Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Milan Marković, ovlašćeni predstavnik DS-Boris Tadić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, zakon koji se danas nalazi pred nama zaista nije ništa epohalno i mislim da ne zaslužuje neku posebnu diskusiju. To je prosto nešto što je više tehnička stvar i za nas iz poslaničkog kluba DS-Boris Tadić tu nema nekih posebnih dilema, ni u pogledu sadržine zakona, ni u pogledu potrebe da se takav zakon donese.
Ono o čemu smo mi razgovarali na našem poslaničkom klubu tiče se ukupnog učinka Ministarstva poljoprivrede i za nas je zaista neprihvatljivo da se posle ovih osam meseci vi, kao ministar poljoprivrede, i Ministarstvo poljoprivrede, pojavite pred Narodnom skupštinom sa samo ovim zakonom.
Naime, naše mišljenje jeste da je stanje u poljoprivredi u Srbiji danas veoma loše, da je, ne bih sada upotrebio reč katastrofalno, ali da je to, svakako, ono stanje koje vodi polako ka sve lošijoj situaciji, koja u nekom kasnijem učinku može imati to da ne možemo da ostvarimo bilansne potrebe Srbije. Čak mi se čini da možda već u narednoj godini nećemo ostvariti bilansne potrebe koje se tiču šećerne repe, s obzirom da ste ukinuli subvencije.
Stoga je naše pitanje prema vama i ova moja diskusija više usmerena na ta pitanja šireg karaktera iz vašeg domena, a s obzirom da ne znam kada ćete se sledeći put pojaviti pred Narodnom skupštinom, vi ćete mi dozvoliti da vam kažem par elemenata na kojima mi zasnivamo ovakvo naše uverenje, kojim potkrepljujemo naš stav da Ministarstvo poljoprivrede ne zaslužuje dalje poverenje ove Narodne skupštine.
Dakle, šta je bilo u onih deset godina od 1990. do 2000. godine, bilo je, o tome ne treba posebno razgovarati. Ono što je fakat, to je da su cene poljoprivrednih proizvoda depresirane i da je na taj način jedan kontinuitet poljoprivredne proizvodnje u dobroj meri doveden u pitanje, ulaganja su smanjena, a čim su smanjena ulaganja, smanjeni su i kvalitet i proizvodnja, i količina proizvodnje po hektaru. O mehanizaciji opreme nema potrebe da govorimo, ona je stara više od 20 godina, a što se tiče investicione sposobnosti, ona praktično ne postoji.
Šta se dešava od 2000. godine? I pored izvesnog zamaha 2000, 2001, 2002, imamo 2003. i 2004. godinu kada cene poljoprivrednih proizvoda uopšte nisu menjane, a od 2001. do 2004. godine statistika beleži sledeće: rast cena na malo 80 posto; rast kursa evra 24 posto; stagniranje i pad cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda.
Pojedinačno posmatrano gorivo D2 79 posto poskupelo; struja 169 posto; sredstva za zaštitu bilja preko 200 posto; mineralna đubriva 5-10 posto; rezervni delovi 40 posto; troškovi rada preko 200 posto, što je posledica povećanja plate.
Ono što je za mene ključno, to je pitanje uopšte vaše strategije, odnosno ideje kako u ovoj zemlji treba da se razvija poljoprivreda. Strategija koja se ne bazira na tome da poljoprivredu treba prosto prepustiti tržištu, iako se svi zalažemo za liberalnu ekonomiju i za slobodno tržište, kada je u pitanju poljoprivreda nije adekvatna, niti je primerena ne samo našoj zemlji, nego generalno i poljoprivredi kao grani proizvodnje.
Vi znate, a reći ću, zarad javnosti, da poljoprivrede zemalja u okruženju, a posebno zemlje EU, imaju više subvencija po hektaru nego naši proizvođači vrednosti proizvodnje po hektaru. Toliko su im velike subvencije, odnosno pomoć države u poljoprivrednoj proizvodnji.
Mi nemamo adekvatne izvozne stimulacije. S druge strane, imamo velike kompanije, imamo jaka udruženja prerađivača, otkupljivača itd, koji jednostavno, koristeći taj monopolski položaj, dovode primarne poljoprivredne proizvođače u poziciju da su oni ucenjeni da svoje poljoprivredne proizvode ili prospu ili traže neku pravdu pred Vladom Srbije, blokiraju autoputeve itd. Tu se pojavljuje problem koji uopšte ne znam kako mislite da prevaziđete u narednoj godini, s obzirom da ove godine u budžetu se niste izborili za adekvatna sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, a posebno za ono što jeste pitanje subvencija.
