PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:10 do 00:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zatim gospodin Radovanović, pa gospodin Baralić, pa vi, gospodine Arsiću.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Pa, na početku moramo da razjasnimo neke stvari. Prvo i osnovno, samo ukoliko se radi o nekim nužnim funkcijama, koje moraju da se finansiraju, jer ukoliko se one ne bi finansirale,  ne bi postojala vlast niti bi država mogla da ispunjava svoje funkcije. Za te stvari ukoliko ne mogu da se obezbede sredstva iz redovnog priliva, po osnovu poreza i drugih davanja, moguće je da se  to predvidi kao trošak, a da se deficit pokriva na drugi način.
Mi iz SRS sumnjamo da su sve funkcije koje su navedene u budžetu baš nužne. A, ukoliko je ekonomska situacija u zemlji toliko teška, onda nema tog racionalnog opravdanja da se formira toliki broj agencija, kancelarija i drugih kapilarnih organa paradržavne vlasti, koji se finansiraju, što ukazuje da koncept od 2001. godine nije štedljivi nego rasipnički koncept, po sistemu "videla žaba gde se konji potkivaju pa i ona digla nogu". Ali, znate kako je u toj priči žaba prošla, pregazili su je konji, nisu mogli da je vide, toliko je bila mala.
Što znači - ako u Nemačkoj za neku oblast postoji agencija, to ne znači da u Srbiji mora da bude agencija. Jer, sama činjenica da postoji agencija ne znači da ste se harmonizovali sa Evropom. U tom smislu mi vama prigovaramo, da su tu mnoge neracionalnosti. Ali, sada da se vratimo na pitanje deficita.
On je fiktivna kategorija. To je kategorija koja je izmišljena zbog toga što Vlada nije sigurna u ono što je napisala u članu 1. Znači, svi ovi poreski prihodi kod vas su enigma. I, zato ste predvideli ovako visok iznos neporeskih prihoda. E sad, vezano za ovaj amandman, vi ovde kažete - neto domaće finansiranje. Opet moram da vam kažem - u Đelićevom zakonu nema te kategorije. Nema je. Evo, pročitajte, od člana 52. do člana 60, gde je materija zaduživanja, nema kategorije neto. Nema uopšte - neto domaćeg finansiranja.
Pa, onda, čini logičnu vezu sa ovim, vi ste naveli da ćete deficit pokrivati prihodima od privatizacije, onim delom koji pripada državi. Ali, to je redovni prihod. Njega ste morali da smestite u neporeske prihode. I, kada je u pitanju ovo što ste naveli u članu 2. stav 2, ovih osam milijardi, i ovo što ste naveli u stavu 3. tačka 1) i ono što ste naveli u članu 21.
Vi u članu 21. kažete da ćete da častite penzionere prihodima od privatizacije. I te prihode niste uključili u član 1. Znači, cela je priča o fiktivnom deficitu, koji je napravljen kao luft, kao prostor koji omogućava Vladi da se ponaša, ali ukoliko taj prostor koristi naša Vlada onda će da bude "baba se češlja, selo gori". Vlada, državna administracija, moraju da dele sudbinu građana. Ako građani svoje potrebe ne mogu da zadovolje sa 100%, pa ne može ni državna administracija sa 100%.
Moram da vas podsetim - drugog dana pošto je Čaušesku obavestio naciju da Rumunija ne duguje, CIA mu je pripremila državni udar. Znači, neka stopa zaduženosti mora da postoji, pošto vi bankari volite to uzimala - davala itd. E, ovim amandmanom mi želimo da vas suzbijemo u tome da se vi zadužujete kod poslovnih banaka.
Zašto? Zato što je nepotrebno.
Zato što hoćemo da vas nateramo, jer mi ne možemo da vas ograničimo u ukupnom obimu rashoda zbog toga što niko za to neće da glasa, ali želimo da se prihvati makar ovaj amandman, da ograničimo Vladu da ne može da radi ove stvari - da se zadužuje kod banaka. Ne može da se zadužuje kod banaka.
Drugo, već sam napomenuo, prihode od privatizacije vi ste prostrli na tri-četiri pozicije. To znači da vi ne poštujete član 12. vašeg Zakona o budžetskom sistemu. Ne poštujete. Znači, deficit je izmišljen, fiktivna je kategorija, koja treba da omogući Vladi da se relaksira, da se slobodno ponaša, da pokriva neke stvari i tako ste izmestili temu da mi ne pričamo o neracionalnostima i nečemu što je preterana stavka, poput ugovora, službenih putovanja, mašina, opreme. Pa, naravno da vam treba više mašina kada imate toliko organa.
