Hvala.
Ima reč narodni poslanik Božidar Koprivica, a potom Nemanja Šarović.

Poštovani narodni poslanici, mislim da treba da usvojite amandman poslanika Srpske radikalne stranke. Kao što ste sami videli, mnogi poslanici Srpske radikalne stranke napadali su ovaj zakon kao loš zakon, koji je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, sa Zakonom o radu i Zakonom o štrajku.
Član 30. Predloga zakona je u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Meni je žao što ovde nije prisutan ministar, koji je izašao za ovu govornicu da navodno brani ovaj zakon, odnosno član 30, naravno, veoma nestručno i pravnički neutemeljeno.
I postojeći Zakon o parničnom postupku, dakle ovaj koji se sada primenjuje, poznaje institut mirovanja postupka, ali je tačno taksativno nabrojano kada se može umiroviti postupak. Uglavnom on zavisi od dispozicije stranaka, kao i Zakona o parničnom postupku. Dakle, stranke su dužne da se sporazumeju da bi se umirovio postupak, a nikako da to bude imperativna norma koja će upućivati stranke da se sporazumeju.
Dakle, da bi ovaj zakon bio usaglašen sa Zakonom o parničnom postupku, postojeći Zakon o parničnom postupku se mora menjati. Molim vas da zato prihvatite ovaj amandman. Ako ga ne prihvatite, vi sprovodite pravno nasilje i ne znate šta radite. Hvala vam.

Ima reč narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nesporno je da treba prihvatiti amandman na član 30. koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Ukoliko bismo zadržali ovakvo postojeće rešenje, bez obzira da li se radi o mirovanju ili zastoju... Tačno je da je u aktuelnom Zakonu o parničnom postupku predviđeno mirovanje kao institut, da zakon o parničnom postupku, o kome smo raspravljali prethodnih dana i koji svakako želite da usvojite, predviđa neki drugi institut a ne ovaj, ali ono što je suština ovog zakona i ovog amandmana, to je da vi ovim zakonom pokušavate da neka prava, koja ste dali radnicima nekim drugim zakonima, na ovaj način izvrdate, da ih onemogućite u korišćenju tih prava.
Naime, čak i Zakon o parničnom postupku, kao sistemski i osnovni zakon, u svom drugom članu, gde daje načela po kojima će se raditi, garantuje strankama pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu njihovih prava. U stavu 2. garantuje se da sud ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.
Šta onda uopšte znači da su, ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i pravnog osnova, strane u sporu dužne da sudu zajednički podnesu zahtev za mirovanje postupka?
Da li to znači da ovim zakonom ukidate prava koja ste dali Zakonom o parničnom postupku, prava na sudsku zaštitu koja građanima garantuje Ustav Republike Srbije, prava koja garantuju i brojne međunarodne konvencije koje smo potpisali, da li to znači da ćete celokupan pravni sistem izmeniti sada ovim zakonom?
Mislim da nemate pravo da građane terate da rešavaju sporove na miran način, pogotovo ukoliko se radi o sporu o isplati minimalnih zarada. U desetinama i stotinama preduzeća u Srbiji i po više od godinu dana radnici ne primaju čak ni minimalne plate. Kada oni uspeju da preko službe pravne pomoći, prijatelja ili advokata naprave tužbu sudu i pokušaju da na taj Ustavom garantovani način ostvare svoja prava, vi im onda kažete – ne, ne može, sada ćete se posle 15, 20 ili 30 meseci, koliko ne primate platu, dogovarati sa istim tim poslodavcem; sada ćete morati u roku od tri dana da nađete zajednički jezik, iako prethodne tri godine to niste mogli da učinite.
U Zakonu o radu koji ste doneli u članu 121. kaže se da se opštim aktom i ugovorom o radu može predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog. Šteta je što ministar nije tu, pa ne može da odgovori sada na ova pitanja, ne može ni da čuje primedbe. Mislim da je sramota kad ovoliko poslanika izađe da uputi svoje primedbe da ministra nema da to čuje, a da istovremeno ima časti i obraza da uđe u ovu salu neposredno pred završetak rada sednice i da drži nama svima ovde predavanja šta bi i kako bi trebalo da radimo.
Zakonom o radu već je regulisana mogućnost uspostavljanja arbitraže. Već postoji ta zakonska mogućnost da poslodavac i zaposleni neka sporna pitanja rešavaju na ovaj način, a ne preko suda. Ali, ovo se, gospodo, radi odmah nakon nastanka spora, nakon 15 dana, nakon mesec dana. Ovo se ne može radi nakon godinu, dve ili tri.