O uvozu proizvoda iz inostranstva, a koji se proizvode na domaćem tržištu, ne vredi govoriti, reći ću samo jedan primer. Kada je cena paradajza bila 52 dinara, ako se ne varam, na tržištu, onda je došlo do nekog uvoza od više vagona paradajza iz Makedonije i cena paradajza je pala na 30 dinara, a naš paradajz u proizvodnji je koštao 38 dinara. Mi smo bili automatski na gubitku.
To su neki daleko ozbiljniji problemi, nego to da li ćemo danas ovde razgovarati o jednom zakonu koji svakako treba da se donese i koji ni za koga ovde u Narodnoj skupštini nije sporan. Bar nisam čuo u ovim prethodnim diskusijama.
Da zaključim, nije sporno donošenje ovog zakona, ovaj zakon je potpuno u redu. To je više neka tehničko-stručna stvar nego bilo šta drugo, ali ono što za nas jeste sporno to je da li vi kao Ministarstvo poljoprivrede imate strategiju, da li ste svesni ovih problema o kojima sam sada govorio i uopšte da li mislite da za svih ovih osam meseci učinak Ministarstva poljoprivrede treba da bude samo ovaj zakon koji danas imamo ovde na dnevnom redu.

Gospodine Markoviću, upozoravaju vas stalno na temu, ali samo vi nastavite šta ste započeli.
Zoran Nikolić, narodni poslanik, ali, izvinite, ministar je tražio reč.

Poštovana gospodo, naročito poslanici opozicije, zahvaljujem za vaše interesovanje za poljoprivredu. Mi otpočetka govorimo da je poljoprivreda važna stvar za Srbiju i naravno da očekujem konsenzus oko poljoprivrede i vašu podršku. Stručnu i tehničku podršku, politička podrška naravno je stvar svakog pojedinačno od vas.
Htela bih da kažem da ovo ministarstvo radi odlično, da nikad bolje ministarstvo nije postojalo u Srbiji, da mi za devet meseci ne možemo da popravimo ono što je godinama bilo uništavano u poljoprivredi Srbije i u tom smislu mi ćemo to rešavati isto kao što rešavamo i u ovom zakonu, stručno i tehnički, a politiku prepuštamo konsenzusu političkom.
Ono što me zaista zaprepašćuje je diskusija kolege iz DS, koji za tri godine nijedan jedini zakon nisu doneli, dok su bili u ministarstvu nisu imali strategiju. Naša strategija, preporučila bih mu da je pročita pre nego što diskutuje o njoj, i zahvaljujem se na drugim konstruktivnim predlozima i, naravno, gospodinu Nikoliću, koji će na ličnom primeru svakog vikenda da pokaže kako se čisti gubar u šumama.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Nikolić, pa potom ima repliku narodni poslanik Milan Marković.

Veoma kratko. Dakle, član 100, poslanik je dužan da se sa uvažavanjem odnosi prema ovom parlamentu. Nije u redu izlaziti i pričati na sasvim drugu temu. Danas je na dnevnom redu šumarstvo a ne poljoprivreda, a kada smo već kod poljoprivrede, zaista je, ne znam kako da kažem, ali nije ni bitno, zaista je neumesno, neka bude tako, da neko iz DS govori o razvoju poljoprivrede ili o eventualnim strategijama poljoprivrede.
Ovde je rečeno da je za to potreban konsenzus i nadam se da će ova vlada do te strategije, na bazi opšteg i sveobuhvatnog konsenzusa, i doći.

Izvolite.

Nema potrebe za bilo kakvim svađalačkim tonom. Slažem se, bog gleda sve nas, ovu vladu gleda bog, pomalo i socijalisti, tako da Vlada opstaje.
Zašto ste tako reagovali? To da ova godina jeste rodna, mi to znamo. To da je 2003. bila slaba, to takođe znamo.
Ali u ovoj godini, kada smo skoro bili na ivici rekorda, pšenica 4-4,5 tone, druge kulture, kukuruz preko pet tona, soja 2-2,5, suncokret 2 tone, šećerna repa 40 tona. Znači, ona je bila super rodna i tu nema dileme. Tu kažemo - imamo dobru poljoprivrednu proizvodnju.