Naravno, koliko ste više organa napravili, toliko voznih parkova, kabineta itd. Znači, niste štedljivi. E, mi želimo Vladu da nateramo da bude štedljiva i opet moram da vam ponovim - ovaj Đelićev zakon ništa ne valja. Hitno ga menjajte. I, ovaj njegov plan ekonomskih klasifikacija je pogrešan. On je možda harmonizovan sa Evropskom unijom, ali u našem jeziku ništa ne znači. Jer, iza ovih pozicija malo ko može da se snađe - šta se sve krije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, gospodine Radovanoviću, pa rekli smo Rajko Baralić, pa Veroljub Arsić, pa Veselinović        

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Momira Markovića, narodnog poslanika SRS, logičan je i opravdan iz više razloga.
Ovim amandmanom je predviđeno da se za pokriće deficita iz stava 1. ovog predloga zakona deo koji se odnosi na domaće finansiranje u iznosu od 6 milijardi i 793 miliona briše. Dalje, u Predlogu zakona je predviđeno da domaće finansiranje treba da se sastoji od primanja od privatizacije ostvarenih u određenom periodu, zatim od izdavanja hartija od vrednosti, koje emituje Republika Srbija, i kredita od poslovnih banaka.
Ako vi mislite da iz domaćeg finansiranja, na ime iznosa koji dobijate od privatizacije ostvarene u određenom periodu, pokrijete deficit u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, smatram da ste tu promašili svoja nadanja i svoje planove. Džabe se nadate zato što dobro znamo da je u prethodnom periodu privatizacija izvršena kod najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji.
Znamo da su rasprodate šećerane za po tri evra, ukupno devet evra, Miodragu Kostiću - Koletu iz DS-a, da su prodate tri cementare Novi Popovac, Beočin i Kosjerić za male pare. I tu privatizaciju su sproveli ljudi iz DS-a.
Znamo da su za male pare prodate fabrike duvana u Nišu i Vranju. To je posebna priča, o čemu ću detaljnije govoriti kada bude neki od narednih amandmana.
Gospodine Dinkiću, kako je i na koji način izvršena privatizacije Nacionalne štedionice, za koju ste vi lično odgovorili da je državna i odjednom postala privatna. Mi znamo u SRS da je izbegnut način privatizacije Nacionalne štedionice i da ste vi odabrali način dokapitalizacije Nacionalne štedionice, koja je postala privatno vlasništvo određenih firmi u postupku privatizacije, preko firmi sa egzotičnih ostrva, "Findejl" i "Koprom. "
Ta druga i treća dokapitalizacija prošle 2003. godine, koja je trajala od februara do septembra 2003. godine, bila je katastrofalna, na štetu državnog novca i državne imovine. I, tu je izbegla država, zahvaljujući vama, da dođe do određenog novca od te privatizacije.
Dalje, predvideli ste jednu od pozicija, stavki za pokrivanje deficita u budžetu, izdavanje hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija, a izdaje hartije od vrednosti Trezor NBS.
Mi u SRS znamo da te hartije od vrednosti izdaje Trezor Narodne banke Srbije određenim poslovnim bankama, dajući pri tome 22% kamate koje daje država tim bankama. To je veoma nepovoljni kreditni odnos koji ide na štetu države Srbije. Tu država Srbija gubi, a gubi i time što na taj način pokriva i deficite na ime budžeta za 2005. godinu.
Ono što je izuzetno važno, treći vid pokrivanja domaćeg finansiranja, pokrivanje deficita budžeta kreditima poslovnih banaka. Mi u SRS smatramo da se na ovaj način neće moći ostvariti ona zamisao koju ste planirali u ovom predlogu zakona budžeta za 2005. godinu. O detaljima deficita u budžetu i privatizaciji i nevladinim organizacijama, za koje ste i danas rekli da je detaljnije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, govorićemo u vezi jednog drugog amandmana jer ste naveli nešto malo tačno, a uglavnom ono što nije istinito i ono što ne stoji u Predlogu zakona o budžetu.