Vi ste u obrazloženju ovog zakona naveli da slična rešenja postoje u Americi i Velikoj Britaniji, pa po sistemu "videla žaba da se konji kuju" i vi rešiste da u pravni sistem ugradite to isto. Zaboravili ste jednu veoma bitnu stvar, da ne možete naš pravni sistem upoređivati sa pravnim sistemom Engleske. Ona pravila koja tamo važe ovde ne važe. Tamo se neke stvari poštuju bez obzira na zakon.
Nađite u Engleskoj ovoliko firmi ili barem jednu, kao što je u Srbiji, u kojoj radnici 30 meseci ne primaju plate. Tako nešto je jednostavno u pravnim sistemima razvijenih zemalja potpuno nemoguće.
Za nas ovaj zakon, u ovakvom obliku kako ste predložili, svakako ništa dobro neće doneti. Štitili ste poslodavce kada ste donosili Zakon o radu. Mi smo i taj zakon kritikovali. Rekli smo vam i tada da će taj zakon omogućiti da otpustite hiljade radnika. Tvrdili ste da nije tačno, da će to podići privredu.
Ispostavilo se da smo bili u pravu, hiljade radnika je otpušteno, a sada i ovo malo prava koja ste dali po Zakonu o radu želite da im oduzmete.

Po Poslovniku, Snežana Lakićević-Stojačić.

S obzirom da je gospodin Krstin rekao da su poslanici DS-a govorili povodom ovog amandmana a da faktički nisu govorili o amandmanu koji je na dnevnom redu, želim da vam objasnim ono što sam već više puta rekla – naravno da nismo mogli da uložimo takav amandman, iz razloga što mi glasamo protiv zakona o parničnom postupku.
Javila sam se zbog nečeg drugog, jer ćemo povodom drugih amandmana obrazlagati ponovo neusaglašenost pravnog sistema, koji će za posledicu imati činjenice da ćete usvojiti ove zakone koji su na dnevnom redu.
Predlažem predsedavajućem da prekine trenutno zasedanje ovog saziva Narodne skupštine, zbog činjenice da gospodin ministar ponovo ne prisustvuje raspravi o amandmanima. Da vas podsetim, DS je juče na kraju zasedanja, kada je ministar došao i obrazložio amandmane koji su tada bili na dnevnom redu...
(Predsedavajući: Koji član Poslovnika je povređen?)
Rekla sam vam, članovi 100. i 99, po tome sam se javila. Želela bih da kažem da smo juče predložili produžetak radnog dana da bi gospodin ministar mogao da prisustvuje, da čuje naše primedbe koje su zaista osnovane.
Demokratska stranka smatra da je ovaj zakon potreban Srbiji, da je potreban radnicima, jer im treba omogućiti način da mirno reše sporove do kojih dođe, ali isto tako imamo ozbiljne primedbe. Mi ne možemo da iznosimo te primedbe, a da nemamo reakciju ljudi iz Vlade. Ne možemo da iznosimo primedbe, a da nemamo reakciju ministra nadležnog za donošenje ovog zakona. Vi ste juče odbili da nastavimo da radimo, iako smo mi želeli da iskoristimo priliku, a čujemo da ministar možda u toku radnog dana ima i druge obaveze, pa da nastavkom tokom noći on prisustvuje sednici i uvaži amandmane poslanika, a ima ih čak 55.
Nažalost, mi sada ponovo nismo u prilici da na kvalitetan način dobijemo odgovor ili da čekamo opet kraj zasedanja ove sednice. Zaista predlažem da se Skupština izjasni o tome da li možemo prekinuti ovu sednicu dok se ministar ne pojavi i da tada nastavimo raspravu o amandmanima.

Molio bih poslanike da ne zloupotrebljavaju to svoje pravo i pozivaju se na član 100, jer zaista možete podvesti sve pod to.
Mislim da dostojanstvo Skupštine nije ugroženo i pitam da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Narodni poslanik Dragan Živkov podneo je amandman kojim predlaže da se naslov iznad člana 31. briše i da se član 31. izmeni.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31, ispred poslaničke grupe SRS, da se briše naslov "Postupak pred arbitrom ", a u ovom daljem tekstu umesto reči "arbitar" koristila bi se reč "služba pravne pomoći". Već ste čuli već povodom prethodnih amandmana ostalih poslanika SRS-a da bi služba pravne pomoći mogla da vrši postupak rešavanja radnih sporova na lokalnom nivou.
