Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a za reč da se pripremi narodni poslanik Mika Vlaović.

Dame  i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća.
Šta se želelo postići ovim zakonom? Ovim zakonom se po prvi put reguliše proizvodnja reproduktivnog materijala šumskog drveća, s obzirom da se ova oblast do sada tretirala Zakonom o semenskom i sadnom materijalu, u kome je uglavnom standardizovan poljoprivredni semenski materijal, a u manjoj meri i šumski semenski materijal.
U Srbiji danas konkretno postoji problem nepošumljenih površina. U pitanju su goleti, požarišta i čistom sečom degradirane su bukvalno čitave oblasti. U Srbiji je skoro 2,5 miliona hektara pod šumom, od čega se oko 1.150.000 hektara nalazi u vlasništvu države, odnosno pod direktnim gazdovanjem Javnog preduzeća "Srbijašume".
Ono što je potrebno šumarstvu da bi napredovalo i da bi Srbija sa kvalitetom svoje drvne industrije stala rame uz rame sa mnogim drugim zemljama jeste kvalitetna proizvodnja sadnog i semenskog materijala. To je polazna osnova od koje zavisi kako će naše šume izgledati za 50, 60 ili 100 godina.
U članu 3. pobrojane su mnoge vrste koje su preuzete iz direktive Evropske unije i koje se bave ovom oblašću. U tom spisku vidimo 20 vrsta drveća koje se kod nas mogu uzeti u obzir, koje su odomaćene vrste, a od kojih se može prikupljati reproduktivni šumski materijal. Većina tih vrsta kod nas je u upotrebi samo kao dekorativno ili ukrasno drveće i šiblje.
Pored vrsta koje su dominantne u srpskom šumarstvu, Ministarstvo se mora pobrinuti da zaštiti endemske vrste sa ovih prostora, a posebno naglašavam primer Pančićeve omorike. Postoji danas veštački zasađena i odnegovana sa matičnim stablima Pančićeve omorike, a od koje se sakuplja semenski materija. Ne može se dozvoliti da Pančićevu omoriku, jedno značajno prirodno obeležje Srbije i srpskog šumarstva, u svet šire Nemci ili Česi. Da li je zaštićena ova vrsta? Umesto da je zakonski zaštitimo, Pančićeva omorika je danas pred nestankom u šumama Srbije, u šumama na Tari i Kopaoniku.
U članu 8. se govori o uvozu reproduktivnog šumskog materijala i sada se vraćamo na početak priče.
U Srbiji, direktno pod nadležnošću Javnog preduzeća "Srbijašume", oko 1.150.000 hektara je šuma i postavlja se pitanje da li smo mi od tog kapaciteta sposobni da proizvedemo dovoljno semenskog materijala ili da se bavimo uvozom, dok naši kapaciteti propadaju i trule po šumama Srbije. Pametnije je ta sredstva od uvoza uložiti u razvoj i podizanje novih plantaža i rasadnika, što će svakako povećati broj sadnog materijala.
Može se uvoziti semenski materijal, ali za parkovske vrste, mada se i od njih dosta toga može proizvoditi u Srbiji. Nezamislivo je ne proizvesti dovoljne količine sadnica hrasta, bukve, jele, bagrema, bora i svih vrsta koje su kod nas odomaćene. Potrebna je samo koordinirana kampanja za prikupljanje tog semenskog materijala, a ne da se radi kampanjski onda kada to zahteva situacija i obično se desi da tada nemamo nikakav urod semena.
U Srbiji postoje tri velika rasadnika koja su pod nadležnošću gazdinstava, a to su rasadnici u Beogradu, Kruševcu i Požegi, i nekoliko manjih koji se nalaze pod patronatom pojedinih šumskih gazdinstava u Srbiji. Na neki način oni čine okosnicu od koje zavisi budućnost srpskih šuma.
Ovaj zakon se samo članom 16. odnosi na rasadnike ukrasnog drveća i šiblja, a ovih rasadnika je u Srbiji izgleda najviše. To se konstatuje i u obrazloženju ovog zakona na strani 5, da je proizvodnja u ovim rasadnicima i deset puta veća, znači proizvodnja reproduktivnog materijala ukrasnog drveća i šiblja deset puta je veća od proizvodnje reproduktivnog materijala šumskog drveća. Da li to znači da se u Srbiji više posadi šumskog drveća u dvorištima i u parkovima nego što se pošumi goleti?