Reći ću vam nešto, to što je godina bila rodna, nije donelo više para ni državi, ni kombinatima, ni poljoprivrednim proizvođačima. To je ono što mene plaši. U situaciji kad nam se sve pogodilo, kada smo imali potpuno rodnu godinu, kad se sve pogodilo, mi ne beležimo uspeh. Pitam - šta će biti u narednoj godini kada to neće biti tako.
Ne znam zašto je ministarka, zašto ste vi toliko samouvereni. Kao da se ne sećate scena sa autoputa, kada razgovarate sa proizvođačima malina, ili možda razgovara nekih drugih koji su bili u Ministarstvu poljoprivrede, kad se tiču poljoprivrednih kombinata. Vaša reakcija je išla od besa do krajnjeg očaja. To je ono što vaše kolege ovde ne znaju. Ne znam šta ih čini toliko srećnim u Srbiji koju oni danas vode. Nisam očekivao ovakav odgovor na moje pitanje.
Ako mislite da je u redu što odgovor na moje pitanje treba da sadrži vašu analizu onoga što je uradila prethodna Vlada, onda nećemo nigde stići. Ukoliko nemate odgovor na to šta imate nameru da radite ubuduće, kako da poboljšate stanje u poljoprivredi, da poboljšate subvencije, da inputi u poljoprivrednu proizvodnju budu manji, da naši proizvodi budu konkurentni na ino-tržištu, da se vidi da li će se obezbediti mogućnost za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, da li ćete doći u situaciju da izvozimo mleko na tržište Evropske unije. To su pitanja koja su krajnje konkretna, a vi mi odgovarate time da nismo ništa uradili.
Što se tiče Vlade od 2000. do 2003, ne slažem se sa vama i dobro znate da je mnogo toga urađeno po pitanju poljoprivrede. Dobro vam je poznat primer poljoprivredne korporacije Beograd, da je u to vreme uloženo preko 13 miliona evra u obnavljanje mehanizacije, i dobro vam je poznato da rezultati koji su postignuti u ove tri godine su rekordni rezultati za taj kombinat, koji postoji više od 40 godina.
U najmanju ruku, nije fer to što ste rekli. To što vi mislite da je ovo najbolje ministarstvo otkad postoje ministarstva poljoprivrede u Srbiji, to je vaš stav. Iskreno mislim da ova vlada i ovo ministarstvo generalno predstavljaju nešto najgore što se pojavilo u Srbiji od vremena Slobodana Miloševića. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili šefova poslaničkih klubova javlja za reč o utvrđenoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Prelazimo po redosledu prijava.
Prvi za reč je prijavljen narodni poslanik Milica Vojić-Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani saradnici iz Ministarstva, meni je drago da smo mi danas dotakli temu poljoprivrede, jer ona je izuzetno važna. Moram da kažem da nismo u situaciji da 2004. godine pričamo o tome šta je manje važno, a šta nam je više važno.
Pred nama se danas nalazi zakon koji se odnosi na šumarstvo. Mislim da je to izuzetno važna oblast i kada je već pred nama treba da joj posvetimo dužnu pažnju. Bez obzira šta sad želimo da pričamo, ovo je pred nama, ovo je tačka dnevnog reda i molim vas da poštujemo Poslovnik.
Stanje u oblasti proizvodnje kvalitetnog šumskog semena i sadnog materijala u oblasti podizanja kvalitetnih šuma, očuvanju genetskog fonda šumskog drveća, a naravno u vezi sa tim i mnogo šire, u oblasti zaštite životne sredine, u našoj zemlji nije na nekom naročito visokom nivou. Mislim da je jako važno da zemlja koja drži do sebe i da zemlja koja hoće sebe da nazove ozbiljnom zemljom, pokrije ove oblasti dobrim zakonima, koji u praksi mogu da budu primenjeni.
Pravni osnov za donošenje zakona iz oblasti očuvanja i zaštite životne sredine i očuvanja i zaštite biljnog i životinjskog sveta nalazi se u Ustavu Srbije, u članu 72. tačka 5. Do sada ova oblast nije bila nepokrivena. Ona je bila pokrivena Zakonom o semenu i sadnom materijalu, koji je donet 1993. godine i nešto izmenjen 1994. godine, i ovaj je zakon tretirao proizvodnju, doradu i korišćenje i promet semena i sadnog materijala, poljoprivrednog i šumskog bilja. Dve izuzetno važne teme tretirao je na potpuno isti način, oblast poljoprivrede i oblast šumarstva, što nije potpuno različito, ima sličnosti, ali u praksi ima jako mnogo razlika i vrlo je važno da se razdvoji.