U međuvremenu, dok ne objasnimo situaciju što se tiče arbitra i mirovnjaka, kako ste ih vi nazvali u ovom vašem predlogu zakona – koji se i ne može nazvati zakonom, s obzirom da nema ni pravne stabilnosti, nema ni pravnog utemeljenja i na kraju nema ni sankcija kojim bi se spor koji se ne može rešiti mogao sankcionisati – u daljem tekstu piše da se rasprava održava u prisustvu strana u sporu, mene sada samo zanima jedna stvar: kako će arbitar ili mirovnjak da strane u sporu koje su zavađene, kao što je na primer poslodavac i radnik koji je izgubio posao ili želi da stekne pravo u toku radnog obavljanja posla, ako je u pitanju minimalna zarada, kako će on da natera poslodavca da se mirnim rešenjem tog spora reši i da se dogovore?
Prema tome, to je jedna vrlo bitna situacija što se tiče ovog člana. Pred službom pravne pomoći otvara se rasprava o uvođenju da li sva pozivana lica prisustvuju raspravi. Da bi se ovaj spor vodio treba obe strane da daju saglasnost za vođenje spora. U međuvremenu se dešava situacija i uglavnom u većini slučajeva da jedna strana nije zainteresovana za spor i smatram da do takvog spora ne može ni da dođe.
U obrazloženju kod ovog zakona postoji mogućnost da postupak mirnog rešavanja radnog spora mogu da pokrenu strane u sporu zajednički. To je onaj problem gde do spora najverovatnije u većini slučajeva ne može da dođe. Ili samo jedna strana, u kom slučaju se druga strana poziva da se izjasni ili da prihvati mirno rešavanje spora. Druga strana naravno neće ni doći da se izjasni, jer ne želi takav spor ni da se desi.
Miritelj i arbitar po vašem ovom obrazloženju može da bude izabrano lice koje je državljanin Srbije i Crne Gore, ima visoku stručnu spremu i staž od pet godina iskustva. Gde ćete da nađete tolike ljude i kako ćete ih birati da bi bili merodavni da vrše svoj posao.
Znači, i u ovom daljem obrazloženju miritelj i arbitar imaju određena prava i dužnosti. Ovde ste naveli da jedino imaju prava da primaju nadoknadu za svoj posao, a dužnost im je da obavljaju posao po svojoj svesti i najboljem znanju. Ko može da to obrazloži, da kaže po kojem to svom ophođenju ili znanju će da se taj spor vodi. Znači, nema pravnog utemeljenja i nije zakonom regulisano kako treba.
Sredstva za nagradu i naknadu troškova se obezbeđuju iz budžeta Republike. To je cilj agencije, mirovnjaka i arbitra, da potroše sredstva koja ste obezbedili iz budžeta Republike, koja u ovom obrazloženju iznose 10 miliona dinara.
Ima još jedna situacija koja je interesantna. Što se tiče arbitraže i biranja arbitara i mirovnjaka, tu bi se možda mogli složiti i neki poslanici iz pokrajine, koji se sećaju vrlo dobro kako je izborna komisija sprovodila izbore na nivou AP Vojvodine. Za mnoge liste i predstavnike stranaka bili su formulari gde se tražilo potpis, podrška stranačkoj listi, ali u tom obrascu je trebalo da se navede i znanje kvalitetno koje je, koja je stručna sprema i samo što se nije tražio broj cipela građanina koji podržava tu listu. Prema tome, ispada da bi izborna komisija mogla da vrši izbor tih mirovnjaka i arbitara pošto sada poseduju kompletnu situaciju gde, ko i koliko podržava koju poslaničku grupu i koju stranku.
Želeo bih da se osvrnem na izlaganje ministra, koje je juče trajalo jedno 20 minuta pred kraj radnog vremena, da verovatno mi poslanici koji se ne slažemo sa Predlogom ovog zakona koji treba da se usvoji nismo na istom putu. Mi možda nismo na istom putu, ali smatram da SRS je na dobrom putu i da želi sigurno dobro građanima Srbije da bi ostvarili svoja prava. Što se tiče vozova, pošto je spomenuo ministar i da u istom vozu nismo, smatram da možda i nismo u istom vozu, ali naš voz ide pravim smerom, a vaš voz je možda ostao bez pruge tj. puta. Da li ćete sada onaj deo pruge prebacivati napred da bi mogli ići dalje?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, kolege poslanici, juče smo ceo dan pozivali ministra Lalovića da komentariše sa nama amandmane na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Ministar se oglušio na naše pozive, kao što je to uradio i danas, jer ga evo ceo dan nema.