Mlađan Dinkić

Evo prilike da vam i na ovo pitanje odgovorim. Kada je izvršena dokapitalizacija Nacionalne štedionice, koju pominjete danima i mesecima, nisam bio niti guverner Narodne banke, niti ministar finansija. Sami ste pomenuli septembar 2003. godine. Ova skupština je donela odluku da postavi Kori Udovički u julu 2003. godine. U tom trenutku, kada je vršena dokapitalizacija, koju vi osuđujete, nisam bio ni na jednoj funkciji. Bio sam građanin, nisam bio ni guverner, niti sam bilo gde drugde bio.
S druge strane, sada kao ministar finansija dao sam nalog da se državna imovina, odnosno imovina ZOP-a koju koristi 12 poslovnih banaka, banke mogu da otkupe ili da se ta imovina konvertuje u vlasništvo države u tim bankama.
Država će u veoma kratkom roku, mislim da se radi o nekoliko narednih meseci, povećati svoje učešće u nekim bankama, uključujući Nacionalnu štedionicu. Samo radi istine i onih ljudi koje ovo gledaju želim ovo da kažem.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, u vezi imovine ZOP-a ranije, koji koristi Nacionalna štedionica, vezano za poslovni prostor, sistem računara itd., za koji kažete da će se izdati u zakup ili će preći u otkup tim poslovnim bankama, ili će se vratiti u državnu svojinu, to je u redu.
Međutim, u vezi dokapitalizacije Nacionalne štedionice, a sporna je ta druga i treća dokapitalizacija, koja je počela februara 2003. godine, završila se 10. septembra te iste godine, kada je počela dokapitalizacija, vi ste tada bili guverner NBJ, to je bilo februara 2003. godine. Vi ste prestali da budete guverner NBJ, razrešeni ste dužnosti 22. jula 2003. godine, kada je druga i treća dokapitalizacija Nacionalne štedionice bila već u poodmakloj fazi realizacije.
Nacionalna štedionica u tom periodu je privatizovana zahvaljujući određenim firmama koje su registrovane, of šor firmama "mašna i tašna", na egzotičnim ostrvima, koje se zovu "Findejl" i "Koprom", preko kojih je izvršena papirološka konstrukcija, preko Evroaksis banke u Moskvi, da bi šest novih firmi postale vlasnici Nacionalne štedionice, koja je sada privatizovana. Te nove firme su "Elim", "Pima", "Principal", "Dajners klub" i još dve firme čijih naziva ne mogu da se setim.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima ministar Dinkić.

Mlađan Dinkić

Želite da me čujete, još jednom vam ponavljam - to o čemu vi govorite desilo se u septembru i oktobru 2003. godine. Sami ste rekli da sam razrešen u julu mesecu.
Dok sam bio guverner, Nacionalna štedionica je bila u državnom vlasništvu. Privatizacija je izvršena u oktobru i nikakve veze sa privatizacijom nemam. Sada, međutim, želimo da povećamo, da vratimo nazad jedan deo državnog učešća i taj proces smo započeli na Vladi Republike Srbije još u maju mesecu.
Ako želite da znate na koji način su ti vlasnici, suvlasnici štedionice, kupili akcije - prodali su jednu banku koju su imali u privatnom vlasništvu austrijskoj "Folks banci", koja danas radi ovde, i tim novcem kupili akcije Nacionalne štedionice.
Zašto oni? Zato što prethodna Vlada nije dozvoljavala da se dokapitalizacija Nacionalne štedionice, koja je bila nužna jer se bližio rok da se cenzus od 10 miliona evra dostigne, izvrši putem dokapitalizacije iz Evropske banke za obnovu i razvoj.
Jednostavno, nisu bili zainteresovani da se iz Evropske banke za obnovu i razvoj i jedne nemačke razvojne banke izvrši ta dokapitalizacija i onda u nuždi, da ne bi izgubila licencu, u oktobru mesecu 2003. godine izvršena je ta dokapitalizacija.
Faktički, novi vlasnici su iskoristili sredstva koja su već posedovali. Oni su već imali jednu banku koja je imala dozvolu Narodne banke još iz devedesetih godina. Prodali su je austrijskoj "Folks banci" i tim novcem, preko računa koji vi pominjete, dokapitalizovali Nacionalnu štedionicu.
Tu ne postoji nikakva tajna, samo vam govorim da sve to vreme nisam bio niti ministar finansija, niti guverner Narodne banke Srbije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim poslanike, ministra i sve učesnike u diskusiji da se vratimo temi.       