U članu 27. opisuje se procedura sakupljanja semenskog materijala. Jedan od bitnih faktora koji se ne pominje prilikom sakupljanja semenskog materijala je i bonitet zemljišta. Mislim da je dobar bonitet uslov za dobro seme, odnosno vrste. Mislim da nije svejedno sa kog se boniteta ubere semenski materijal i na kom će se bonitetu posaditi pomenuti semenski materijal.
U članu 40. propisuje se rok trajanja reproduktivnog šumskog materijala. Ukoliko je klijavost neke semenske vrste 5, 7 ili 10 godina, potrebno je produžavati rok sve do gornje granice klijavosti vrste. S obzirom da je rasadnička proizvodnja skupa, neophodno je krenuti sa ispravnim semenskim materijalom, da bi se došlo do optimalnog broja zdravih i mladih sadnica namenjenih pošumljavanju.
Kada smo već kod rokova, u članu 33. propisuje se vreme čuvanja dokumentacije reproduktivnog šumskog materijala na pet godina. Smatram da je neophodno trajno čuvanje dokumentacije o ovom materijalu, a iz razloga praćenja novonastalih pošumljavanja.
S obzirom da taj proces dugo traje, mogu se izvesti pojedini zaključci do kojih se dolazi praćenjem svih novonastalih promena, počev od sađenja pa sve do pune zrelosti. Neke pojave se baš mogu objasniti kao posledica korišćenja određenog semenskog materijala, a do toga se može doći analizom sačuvane dokumentacije o semenskom materijalu.
Kao poslednju primedbu naveo bih problem standardizacije i rekao da se vrši uvođenje na mala vrata genetski modifikovanog semenskog materijala u oblasti šumarstva. Član 29. bavi se standardom, a standard još uvek nosi ime danas nepostojeće države. Ovde kaskamo za vremenom, kao i u drugim granama privrednog i društvenog života. Jugoslovenski standard za topole i vrbe donet je još 1964. i 1967. godine, znači skoro pre 40 godina, a od tada su u širokoj primeni kod nas klonovi topola i vrba, što je po postojećem standardu nepoznato.
Potrebno je najhitnije doneti novi srpski standard, usaglašen sa međunarodnim propisima, normama i oznakama. Kad kažem oznake, navešću vam jedan konkretan primer kada je u pitanju lišćarsko-tehničko drvo, a sastoji se u sledećem: oznake za najkvalitetnije, znači trupaca, kod nas su F klasa, L, K, prva, druga i treća klasa za rezanje. U zemljama Evropske unije to izgleda ovako. Najkvalitetniji trupci su A klase, B, C i D. Zamislite kakve sve probleme imaju ljudi koji su zaposleni u šumskim gazdinstvima kada žele da sklope neki posao sa inostranim partnerima. Taj poslednji standard važi još od 1979. godine. Na primer, za kolarsko drvo od 1955. godine, brodska građa za katarke i jarbole iz 1969. godine itd.
U članovima 12. i 34. pominje se genetski modifikovan semenski polazni materijal, ali u šumarstvu, da ne bude zablude, to ne predstavlja isto što i klon topole i vrbe. Genetski inženjering je teško zamisliti u šumarstvu i sasvim je nepotreban. Ovde postoje dve opcije: da uvozimo genetski modifikovan semenski materijal ili da se i mi bavimo genetskim inžinjeringom, odnosno eksperimentisanjem.
Selekciju stabala, donatora ili sastojina donatora semenskog materijala vrše radnici šumarske struke. Jednostavno se periodičnim ili sanitarnim prorednim sečama eliminiše ono što ne zadovoljava kriterijume zdrave sastojine. Stabla koja su deformisana, degradirana, bolesna, napadnuta štetočinama ili gljivama, odstranjuju se. Vremenom se dobija zdrava sastojina, spremna za proizvodnju kvalitetnog semenskog materijala. Istovremeno se na takav način poboljšava prirast.
