo ne čudi kada se na ovakav način govori o nekim stvarima koje možda nemaju nikakve veze sa temom o kojoj se danas raspravlja.
Zato želim ovde još jednom da kažem da oni koji su bili pod teretom krivičnih prijava u vreme DOS-ove vlasti nisu bili samo pripadnici SPS-a. Bili su, nažalost, obični građani, jer vi ste uhapsili 12.000 ljudi bez odluke nadležnog suda. Strpali ih u zatvore, praktično ih pustili bez ikakvog objašnjenja i videćete sada, u novinama možete pročitati da država mora da plaća odštetu za to što ste vi radili.
Takođe, pošto govorite o tim krivičnim prijavama, koliko su te krivične prijave ozbiljne, možda nije trebalo da se sada ja javim za reč nego naš poslanik Hranislav Perić koji može da vam donese i taj čuveni šporet za šta je optužen. To su vaše krivične prijave protiv socijalista. Niste hapsili lopove zato što su se vaši lopovi udružili sa nekadašnjim našim lopovima, bivšim.
Prema tome, što se tiče SPS-a nemate nikakvih argumenata da govorite o prošlom vremenu, jer, kao što znate, Janjušević nije bio član SPS-a, Beba Popović nije bio član SPS-a, Marija Rašeta nije bila član SPS-a. Takođe, jedan Dragan Tomić je bio od 6. oktobra sa vama i prema tome, nemojte da napadate ljude koji su bili zajedno sa vama.
Što se tiče DS-a, vi ste zaista poslednja stranka koja treba drugima da deli lekcije. Uostalom, mi ćemo tražiti od ove vlade i tražili smo od ministra Dinkića da konačno prikaže taj završni račun budžeta za 2001, 2002. i 2003. godinu kada ste vi bili na vlasti, pa da vidimo za ono za šta ste vi podnosili krivične prijave šta ste radili. Naši ljudi su bili bebe za vaše "bebe".

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, replika.

Samo jedno objašnjenje kolegi Bušetiću. Od 1. člana, na koji je amandman predložila gospođa Gordana Pop-Lazić, pa do kraja zakona mi smo pokušali da ministru dokažemo da je nepotrebno osnivanje agencije, da je nepotrebno množenje birokratskog aparata, da će to mnogo da košta građane Srbije i da je služba pravne pomoći u lokalnoj samoupravi, koja je dobro organizovana, i te kako sposobna da obavlja ove poslove koji su predviđeni zakonom.
Izbori za lokalnu samoupravu su bili 19. septembra i mi iz SRS, kao odgovorni ljudi, kandidujući naše predstavnike, koji su u mnogim opštinama i gradovima dobili poverenje naroda da vladaju, znamo da je uz reorganizaciju i pospešivanje rada te službe to moguće i da radnici ne moraju zato da obijaju od jednog do drugog praga, da traže neku pomoć, već da to može služba pravne pomoći na nivou lokalne samouprave da radi.
Takođe smo izneli stav od početka da je neophodno, prvi smo ukazali na to i žalili se Ustavnom sudu, koji naravno nije odlučivo po tom pitanju ko zna koliko dugo, jer je politički sud, da se promeni Zakon o radu. Insistirali smo na tome od konstituisanja novog saziva.
Dakle, moguće je da služba pravne pomoći to radi i do kraja će svaki srpski radikal po amandmanu to da obrazlaže, naročito zbog činjenice što znamo da su, bar što se SRS tiče, u mnogim opštinama i gradovima na čelu tih opština sve sami eksperti. Dovoljno je da vam kažem za pravnog eksperta, gradonačelnika Novog Sada – gospođu Maju Gojković, za pravnog eksperta, predsednika Opštine Zemun – Gordanu Pop-Lazić i tako redom. Sposobni smo, mi to možemo i zato su građani za nas i glasali.