Gospodine Baraliću, imate reč, a neka se pripremi gospodin Veselinović.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, takođe hoću da pomognem da se uravnoteži budžet iz realnih izvora, a to je u duhu amandmana koje je podneo narodni poslanik SRS.
Podsećam da je privatizacijom cementara "Popovac", "Kosjerić" i "Beočin", novi vlasnik bez poštovanja ugovora o koncesijama dobio pravo na korišćenje nalazišta laporca, iako postoje precizna pravila da se neobnovljiv prirodni faktor ne može koristiti na taj način.
Da nesreća bude veća, Fabrika cementa u Beočinu nalazi se na prostoru Nacionalnog parka Fruška Gora, tako da je prekršeni Zakon o nacionalnim parkovima.
Da se poništi privatizacija ovih cementara, da se poništi privatizacija Jelen Dola, najvećeg nalazišta krečnjaka na Balkanu, jer se radi o potpuno istoj stvari, da se novim vlasnicima ponude uslovi na osnovu novog Zakona o koncesijama, koji po osnovu koncesionog ugovora mogu da koriste ovo na način kao što se to koristi svuda u svetu i da budžet Republike Srbije dobije realne izvore, da ne mora da se zadužuje kod poslovnih banaka.
Takođe vas podsećam da je neposredno pred privatizaciju duvanskih industrija Niš i Vranje ondašnja Vlada, čiji je ministar za finansije bio gospodin Božidar Đelić, brzopotezno donela odluku da se ukinu akcize na domaće cigarete. Nakon toga su strani državljani i strane kompanije postale vlasnici naših fabrika duvana i za samo nekoliko meseci, praktično, na poklon dobili duvansku industriju u Srbiji.
Podsećam da je u tom trenutku fiskalni kapacitet duvanske industrije u Srbiji, govorim o 2002. godini, bio jedna milijarda dinara.
Sledeća stvar, samo nekoliko dana pre usvajanja Zakona o javnim nabavkama, gospodin Goran Novaković, ministar za energetiku i rudarstvo, bez tendera kupio je za čitavu jednu godinu sirovu naftu za potrebe države Srbije. Takođe vas podsećam, samo nekoliko dana pre nego što je usvojen Zakon o javnim nabavkama, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije kupilo je 35.000 zaštitnih maski za policiju od holandskog proizvođača, koje su sedam i po puta skuplje od "Trajalovih", iako "Trajal" izvozi zaštitne maske Izraelu, SAD-u, Kanadi i elemente za ove maske u još 50 država u svetu.
Mogli bismo da nabrajamo koliko god hoćete. Pominjano je već da je gospođa Marija Rašeta-Vukosavljević praktično odštampala četiri milijarde dinara na taj način što je izdala menicu bez pokrića i mogli bismo da govorimo o još mnogo toga drugog. Zato molimo, gospodine potpredsedniče i gospodine ministre, da se na dnevni red ovog parlamenta uvrsti usvajanje završnih računa za 2001, 2002, 2003. i 2004. godinu.
Takođe još molim da neko konačno da odgovor kako je bilo moguće da u poznatoj akciji – nafta za demokratiju u Srbiji, znate precizno o čemu govorim, radi se o stotinama hiljada lož ulja i mazuta, a na te energente plaćena je samo carina i transportni troškovi, kako je moguće da preduzeća koja se bave, pre svega toplane, lokalne samouprave i gradovi, a radi se o asocijaciji tzv. slobodnih i nezavisnih gradova Srbije, da u elementu kalkulacije cena jedne kalorije nema toga da je energent poklonjen građanima Srbije.
Sve je naplaćeno kao da je plaćeno 100%, a država Srbija iz razloga koje razumem je ovo dobila kao poklon od norveške vlade. O tome ovde ima 15 veoma komepetentnih sagovornika. Nije mi večeras to tema.
Tema je ovo drugo. Neću se večeras više javljati. Realni izvori su tu oko nas, a mi samo treba da imamo snage da začeprkamo i da kažemo zapravo šta se dogodilo. Dogodile su se strašne stvari i takođe tražim odgovor o donacijama, o mnogim drugim pitanjima. To ovaj parlament i građani Srbije zaslužuju, kao što zaslužuju i odgovor na mnoga druga pitanja. Ko je kriv da odgovara, ko je prav da mu se izvinimo i radimo posao dalje.