Na jednom primeru se može videti besmislenost genetskog inženjeringa u šumarstvu. Vreme oplodnje, recimo, bukve je 120 godina. Baš bih voleo da vidim tu ekipu genetičara koja će da proprati svoj genetički eksperiment. Kao prvo, nemamo uslova, nemamo sredstva, a kao najbitnije, nemamo ni razloga za to.
Ministarka je, inače, poznata kao ljubitelj genetski modifikovanog semenskog materijala, doduše u poljoprivredi, a dolazimo polako i do srpskih šuma.
Moramo se bazirati na ulaganje sredstava za podizanje velikih rasadnika pri svakom regionu u Srbiji, pogotovo tamo gde postoje velike nepošumljene površine. Srbija treba da se okane skupih eksperimenata u oblasti genetskog inženjeringa. Optimalni prirast postiže se pravilnim gazdovanjem i gajenjem šuma. Selekcijom najboljih stabala dobijaju se sastojine koje će dati i kvalitetan semenski materijal i kvalitetne drvne sortimente. Šumsko bogatstvo je jedno od nekoliko preostalih prirodnih bogatstava koji mogu Srbiju da postave na zdrave temelje.

Zahvaljujem se Radiši Iliću.

Pauza, pa prvi govornik je narodni poslanik Mika Vlaović, kao izaslanik originalnih srpskih seljaka.

(Posle pauze – 16,15)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad sednice. Molim vas da utvrdimo kvorum. Zahvaljujem.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Miki Vlaoviću, a koji je na dnevnom redu, samo da konstatujem, Vlada Srbije je povukla Predlog zakona o Vladi kao tačku dnevnog reda ove sednice. Zahvaljujem.

Konstatujem da je iz dnevnog reda ova tačka povučena.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, a neka se pripremi narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dobar je znak da će na red doći mnogi zakoni o poljoprivredi koji su možda važniji i od ovog, ali neka stvari idu redom.
Proizvodnja kvalitetnog šumskog semena i sadnog materijala veoma je važna za podizanje kvalitetnih šuma, očuvanje šumskog sadnog fonda i zaštitu životne sredine. Nasleđe o kome ne bih govorio dovelo je da su nemilosrdno sečene šume, a da je malo sađeno novih. Godišnje se sadi od 2.000 do 3.000 hektara, a trebalo bi da se sadi deset puta više.
Po članu 8. Predloga zakona, seme i sadnice se neće moći uvoziti ako u Srbiji ima dovoljno semena i sadnog materijala. Ovaj član će se brisati ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Ovo je član koji treba pozdraviti. Kao zemljoradnik apelujem na Vladu da kada bude donosila sledeće zakone o poljoprivredi, da sve poljoprivredne proizvode kojih ima u zemlji zaštiti od uvoza i da pomogne ovoj poljoprivredi koja je sada u takvoj situaciji u kakvoj jeste i da se spremi za utakmicu kada uđe u Evropsku uniju da može da se nosi sa poljoprivredom Evrope.
Srbija ima potencijale za proizvodnju sadnica šumskog drveća. Ima čak i viška. Pošto su šume u državnom vlasništvu, značajna finansijska sredstva mogla bi se dobiti od izvoza semena i sadnica šumskog drveća. Novo je u ovom zakonu što postoje četiri kategorije semena i sadnica: prva, druga, treća i četvrta, a četvrta je tako ograničena da jedino u nedostatku tri kvalitetne grupe sadnog materijala mogu da se sade, a četvrta samo pod uslovom da nema dovoljno semena i sadnica prve, druge i treće, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede.
Po zakonskom predlogu, za podizanje novih zasada šuma moraju se koristiti kvalitetne sadnice. Semena i sadnice, proizvedene kvalitetne, po međunarodnim standardima, mogu se izvoziti i doneti zemlji značajna devizna sredstva. Ovaj predlog zakona ne odnosi se na ukrasno drveće i žbunje, to će biti regulisano nekim drugim zakonom. Mogu da vam kažem da je ovo dobar zakon, ima svega uloženo dva amandmana koji su prihvaćeni, i vladajuća i opoziciona garnitura prihvatila ga je kao dobar. Rekao bih, DSS će glasati za ovaj zakon, a pozivam i ostale poslanike da za ovo glasaju.