Ono što je važno jeste da i u jednoj i u drugoj oblasti mora da se poštuje poznavanje bioinženjeringa i savremene genetike, i mora da se zna koliko je urađeno na tom polju u svetu i da se to primenjuje. Razlika je u tome što neke od naših najvrednijih šumskih vrsta drveća ne donose i ne plodonose svake godine. Recimo, kada je u pitanju hrast, njegov urod se dešava u intervalima pet do sedam godina.
Takođe, kod poljoprivrede je razlika i u tome što plantažnost jeste nešto što je izuzetno zaživelo na ovim prostorima. U oblasti šumarstva još uvek nije zaživelo, tek treba da zaživi, s obzirom na činjenicu da je potreban niz godina da bi se došlo do kvalitetnog sortnog semena.
Zbog čega nam je još potreban ovaj zakon?
Zbog toga što je važno da usaglasimo zakone i propise u našoj zemlji sa onim zakonima i propisima EU, i zbog toga je važno reći i naglasiti da je ovaj zakon donet prema direktivama Saveta Evropske zajednice koje regulišu i jedinstveno uređuju promet i tržište reproduktivnog materijala unutar EU.
Odredbe ovog zakon odnose se na reproduktivni materijal šumskog drveća koje je kod nas rasprostranjeno, ali ono što je isto tako važno, u ovom popisu postoje one šumske vrste koje nisu naročito rasprostranjene kod nas, ali su rasprostranjene u nekom drugom prostoru. S druge strane, u ovom našem popisu nalaze se neke druge vrste koje se ne nalaze na popisu EU, ali EU dozvoljava zemljama članicama da se proširi ovaj popis onim autohtonim vrstama koje se nalaze na prostorima tih zemalja.
S obzirom da naša zemlja ima izvanredan prirodni potencijal za proizvodnju reproduktivnog materijala koji je interesantan i za evropsko tržište, donošenje ovog zakona treba da omogući i našim proizvođačima – hajde da budemo potpuno otvoreni i da kažemo da je naša država, pošto je najveći broj šumskih sastava u njenom vlasništvu, i najveći proizvođač – da imaju potpuni pristup evropskom tržištu i da na taj način stiču prihod.
Još jedna stvar koju moram da kažem jeste da je činjenica da se godišnje u Srbiji pošumi između 2.000 i 3.000 hektara, a da je neki naš cilj da se pošumi 20.000 hektara. Postoji mnogo razloga zašto je ovaj cilj teško postići. Jedan od njih je nedostatak adekvatnog i kvalitetnog semenskog materijala. Zbog toga je Vlada ovim predlogom zakona predložila mere za podizanje nivoa proizvodnje sadnog materijala, koji treba da bude zasnovan na kvalitetnom i genetski proizvedenom semenu.
Trenutno u našoj zemlji postoji samo jedan semenski centar i, naravno, oprema u njemu je potpuno dotrajala i skoro da je neupotrebljiva.
Predlogom ovog zakona daje se mogućnost da proizvođač reproduktivnog materijala bude i privatnik, dakle ono što je bilo i u prošlom zakonu, ali je novina što ukoliko on nije stručno lice, dakle nije diplomirani inženjer šumarstva sa položenim stručnim ispitom, mora da primi stručnjaka koji će stručno rukovoditi ovim poslom.
Ovim zakonom predviđeno je kako da se vrši proizvodnja reproduktivnog materijala, kako da se vrši kontrola te proizvodnje, postupci dorade reproduktivnog materijala, kvalitet dorade, promet i upotreba reproduktivnog materijala, kao i nadzor i kaznene odredbe za nepridržavanje istog.
U prelaznim i završnim odredbama dat je rok od godinu dana preduzećima i drugim pravnim licima koja se bave ovim poslom da usaglase svoje poslovanje sa ovim zakonom.
Kako je ovo ne samo po mom, nego i po mišljenju Demokratske stranke Srbije jedan od vrlo važnih i strateških zakona, jer dozvolite očuvanje naše sredine jeste strateški važno i jeste cilj svake ozbiljne vlade, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije će podržati ovaj zakon, a podržaće ga i zbog toga što je ovo primer kako da se nacionalno blago, prirodno blago ove zemlje, sačuva za budućnost i za nauk našoj deci.