Juče je čak obmanuo građane, odnosno zaposlene u Namenskoj industriji u Kragujevcu, jer im je rekao da ne može tamo da dođe zato što ima obaveza u Narodnoj skupštini i onda se ministar, u maniru ministara Koštuničine vlade, pojavio za ovom govornicom negde oko 17,45, valjda procenjuje da je tada najveća gledanost rada ove skupštine i tada je ministar održao narodnim poslanicima jedan politički čas.
Naravno, na to nema pravo, to nije mogao da uradi. Mogao je da govori kao narodni poslanik, jer on i jeste narodni poslanik, ali u tom slučaju morao je da se javi i da govori o amandmanu na član 30. jer je tada bio aktuelan taj amandman i mogao je da govori samo pet minuta, koliko i ostali narodni poslanici. Na to je trebalo da mu skrene pažnju predsednik Skupštine, odnosno u to vreme predsedavajući.
Drska je bila juče opaska ministra Lalovića kada je rekao da bi narodni poslanici, pre nego što komentarišu Predlog zakona i amandmane, trebalo da pročitaju zakon koji komentarišu. Zašto je to bilo drsko? Zato što je valjda očigledno da su poslanici SRS ovde komentarisali svako slovo ovog zakona. Moguće je da oni koji će da glasaju za zakon nisu pročitali, pa da se opaska ministra odnosila na njih, ali čini mi se gledao je u našem pravcu, pa možda oni i treba da pročitaju i da vide da nema potrebe da donose ovakav zakon i da glasaju za njega.
Ministar je takođe rekao da su narodni poslanici u svojim diskusijama izražavali neki žal za bivšim vremenima. Meni se čini da ministar ima žal za bivšim komunističkim vremenima i njegovom sindikalnom delatnošću u tom vremenu i očigledno je da je u tom smislu uradio Predlog ovog zakona.
Takođe nam je ministar prebacio da mi ovde govorimo o nepovezanom radnom stažu, a da je taj problem star više od 10 godina. Žao mi je što ministar nije ovde. Nadam se da će pročitati stenografske beleške. Prvo da mu kažem, i da kažem svima koji na taj način govore, da ono što je uništavano 10 godina, ako jeste uništavano, dovoljno je četiri godine da se popravi, a pogotovo je to mogao ministar Lalović, s obzirom da je on bio u vlasti od početka 2001. godine, on i njegova stranka.
Ja sam konkretno govorila o dva slučaja, o neplaćanju radnog staža radnicima "Napretka" iz Rakovice i to u vremenu od 2002. godine, i radnicima "Inos-Podunavlja", kojima se taj staž ne uplaćuje od februara 2003. godine. Zaista ne vidim gde je ministar tu napravio kopču sa nekim, kako on kaže, bivšim vremenima, osim tog njegovog žala za tim vremenima.
Jutros je opet ministar replicirao jednom kolegi vezano za institut mirovanja koji je predviđen u ovom zakonu i to je zaista bilo svojevrsno ruganje narodnim poslanicima. Gospodine ministre, iako nas ne slušaš, moraš da znaš da su narodni poslanici odgovorni i pametni ljudi i da ne može ni jedan ministar da se igra sa nama. Nijedan ministar ne može nama da drži predavanje, a mi ministru možemo, i u tome je razlika između nas i ministra, jer on zavisi od nas, a mi zavisimo od građana koji su nas birali. Odgovorno ovde stojimo pred građanima, bar mi poslanici SRS.
Kaže ministar da pričamo o institutu mirovanja koji nije predviđen zakonom o parničnom postupku, a taj zakon još nije ni usvojen.
Nismo mi ovde, gospodine Laloviću u odsustvu, da se igramo ni sa Skupštinom, ni sa zakonima. Valjda onaj ko predlaže zakone zna da se istog dana raspravlja ili u istoj nedelji o dva zakona i predlažu se dva zakona u koliziji. Da li to ministar najavljuje izmene i dopune ovog zakona, pošto je izvesno da će zakon o parničnom postupku biti usvojen. S obzirom da sam potrošila vreme, nastaviću po idućem amandmanu.