Bilo je reči i o nekim stvarima koje nisu na dnevnom redu, a pošto sam zemljoradnik, ne mogu a da ne kažem, brane poljoprivredu oni koji su je nekoliko godina uništavali. Kako to demokrate pokazuju dušebrižništvo za seljake kada među njihovim poslanicima nema nijednog zemljoradnika. Pričajući o elementarnoj nepogodi, dozvolićete, moram da primetim, neka me neko osudi ako nije istina, elementarna nepogoda je nesreća i za zemlju, a za poljoprivredu posebno, uništi dobar deo useva, rada i nadanja zemljoradnika, znoja, truda, ulaganja, ali ima ipak jednu dobru osobinu, nikada ne zahvati celu zemlju i ne događa se svake godine.
Demokratska stranka, vladajući tri godine Srbijom, bila je gora od elementarne nepogode. Ubiše se dokazujući da treba uvesti premiju i za šećernu repu, a ja se pitam, znajući neke stvari dobro u Vojvodini, direktor bivši Demokratske stranke kupio je tri šećerane za devet evra, pa, je l' mu nisu dovoljno vratili dug, jer još treba da pljačkamo poreske obveznike, a da dajemo premiju za šećernu repu da bi neko imao besplatnu sirovinu.
Još nešto ima što moram da kažem. Pa, neka mi zameri ko misli da nisam u pravu. Imali su Kolesara i Janjuševića, mogu da se pravdaju da je to nešto što im je uletelo onako, nisu bili vrhunski članovi, ni u vrhu Demokratske stranke, ali ima nešto drugo što je veoma opasno, oni u Vojvodini pomažu garnituru Lige socijaldemokrata, koja u Vojvodini ima jako loše uporište, nekoliko odbornika i nekoliko poslanika.
Njihov predsednik, kada je postao predsednik Skupštine Vojvodine, izjavio je, a to je "Blic" objavio, verovatno je istinito: "Nemam ništa od imovine, svu imovinu sam prodao 93. godine, u inflaciji, da preživim." I, posle tri godine vladavine useli se gospodin u vilu na ograđenom novosadskom Dedinju. Ne znam od koga se to političari ograđuju i koga se boje. Ko to treba da ih čuva. Ima dve jakuzi ili đakuzi kade. Ja sam seljak i u to se i ne razumem. Kupam se u običnoj, a i to je veličina, jer još uvek se dobar deo zemljoradnika u Srbiji kupa u koritu.
Pokrajinski ministar poljoprivrede kupuje tri salaša u Srbobranu, a od Pokrajinske vlade traži stan. Valjda neće stan da kupi, to će od Vlade dobiti džabe. I, napada Vladu Srbije kako malo daje poljoprivredi i kako malo daje Vojvodini.
Đorđe Đukić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, za tri godine vladavine napravio je farmu i klanicu vrednu nekoliko miliona evra. Nisam policajac, ni istražni sudija, da istražujem kako je, ali dovoljno me pamet služi da znam da od plate nije moglo. I, sve bih i to, na kraju, oprostio, ali neka oroče kada će ostali građani Srbije imati to isto što su oni stekli za tri godine. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo Ustav već i potreba branše je zahtevala da ovaj zakon još ranije bude predstavljen javnosti i da prođe skupštinsku proceduru.
Ovaj zakon nije za idealne pohvale, ali nije ni za veliko kuđenje. On će dati nove smernice u šumarstvu i struci - kako treba da se vrši organizacija i priprema sadnog materijala za buduće pošumljavanje i povećanje šumovitosti određenih regiona naše zemlje.
Radim u Nacionalnom parku "Fruška gora" već više od 30 godina i problematika proizvodnje i promet sadnog materijala su mi dosta poznati. Upoznat sam od osnivanja rasadnika, pa preko formiranja rasadnika, pa do uspostavljanja semenskih sastojina, tako da ta problematika mora biti rešavana zakonskim putem i ona je bila rešavana na određeni način, tako da ovaj zakon sada to radikalno komentariše, u smislu da se ova proizvodnja mora uspostaviti u skladu sa evropskim normama.
Ova oblast je do sada rešavana propisima za šumsko bilje, tako da ti propisi treba da se regulišu ovim i sličnim zakonom, sličnosti i razlike u proizvodnji poljoprivrednog i šumskog bilja traže odgovore u obliku zakona, a ti odgovori su već komentar na tu evropsku uniju koji su i dali zadatak, oni nam nude i nalažu ovakva i slična rešenja, mada kad posmatram sa stručnog i zdravstvenog aspekta naše šume nisam baš pobornik njihovih svih rešenja. Treba nekad i mi sami sebi da postavimo pitanje i da damo odgovor, to je neka naša specifičnost.
Semenske sastojine šumskog bilja se sada nalaze u državnom posedu i one kao takve ne mogu da se organizuju bez vremenske distance, kad koja vrsta počne da plodonosi ili kad je zrela za uzimanje semena iz te sastojine (učestalost plodonošenja kod hrasta jeste 5-7 godina), a to se meri i vremenom od 50 do 100 godina, tako da ovaj deo zakona pripada nekom budućem komentaru i pitanje je kako će se regulisati ti vlasnički odnosi, a znamo da najbolje rezultate i najveću kontrolu tih sastojina mogu da imaju u Evropi kompanije i privatne firme koje se bave tom delatnošću.
Znamo mi da naša zemlja ima dobre potencijale za proizvodnju reproduktivnog materijala koji bi bio interesantan za evropsko i svetsko tržište. Jednim od članova ovaj zakon reguliše polazne osnove za proizvodnju reproduktivnog materijala šumskog drveća. I tu bi mogao da se da neki komentar, šta je to za Evropu šumsko drveće a šta za nas. To šumsko drveće nije šumsko drveće jer ima biljaka koje su u hortikulturnom smislu za nekog od ekonomskog odnosno šumskog značaja, a za nekog su hortikulturnog odnosno urbanog značaja.
Osnovne odredbe ovog zakona su predstavljene u osam članova. Ministar ustanovljava regione, provenijencije, znači vrši se ustanovljavanje polaznog materijala odnosno matičnjaka, plantaže i sl.
Ministarstvo vodi registar regiona provenijencije polaznog materijala za proizvodnju, ko može da se bavi proizvodnjom reproduktivnog materijala je regulisano u pet stavki, gde se navodi koji su to uslovi bitni da se on može registrovati.
Knjiga reproduktivnog materijala mora da se vodi, knjigom se reguliše ceo sistem kontrole, vrsta sorti, količina, starost, datum izvođenja radova. Kontrolu reproduktivnog materijala vrši Ministarstvo, stručnu kontrolu Ministarstvo može da poveri preduzeću ili pravnom licu. Ministarstvo izdaje uverenje o poreklu reproduktivnog materijala.
Doradu reproduktivnog materijala, semena – sušenje, trušenje, čišćenje, kalibriranje, pakovanje, dezinfekciju i dezinsekciju – može da vrši preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik dorađivač, koji mora da ispuni određene uslove, prostori opremu i da tim poslovima rukovodi šumarski inženjer sa dve godine radnog iskustva i položenim stručnim ispitom. Tu ima raznih komentara i mišljenja, da li dve godine, znači sa većim iskustvom.
Kvalitet reproduktivnog materijala; ovde će sigurno biti dosta problema oko norme. Te norme treba da propiše ministar. Ispitivanje i utvrđivanje reproduktivnog materijala iz uvoza vrši preduzeće odnosno pravno lice koje je ovlašćeno da izdaje sertifikate međunarodnog udruženja za ispitivanje kvaliteta materijala.
Taj sertifikat nije jasan u ovom zakonu, ko će njega davati, koji su profili stručnosti potrebni.
Promet i upotreba reproduktivnog materijala; to zakon predviđa u 7 članova, gde po članu 34. u promet može da se stavi reproduktivni materijal šumskog drveća poznatog porekla, selekcionisan, kvalifikovan ili testiran. U promet može da se stavi reproduktivni materijal koji potiče od genetski modifikovanih organizama samo ako je testiran.
Ovaj član, sa dozvolom ovih genetski modifikovanih organizama, vrlo je problematičan, jer mi znamo da nemamo ni iskustva sa takvim genetskim modifikovanim biljkama, koje bi verovatno u nekoj radikalnoj proizvodnji mogle da zagade naše čisto područje, a to čisto područje je u Evropi i svetu već poznato, i time bismo mi ugrozili sami sebe, a omogućili svim prometnicima odnosno ljudima koji se bave trgovinom repromaterijala da na naše prostore mogu da donose ko zna kakvu robu i kog porekla.
Što se tiče pakovanja i prometa sadnog materijala, mislim da tu neće biti problema, u tom smislu da mi kao struka nismo u stanju da propratimo sve svetske trendove, tako da tu neće imati bilo ko šta da zameri, a znamo da će i kontrolori usmeravati ceo taj prometni sistem, sa biljnim vrstama koje budu upućene u bilo koji deo sveta, to su ambalaža i to su kompletna propratna dokumenta koja prate te pošiljke.
Inspekcijski nadzor se vrši nad reproduktivnim sadnim materijalom, a nad proizvodnjom, doradom, prometom i upotrebom reproduktivnog materijala Ministarstvo vrši preko šumarskog inspektora.
U vršenju inspekcijskih poslova inspektor je ovlašćen i dužan da izvrši kontrolu u šest odnosno devet tačaka i ukoliko je to sve u skladu sa zakonom taj nadzor je uredan. U članu 45. ovog zakona stoji da je protiv rešenja inspektora dopuštena žalba Vladi Republike Srbije. Taj član nije logičan, ukoliko dođe do greške inspektora iz subjektivnih razloga, a vremenska distanca bude duža od nekoliko dana, ceo taj transport ili količina robe može da propadne i propašće. Ko je za to tada odgovoran? Zakon to ne pokazuje.
Ako ovaj zakon zaživi, mi u šumarstvu ćemo tek za narednih 50, odnosno 100 godina moći da komentarišemo kvalitet naših šuma, kao što su to danas baseni (Posavski, Podunavski i ostali). Ili, šta da uradimo sa Pančićevom omorikom iz Zaovina sa Tare, koja je sada na izdisaju, i pitanje je da li ćemo uspeti da sačuvamo matična stabla sa kojih ćemo uzimati šišarke.
Bio sam 1968. godine u Češkoj i oni i danas imaju kulture Pančićeve omorike koje genetski potiču sa Tare. Te kulture su podignute 1903. godine i one danas predstavljaju najkvalitetnije kulture ove vrste.
Naše trušnice su u teškom i neremontovanom stanju i proizvode po sistemu iz 18. veka. Verovatno će ovaj zakon regulisati i tu oblast, pa nećemo morati da se borimo sa genetski modifikovanim biljkama, u koje struka nema poverenja.

Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista imam zadovoljstvo da govorim pred ovim visokim domom o zakonu koji reguliše oblast poljoprivrede.
Mislim da je izlišno govoriti koliki je značaj poljoprivrede za ovu jednu ovako agrarnu zemlju, gde se 44 posto stanovništva bavi poljoprivredom, gde 33 posto stanovnika ove zemlje poseduje poljoprivredno zemljište i poljoprivreda je, u svakom slučaju, i naša uzdanica, a i bila je majka spasa u svim ovim teškim godinama.
Naravno, možemo otvoriti raspravu da li je baš zakon o šumskom reproduktivnom materijalu najvažniji poljoprivredni zakon, ali to neka služi na čast ostalim vladama koje nisu regulisale oblasti iz poljoprivrede. Naravno da lično očekujem da će se i drugi zakoni, vrlo bitni zakoni, zakon o šumama, vodama, zakon o veterini, zakon o zaštiti bilja, uskoro naći pred ovim visokim domom i da ćemo o njima raspravljati.
I šume su vrlo značajno pitanje u Srbiji, jer ako uzmemo i uvažimo činjenicu da 2,5 miliona hektara u ovoj zemlji zauzimaju šume, da je to jedna trećina površine u Srbiji pod šumama, moramo da uvažimo činjenicu da je to vrlo važno. Šume same po sebi predstavljaju veliko bogatstvo, pre svega zbog toga što se na šumarstvo ne oslanjaju samo industrija drveta, industrija nameštaja, u tim šumama žive i životinjske i biljne vrste, u njima se uzgaja divljač, a i moraćete priznati, drage dame i gospodo poslanici, svima nama je prijatno boraviti u šumama. Šume imaju jedan zaista ogroman ekološki značaj.
Potreba zakonskog regulisanja šuma uočena je u ovoj zemlji vrlo davno. Još u Dušanovom zakoniku imamo članove koji se odnose na regulisanje pitanja odnosa prema šumama. Takođe, i Miloš Obrenović zakonima je regulisao pitanje odnosa prema šumama, a ako konstatujemo, a nadam se da tu imamo konsenzus, naše šume su u vrlo lošem stanju. Uvek posle ratova i kriza upravo su šume pomagale da se iz njih izađe.
Pošto se mi sada nalazimo, takođe, u jednom vremenu posle ratova i kriza, sigurno je da moramo učiniti štošta da popravimo upravo situaciju u šumama. Ako uvažimo činjenicu da je ovaj visoki dom doneo Prostorni plan Republike Srbije, gde se kaže da u centralnom delu treba podići pošumljenost sa 27 na 37 posto, a u Vojvodini sa 6 na 11 posto, sigurno je da to određenim kvalitetnim materijalom i treba uraditi.
Da spomenem samo i činjenicu da danas mnoga staračka domaćinstva ne obrađuju svoje zemljište, napuštaju svoje zemljište, i da na tim zemljištima 6, 7. i 8. klase bi bilo jako dobro, uz pomoć države, povećavati pošumljavanje. Naravno, G17 plus će podržati ovaj zakon u svakom slučaju, upravo zbog toga što on reguliše taj polazni materijal, kojim mi treba da osvežimo i obogatimo naše šume. Ovo je jedan dobar zakon. On nije rađen na brzinu, rađen je postupno, uz konsultaciju struke, i to naših stručnjaka, a naravno i stručnjaka iz susednih zemalja.
On, s obzirom da se uklapa u evropsko zakonodavstvo (postoji samo jedan član koji nije uklopljen, o njemu ću malo kasnije), omogućava više stvari. Pre svega da se mi osposobimo i da jednim zakonom, koji je uklopljen u evropsko zakonodavstvo, omogućimo našim proizvođačima da nađu put evropskog tržišta.
Takođe je vrlo bitno u ovom zakonu što se u članu 3. navedene 52 vrste šumskog drveća na koje se on odnosi. Naravno, ovaj zakon se ne odnosi na ukrasno bilje nego na šumsko drveće. Reći ćete da je puno 52 vrste, i tu se nalaze i biljne vrste koje se ne gaje u našim uslovima, ali to je upravo zbog toga da bi on bio evropski kompatibilan, da bi sadnice proizvedene od tih biljnih vrsta mogle da nađu put u EU.
Kao što rekoh, ovaj zakon u svom prvom poglavlju reguliše upravo ono što je jako bitno, a to je priznavanje polaznog materijala za proizvodnju šumskog bilja. U svom drugom poglavlju reguliše proizvodnju reproduktivnog materijala, i tu bih ukazao na jedan momenat; za razliku od prethodnog zakona, koji je dozvoljavao razne marifetluke koji su se tu događali, ovoga puta tačno je regulisano da proizvodnjom može da se bavi samo pravno lice, a i ono mora da ima zaposlenog diplomiranog šumarskog inžinjera, što do sada nije bio slučaj. Fiktivno su se pokrivali raznim papirima, ugovorima, a faktički ga nisu imali.
U četvrtom poglavlju je precizno propisano kako se vrši kontrola proizvodnje reproduktivnog materijala. U petom poglavlju je propisana dorada tog reproduktivnog materijala. U šestom poglavlju se obrađuje i propisuje kvalitet tog reproduktivnog materijala. Sedmo poglavlje za mene je takođe jako značajno, jer se u njemu reguliše promet ovog materijala. Ono što je takođe jako važno kod sprovođenja svakog zakona je nadzor nad tom proizvodnjom, koja je regulisana u osmom poglavlju. Naravno, nijedan zakon nije dobar ako nema odgovarajuće kaznene odredbe i u ovom poglavlju su regulisane i te kaznene odredbe.
Ono što je, po meni, takođe značajno i zbog čega pozivam dame i gospodu poslanike da podrže ovaj zakon, ovaj zakon ne predviđa dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, i pozivam vas da svojim glasovima podržite ovaj dobar zakon.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Rodoljub Gačević.